Saturday, October 27, 2012

Част нам на да Вас позовемо да присуствујете промоцији књиге аутора БРАНКА ЈЕФТИЋА под називом "ХЛАДНО ОРУЖЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ" Oktobar 28, 2012 - Београд

 
Част нам на да Вас позовемо да присуствујете промоцији књиге аутора БРАНКА ЈЕФТИЋА под називом
ХЛАДНО ОРУЖЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ.
 
Промоција књиге биће одржана, уз учешће аутора, на штанду "БЕОКЊИГЕ", у хали један Београдског сајма, у недељу, 28. октобра, са почетком у 14 и 30 минута.

РЕПУБЛИЧКА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА НЕГОВАЊЕ ТЕКОВИНА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА \
 
Председник,
Александар Чотрић
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Thursday, October 25, 2012

Ж А Л Б А - против решења Првог основног суда у Београду Р2 – 31/12 од 17.09.2012. године / Београд, 24.10.2012. [October 24, 2012]

А Д В О К А Т
ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ
11000 БЕОГРАД
Светозара Марковића 14
тел: 3233-397; факс: 3237-146
e-mail: zzivanovic@sbb.rs

ПРВИ ОСНОВНИ СУД
11070 НОВИ БЕОГРАД
Булевар Михаила Пупина 16

Р2 – 31/12



Ж А Л Б А

против решења Првог основног суда у Београду
Р2 – 31/12 од 17.09.2012. године
због:

* битне повреде одредаба парничног поступка;

* погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и

* погрешне примене материјалног права


О б р а з л о ж е њ е

Ставом првим побијаног решења суд је усвојио предлог предлагача па је противника предлагача Драгољуба Дражу Михаиловића прогласио умрлим. Ставом другим побијаног решења суд је као датум смрти умрлог лица утврдио 31.07.1946. године.

1. Предлагачи нису поднели предлог за проглашење несталог лица за умрло већ предлог за утврђивање смрти.

Предлагач је у свом предлогу јасно назначио да исти подноси у смислу чл. 70. Закона о ванпарничном поступку, којим је прописано:

„Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица.“

Ова одредба се битно разликује од одредбе чл. 57. Закона о ванпарничном поступку коју је Суд применио у ожалбеном решењу. Наиме, ова одредба се односи на проглашење несталог лица за умрло, што се у конкретном случају не може применити јер генерал Михаиловић није нестао, већ је стрељан по судској пресуди. На њега се не може применити ни једна од ситуација прописаних чл. 57. ЗВП која гласи:

(1) За умрло може се огласити лице:

а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;

б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;

в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;

г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.

Примена чл. 57. ст. 1. тач. 1. ЗВП није у складу са чињеничним стањем заснованог на доказима у списима као и опште познатим историјским чињеницама.

Наиме, генерал Михаиловић не припада категорија лица „о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година“ у смислу чл. 57. ст. 1.тач.1. ЗВП.

Из доказа у списима јасно произилази да је судском пресудом 15. јула 1946. године генерал Михаиловић осуђен на смрт. Из самих доказа произилази да је његова молба за помиловање 16. јула 1946. године одбијена. Коначно, тадашњи званички орган владајуће Комунистичке партије Југославије, дневни лист „Борба“ шренео је 18. јула 1946. године вест Танјуга, службене новинске агенције тадашње Југославије, да је да је генерал Михаиловић стрељан претходног дана. Ову вест пренела је и „Политика“.

Из извештаја Комисије за утврђивање смрти коју је формирало Министарство правде Републике Србије произиласзи да су сви сведоци саслушани пред том Комисијом изјавили да је генерал Михаиловић стрељан 17. јула 1946. године, како је и објављено, са изузетком једног који сматра да је то било у првим јутарњим сатима 18. јула 1946.

Сва стручна литература узима 17. јули 1946. године као датум смрти генерала Михаиловића, због чега је и првостепени суд требао да утврди 17. јули 1946. године као датум његове смрти.

Применом члана 57. ЗВП првостепени суд је изједначио генерала Михаиловића са лицима која су нестала иако сви изведени докази несумњиво указују да је он 15. јула 1946. године када му је изрчена смртна казна био у притвору. Обзиром на чињеницу да је његова молба за помиловање одбијена 16.7.1946. године, те да је пресуда дата на извршење истог дана, као и на објављену информацију о његовом стрељању, генерал Михаиловић се никако не може сматрати несталом особом у смислу чл. 57. ЗВП.

2. Предлагачи у прилог својих навода прилажу и следеће додатне доказе:

* Одлука Президијума Народне скупштине ФНРЈ бр. 9647 од 16. јула 1946;

* Допис Президијума Народне скуштине ФНРЈ бр. 9647/46 од 16. јула Министарству

* правосуђа;

* Допис Врховног суда ФНРЈ Министарству унутрашњих послова бр. 1/46 од 16. јула

* 1946. године;

* Оверена копија дневног листа „Борба“ од 17. јула 1946. године;

* Копија дневног листа „Политика“ од 18. јула 1946. године (преузета из архива НБС);

Из дописа Президијума Народне скуштине ФНРЈ бр. 9647/46 од 16. јула Министарству правосуђа види се да молба за помиловање оптужених, међу којима је и генерал Михаиловић, није уважена те да се упућује на даљи поступак.

Из приложеног дописа Врховног суда ФНРЈ Министарству унутрашњих послова бр. 1/46 од 16. јула 1946. године се може видети да Врховни суд ФНРЈ Министарству унутрашњих послова доставља препис диспозитива пресуде тог суда бр. 1/46 од 15.јула 1946. године као и препис одлуке Президијума Народне скупштине ФНРЈ бр. 9647 од 16. јула 1946 као и констатација да је пресуда извршна те да се иста доставља са молбом на законити поступак.

У прилогу ове жалбе предлагачи достављају и два сведочанства дата пред Комисијом за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Михаиловићем од стране Михал Саскијевич (Michal Szaszkiewicz) и Милисава Марковића, а која смо примили у електронској форми од др. Слободана Марковића члана поменуте Комисије.

Доказ: Два сведочанства о околности стрељања генерала Михаиловића

Уколико суд налази да приложена сведочанства без потписа и печата др.Марковића нису веродостојна, то предлаже да суд службеним путем прибави ЦД који је предат Републичком јавном тужилаштву од стране Комисије што је видљиво из фусноте 7, а који садржи изјаве наведених сведока.

3. Жалбени предлог:

Члан 21. ст. 1. ЗВП прописује:

„Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу.“

На основу предњег, предлагачи предлажу да првостепени суд на основу чл. 21. Закона о ванпарничном поступку преиначи побијано решење тако што ће у смислу чл. 70. ЗВП утврдити смрт генерала Драгољуба Михаиловића 17. јула 1946. године.


Београд, 24.10.2012.
Пуномоћник предлагача


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Žalba: Draža je umro ranije / "Novosti" October 24, 2012

Novosti
V. N.
24. oktobar 2012. 20:54
October 24, 2012

Srpski liberalni savet izjavio je žalbu na sudski utvrđeni datum smrti Dragoljuba Draže Mihailovića, tvrdeći da je on streljan dve nedelje ranije nego što je navedeno u rešenju

Dragoljub Draža Mihailović

SRPSKI liberalni savet izjavio je žalbu na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je 31. jul 1946. određen kao datum smrti Dragoljuba Draže Mihailovića. SLS smatra da to nema nikakve veze s danom smrti i da daje prostor za razne manipulacije oko procesa rehabilitacije generala koji je u toku.

Advokat Zoran Živanović je predložio da prvostepeni sud preinači rešenje, tako što će utvrditi kao datum smrti 17. jul 1946. godine, podsećajući da je iz dokaza utvrđeno da je Mihailović tada streljan. On navodi i da predlagači nisu podneli predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo, već predlog za utvrđivanje smrti, jer ”Mihailović nije nestao, već je streljan po sudskoj presudi”.

Prvi osnovni sud u Beogradu početkom oktobra je Dražu proglasio mrtvim, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946. To rešenje je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:402868-Zalba-Draza-je-umro-ranije


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuesday, October 23, 2012

ОДРЖАН ПАРАСТОС ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ ТЕРОРА у храму Светог Саве на Врачару y Београдy 20. октобра 2012 / Миша Матић


 
 
 
На 68. годишњицу заузимања Београда, од стране комуниста, у храму Светог Саве на Врачару одржан је парастос жртвама комунистичких злочина. У Београду је према разним проценама у периоду од 20. октобра 1944. до 15. маја 1945. побијено између 15.000 и 40.000 људи. Ликвидирани су на више локација, где су одмах и затрпавани, да име се не зна ни гробно место. Убијани су научници, културни радници, официри, индустријалци, занатлије, радници, грађани, прост народ.... нису поштеђени ни Војвода Петар Бојовић ни легендарни браниоц Београда из 1914. пуковник Драгутин Гавриловић.....

Парастос у Храму Светог Саве на Врачару иницирало је грађанско Удружење поштовалаца и потомака жртава комунистичког терора. На Срђевдан, пошто су у Храм Светог Саве стигле мошти Светог Максима Исповедника, а по благослову старешине Храма, о. Радивоја Панића, парастос жртвама комунизма служио је прота Александар Средојевић. Учествовао је хор храма Светог Саве под управом дирегента Јелене Јеж. Током парастоса прочитана су имена преко 400 жртава комунистичких злочинаца, а међу првима су поменути ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Београдске групе корпуса пуковник - командос Александар Саша Михаиловић, потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, командант Авалског корпуса пуковник Светислав Трифковић, командан Врачарског корпуса мајор Милорад Гајић .... писац Сима Пандуровић, глумац Аца Цветковић, сликар Бранко Поповић.... Списак са именима жртава прота Александар је спустио поред жита и док је освештавао жито, изговарајући речи: Упокој Господе оне који својом крвљу натопише ову земљу....“ вино је склизнуло са жита и прелио се преко имена мученика. Отац Александар Средојевић је одржао надахнуту беседу у којој је поменувши жртве, подсетио и на многе историјске моменте страдања Срба, упозоривши на велику опасност од расрбљавања, одрицања ћирилице и атеизма, који су у српски народ унели безбожни комунисти. Парастос је окончан испред храма Светог Саве на Врачару, разговором присутних, уз евоцирање успомена на изгинуле сроднике и виђеније београђане, као и помињањем локација на којима су страдали, у нади да ће се открити сва имена и обележити места њиховог починка. Нека је вечни помен београдским мученицима и свим страдалницима у комунистичком терору.



Миша Матић
У Београду, о Срђевдану 2012.

 
 
All photos courtesy of Misa Matic




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Saturday, October 20, 2012

Парастос жртвама комунистичког терора одржан 20 Oktobar 2012 y Београду / Српски либерални савет


СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
11 000 БЕОГРАД
meil:
sls_seobe@hotmail.com




 Вазнесењскојa црквa
 
У организацији Српског либералног савета а уз присуство представника покрета Двери, Удружења Југословенске војске у отаџбини, Удружења политичких затвореника, Покрета за краљевину, академика Гашића народног посланика Чотрића, као и великог броја грађана одржан је десети по реду помен жртвама комунистичког терора.

Одржавање помена је само покушај да се жртвама послератног осветничког безумља ода достојна пошта,као и опомена да се такво безумље никада више понови.


У Београду 20.10.2012.год.
Српски либерални савет



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuesday, October 16, 2012

Frosty Sons honor veterans with incredible stories (includes the Halyard Mission - Col. Carl Walpusk) / "Daily American" October 15, 2012


Daily American
October 15, 2012
EMILIE LYNCH
Daily American Correspondent

Colonel Carl Walpusk (Retired) [Standing]
Photo by Emilie Lynch

The Frosty Sons of Thunder Company C, 103rd Armor and 110th Infantry held their annual reunion Sunday afternoon at the Stoystown American Legion. Retired Col. Carl Walpusk attended as the honored guest and was recognized as the group's oldest member.

The Frosty Sons of Thunder also recognized Korean War veterans as special guests along with Vietnam War veteran James K. Yost, a Marine who lost his left leg to machine gun fire in Vietnam.

Other veterans, including Lawrence Hartle, were recognized through memorabilia exhibits shared by families of the late veterans. Hartle was a prisoner of war in France during World War I.

"The reunion is for past and present members. People come from all over to attend, the farthest being from Tennessee," retired Brig. Gen. Robert Sembower, committee chairman, said.

At the reunion Walpusk shared the story of his service during World War II, which is also mentioned in the book "The Forgotten 500" by Gregory A. Freeman. The book chronicles the events of the rescue mission.

Walpusk, who graduated from Boswell High School, entered the service in March 1943. He was serving with the U.S. Army in Italy when he met Paul Mato, who needed one more man in his flight crew. Walpusk joined the 98th Bomb Group from Africa and Italy.

In July 1944 Walpusk's crew was returning from a raid on Ploiesti, Romania, when their plane was shot down by German fighters. The gunner, Thomas P. Lovett, was killed during the attack. The remaining crew escaped from the planes by parachute.

Walpusk and the rest of his crew were rescued by a band of Serbian Chetnik fighters. The Chetniks were led by Gen. Draza Mihailovic. The Chetniks, along with Serb civilians, worked to keep the Americans safe.

Walpusk lost his shoes in the escape and had to spend nearly a month shoeless. The men had to survive on little food and supplies. The civilians in the area were poor and lived on small farms with only a few animals. They offered what they had to the Americans, even if it meant going hungry themselves.

"I can never say enough about these people," Walpusk said. "They didn't have much, but they gave us one to two meals a day and risked their lives to help us."

For 33 days the crew stayed on the move, traveling to different farmhouses almost daily. Equipped with only his uniform and a pistol, Walpusk said his goal was to try to stay hidden.

"We slept under hay bales in the barns. Sometimes the Germans would be near, and we would have to wake up in the middle of the night and move to avoid capture. If the Germans would have caught the Serbs housing us, they would have killed them," he said.

Walpusk and his crew were rescued by airlift in August 1944, the largest ever from behind enemy lines, in a mission called Operation Halyard. At least 512 allies were rescued in the mission from August to December.

The Yugoslavian government arrested Mihailovic and put him on trial. Walpusk and his crew wanted to testify on behalf of the man who helped them survive and escape. But the Americans were not allowed to enter Yugoslavia, and Mihailovic was executed July 17, 1946.

Walpusk went on to serve 35 1/2 years in the military and 30 years as a National Guard technician. His awards include the Purple Heart, Air Medal with Oak Leaf, Army Commendation, Good Conduct and several other service ribbons.

Walpusk says the story first reached the press in 1946.
Additionally, a lieutenant colonel in the U.S. Air Force contacted Walpusk about a potential film, which would archive the events. Walpusk said that few people knew about the event, and it did not get much publicity because the men were not allowed to discuss how they got out.

"The Serbs offered everything. That's why we want people to know about it. I would expect and hope people in our country would do the same thing," Walpusk said.


http://articles.dailyamerican.com/2012-10-15/news/34479747_1_world-war-ii-rescue-mission-korean-war


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Monday, October 15, 2012

Српски леберални савет ће преко овлашћене адвокатске канцеларије упутити жалбу надлежном суду, на решење о смрти генерала Драже Михаиловића које гласи на 31.7.1946. год.


СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
11 000 БЕОГРАД
meil:sls_seobe@hotmail.com


Српски леберални савет ће преко овлашћене адвокатске канцеларије упутити жалбу надлежном суду, на решење о смрти генерала Драже Михаиловића које гласи на 31.7.1946. год.

Српски либерални савет као подносилац захтева за утврђиванје смрти генерала Михаиловића је незадовољан са споменутим датумом смрти из простог разлога што датум 31.7.1946,год., нема никакве везе са самим даном смрти, а уједно даје простор за ражне манипулације око процеса рехабилитације генерала Михаиловића који је у току.

СЛС се над а да ће жалба око дана смрти генерала Михаиловића бити позитивно решена и да ће датум смрти бити промењен.


У Бгд. 15.10.2012.год.
Српски либерални савет
October 15, 2012


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

РЕШЕЊЕ - Први Основни Суд у Београду September 17, 2012 - Прогласио мртвим команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Дражу Михаиловићa


Rešenje je vlasništvo Srpskog liberalnog saveta

*****

Da vidite stranice bolje, kliknite na svaku.


Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 1 of 6

Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 2 of 6

Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 3 of 6

Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 4 of 6

Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 5 of 6

Rešenje Draža Sept. 17, 2012 Beograd SLS
Page 6 of 6






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Sunday, October 14, 2012

Милан Мићa Петровић - НОВО - За љубитеље српске родољубиве песме, (слободно скидање), поставио je нов албум: "100-ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА СТАРЕ СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈE"


 
 http://www.micapetrovic.com/srpch_songs.php

______________________
 
 
 

 


*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

ПОЗИВ СРПСКОМ НАРОДУ: Браћо и сестре, Београђани, Срби, потомци и поштоваоци жртава крвавог 20. октобра 2012 и такозваног особођења!


СРПСКИ ЖУРНAЛ
Cеп 24 2012

 
Први парастос жртвама комунистичког терора у Београду, биће одржан у суботу, 20. октобра 2012. у храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 12:00 сати. Парастос ће служити братство храма Светог Саве са старешином, протојерејем Радивојем Панићем на челу. Удружење потомака и поштовалаца жртава комунистичког терор позива све часне, поштене и добронамерне грађане да се придруже у молитви!
 
Неки славе ослобођење, а ми дајемо парастос! Коме дајемо парастос? Свим оним који су као часни, поштени и лојални грађани сопствене државе изгубили живот, били прогоњени, понижавани, хапшени, сакаћени, протеривани, опљачкани . . . И онима који су проживели у страху, јаду, прогонству свој век под комунистичким властодржцима и тиранима. И онима који су од 41. кренули са пушком у руци да бране своју државу и били на оној часној и легитимној страни, која је на крају издана од савезника, поражена и побијена од комунистичких банди. Од 20. октобра 1944. године, када совјетска, Црвена армија, по Черчиловом и Стаљиновом договору, заузима Београд и предаје га Хрвату Брозу на управу, па до 15. маја 1945. у српској престоници је по комунистичком признању побијено око 25.000 београђана, цивила. Убијани су без оптужнице, суђења, икакве евиденције. Остали су без права и на гробни белег и на упис у матичну књигу умрлих. Бацани су у земљу и креч без опела и последњег поздрава са најдражима. Зашто? Само зато јер су сметали њиховој селекцији, а запале су им за зликовачко око њихове куће, радње, одела, знање, дипломе . . . Убијају писце, интелектуалце, научнике, глумце, занатлије, прост народ. Све што им је запало за око, дошло им је на нишан. Њима данас дајемо парастос.
 
И то им није било доста, јер њихову децу, комунист регрутују у своју банду и необучену шаљу на тзв. Сремски фронт који стварају да био нова кланица српске омладине. И њима данас дајемо парастос.
 
У исто време, маја 1945. у Босанској голготи страдао је и онај део грађана Београда који се одазвао војничкој заклетви и позиву генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Њих није било мало, било их пред битку на Зеленгори, 30. априла 1945. преко 20.000 само у Београдској групи корпуса, а било их је и другим корпусима. После борбе са комунистима, који су потпомогнути и од совјетске артиљерије и англоамеричке авијације, у животу их остаје 800, а на слободи нешто мање од 200. Њих око 600 завршава у Брозовим казаматима, одакле их преживљава равно 20. Данас ни један више није у животу. И њима дајемо парастос.
 
Свима је заједничко да су страдали за своју земљу, своју част и људско достојанство. Свима им је заједничко да су остали без права на опело и на гробни белег. Али они су данас у небеској Србији и небеском Београду, попут Светог Саве чије су се мошти управо из Београда вазнеле на небо да закриле цело српство.
 
Ми данас ходамо по местима где су стратиште нашле хиљаде наших суграђана. Која су то места? То је на првом месту садашња Бањичка шума, која тада није била шума. Пошумљавали су тај део града како би шумом сакрили хиљаде гробова. Када су побили толико београђана на том месту, да више није било места где да их сахране поливали су их кречом, а када је и та опција потрошена односили су своје жртве у Јајинце, како бих приписали крвницима жртава из логора на Бањици и усташког логора на Старом Сајмишту, а мученичке гробове обелажавали својом сатанистичком петокраком. Убијали су своје жртве и на месту где је данашњи стадион Обилића и стадион Синђелића. Убијали су на Аутокоманди и на некадашњој окретници тролејбуса у Узун Мирковој улици, код Калемегдана, где се већ годинама гради неки хотел, а када су копали темеље те грађевине, кости мученика су побацили ко зна где са земљом ископаном из те јаме. И њима данас дајемо парастос. Ово је очигледан доказ да су садашњи властодршци једнаки са онима из 1944. а њихове државне комисије заправо скривају злочине, уместо да их откривају.
 
Убили су великог мајора Драгутина Гавриловића, изнемоглог од немачког логора, премлатили су га на Славији и оставили да умре на калдрми града кога је 1914. бранио. Војводи Бојовићу су силовали кћерку, опоганили његов шињел са војводским чиновима, а када је остарели војвода после три месеца умро нису дозволили јавну сахрану, већ су га на таљигама одвукли до Новог гробља. И њима дајемо парастос. Дајемо парастос и пуковнику командосу Александру Саши Михаиловићу, команданту Београдске групе корпуса ЈВуО, кога су комунисти бандити убили у сачекуши на Новом Београду и сакрили његов гроб, не предавши тело његовим родитељима, жени и деци, да свог најмилијег сахране онако како су му и преци сахрањивани. Дајемо парастос и свим онима који су годинама под комунистичком тиранијом страдали на све начине, који је њихов зликовачки ум могао да смисли. Јер једним ухапшеним заплашили су 10 људи, једним убијеним 100, а једним осакаћеним, па пуштеним 1000 заплашених. И њима данас дајемо парастос. Дајемо данас парастос и онима који су успели да побегну преко границе комунистичког режима и оставили своје кости на свим странама света, а многима нема ко на гробу ни свећу да запали. Њихово је срце остало у Беогрду.
 
Крвници још увек славе! Славе своју слободу којом убијају како им падне на памет, ако памети уопште и имају. Славе своје злочине и траже помирење и изједначавање. Са њима да будемо једнаки – НИКАД! Док је ове памети и имало хришћанске вере у нама. Док крвници и њихови идеолошки потомци славе у овом граду, док њихови злочини не буду обнародовани, жртве именоване и опојане, а места стратишта обележена, нема мира ни живима ни мртвима.
 
Нека је вечити помен београдским мученицима и свим страдалницима од комунистичког терора. Заборавити их нећемо, а њиховим џелатима нема опроштаја.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Saturday, October 13, 2012

Дана 20. октобра 2012. године са почетком у 11.00 часова у Вазнесењској цркви у Београду (ул Адмирала Гепрата бр. 19, ) биће одржан парастос невиним жртвама комунистичког режима

 
СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
11 000 БЕОГРАД
MEIL:sls_seobe@hotmail.com
 
 
 
Дана 20. октобра 2012.године са почетком у 11.00часова у Вазнесењској цркви (ул Адмирала Гепрата бр. 19) биће одржан парастос невиним жртвама комунистичког режима.
 
Молимо вас да вашим присуством помогнете да се сећање на репресију комунистичког режима и његове погубне последице по српски народ у целини не потисну у заборав. Истовремено Српски либерални савет подсећа све политичке и културне факторе у Србији да пуне демократизације земље нема без дистанцирања од тоталитарних режима што до сада није учињено.
 
 
Српски либерални савет
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 

Thursday, October 11, 2012

Četnici spasavaju Džerarda Batlera u filmu Marka Miškovića / "Blic" October 11, 2012


Blic
Milojko Božović
11. 10. 2012. - 20:59h
October 11, 2012

Glavnu ulogu u filmu o četničkom spasavanju američkih pilota u selu Pranjani 1944. godine mogao bi da igra Džerard Batler, saznaje „Blic“ iz izvora bliskih ekipi koja radi na pripremi projekta.

Marko Mišković sve ozbiljniji u producentskim poslovima

Kao što smo ekskluzivno objavili, producentska kuća „Hermetof pictures“ Marka Miškovića, od koje je potekla ideja o ekranizovanju čuvene spasilačke misije, trenutno pregovara sa američkim partnerima o realizaciji filma, a jedna od tema razgovora je i glumačka podela.

Cilj je da to bude internacionalna produkcija sa ozbiljnim autroskim timom i poznatim glumcima, čime bi operacija „Vazdušni most“, kao i hrabrost srpskih seljaka i vojnika koji su u njoj učestvovali, privukla pažnju publike širom sveta.

Kako saznajemo, Batler je jedna od zvezda koja bi trebalo da nosi projekat. Marko Mišković ga je upoznao i s njim već sarađivao kao izvršni producent „Koriolana“, u kojem je Batler igrao.

Džerald Batler, jedan od najvećih holivudskih zavodnika,
 nije propustio priliku da svoj šarm oproba
 i kod devojaka u Srbiji
 dok je snimao film „Koriolan“.
Tako je, navodno, dok je bio u Beogradu
 bio u vezi s manekenkom Martinom Rajić.


Američki glumac je, snimajući u Srbiji, bio čest gost prestoničkih restorana i klubova.

Oni koji su se družili i radili s njim kažu da je istinski zavoleo naše ljude i Beograd.

Takođe, i on i reditelj „Koriolana“ Rejf Fajns bili su puni hvale za Srbiju i filmske radnike s kojima su ovde sarađivali. To bi mogao da bude adut na strani producenata da ga ubede da prihvati ulogu.

Ljudi iz produkcije „Hermetof pictures“ kažu da imaju veliku želju da se film većim delom snima u Srbiji. To bi, prema njihovom mišljenju, bila odlična prilika da stotine naših ljudi koji rade u filmskoj industriji dobiju posao kao u dobra stara vremena „Avala filma“ i velikih svetskih koprodukcija koje su snimane u našoj zemlji.

- Velika internacionalna produkcija u Srbiji je prilika da i javni i privatni sektor u našoj zemlji ostvare značajan profit. Odluka o tome zavisi, pre svega, od volje države da ugosti veliku stranu investiciju, tačnije da obezbedi uslove koje sve zemlje u našem okruženju odavno imaju za velike filmske produkcije - kažu u „Hermetofu“.

Marko Mišković je trenutno u Holivudu,
 gde nastavlja pregovore s producentima s kojima je razgovarao u Kanu.
 On je pritom producent je predložio da priča bude iz ugla jednog od učesnika operacije „Vazdušni most“, kao što je to uradio Spilberg u
 „Spasavanju redova Rajana“.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Marko Mišković snima film o četnicima / "Blic" October 9, 2012


Blic
Milojko Božović
09. 10. 2012. - 23:53h
October 9, 2012

Marko Mišković priprema film o čuvenom spasavanju 500 američkih pilota koje su u selu Pranjani 1944. godine od sigurne smrti spasli četnici generala Draže Mihailovića.




Marko Mišković, producent

Producentska kuća „Hermetof Pictures“, čiji je vlasnik Mišković, odlučila je da uđe u projekat ekranizacije tog istorijskog događaja, poznatog kao operacija „Vazdušni most“ (Halyard), koji predstavlja jednu od najvećih spasilačkih misija u Drugom svetskom ratu.

Kako su nam iz „Hermetofa“ potvrdili, već nekoliko godina postoji ideja da se film snimi i, kako stvari sada stoje, njegova realizacija prilično je izvesna. Prema Miškovićevoj zamisli, to bi bio holivudski film o hrabrim srpskim vojnicima u Drugom svetskom ratu, na čijem scenariju radi holivudska ekipa scenarista.

- Film je u fazi pretprodukcije. Intenzivno razgovaramo sa američkim koproducentima o scenariju i glavnim glumcima. Ako sve bude po planu, sledeće godine počeće snimanje filma o operaciji „Vazdušni most“, koji bi velikim delom bio sniman u Srbiji. Želja nam je da napravimo film o herojstvu koji će razumeti gledaoci širom sveta - rekli su nam u produkciji „Hermetof“.


Majk Kirbi u selu gde su piloti bili spaseni

Obavezne posete ambasadora SAD

Koliko Amerikanci i dan-danas poštuju ono što su za njih učinili Mihailovićevi četnici, govori podatak da je praksa da svaki novi ambasador SAD u našoj zemlji na početku mandata poseti Pranjane. To je nedavno učinio i Majkl Kirbi, a njegov dolazak u selo pod Suvoborom ponovo je aktualizovao ovu priču.

A priča je sama po sebi filmska. Sa improvizovanog aerodroma u Pranjanima od januara 1944. do februara 1945. zahvaljujući hrabrosti srpskih vojnika i seljaka spaseno je više od 500 američkih pilota čije su avione oborili Nemci.

Pre nekoliko godina u Americi je objavljena knjiga „Zaboravljenih 500“ autora Gregorija A. Frimena. U znak zahvalnosti za ovo herojstvo, evropska komanda oružanih snaga SAD poklonila je žiteljima Pranjana sportsku halu.


Gregori Friman, američki novinar i pisac, autor je dela „Zaboravljenih 500“, knjige koja se bavi operacijom „Vazdušni most“.

Kako nam je ispričao, bio je provociran nerazumno dugim ćutanjem o jednoj od najvećih spasilačkih operacija u Drugom svetskom ratu, ali i ćutanjem o ulozi srpskog naroda u tom spasavanju.

Američki predsednik Hari Truman, na inicijativu spasenih pilota, odlikovao je posthumno Dražu Mihailovića 1948. godine najvišim ordenom SAD - Legijom za narod.

Inače, Marko Mišković se već nekoliko godina bavi filmskom produkcijom. Jedan je od producenata filma „Koriolan“ Rejfa Fejnsa, a takođe koproducent dokumentarnog filma „Valter“ o legendarnom Velimiru Bati Živojinoviću, koji će publika u Srbiji premijerno videti u beogradskom Sava centru 4. novembra.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****