Thursday, March 31, 2011

Saveznicki pilot o cetnicima / Halyard Mission veteran Lt. Col. Milton Friend of the USAF in Serbia


Aleksandra's Note: To see the full screen, of the YouTube video
 below, you will need to click on the link provided.
This video was posted on YouTube by "Nenadkgkg"

*****




http://www.youtube.com/watch?v=D876IMZf6n4&feature=player_embedded



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Обележавање 70 година од немачког бомбардовања Београда 1941. // 6. априла 2011 на Тргу републике у Београду у 18 часова



Позивамо све грађане да присуствују 6. априла на Тргу републике у Београду у 18 часова, јавној спомен манифестацији "Васкршња бомбардовања 1941-1944-1999". Придружите нам се да се подсетимо бомбардовања немачких нациста 6. априла 1941.; бомбардовања такозваних (Титових) "савезника" на Васкрс 1944. и НАТО бомбардовања пре 12 година. Покажимо свету антифашистичко слободољубиво лице српске престонице и словенског рода. Не заборавимо невине, цивилне жртве нашег рода пострадале од агресора. Рецимо сви заједно НЕ НАТО пакту! Скупу ће присуствовати удружења која су подржала кампању "Не ЕУ, за државни савез Србије и Русије". Очекујемо 6. априла у Београду и госте из братске Русије.

Порука сабора је да ће српски народ данас, као и у прошлости бити један од носиоца антифашизма. Шаљемо поруку мира, одлучно смо против уласка Србије у ЕУ и НАТО; захтевамо здушно државни савез Србије и Русије - сви спорови и дилеме по овом питању могу се решити једино референдумом. Не смемо заборавити бројна бомбардовања западних сила, бруталне агресије на голоруке српске цивиле, укључујући и напад на Републику Српску 1995. Желимо братски Православни савез са Русијом, који ће грађанима Србије обезбедити: мир, сигурност, слободу и рад. Не дамо Косово и Метохију! Устанимо против савременог фашизма и НАТО окупације! Дођите на Васкршњи народни државотворни сабор: нека власт спроводи вољу народа!


http://1389.org.rs/manifestacija-vaskrsnja-bombardovanja-6.april.html

 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Kонтроверзи изречено везано за иконографију и симболику српског четничког покрета


*****

Захарије Брадић


Много је контроверзи изречено везано за иконографију и симболику српског четничког покрета. Комунистичка историографија, публицистика и популарна литература представљала је четничку идеју, као маловарошки национализам а њену симболику као мрачњачку и морбидну. Да ствар буде црња него што је, након престанка комунистичког монопола над штампом у Србији, млађи поклоници четништва уопште, прихватили су комунистичку сатанизовану слику о четницима као своју идентификацију. Не чуди стога, што се српски националисти неретко на скуповима понашају као архетипови негативаца из поратне партизанске иконографије. Незаобилазно печење и гибаница заливани обилатом ракијом, наравно све конзумирано прстима, или из флаше, за ове несвесне појединце знак је националног и идејног идентитета.

Вратимо се за тренутак на иконографију. Мртвачка глава са укрштеним костима на црном платну, што је био и јесте, симбол четничке идеје, са девизом „С вером у Бога слобода или смрт“, изворно представља спремност поклоника четничке идеје на мучеништво и жртву за српство и српску идеју. Лобања, дакле не представља претњу смрћу несрбима, као што се обично представљало, и као што се уврежило у мишљењу неупућених, већ представља завет Синђелића и Танаска Рајића.

Четничка заклетва, од стварања Српске четничке организације 1903. изводила се над јеванђељем на које су у облику крста били постављени кама и револвер, са сољу и хлебом поред овако осмишљених верских симбола. Иницијација новог четника вршила се тако што се заклињао на од оружја сачињеним крстом, на хлебу и соли, на доживотну борбу за слободу. Заклетва је подраѕумевала искаѕ, да ако се заклети оглуши о идеју или Органиѕацију, да му хлеб и со суди, а нож и револвер казну над њим изврше.

Жртвовање српству након овакве заклетве, или идеје да српство и четништво мора да представља херојство, било је неминовно, и неминовно херојско.

Маја 1904, на Шупљем Камену код Куманова, опкољен од албанских банди и турске војске, а након што је од целе чете остао једини жив, без и једног метка или бомбе, српски четнички војвода Анђелко Алексић, позван је на предају. Потпуно у духу заклетве и четничке идеје, војвода Анђелко изашао је пред Турке са голом камом, на њихову радост што ће војводу ухватити живог, изговорио је речи: „Овако се српски војвода предава“ и зарио себи каму у грло. Маја следеће године, опет опкољена српска чета војводе Анђелка Ђорђевића, оставши без муниције, а решен ада се не преда, активирала је последњу бомбу, и сви су ѕагрљени над њом пали. Последња жеља пуковника Александра Мишића, 1941, да командује стрељачком строју који је вршио смртну казну над њим такође је изврстан пример херојства. Жртва сина војводе Мишића, и херојство поменутог чина је још већа када се зна да се предао да би пружио одступницу Дражи Михаиловићу, свом војводи. Наведени примери, показују сву симболику мртвачке главе и сву величину херојства и мучеништва српских четника у историји.

Колико су овакве слике далеко од сцена из филма „Ужичка репубика“ или од сцена које се често на Равногорском збору сваког маја под шаторима могу видети?

Бити четник, значило је бити свакодневно спреман на одрицање и жртву. Четници су у Старој србији почетком 20 . века носили по једну воштаницу, да би заварали глад воском, и имали посмртну свећу у случају смрти. Аристократизам покрета истаћићу чињеницом да је Гаврило Принцип 1912, одбијен као кандидат за четника јер је војвода Танкосић сматрао да није довољно храбар да би то био!

Јести гибаницу, дакле и носити браду и кокарду, није довољно да би се неко назвао четником. Иконографија покрета јасно говори о томе.

Четиштво је идеал, а бити четник циљ. Исправност и поштење, љубав према отаџбини и спремност на жртву за било кога, (јер тиме ће се показати на појединцу морална величина целог народа) , неопходни су предуслови, да би неко себе називао четником.

Ови редови имају форму подуке, али исто тако и апела, имају за циљ, васкрсавање четничке идеје у њеном сјају и одрицања од пропагандне слике ка ослике о себи.


Захарије Брадић
Србија
2011


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Wednesday, March 30, 2011

Kolac krije Dražin grob! / Vecernje Novosti / March 29, 2011

*****

Vecernje Novosti Online
March 29, 2011
P.V.

Kolac krije Dražin grob!

Bivši šef beogradske Udbe Dušan Stupar: Svedočenje anonimnog oznaša puno lažnih tragova i maštarija. Draža je doveden sam i ubijen prema tadašnjim propisima


Pripadnici Ozne koji su uhvatili Mihailovića
(Radovanović zaokružen)


GENERAL Draža Mihailović streljan je na Adi ciganliji. To je tačno. Ali, svedočenje anonimnog oznaša, na koje se sada oslanja Državna komisija, puno je neistina, lažnih tragova i maštarija. Tačno je samo da je ubistvo bilo na Adi!

Ovo ekskluzivno za ”Novosti” kaže Dušan Stupar, nekadašnji načelnik beogradske Udbe, koji je više decenija proučavao tajne arhive, izučavao ravnogorski pokret, doktorirao na toj temi i slušao, kako tvrdi, autentična svedočenja o samom činu streljanja.

Državna komisija pozvala je u utorak Stupara da im u ponedeljak da svoje svedočenje, ali on je odlučio da svoju verziju ispriča za ”Novosti”.

- Članovima Komisije mogu samo još jednom da podelim po primerak svoje knjige o Draži Mihailoviću. Nemamo mi šta mnogo da pričamo - rekao nam je Stupar.

Nekadašnji šef Udbe svedoči da mu je najviše detalja o izvršenju smrtne kazne ispričao saradnik iz službe Radovanović, koji je učestvovao i u hvatanju generala Mihailovića (najviši na čuvenoj grupnoj slici oznaša koji su uhvatili Dražu).

Poređenjem sa drugim svedočenjima, koja su se ”poklopila”, Stupar je rekonstruisao misteriozne istorijske događaje između 16. i 17. maja 1946. godine:

Izvršenje smrtne kazne Mihailović je čekao u zatvoru u Đušinoj ulici u Beogradu. Zvanično, 16. juna je obavešten da će ”sutra biti streljan”.

- Dozvolili su mu da vidi suprugu i brata. Poslednja želja mu je bila paklica cigara i flaša rakije. Uslišili su mu je. Bila je to duga noć bez sna - ispričao je stražar, koji je Mihailovića nadgledao kroz otvor na vratima ćelije.

U 3 sata posle ponoći, zvuci otključavanja brave prekinuli su tišinu. Dva oficira Ozne poveli su Mihailovića, iscrpljenog od nesanice, duvana i slabe hrane. Ubacili su ga u auto i odvezli na obalu Dunava. Tu je već čekao čamac. Preplovili su reku i izašli na obalu Ade ciganlije.

Tamo, na obali, poređani su bili: streljački vod, tužilac, predstavnici pravosuđa i policije. Ispred njih je bila iskopana raka. U raki poboden kolac.

Generala su vezali za kolac. Pročitana je presuda, Mihailovićeva žalba i odgovor da se ona odbacuje. Usledilo je naređenje da se osuđenik strelja.

Začuli su se rafali. Jedan od izvršilaca ušao je u raku, izvadio kolac sa Čičinim telom i položio ga. Tada su celu jamu prelili živim krečom i zakopali je.

- Ceo postupak izvršenja smrtne kazne sproveden je apsolutno prema tadašnjim propisima. Ni od jednog autentičnog svedoka nisam čuo nijedan detalj koji bi mogao da ukazuje na kršenje tadašnjih pravila - zaključuje Stupar.

Po njemu, priča devedesetjednogodišnjeg oznaša, čije se svedočenje nalazi u Komisiji, da je Mihailovićevo telo naknadno otkopano i prebačeno na Ratno ostrvo - plod su imaginacije.

- Ako telo nije odnela voda zbog čestih plavljenja, kada bi se kopanjem pronašlo mesto streljanja, tamo bi još morao da bude kolac. Kad nađu kolac, našli su Mihailovićevo mesto streljanja - završava Stupar.

PAPIR KOD MINIĆA

DR Dušan Stupar (64) diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1973. godine. Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1973. do 1988. godine radio je u Republičkom MUP-u kao načelnik Udbe za Beograd (najmlađi u istoriji). Proučavao je godinama tajne arhive o ravnogorskom pokretu.

- Dokument o streljanju generala Dragoljuba Mihailovića ne postoji. Tajni zapis, gde je tačno izvršena smrtna kazna nad vođom četničkog pokreta verovatno je ”odneo” pokojni Miloš Minić, posleratni javni tužilac Srbije. Mogli bi neki papiri da se nalaze u njegovoj zaostavštini - kaže Stupar.


OZNAŠ:

* Na Adu dovedeno 9 osuđenika

* Iskopano devet raka

* Streljali sve metkom u potiljak

* Mihailović bačen u raku

* Telo preneto na Ratno ostrvo


STUPAR:

* Na Adu doveden sam Mihailović

* Samo jedna raka

* Streljački vod rafalno streljao

* Mihailović vezan za kolac

* Telo ostalo na Adi ciganliji





http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:324854-Kolac-krije-Drazin-grob


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuesday, March 29, 2011

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ // Александар Недић


Пише: Александар Недић  


понедељак, 28 март 2011 20:37

Monday, March 28, 2011 


У кући мојих родитеља се читала „политика“ од времена у која сеже моје памћење. Читао сам је и ја, све ређе и нередовније, али сам је читао. Нажалост можда је дошло време да се са том традицијом престане. Политика је изгледа постала немачки лист писан ћирилицом. О томе не сведочи само власничка структура капитала већ изгледа и уређивачка политика.

Господин Бошко Јакшић, представљен као уредник спољнополитичке рубрике у овом листу, огласио се чланком „Командант Стане и ђенерал Дража“. И као да се од октобра 1944.године ништа није променило, распалио по „четницима“ окривљујући их за „повампирење фашизма“ у Србији.

Проблем са „јакшићима“ је што ревизију историје најављују као општу катаклизму која ће уништити савремену цивилизацију горе од цунамија. Као да ревизија историје, засноване на новим истраживањима и документима није уобичајена и корисна ствар. Сами су комунисти својим искривљивањем историје, скривањем и фалсификовањем докумената допринели да им се више не може веровати и да је српску историју потребно писати из почетка.

Неко је шездесетогодишњом пропагандом покушао да убеди „народ“ да је постојао само један антифашистички покрет и да су само комунисти били антифашисти. Сви остали били су издајници и квислинзи. Победнику је на крају све опроштено, и масовни злочини током „левих скретања“ у Црној Гори и Херцеговини, и „мартовски преговори“, и масовна стрељања политичких неистомишљеника после „ослобођења“. Поражени су стављени под лупу а сваки њихов поступак сециран и стављен у контекст сарадње са окупатором.

Да већ једном разјаснимо, припадници покрета генерала Михаиловића су у огромној већини били антифашисти. Мрзели су окупатора и против њега се борили. Уздали су се у искрцавање западних савезника и радили су по њиховим плановима и у договору са њима. И припадници партизанског покрета су у огромној већини били антифашисти и борили су се против окупатора и уздали су се у долазак Црвене армије. Овим другима се посрећило, црвеноармејци су стигли први и решили судбину рата, уосталом као што су решили и судбину целог Другог светског рата.

Све остало је политика. Победник је из својих идеолошких и политичких разлога поражени антифашистички покрет прогласио квислинзима. Изједначавање Павелићевог злочиначког режима (који је под немачким покровитељством столовао у Загребу, формирао војску, логоре за уништење Срба и Јевреја,...) и покрета генерала Михаиловића (који је столаовао у „планинама“ чије су породице слате у логоре а присталице на губилишта) је увреда за логику.

Али да се оканемо празних препуцавања. Пред нама је седамдесетогодишњица почетка антифашистичке борбе у Србији. Видећемо ко ће 31.августа бити у Лозници да положи венце на месту где је потпуковник Мисита, предводећи устанике, ослободио овај градић и за то положио живот. Да видимо да ли је убиство два српска жандарма у Белој Цркви прави почетак устанка или је то колона од 93 немачка заробљеника какву дуго нису видели ни много већи градови Европе.

Нашиим „комунистима“ се све срушило, распала им се Југославија, пропао је комунистички и самоуправни систем, економски разорена земља, деца разбегла по расејању. Док седе у јефтино откупљеним становима сами и стари још им само остаје да као чангризави старци нападају своје рођаке и комшије који су некада давно када су се опредељивали за један од покрета отпора пришли оном са краљевом уместо Стаљиновом сликом.

Равногорци не траже победу, траже само истину. А много тога треба да се разјасни. Почнимо од онога што је и сам Јакшић написао: „Зато је сасвим друга ствар шта су појединци направили у име антифашизма“. Кад злочине направи друга страна то је систематски злочин, а кад почине наши то је „појединац“.

Господине Јакшићу, читајте мало више. На пример, најновија истраживања, која подразумевају личну идентификацију жртава показују да су припадници Југословенске војске у отачбини (ви би рекли четници) криви за смрт само око 1% лица на територији данашње Републике Хрватске. Да су на том простору, одговорне за смрт 1,7% жртава међу цивилима Хрватима док су усташе одговорне за смрт 49% хрватских цивила. Сви су чинили злочине али се зна и ко је чинио систематски и организовано а ко насумично и из освете.

Фашизам је огромно зло и највећи непријатељ свету каквог ми познајемо и коме тежимо. Нажалост ни други тоталитарни режими нису далеко одмакли. Само је Стаљин побио више комуниста него сви капиталистички властодршци заједно. Партизанима капа доле, добро су се борили и победили. Али дошло је време да се дају одговори и на неугодна питања. Прво истина па помирење, иначе ће Србија и надаље уместо у будућност бити загледана у прошлост.




Александар Недић



 http://www.vidovdan.org/2010-03-28-13-57-42/10963-2011-03-28-19-50-30


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****  

KENOTAF ZA GENERALA / Komentar dana - Milos Garic / Press Online / March 28, 2011



*****


Press Online
March 28, 2011


Kenotaf za generala


Komentar dana - Miloš Garić




Stari Grci su imali jedan poštovanja dostojan običaj. Onima koji su izgoreli, koje su progutali vulkanski krateri, onima koje su rastrgle divlje zveri ili su ih proždrli morski psi, onima koje su razneli lešinari u pustinji gradili su u njihovoj otadžbini takozvane - kenotafe, prazne grobnice. Jer telo je vatra, voda ili zemlja, a duša je alfa i omega, njoj treba podići svetilište...

(Grobnica za Borisa Davidoviča)


Dragoljub Draža Mihailović, komandant jugoslovenske vojske u otadžbini i vođa četničkog pokreta, još nije sahranjen, iako je od njegove smrti prošlo 65 godina. Njega nije progutao vulkan niti su ga proždrli morski psi, ali ga jesu rastrgle divlje zveri i razneli lešinari, koji za boga ne znaju niti se boga plaše. Evo i dan danas neki od njih, dovoljno slepi od moći i gluvi u svojoj osionosti, protive se tome da se generalu Mihailoviću konačno podigne kenotaf i da se duša ovog čoveka upokoji. Da se u toj istoj grobnici sa njim sahrane i okade sva grozna srpska nesreća i raskol, koji evo još traju i kojih je Mihailović bio samo jedna od nebrojenih žrtava. Žrtva jednaka po ljudskom bolu, ali posebna i grandiozna kao simbol strašne tragedije jednog celog naroda.

A dok Draža ne bude dostojanstveno sahranjen, dok taj prazan grob ne bude obeležen kako dolikuje krštenim ljudima, njegov će fantom lebdeti nad svima nama, sasvim je izvesno. Kao nečista savest, ružno sećanje i zla kob istovremeno. Jer mi smo jako čudni ljudi. Nećemo da gledamo unazad, a bez prihvatanja sopstvenih grešaka i zabluda nemamo u šta da gledamo napred. U strahu od bilo kakve promene i rešenja, najradije bismo da zaustavimo vreme. Pa onda šlajfujemo u mestu. U silnoj želji da sačuvamo taj naš čuveni ponos potpuno smo se izgubili, pa više nismo sigurni ni ko smo ni šta smo...

Zato je priča o Draži Mihailoviću i njegovo decenijsko lutanje po katakombama srpske nesreće paradigma naše sveukupne propasti. I neće moći nijedan političar ništa dobro da napravi dok izgovara rečenicu da ga ne zanima sudbina ovog čoveka. Kao Vučić, koji kaže da nema vremena za to od brige za proizvodnju i standard glasača (!). Zato što je to uvreda za zdrav razum. I kao da gledam visoku mračnu siluetu, kako u crnoj kožnoj odeći komesara, sa sjajnim čizmama i sa kožnom šapkom bez oznake čina, drži ruku na svom pouzdanom „mauzeru". I ponovo puca u već beživotno telo...



Miloš Garić


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/155831/Kenotaf+za+generala.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Od petka i zvanično nova istorija o Draži / Press Online / March 29, 2011

*****

Press Online
March 29, 2011


Veljko Miladinović, Beograd


Komisija - Slučaj Draže Mihailovića

Državna komisija za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića održaće u petak sednicu posle koje će konačno biti saopštena najnovija saznanja utvrđena na osnovu svedočenja 91-godišnjeg visokog oficira Ozne, koje je Press objavljivao prethodnih dana.


Prema ovom svedočenju, generala Dražu Mihailovića u noći između 16. i 17. jula 1946. godine metkom u potiljak ubio je Boža Đorđević - Boža Kundak, koji je rukovodio streljačkim vodom na Adi Ciganliji, a kako saznajemo, svedočenje ovog „oznaša" je u istrazi potvrđeno iz tri relevantna izvora!

Draža ubijen na Adi

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i prvi čovek komisije, juče je najavljujući „istorijsku sednicu" istakao da će do petka biti saslušana još dva svedoka i da će nakon toga, u ponedeljak ili utorak, biti održana konferencija za novinare na kojoj će biti iznete sve informacije na koji način je i gde uhapšen, gde su i kako nestali dosijei vojne i državne bezbednosti o lokaciji na kojoj je sahranjen Draža Mihailović.

Na poslednjoj sednici dogovoreno je da se obave razgovori sa Dušanom Stuparom, nekadašnjim pomoćnikom načelnika Službe državne bezbednosti, i Dražinim unukom Vojislavom Mihailovićem. Naš sagovornik iz komisije kaže da to ne menja suštinu istrage, koja je utvrdila mesto gde je ubijen i sahranjen general Draža, i ističe da će se od sledeće nedelje pisati nova istorija!

- Istraga je definitivno utvrdila da je Draža ubijen na Adi i zakopan u ružičnjaku, gde su komunisti posle podigli spomenik sa petokrakom. Na to više niko ne treba da baca sumnju. Stupar je izučavajući četnički pokret imao uvid u neregistrovanu građu Arhiva SDB-a i donesen je zaključak da sa njim treba da se razgovara, jer se novo svedočenje umnogome poklapa sa saznanjima koje je on ranije iznosio, ali i da bi se otkrilo da li su ostali pisani tragovi iza pogubljenja. Bitno je da se utvrdi pravna procedura koja je pratila pogubljenje. Da se vidi da li je to bilo streljanje ili ubistvo, na osnovu čega se može pokrenuti postupak rehabilitacije ili obnavljanja postupka protiv Draže Mihailovića. Takođe je dogovoreno da se razgovara sa Dražinim unukom, jer je on opravdano u javnosti iznosio primedbe da niko iz Komisije nije sa njim obavio ozbiljniji razgovor - kaže naš sagovornik.

Stupar krije tajnu

Prema našem izvoru, Stupar i Mihailović za sada odbijaju da razgovaraju sa komisijom, ali i ističe da to suštinski ne menja ništa kada je tok istrage u pitanju. Da podsetimo, po svedočenju 91-godišnjeg „oznaša", koji je inače pristao da otkrije najveću srpsku tajnu kako bi svog unuka oslobodio sitne krivične prijave, do detalja je opisano kako je ubijen i sahranjen Mihailović, a njegovo telo je, prema ovom svedočenju, oko godinu dana nakon streljanja prebačeno na Veliko ratno ostrvo.


Veljko Miladinović, Beograd




http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/155988/Od+petka+i+zvani%C4%8Dno+nova+istorija+o+Dra%C5%BEi.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

EXHIBITION "1941 – 70 YEARS LATER“ AT THE SERBIAN WHITE PALACE (Beli Dvor) ESPECIALLY EXTENDED FOR VISITORS until Monday, April 4, 2011

*****



EXHIBITION "1941 – 70 YEARS LATER“

ESPECIALLY EXTENDED FOR VISITORS

Belgrade, 29 March 2011 – The Exhibition “1941 – 70 YEARS LATER” that opened Tuesday, 22 March has been extended for visitors until Monday, 4 April at the White Palace.

Their Royal Highnesses are gladly inviting all interested citizens to visit this exhibition on Saturday, 2 April between 11am and 2pm. Anyone interested should contact the Office of HRH Crown Prince Alexander a day in advance by calling 011/ 306 4014.

The exhibition was launched for the marking the 70th anniversary of the beginning of the Second World War on the territory of the former Yugoslavia, and it was organized in collaboration with the Institute for Modern History and with the support of the Archive of Yugoslavia. This exhibition wouldn’t be possible without the help of the Institute for Modern History, Archive of Yugoslavia, Historical Museum of Serbia, Military Museum of Belgrade, Museum of Yugoslav aircrafts, Belgrade City Library, National Library, Filmske Novosti Archive, Oplenac Foundation and Modelling Club Belgrade.

The exhibition includes archive photographs, original documents from 1941 as well as items from the private collections related to the military of the Kingdom of Yugoslavia and entire set up gives a unique presentation of important historical facts related to the period.


http://www.royalfamily.org/statements/state-det/state-2374_eng.html



*****








All photos courtesy of www.royalfamily.org



"1941 – 70 YEARS LATER“

EXHIBITION AT THE WHITE PALACE

Belgrade, 22 March 2011 – Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine opened today an exhibition “1941 – 70 YEARS LATER” at the White Palace. Exhibition is launched on the occasion of the marking the 70th anniversary of the beginning of the Second World War on the territory of the former Yugoslavia, and was organized in collaboration with the Institute for Modern History and with the support of the Archive of Yugoslavia.

At the official ceremony speeches were delivered by HRH Crown Prince Alexander, Mr. Dusan Babac, member of the Privy Council and Prof. Dr. Momcilo Pavlovic, Director of the Institute for Modern History.

While addressing the present the Crown Prince emphasized:” Tonight we are opening here at the White Palace one small exhibition. Small in size but huge in theme and meaning. We would like to remember the people, documents, testimonies and the period marked by the events from the beginning of 1941, as from the signing of the Tripartite Pact, the feverish efforts to avoid joining the war which had been raging through Europe and the whole world for a couple of years, up to the beginning of the invasion and break up of the territory and people of the Kingdom of Yugoslavia. In brief, the theme of this exhibition is the disappearance of an era and the emergence of the new society and the world which has been following and managing our lives over 70 years. Almost everyone has its own truth about those events, its own notion, understanding and its own interpretation”.

Afterwards guests were addressed by Mr. Dusan Babac, who pointed out: “For the first time in our country uniform of free Yugoslavs officers, which were part of Allied forces, will be shown at this exhibition. Free Yugoslav soldiers had fought side by side next to units of free Dutch, Belgians, French, Polish, Czechoslovak and other, who were then under occupation. From today's point of view, situation in Yugoslavia was not all that different than in all above mentioned states, where the heads of state went to Britain, at that time the only country in Europe that resisted the German military forces. What then happened was not fundamentally different comparing to suffering through Albania in World War One. The only thing different was the significantly different circumstances, a method of warfare and the layout of the map of Europe, because it was only possible to evacuate a much smaller military cash”.

Earlier today, a panel discussions and press conference took place after which, His Holiness Patriarch Irinej of Serbia served a memorial for the victims of the tragic events took place in 1941 at the Royal Chapel St Andrew the First Called.

This exhibition wouldn’t be possible without a help of Institute for Modern History, Archive of Yugoslavia, Historical Museum of Serbia, Military Museum of Belgrade, Museum of Yugoslav aircrafts, Belgrade City Library, National Library, Filmske Novosti Archive, Oplenac Foundation and Modelling Club Belgrade.

The exhibition will be open every day until Saturday, 26th March from 11am and 2pm. Anyone interested should contact the Office of HRH Crown Prince Alexander one day in advance by calling 011/ 306 4014.

http://www.royalfamily.org/statements/state-det/state-2371_eng.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Monday, March 28, 2011

OSS Radioman Arthur "Jibby" Jibilian of the Halyard Mission to be interred at Arlington National Cemetery on May 5, 2011. Interment will be open to the public.




Halyard Mission OSS Radioman
Arthur "Jibby" Jibilian
"Lest we Forget" event
 Michigan, June 2009
Photo by A. Rebic


FROM DAUGHTER DEBI JIBILIAN
March 28, 2011:


Dad will be interred at Arlington National Cemetery on May 5th at 9 a.m., with Navy Honors, in the Columbarium. Nephew Doug will be accompanying Mom and I on this trip, for which we are deeply grateful.

Anyone wishing to attend is of course included. You need to proceed to the security guards at Arlington, informing them you are here for a service, 1/2 hour ahead of time with your vehicle. You'll need your vehicle throughout the entire service.

Please understand that this is my way of offering you info on the closing chapter in Dad's life (or is it death?) and I don't want anyone to feel obligated to attend or "do something". You all supported us so much a year ago when he died, I just wanted to ensure that you knew he did indeed get to Arlington.

Sincerely,

Debi Jibilian 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuskegee Airmen - Their involvement in the Halyard Mission / New Update to "The Forgotten 500" / Info needed

*****

FROM THE AUTHOR OF "THE FORGOTTEN 500" 
GREG FREEMAN
March 25, 2011:





I have some good news and a request. The publisher of The Forgotten 500 has agreed to update the book with the story of the Tuskegee airmen’s involvement in providing the fighter cover for the Operation Halyard rescue. This is a great addition to the story, and I’m now in the process of researching the involvement of the Tuskegee airmen.

I know that Art Jibilian was the one who brought to our attention the involvement of the Tuskegee airmen, but I would appreciate any information or leads that anyone has regarding details of their involvement. I’m in touch with the Red Tail Project, which documents the Tuskegee vets’ stories, but would you please pass the word that I’m interested in any information about this?

Thanks for your help.

Gregory A. Freeman

http://www.gregoryafreeman.com/

*****

If you have information you would like to provide to Mr. Freeman, please contact him at  gafreeman@bellsouth.net

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Saturday, March 26, 2011

Уз 70. годишњицу од 27. марта 1941. - Исходиште Равногорског покрета March 25, 2011 / Припремио: генералштабни пуковник Hoвица Стевановић


*****

Реп. асоц. за неговање тековина Равногорског покрета

March 25, 2011

*****

Исходиште Равногорског покрета

Припремио:

генералштабни пуковник Hoвица Стевановић


Novica Stevanovic

 
Постављајући свој општенародни политички програм, Равногорски покрет се, сем осталих, руководио и начелима слободарства и демократије. Тако се слобода сматрала "највишом вредношћу људског живота" и Равногорски покрет је за "сваку слободу која не угрожава слободу, или интересе, других појединаца, или народне целине, и слободу сматра главним циљем своје борбе."

Равногорски покрет је пак демократију сматрао "јединим политичким системом који одговара људском достојанству; она је сељачком народу урођена његовим историјским развојем, и његовим особинама карактера и темперамента; то није неки стран, вештачко конструисан политички систем, увезен са стране, већ самоникао и спонтан облик народног самоуправљања и самовладе и израз његовог интимног гледања на свет."

Но да су слобода и демократија угрожаване двадесетак година уназад од установљавања Равногорског покрета 1941. године говори ваздухопловни генерал Боривоје Мирковић, који је био одлучан у томе да се оне поврате, па је о свом учешћу 27. марта 1941. године писао:

"Још првих дана после ослобођења 1918. осетило се, да се створило такво државно уређење, како то нису захтевали ни државни ни народни интереси... Одлучио сам да оборим једном за увек срамне режиме забушаната, мародера и вагабунди, који су после уједињења пристизали један за другим, смењивали се и спремали народну пропаст... "

У време Конкордата 1937. генералу Мирковићу се пружила прва прилика за "удар народног ослобођења" и обори "најсрамнији режим који је икада постојао у нашој земљи", али спречили су га породични проблеми. Но окидач ће бити 25. март, о чему он сведочи:

"Потпуковник Макдоналд ми је саопштио 23. марта поподне да претседник владе Драгиша Цветковић, и министар спољних послова Цинцар Марковић, путују сутрадан у Немачку ради потписивања Пакта. По подне, 25. марта поново је дошао и рекао ми да је Пакт потписан. Био сам страховито увређен, и из револта готово викао:

'Тај пакт мора да падне... Он мора да буде оборен... Он не сме да остане на снази... Ту срамоту српски народ не може да поднесе!'

На то ме је потпуковник Макдоналд упитао: 'Па шта можете сад?'

Ја сам му одговорио: 'Оно што сам наумио! Пакт има да падне!'

Његове речи после тога биле су: 'Па ко може сад то да обори?'

Опет револтиран узвикнуо сам: 'Ја ћу га оборити!'

Потпуковник Макдоналд могао је то да схвати двојако: или као мој лични револт, који ће остати без утицаја чим се смирим, или као револт човека, који у својим рукама има готову организацију, и готов план за извршење. Његово осећање вукло га је на ову другу могућност и изгледа да је он о томе обавестио свог министра у Београду, а овај надлежне у Лондону, јер само се тако може тумачити мишљење појединих државника Велике Британије, који тврде да су и они имали неке утицаје на 27. март. Никакве друге податке о припремама за 27. март нису имали ни потпуковник Макдоналд, ни пуковник Кларк, ни Кембел, енглески министар у Београду, нити ма ко други од Енглеза... Када је 25. марта потписан Пакт, пала је коцка", закључио је генерал Мирковић.

Исте вечери Хитлер је потписао Директиву бр. 25 за напад на Југославију. Тај документ, који је припремио фон Браухич још 28. децембра 1940. године, и који је предвиђао најпре случај ако Југославија приступи Тројном пакту, тј. ако пусти немачке трупе преко своје територије без икаквог отпора за напад на Грчку, и у другом случају, ако покуша да пружи отпор, без обзира да ли је приступила Тројном пакту, или не, предвиђао је правце напада одређеним снагама и прве циљеве за сваку нападну формацију. Главни правац напада предвиђао се из Бугарске (нишавски правац), а помоћни из Аустрије, Мађарске и Румуније, са главним циљем – Београд.

Одлагање почетка операције Барбароса од 15. маја за 22. јуни 1941, имало је, како ће се показати, судбоносне последице за Немачку: уместо да октобра стигну пред Москву, и заузму је без обзира на жртве, како је Хитлер планирао, немачке армије су се ту нашле тек крајем новембра. Стаљин је стога имао времена да са Далеког истока после уверења Зоргеа да Јапан неће напасти с леђа, током новембра, пребаци 15 пешадијских и 3 коњичке дивизије и 8 оклопних бригада, са новим тенковима Т-34. Изузетна зима, каква се није памтила неких 140 година уназад, још више је отежала положај немачких трупа пред Москвом. Мраз, јунаштво и издржљивост руског војника, довела је немачку војску пред Москвом на ивицу катастрофе.

О томе говори и Хитлерова оцена када је испољио свој гнев и на Милана Недића, који је као председник квислиншке владе подносио оставку протестујући због ратних злочина стрељања цивила у Крагујевцу, Краљеву, Шапцу... када је фирер говорио: ''Завереничко држање круговаа тадашње Југославије коштало је онда немачку војску тешких крвавих жртава, а уз то драгоцених недеља, које су после недостајале крајем 1941. приликом сламања Совјетске Русије. Тешке жртве немачке војске, које су с тим повезане, иду на рачун Србије..."

После окупације и распарчавања земље, усправио се Равногорски покрет као револуционарни општенародни покрет националног ослобођења Југославије и као свој инструмент ослобођења укључио припаднике Југословенске војске који нису положили оружје пред окупаторима с генералштабним пуковником Михаиловићем на челу представљајући тако једну уставну, легалну и државну организацију Краљевине Југосалвије. Политички ће се изразити у Југословенској демократској народној заједници, а војнички у Југословенској војсци у отаџбини.



http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=269&Itemid=1


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Stupar: Neće istinu o Draži / Vecernje Novosti / March 25, 2011

Vecernje Novosti Online
March 25, 2011
V.N.


Dušan Stupar, koga Komisija poziva da svedoči, za ”Novosti” kaže da je sve već rekao: Poslednje izjave anonimnog oznaša nisu dovoljne da bi se rešila enigma



Dušan Stupar



KOMISIJA za utvrđivanje istine o ubistvu generala Dragoljuba Mihailovića pokušaće u narednim danima da pribavi ključne dokaze da li je vođa ravnogorskog pokreta streljan i zakopan na Adi ciganliji. Jer, iskaz 91-jednogodišnjeg bivšeg majora Ozne koji upućuje na tu lokaciju, nije dovoljan da bi se rešila višedecenijska enigma, pošto on nije bio ni očevidac ni svedok događaja. Anonimni oznaš dao je samo jedno u nizu svedočenja iz ”druge ruke”, čiji tragovi o generalovom gubilištu vode na Adu ciganliju.

Kako nam je rečeno u Komisiji, oni će pokušati i da pronađu izvesnog Božu Đorđevića, koga je svedok označio kao čoveka koji je ubio Mihailovića. Ukoliko on postoji i ako je živ.

Članovi Komisije planiraju da saslušaju i Dražinog unuka Vojislava Mihailovića i Dušana Stupara, bivšeg visokog funkcionera Službe državne bezbednosti. Stupar za ”Novosti” kaže:

- Nemam više šta da pričam sa Komisijom. Sve što znam o streljanju Draže davno sam dostavio. Bojim se da oni ne žele da otkriju istinu već da im je cilj da medijski prevrću temu ”iz šušljeg u prazno”.

U Komisiji su nam, pak, preneli da oni imaju Stuparova pisana saznanja, ali da nijednom nisu razgovarali sa njim.

Stupar je državnim organima predao saznanja da je vođa ravnogorskog pokreta streljan na Adi ciganliji, a to zasniva na iskazu jednog od učesnika izvršenja sudske presude, koju je našao u arhivu RSUP Srbije.

- Pedesetak metara od obale bila je iskopana raka. Dva oficira Ozne su Mihailovića spustila u raku. Još jednom je pročitana presuda i odluka Prezidijuma od 16. jula, posle čega je izvršena kazna u prisustvu zakonom predviđenih lica. Posle izvršenja kazne, bačen je živi kreč, raka je zatrpana - piše u tom iskazu.

Komisija će konačno uputiti poziv i Vojislavu Mihailoviću koji je rekao za ”Novosti” da ne želi da učestvuje u poslu za koji nije uveren da je motivisan krajnje iskrenim namerama.

- A, da bih se u to uverio, potrebno je da neko iz vrha Komisije razgovara sa mnom i da me upozna sa dosadašnjim rezultatima rada. U tom slučaju, hoću u potpunosti da sarađujem kako bi se otkrila višedecenijska tajna i istorijska istina za našu zemlju i moju porodicu - govorio je Mihailović.


NEMA ZAPISNIKA

Stupar ističe za ”Novosti” da je vojne i policijske arhivske dokumente proučavao deset godina i da zapisnika sa izvršenja sudske kazne streljanjem – nema.


 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Komisija ništa bliže Draži / Vecernje Novosti / March 24, 2011

Vecernje Novosti Online
March 24, 2011
V.N.


Državna komisija nije se pomerila ni korak ka istini o Čiči. Svedok čiji je iskaz analiziran nije ni bio očevidac. Slede nova saslušanja




OD epohalnog zvaničnog otkrića velike šezdesetogodišnje tajne - gde je ubijen i sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović - za sada nema ništa!

Iako se spekulisalo da je državna Komisija za utvrđivanje istine o ubistvu generala Mihailovića rešila istorijsku misteriju i da bi mogla, već posle sastanka u četvrtak, da obelodani da je prvi ravnogorac likvidiran i zakopan na Adi ciganliji - to se nije desilo.

Komisija je samo razmatrala iskaz 91-godišnjeg visokog oficira Ozne, koji je dat u novembru prošle godine, ali je utvrđeno da je i to svedočenje ”iz druge ruke”, i da navodni svedok nije ni učesnik ni očevidac.

Ovaj ”oznaš”, koji je anoniman i za članove Komisije, tvrdi da je komandanta Kraljeve vojske u otadžbini, pre 65 godina, metkom u potiljak, na Adi ciganliji, ubio Boža Đorđević.

- Komisija je razmatrala samo jedno od saslušanja i konstatovala da u naredne dve nedelje moraju da se obave razgovori i sa još nekim svedocima - kaže za ”Novosti” jedan od članova Komisije.

Prema našim saznanjima, Komisija će u naredne dve nedelje saslušati Dušana Stupara, bivšeg visokog funkcionera DB, i Vojislava Mihailovića, unuka generala Draže.

Razgovore će obaviti članovi Komisije i predstavnici Tužilaštva, a naredni sastanak zakazan je za sredinu aprila. Malo je verovatno da će i tada Komisija izaći sa istinom, iako će morati da objavi izveštaj o dosadašnjem radu.


ČEŠĆI SASTANCI

SASTANAK Komisije, bio je, inače, prvi još od decembra 2009. godine, a sazvao ga je predsednik Komisije i zamenik republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović. Najavljeno je da će se članovi ovog državnog tela ubuduće češće sastajati.



 
 
*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Friday, March 25, 2011

Позивамо вас да дана 11.маја код споменика генералу Михаиловићу на Равној Гори положимо један-јединствени венац.




*****


СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ

УЗУН-МИРКОВА 3а

11000 БЕОГРАД

ТЕЛ-062 120 90 36

Meil: sls-seobe@hotmail.com


Ове године се навршава седамдесет година од када је генерал Михаиловић, предводећи непредати део војске Краљевине Југославије, на врховима Маљена развио заставу антифашистичке борбе.

Поштоваоци његове борбе и ове године ће обележити ову годишњицу скуповима на Равној Гори.

Без обзира што ни ове године, због опструкције, формално-правно није окончан процес судске рехабилитације генетала Михаиловића у друштву је сазрела свест о неопходности да се и у институцијама државе на достојан начин обележи почетак антифашистичке борбе и улога генерала Михаиловића у њој. Министарство рада и социјалне политике је позвано да ове године узме учешће у обележавању ових, значајних, догађаја из наше историје.

Да би смо са ствоје стране манифестовали јединство свих организација које баштине равногорске традиције и поштују Југословенску војску у отаџбини и њеног команданта генерала Михаиловића, позивамо вас да дана 11.маја код споменика генералу Михаиловићу на Равној Гори положимо један-јединствени венац. Овим симболичким чином манифестовали би смо јединство свих оних који су спремни за модерну Србију, поносну и самосвесну, демократску и праведну. Истовремено би смо послали и поруку да наше личне и политичке разлике не могу бити сметња да се у српском друштву обелодани истина о Југословенској војсци у отаџбини и њеном команданту.



Српски либерални савет

У Бгд.25.3.2011.год.

March 25, 2011


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Равногорски покрет: O трагичној судбини Дражиној требају говорити Равногорци, а не ознашки џелати

*****


Поводом хистеричне медијске и јавне хајке представника невладине организације СУБНОР и нео комунистичких група, у циљу да се омаловажи антифашистичка улога команданта Југословенске војске, армијског ђенерала Драгољуба М. Михаиловића, да се изврши притисак на надлежне институције које су отпочеле поступак његове политичке и војне рехабилитације, што народ чека шездесет и више година, да се настави са лажима из доба Ј.Б. Тита, да се прети неким радикалнијим протестима у случају да се изврши војно-политичка рехабилитација армијског ђенерала Драгољуба М. Михаиловића.

Kао и на све нетачне и произвољне тврдње, чиме се уносе забуне код народа, а истина скреће на пут лажи- следбеницима антисрпске политике Ј.Б.Тита, као и свим онима који слушају агит-проп говоре новинара, пензионера и квазиисторичара Другог светског рата, оличених у невладиној организацији СУБНОР, Равногорски покрет поручује и излази пред јавност следећим јавним саопштењем:

1) Нека следбеници Ј.Б.Тита, са све заставама и сликама оду испред Јасеновца и тамо нека доказују своје антифашиство и родољубље. Нека кажу у лице србском напаћеном народу зашто њихов командант никада за живота није посетио ову фабрику смрти где су Лубурић, Филиповић, Артуковић, Шакић, Будак и остала усташка братија уништавали српски народ, српско биће, српски род.

2) Нека следбеници Ј.Б.Тита престану више да слуђују народ тиме да су први отпочели борбу против окупатора у земљи, јер су до 22. јуна 1941. године били обични негативци који, као Коминтернино чедо, нису могли да крше споразум између Молотова и Рибентропа, потписан 1939. године, после чега су почела нацистичко-комунистичка освајања, тј. почео је Други светски рат.

3) Нека следбеници Ј.Б.Тита слободно избаце из своје хронологије „НОБ-а“ датум: 7. јули 1941-када су они први пуцали на окупаторе у земљи и тај датум крстили као почетак „општенародног устанка у земљи“. Нека сви знају да се тим датумом Ј.Б.Тито додворио Србима само да би сакрио какву је антисрбску-штеточинску политику водио, која ће своју праву кулминацију доживети после Устава из 1974, чиме ће овај жилави Хрват поцепати Србију, у намери да је сведе на Београдски пашалук. То је и сам признао, говорећи на упућене му примедбе: „Па то и хоћу!“

4) Нека следбеници Ј.Б.Тита знају да ђенералштабни пуковник Драгољуб М. Михаиловић није доласком на Равну Гору створио ништа ново-неку нову војску већ да је наставио континуитет Југословенске Краљевске Војске као њен легитимни командант, формиравши војне јединице које настављају ратно стање под видом четничке борбе, па су зато биле надалеко познате као четници.

5) Нека следбеници Ј.Б.Тита не залуђују и обмањују народ измишљотинама да су сељаци знали војнике и старешине Југословенске војске као „кољаче Драже Михаиловића“, јер то су комунистичке инфамије, смишљено понављане да би се после рата код заплашеног народа створила најнегативнија слика о Југословенској војсци. Први је на ту страну потегао један од највећих криваца за масовна „Пасја гробља“ по Црној Гори, Моша Пијаде, пишући књигу: „Кољачи за Краља и Отаџбину“.

6) Нека следбеници Ј. Б. Тита престану више са причама о некаквим злочиначким наредбама ђенерала Драгољуба М. Михаиловића у циљу уништавања: муслимана, хравата-неусташа, Срба и осталих, јер не постоји ни један документ који говори о злочиначкој улози легитимног команданта који је имао великих симпатија код народа, па између осталог и код једног броја муслимана. Постоје само фалсификати-од којих и онај који се тиче инструкције ђенерала Михаиловића мајору Ђорђију Лашићу из децембра 1941. године, чије је фалсификовање и сам признао један од твораца на једној научној трибини.

С друге стране, постоји низ докумената којим се Ј.Б.Тито уврштава у категорију ратних злочинаца. Један је и тај да се четничке куће пале, а породице одводе у окупаторске жице. У документима које пише ђенерал Михаиловић нема ни једног где се каже да се партизанске куће пале а њихови људи предају окупаторима.

На против, у документима ђенерала Михаиловића постоје многа која се тичу да се злочини спречавају по сваку цену. Чистота и поштење су од почетка до краја пратиле ђенерала Михаиловића на антиосовинском путу, док је Ј.Б.Тито склапао Ђавоље пактове, од којих и онај, да његова паравојска са Немцима сачека савезнике на Јадрану и да им се супростави.

7) Личности ђенерала Михаиловића и Ј.Б.Тита не могу се упоређивати ни по ком основу, а борци Југословенске војске и партизани изједначавати. О томе нека каже и сам, почивши ђенерал Михаиловић, у једној протесној ноти Влади у Лондону, писаној 26. марта 1943:

„За председника владе следеће: У говору од 26. марта г. Грол, понављам г. Грол, поред југословенске војске помиње и крваве борбе југословенских партизана. Зар до сада нисмо дали довољно материјала, да се комунисти у нешој земљи боре само за власт противу нас и оних демократских тежњи. Зар хиљаде убијених националиста нису довољан доказ шта они хоће. Зар нам се не верује да се они боре само против нас а не против окупатора. Зар провалник-обијач који се води и картотеци загребачке полиције под бр. 10434 и именом Јосип Броз, иначе вођа комуниста, под лажним именом Тито, може да се пореди са нама као народни борац.

У будуће кад хоћете Јосипа Броза истицати као народног борца, одвојите га од нас, јер са бандом робијаша и народних злотвора немамо никакве везе. Јосип Броз кроз све летке и говоре као и Радио „Слободна Југославија“ из Москве нападају најпогрднијим речима Краља и како они кажу, издајничку владу у Лондону. Оваквим радом ствара се забуна у народу и појачава идеолошка борба у земљи. Уместо овога позивајте народ да ступа у редове југословенске војске и да се окупе под војничким заставама. Комунисти не представљају народну војску.“

Нека следбеници Ј.Б. Тита престану са паушалним и нетачним констатацијама да је ђенерал Михаиловић стварао неке култове ножа. Жалосно је само слушати Титовог генерала Јована Радовановића, забашуреног као новинара-пензионера, који црпи „изворе сазнања“ из своје књиге „Драгољуб Дража Михаиловић у огледалу историјских докумената“, а да он није погледао, нити желео погледати један документ који говори о антифашизму ђенерала Михаиловића, нити зна за једну антифашистичку борбу снага ЈВ против окупатора. Он је већ показао да није приказао ђенерала у огледалу историјских докумената него у огледалу пропаганде-како су га учили својевремено на часовима „Политичке науке“.

Томе су се придружили и његови саборци-партизани Прве пролетерске и финансирали му штампање и издавање поменуте књиге. У немачким документима, од којих вреди напоменути извештај генерала Паула Бадера, стоји да усташе (Црна Легија) и Прва пролетерска наступају у заједници против снага мајора Јездимира Дангића. Нека генерал Радовановић пише и говори о томе, нека каже колико је овај Ђавољи пакт отерао националних бораца у Јасеновац, колико у Шабачки логор, и нека ђенерала Михаиловића остави на миру. Он није ни компетентан за давање свог суда о ђенералу, јер је у рату био његов противник. Исто то важи и за припаднике Титове тајне полиције, који су само полицајци и ништа више. Данас изигравају бајаги неке историчаре који познају Равногорски покрет боље од самих историчара.

Када је реч о култовима, њих су стварали комунисти и нацисти, а један је и култ униформи, по којима се после рата познавала заведена југо-омладина. Сличан култ гајио је и имао вођа Рајха, Адолф Хитлер, са његовом омладином.

9) Следбеници Ј.Б.Тита нека сумирају учинак рата по својој вољи-то им нико не брани, али нека уз то мало прелистају ону силну преписку између СКП (б) и ЦК КПЈ пред почетак ИБ-а и нека погледају шта Молотов, Стаљин и остали њихови учитељи пишу на допринос другова из ЦК КПЈ по питању победе над фашизмом.

10) Уз то, нека престану да измишљају незаслуге ђенерала Драгољуба М. Михаиловића на пољу антифашистичке борбе, јер они са тим сегментом нису ни упознати и не могу да причају нешто што не знају и што не познају. Његове су заслуге далеко веће од заслуга Ј.Б Тита, који уз то није ни имао план борбе против Немаца већ против легитимних чувара реда и поретка у земљи-бораца Југословенске војске. Мучки их је нападао у леђа док су се они борили против окупатора, ослобађали градове, варошице, рушили пруге, а о чему постоји доступна историјска грађа коју следбеници Ј.Б.Тита свесно заобилазе, а неки кажу за те борбе да су то „показне вежбе пред савезнцима“.

И сам командант Југоистока, генерал Лер изричито каже како је највећа опасност за Немце генерал Михаиловић, а не Ј.Б.Тито и његове паравојне формације.

Вођа Рајха, Адолф Хитлер признаје да су највећи допринос у пресецању ратног материјала који се слао Фелдмаршалу Ервину Ромелу имали војници и старешине Југословенске војске под командом генерала Михаиловића.

Титов послератни пријатељ, сер Фицрој Маклејн у својим мемоарима пише да су далеко веће губитке у саботажним акцијама окупатори трпели на територијама под контролом снага ЈВ, а не на партизанским, што је још један доказ доприноса у антифашистичкој борби снага Југословенске војске и њеног команданта, генерала Михаиловића. А има их још много.

На послетку, сама одликовања и похвале многих савезничких команданата генералу Михаиловићу доказ су горњих навода. Представници СУБНОР-а, удружени са хрватским хистеричним реакцијама на доделу високог ордена “Legion of Merit”, а што је добро познато нашој јавности, тврде да је орден дат у политичке сврхе, у време заоштравања односа у свету.

Ово не одговара истини, јер се допринос снага ђенерала Михаиловића у победи над нацизмом и фашизмом одлично знао, а довољно је рећи да и сам председник САД-а каже како су се тачно звале војне формације којима је командовао ђенерал Михаиловић.

Децембар 1941, узет је као месец када је пуковник Михаиловић унапређен у чин бригадног ђенерала, и децембар 1944-када је последњи амерички пилот напустио, слободну територију од више стотина спашених америчких и британских ваздухопловаца, који су безбедни и без губитака се вратили у своје државе порекла, чије су аеродроме и ваздушне базе,у време бројних мисија спашавања ваздухопловаца, спроводиле и контролисале снаге Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. То је истина о одликовању који је додељен постхумно команданту Југословенске војске, ђенералу Драгољубу М. Михаиловићу.

Равногорски покрет је мишљења да је оволика навала на ђенерала Драгољуба М. Михаиловића створена у тренутку када се улажу сви напори да се његов гроб пронађе, а сам ђенерал Михаиловић рехабилитује као заслужни борац на страни антифашистичког савеза у Другом светском рату.

Поред тога, Равногорски покрет сматра да следбеници Ј.Б.Тита свесно обмањују људе говорећи да је ђенерал Михаиловић био колаборациониста, па чак и фашиста и да нема ни једне земље у свету у којима је фашизам рехабилитован, а то чак ни стаљинистички суд у Београду није изрекао за ђенерала Михаиловића.Антиравногорска хистерија се увелико осећа и не бирају се средства да се измишља, лаже, клевеће и истина прекраја.

Равногорски покрет сматра да ће истину о ђенералу Михаиловићу дати они људи који су за то задужени-а то су историчари, који раде по правилима службе, већ имају на том путу многих успеха, а никако следбеници Ј.Б.Тита који, уназад шездесет и више година понављају исту песму, као изгребане плоче и иду логиком да ће после изговорене стоте лажи-сто прва постати истина.

Равногорски покрет даје пуну подршку надлежним институцијама које су започеле трагање за гробом првог антифашистичког вође у поробљеној Европи и на судске институције које су покренуле поступак рехабилитације првог антифашистичког вође у поробљеној Европи.

Равногорски покрет најоштрије осуђује антиравногорске испаде невладине организације СУБНОР, као и свих поклоника Ј.Б.Тита, који им се придружују, сматрајући да они не говоре истину већ једну сувопарну и бајату причу- пропаганду једне тоталитарне странке која не види ствари какве су већ какве жели да оне буду.

Равногорски покрет као права србска организација,која свакодневно ради на јединству,неопходне братске слоге у отаџбини, организација која иде правим путем, тј. Светосавским путем, где припадају сви Срби који желе добро нашој отаџбини и свом роду,не битно на којим странама су им били заведени преци,који су увелико помагали комунистима и у исто време одмагали Србима и роду нашем који је следио пут слоге и Светог Саве.

Равногорски покрет следи и поштује саму идему и програмска начела ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића,који се увек залагао и борио за сваког Србина,као и за друге нације у саставу србске државе,који су Србију сматрали својом једином отаџбином.Равногорци као верујући род,монархисти, патриоте имају снаге и воље да опросте,јер је то наш србски род,ми не тражимо нити желимо одмазде,пролевање србске крви,која је вековима довољно истекла из вена мајке Србије,такође не тражимо и не призивамо братоубилаштво или било какво понижење било ког Србина као и других народа који спокојно живе у нашој отаџбини Србији.

Тражимо само да спознају и схвате њихове праве улоге и задужења које су безпоговорно одрађивали под извршном командом највећег србождера Јосифа , који је стигао у Србију по наређењу, и до краја трудио се и радио на уништењу србског рода и свега србског,а у томе му безпоговорно и слепо помагали су му продане душе за комунистичке идеале, који су заборавили и оставили своју србску православну веру,своју једину саборну и апостолску цркву,своју браћу и ближње, и одоше за петокраком у атеизам и комунизам,само тражимо да се покају и окају своје грехове,србски верујући род ће им опростити у циљу слоге и јединства,али неће никад заборавити терор и страдалништво под крвавим режимом петокраке.

Ми Равногорци праштамо,онима који су морали или били мобилисани као чланови КП,да би преживели и одхранили своју децу,а они који су били поред србождера Јосифа,који су додворавају ћи се њему убилаји србски род,омладину,свештенство прогањали,тамничили и погубили,бројне великодостојнике СПЦ и владике утамничили и погубили.. Равногорски покрет таржи да се осуде,такође поред нас Равногораца то је и тежња целог србског правдољубивог рода, србских институција,правосуђа,србске владе као и целог света, асве у интересу неопходног помирења и правде.

Равногорски покрет има поруку за све Србе и остале грађане Србије,да је коначно дошло време да се каже потпуна истина о ЈВ под командом ђенерала Драгољуба Михаиливића, и да се обелодани улога комуниста,њиховог вође, који починише небројене злочине на телу србског рода. Посебно су Равногорци да сигурном путу да се разоткрије све о том највећем србождеру Јосифу,који погуби толико вредних србских домаћина,само зато што су били Срби и веровали и волели своју отаџбину и краља,волели свој род,као и небројено грађанство Србије који су поштовали србску отаџбину и монархију.

Само још једном да поменемо пострадалу србску браћу у Јасеновцу, Козари,Шабачком логору,Бањици, стратишту марице, Краљево, Бубањ, Кочевски рог,Корита,кланицу србске младости Сремски фронт, и многа друга непоменута и неопојана србска стратишта.

Србождер је желео и тако је остваривао своје задатке од налогодаваца, а нама Србима сад остаје да схватимо и прихватимо то,будемо свесни свега овог,што нам се дешавало , и да кренемо свесни јединствени уз Божји благослов, и веру Христову кренимо јединим исправним путем тј. Светосавским путем.

Равногорски покрет неће никад стати на путу до коначне рехабилитације Покрета са Равне Горе и нашаг бесмртног вожда ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића, и захтеваћемо од тужилаштва Србије да покрене тужбе против издајника србског рода,који су били блиски сарадници и непосредни извршиоци, и у тим безумним злочинима побише србску нејач и децу Србије.

Браћо Срби схватите поруку и кренимо заједно Светосавским путем под једним србским барјаком,то је једини спас за нашу намучену отаџбину.

Равногорски покрет на челу са председништвом, ускоро први пут ће јавности саопштити време и место стрељања Ђенерала Драже ,ко га стрељао,место где је стрељан и место где треба тражити земне остатке ВОЖДА ТРЕЋЕГ СРБСКОГ УСТАНКА - ПРВОГ АНТИФАШИСТЕ И ГЕРИЛЦА У ЕВРОПИ ,борца против два највећа зла тог времена ФАШИЗМА И КОМУНИЗМА.

Податке је обрадио одбор за истраживање и откривање истине о месту и времену злочина извршеним над ђенералом Дражом Михаиловићем и председништво Равногорског покрета,истина се мора открити, само тад можемо поносно да кажемо да смо Равногорци, а ови који су политички злоупотребљавали име ЧИЧИНО, скрећемо им јавно пажњу да на то више немају право, и не треба то да раде.



Топола

председник Равногорског покрета

22.03.2011. Срђан Срећковић

March 22, 2011


С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ

РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА




http://www.ravnogorskipokret.com/index.php?option=com_content&view=article&id=108:2011-03-22-13-28-16&catid=1:novo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****