Срби би морали да обележе стогодишњицу Првог светског рата на величанствен начин.

Први Светски Рат - Солунски Фронт - Српска Војска

 

 

Срби би морали да обележе стогодишњицу
Првог светског рата на величанствен начин.

 

1. Аустрија, Немачка, и Француска ће заједничким великим спектаклом стогодишњице почетка Првог светског рата обележити исти у Сарајеву 28. јуна 2014. године. Том приликом ће бити присутан велики број иностраних представника, као и Бечка филармонија. Планирано је и подизање споменика Фердинанду у Сарајеву.
2. САНУ припрема обележавање исте годишњице у Београду. На челу Комитета за припрему је проф. Др Драгољуб Р. Живојиновић. Планиран је семинар о Првом светском рату на коме би учествовали историчари света. Међутим, држава нема средстава да покрије трошкове па ја сугерирам да се званичници Републике Србије обрате Србима САД и Канаде са сугестијом да ови припреме тај семинар на некој мањој скали. Такође, да ти исти званичници сугерирају воћствима српских органиѕација у САД и Канади да организују заједно већи скуп Срба у једном од већих градова САД и припреме програм који би трајао цео дан.

3. Чувени редитељ Емир Кустурица помиње пројекат документарног филма у односу на почетак Првог светског рата. Истовремено је објавио да ће институт Иво Андрић да организује бројне прилике за ширење документације и књига по истом предмету у намери да открије истину о овом рату пред интернационалним форумима.

4. Историчари Европе планирају да се састану у Бечу у лето 2014. године и да ослободе Немачку и Аустрију од кривице за почетак Првог светског рата и да ту кривицу пребаце на Србију и Русију. Било би катастрофално за Србију да је запечаћена као кривац за почетак Првог светског рата у ком су милиони изгубили животе.

5. BBC ће емитовати програм кроз све четири године, обележавајући 100-годишњицу Првог светског рата.

6. Унија театара Европе обележиће разним представама стогодишњицу Првог светског рата, и међу њима и Југословенско драмско позориште у Београду.

7. 1.000 енглеске и белгијске школске деце сакупила је по прегршт земље са свих бојних поља Првог светског рата у Белгији. Иста је пренета у Енглеску где је освећена да би после тога била сахрањена као „света земља“ у, за то, посебно припремљеној комеморативној башти у Фландерсу.

8. Неколико земаља је почело пројекте да сакупи фотографије свих ратних гробова из Првог светског рата са написима, ако постоје.

9. У енглеској ће се одржати преко 2.000 представа поводом обележавања 100-годишњице Првог светског рата.

10. У Енглеској ђаци разних школа ће бити изведени да посете бојишта из Првог светског рата.

11. У припреми је поплава књига у 2014-ој години о Првом светском рату.

12. У Аустрији издавачи најављују мноштво нових књига о Првом светском рату. Државна телевизија ће емитовати тематски програм током читаве 2014. године.

13. Ја управо завршавам рукопис књиге ХЕРОЈИ СРБИЈЕ, као део пројекта „Хероји Србије“, с којом  покушавам да покажем да Србију неправедно криве за почетак Првог светског рата, а која је за победу у истом релативно жртвовала више него и једна друга нација на свету, и која је после истрајног инсистирања на важности Солунског фронта била дефинитивна снага у пробоју истог којим се прекратио тај рат и тиме спасило од смрти неколико милиона људских бића.

14. Народна библиотека Србије учествује у овом обележавању слањем више хиљада књига и часописа иностраним библиотекама. Архива Србије ће поводом стогодишњице Првог светског рата приредити изложбу непознатих докумената „Архива о рату“ која ће истовремено бити постављена у Београду, Бањалуци, Андрићграду, и Требињу.

15. Ја сам ступила у контакт са Њ.К.В. Престолонаследником Александром и Др. Славкom Драшковић, директором Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону по горњим, и они су у сагласности са потребом сарадње Матице и Дијаспоре у вези са горњим дешавањима.

16. За неке од детаља погледајете мој вебсајт: http://www.heroesofserbia.com/. Можете да ми се обратите и редовном поштом на: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195 U.S.A., или електронском поштом на: heroesofserbia@yahoo.com.

17. Молим Вашу дозволу да Вас повремено обавештавам о дешавањима у вези са горњим, а из српско-америчке перспективе.

 

Искрено ваша,

Александра Ребић

Чикаго

Jануар 2014.

 

______________

 

 

VIDEO: Трејлер: Краљевина Југославија у Другом светском рату / Trailer: The Kingdom of Yugoslavia in the Second World War Documentary Series / Serbian with English subtitles

Pogledi
March 4, 2014

 

Омот за ДВД:

 

 

http://www.pogledi.rs/trejler-kraljevina-jugoslavija-u-drugom-svetskom-ratu/

 

*****

 

Трејлер: Краљевина Југославија у Другом светском рату

 

Trailer: The Kingdom of Yugoslavia in the Second World War

 

Posted on You Tube by "PoglediKragujevac"

Published on Mar 4, 2014

http://youtu.be/uNgivMWqCB8


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Ekskluzivno: Video snimak svedočenja pripadnika OZNE o streljanju u Gornjem Milanovcu / "Blic" February 27, 2014

Blic
Vuk Z. Cvijić
February 27, 2014

Dragan Hadžić, bivši pripadnik Ozne, svedočio je još 2012. o nedavno otkrivenoj grobnici na Brdu mira u Gornjem Milanovcu, a u kojoj se nalaze žrtve koje su streljale komnističke vlasti na kraju Drugog svetskog rata.

Dragan Hadžić pokazuje gde su tajne grobnice

 

Hadžić se sam javio Državnoj komisiji za tajne grobnice i pristao da ga snimaju dok pokazuje gde su zakopane žrtve i priča šta se tada dešavalo.

 

- Hadžić se sam prijavio i doneo originalni dokument Ozne, sa oko 350 streljanih ljudi iz Gornjeg Milanovca i okoline - kaže za “Blic” istoričar dr Srđan Cvetković, tadašnji sekretar Komisije za tajne grobnice.

 

Dr Cvetković je sa svojom saradnicom Zoricom Marinković 2012. na lisu mesta  intervjuisao Hadžića, koji je u međuvremenu preminuo. Hadžić je tada opisao kako je bio u jedinici Ozne koja je dovodila ljude na streljanje i zatim čuvala stražu da porodice ne uzmu tela.

 

VIDEO: Svedočenje pripadnika Ozne:

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/445992/Ekskluzivno-Video-snimak-svedocenja-pripadnika-Ozne-o-streljanju-u-Gornjem-Milanovcu

 

- Streljanja su počela krajem 1944. i ubijeno je nekoliko stotina ljudi. Komisija je popisala imenom i prezimenom oko 350 ljudi iz Gornjeg Milanovca koji su streljani. Međutim nije poznato ko je sve u grobnici, jer su tu dovođeni ljudi iz drugih mesta na streljanje. Takođe ne znači da su tu sve žrtve iz Gornjeg Milanovca, jer su i oni ubijani na drugim mestima - obajšnjava dr Cvetković.

 

Iz Javnog preduzeća za izgradnju grada u Gornjem Milanovcu saopštili su da su grobnice otkrili radnici koji su radili na čišćenju terena i koji su o tome obavestili policiju. Posle seče i uklanjanja osušenih stabala otkrivene su nedavno grobnice, pune ljudskih kostiju.

 

Direktor Javnog preduzeća za izgradnju Božidar Vučetić naredio je po pronalaženju grobnice obustavljanje daljih radova.

 

Snimak će biti deo izložbe "U ime naroda"

 

Ovaj snimak, kao i dokumet koji je dostavio Dragan Hadžić biće deo izložbe "U ime naroda represija u Srbiji 44-53 godine", koju za početak aprila priprema dr Srđan Cvetković u Istoriskom muzeju Srbije. Na izložbi će biti prikazna brojna dokumenta i video snimci sačinjeni u Srbiji, ali i još nekim bivšim republikama SFRJ, o zločinima komunističkih vlasti.

 

On je kazao da je od Muzeja rudničko-takovskog kraja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu zatražio zvanične podatke o svemu što je propnađeno, a što je uzbudilo javnost u Gornjem Milanovcu.

 

Na samom vrhu Brda mira izgrađen je veliki plato gde su podignute spomen grobnice sa kostima partizana i crvenoarmejaca koji su poginuli u ovom kraju, a koju su 1962. godine otkrili lideri tadašnje Jugoslavije i S S SR-a Josip Broz Tito i Leonid Brežnjev.

 

Tada, ali i ranije već 1946. su na tajnim grobnicama, gde su bile žrtve koje su streljale komunističjke vlasti, bile posađene sadnice borova, koji su se osušile.

 

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/445992/Ekskluzivno-Video-snimak-svedocenja-pripadnika-Ozne-o-streljanju-u-Gornjem-Milanovcu

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****

U 87. GODINI: Preminula neustrašiva ćerka Draže Mihailovića [Gordana Mihailović] ! / "Telegraf.rs" February 25, 2014

Telegraf.rs
(D. Z.)
February 25, 2014

Gordana Mihailović, ćerka vođe četničkog pokreta, preminula je u svom malom stanu u jednom od solitera ispod Tašmajdana. Zbog svog porekla robijala je u šest zatvora i logora.

  

Ćerka vođe četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića Gordana Mihailović preminula je u 87. godini u svom malom stanu na osmom spratu solitera ispod Tašmajdana u Beogradu, saznaje Telegraf.rs.

 

Ovaj februar 2014. godine ostaće upamćen po odlasku velike mučenice Gordane Mihailović, ćerke đenerala Draže.

 

Izraz “velika mučenica“ u ovakvim prilikama obično zvuči kao fraza, ali u ovom slučaju, to su preblage reči. Jer, Gordana je bila ćerka đenerala Draže. Zbog svog porekla robijala je u šest zatvora i logora: u zatvoru Gestapoa u Ulici kralja Aleksandra ili u Glavnjači, pre odvođenja u logor na Banjici, pod Nemcima, i potom u Glavnjači, Zabeli, na Golom otoku i Svetom Grguru pod komunistima.

 

O patnjama na tim groznim mestima nije želela da priča. One se nisu videle ni na njenom licu i u njenim rečima, makar ne na prvi pogled.

Do pre nekoliko godina bila je živahna, duhovita, društvena i svuda rado viđena, s tim što se to “svuda“ mora uzeti uslovno, jer je veoma pažljivo birala ne samo krug prijatelja, već i s kim će uopšte razmeniti neku reč.

Foto: Album đenerala Draže / Miloslav Samardžić

Prema rečima autora knjiga o Draži i četničkom pokretu Miloslava Samardžića, Gordana je bila idealan predstavnik uništenog Beograda.

- Njen lik poslužio mi je kao inspiracija za opis njene tetke, Dražine rođene sestre, koja se, kao i njegova supruga, zvala Jelica. I ona je bila veoma obrazovana i načitana. Bila je jedna od prvih Srpkinja arhitekata. Imala je lepu kuću s baštom u Cvijićevoj ulici. Da li zbog prezimena muža od kog se razvela, Vrečko ili zbog snalažljivosti, tek, do kraja je izmicala pažnji Nemaca, iako je Draži redovno slala detaljne obaveštajne podatke. U nju je on imao najviše poverenja i bili su čvrsto vezani sudbinom dece ostale bez roditelja u najranijoj mladosti. Komunisti su je ubili odmah po ulasku u prestonicu. Kuću su konfiskovali, a potom srušili i tu napravili neku zgradu. Živela je 49 godina (1895.–1944.) – kaže on.

On kaže da mu je za njegovu prvu knjigu o Draži Gordana detaljno opisala predratno doba, ali o ratu nije želela da priča.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže

 

- Ratne teme gotovo nikad nisam pokretao. Obično smo pričali o predratnom dobu, o aktuelnoj politici, o dečjim bolestima – kao dečji lekar, davala nam je niz korisnih saveta, najviše o knjigama. Sećala se Branimira Ćosića, prerano preminulog od tuberkuloze (1901–1934), čiji roman “Pokošeno polje” je ponovo objavljen tek 2005. Oduševljen otkrićem romana, upitah je tada da li ga je pročitala, zaboravljajući da mi je desetak godina ranije ispričala pripovest o piscu, kao deo svoje porodične biografije, i da je roman pročitala još pre rata. Preciznije rečeno, priču o velikom piscu sam pamtio, ali je nisam povezao s tim sjajnim romanom, koji mi je tek tada došao u ruke – kaže on.

Gordana se, kako tvrdi Samardžić, rado sećala Božić Bate i bilo joj je žao što se povukao pred Deda Mrazom. Božić je za nju ostao najveći praznik i o njemu nam je, dok je mogla, slala čestitke, uz poklone za decu, među kojima su bili i po jedan zlatni krstić.

- Imala je mnogo rođaka, jer je Draža imao tri strica. Deca su provodila letnje raspuste u krugu šire familije negde u Istočnoj Srbiji, čini mi se u Zaječaru. Ali, provodila su malo vremena s ocem, jer je zbog posla često bio van kuće, pa i van Beograda. U ranom detinjstvu Gordana se sramila pred ocem, dok je uzimao na krilo, posle dužih odsustava. Ni kasnije nisu postali dovoljno bliski. Za nju je Draža na prvom mestu bio komandant srpske vojske, a na drugom otac. Mada je on formalno bio jugoslovenski general i mada je ona odrastala u vreme ekspanzije ideologije o troimenom narodu, ne sećam se da je uopšte pominjala jugoslovenstvo. Pored svog srpskog roda, najviše je volela Ruse, zatim Rumune i Grke – kaže on.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže

 

- U mlađim godinama imala je auto, koliko se sećam, folksvagen bubu. Sa svojom najboljom prijateljicom putovala je na more i uopšte na razna mesta. Oduševljeno je pričala o putovanju kroz Rumuniju sedamdesetih godina. Zalutale su negde na Karpatima i pokušavale da se objasne s čobanima. “Je li vas bilo strah?“ – pitao sam. “Ma kakvi!“ – odgovorila je gotovo uvređeno. Tu prirodu, te seljake, i rumunski narod uopšte, opisivala je biranim rečima. Tad mi je ispričala kako je kao devojčica čula na radiju ili pročitala u novinama izjavu jednog rumunskog zvaničnika u Beogradu: “Rumunija ima samo dva prijatelja: Crno more i Srbiju“. A ja sam joj rekao da su Rumuni jedini susedni narod s kojim Srbi nikad nisu ratovali, kao i da su 1941. samo oni odbili od Hitlera ponuđeni deo srpske zemlje. “Eto, vidite!“ – bila je njena uzrečica u takvim situacijama – završava Samardžić.

 

 

Ukoliko vas je ova tema zainteresovala, knjige s detaljnijim opisima možete naručiti ovde:

 

http://www.pogledi.rs/category/knjige-o-cetnicima/

 

I ovde:

 

http://www.pogledi.rs/knjige/

 

(D. Z.)

 

 

http://www.telegraf.rs/vesti/963820-u-87-godini-preminula-neustrasiva-cerka-draze-mihailovica-foto

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****

VIDEO: Милослав Самарџић на ТВ ''Палма плус'', 26. јануара 2014.

Милослав Самарџић 2013

 

Posted on You Tube by "PoglediKragujevac"

Published on Feb 25, 2014

 



http://youtu.be/hvX6prtSxM8


*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Карађорђевић: Монархија је за Србију најбоље решење / "Дневник" February 23, 2014

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић

Дневник
February 23, 2014

Нема потребе да се одржи референдум на коме би грађани одлучивали о повратку монархије, јер је мој отац краљ Петар II Карађорђевић уклоњен на нелегалан начин и никада није абдицирао.

Неправда се може исправити правдом. Имиџ и међународни углед Србије би се веома побољшали. Стабилност, континуитет и неутралност позиције шефа државе, као и јединство, били би успостављени овде, као што је то случај са Норвешком, Шведском, Данском, Јапаном..., изјавио је у интервјуу “Дневнику” принц Александар II Карађорђевић, упитан шта би сеизменило у међународној позицији Србије у случају да би се народ на референдуму одлучио за повратак монархије.

Александар II Карађорђевић, иначе, истиче да ће и на изборима, који се одржавају 16. марта, као и на свим предходним, остати неутралан.

Јесте ли зачуђени да странке све мање промовишу повратак монархије, чак и оне којима је баш то записано у програмским документима?

– Политичке партије своје деловање понекад прилагођавају тренутним околностима и неком ситном ћару, не обазирући се увек на велике идеје записане у њиховим програмима.

У последње време ни Ви ни Ваши сарадници из Крунског савета не иницирате промене ка уређењу сличном шпанском, односно промене устава Србије у том смеру. Може ли се очекивати активнији наступ након избора 16. марта, јер је за очекивати да уколико се мења Устав, то буде учињено током мандата следеће Владе?

– По мом дубоком уверењу, парламентарна уставна монархија би била најбоље могуће решење за Србију. Са мном се по том питању слажу не само чланови саветодавних тела круне, већ и многи други истакнути интелектуалци, као и обични грађани. И искрено се надам да ће Србија ускоро кренути тим путем.

Били сте недавно гост председника САД Барака Обаме на Молитвеном доручку у Вашингтону. Какав сте став америчких политичара и бизнисмена чули о нашој земљи и процесима који се овде одвијају?

– Сви су били веома пријатељски настројени и веома знатижељни у вези Србије и нашег региона. Наша земља и регион нису толико познати. С времена на време појаве се негативне вести, и то увек привуче пажњу. Што се тиче бизниса и инвестирања овде, углавном се само распитују, пошто ми као земља не предузимамо организоване кораке, како бисмо се представили. Ми морамо да путујемо и промовишемо инвестиције у Србију, а циљна група да нам буду потенцијални инвеститори, које бисмо довели овде и размазили их својом гостопримљивошћу.

Срели сте се и са америчким државним секретаром Џоном Керијем. Да ли је било речи о актуелним збивањима у Србији, с обзиром на то да сте стари знанци?

– Сретао сам се са државним секретаром Керијем док је био сенатор и председавајући сенатског комитета за међународне односе током тешких времена 90-тих година. Он је увек био веома срдачан и изузетно пријатељски настројен. Током веома топлог сусрета на националном молитвеном доручку разговарали смо о различитим темама, а и наш премијер Ивица Дачић је том приликом веома срдачно поздрављен од стране државног секретара, јер су они добри пријатељи...


Драган Миливојевић

(Опширније прочитајте у нашем штампаном издању од  23. фебруара)


http://www.dnevnik.rs/politika/karadjordjevic-monarhija-je-za-srbiju-najbolje-resenje?nocache=1#comment-20500


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Protest to Vatican over intent to declare Stepinac saint / "Tanjug" February 14, 2014

Tanjug
February 14, 2014

ZAGREB - Alen Budaj, an associate of the Jerusalem-based Simon Wiesenthal Center, has said that the countries that are legal successors to the former Yugoslavia, Serbia in particular, must send a strong diplomatic protest to the Vatican over its intention declare Cardinal Alojzije Stepinac a saint.

The Vatican has officially confirmed that Cardinal Alojzije Stepinac will soon be declared a saint.

Immediately upon the entering of the Germans in Zagreb, on April 10, 1941, Stepinac supported the establishment of the Independent State of Croatia (ISC), which was declared a state by the Ustasha (Croatian fascist movement), and in 1945, he fought for the preservation of the regime headed by Ustasha leader Ante Pavelic.

Budaj believes that a protest against sanctifying Stepinac, who took part in the creation and implementation of NDH ideas during World War II, needs to be made even at the cost of breaking off diplomatic relations with the Vatican.

“I hope that the Serbian Orthodox Church will react, since this particular decision made by the Vatican is also undermining the ecumenical relations between the two churches,” Budaj said, stressing that Israel and many Jewish institutions in the territory of the former Yugoslavia should react to this strongly and immediately.

It is not at all surprising that the new Pope Francis is proclaiming Stepinac a saint, as that road was mapped by the Catholic Church in Croatia immediately after the verdict against Stepinac had been delivered, said Budaj, who is also director of the Margel Institute, a Jewish NGO in Zagreb.

On October 11, 1946, Stepinac was found guilty of high treason and war crimes - for his relations with the Croatian Ustasha and collaboration with the occupation forces - and was sentenced to 16 years in prison.

In 1951, he was transferred to his native village of Krasic, where he spent the remainder of his life confined to his home parish until his death on February 10, 1960. As a sign of support, the Vatican awarded Stepinac the title of cardinal in 1952.

Budaj pointed out that already during his trial, the West and the Catholic world considered Stepinac to be a martyr and innocent victim of Communist persecution, that Stepinac has been made a cardinal while alive and beatified after death, and is now to be declared a saint of the Roman Catholic Church.

He would be the only saint to receive a high distinction from the Ustasha headman, and that while being the Archbishop of Zagreb, for a merit he earned as a helper of a fascist, criminal regime, Budaj said, adding that a report about it appeared in Narodne Novine, the official mouthpiece of the NDH.

“While Monsignor Svetozar Ritig, prebendary of the Zagreb Chapter (Kaptol), saw in Pavelic an evil in the making as early as in 1929, Stepinac wholeheartedly greeted and served Pavelic. Ritig has no street (named after him) in Zagreb, as he was an anti-fascist, while Stepinac has all the honors as a clerical fascist,” said Budaj.

Budaj said it is no big wonder that Stepinac will be canonized, as the Vatican was recognized as a state by fascist Benito Mussolini's Lateran Treaty in 1929.

“I do not want to hear about Stepinac’s great merit in ‘saving’ Jews, because he was all the while drawing up in the official Catholic press Pavelic’s racial provisions by which the Jews were taken to concentration camps.

I do not want to hear about his efforts to save certain Serbs, because he was on the Committee of Three in charge of conversions to Catholicism and I do not want to hear about his being a martyr and saint because he left his own Catholic priests to be tortured by the Ustasha in Jasenovac (Ustasha concentration camp) just because they were under suspicion of being opponents of the regime,” Budaj said.

He pointed out that Stepinac never regretted over violent conversion of Serbs into Catholicism or over Jews being forcibly taken to be baptized, even though he knew it would not save them from being taken to the camp.

“He never repented his Catholic ‘baptized souls’ burning Jewish and Serbian churches, plundering around as wild hordes, raping and killing as crusader armies once did across the Holy Land,” Budaj said in an interview for SRNA news agency that was published in Banja Luka-based Nezavisne Novine.

He added that Stepinac knew about it all, but nevertheless bestowed blessings on the NDH and served it, even after its collapse, hiding Ustasha criminals, stolen Jewish gold and Ustasha state archive in the Zagreb Kaptol.

“To me, as a free man, Stepinac will never be a saint, as I am not bound by decisions of the Pope, nor have I lost my mind to believe in that fraudulent alchemy of miraculous transformation of a criminal into a saint,” said Budaj.

http://www.tanjug.rs/news/117251/protest-to-vatican-over-intent-to-declare-stepinac-saint.htm#


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

The Serbian Chetniks of Australia invite all to celebrate their Saint's Day - Slava - "Meeting of the Lord - Sretenje Gospodnje" and to honor the fallen souls of the First Serbian Uprising of 1804, on Serbia's National Day February 15, 2014

 

THE SLAVA WILL BE HELD AT:

 

SERBIAN NATIONAL DEFENSE

SRPSKA NARODNA ODBRANA

 

56-58 Bareena St

 Canley Vale

NSW 2166

 

7 p.m. Saturday the 15th February 2014.

 

GREAT FOOD AND ENTERTAINMENT!

 

BRING YOUR FAMILY AND FRIENDS!

 

 

Serbian Chetniks Australia

 

on Facebook.

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

Да се не заборави револуционарни терор - Срђан Цветковић, у име народа / "Фронтал" February 4, 2014

Фронтал
February 4, 2014

Срђан Цветковић, у име народа: Да се не заборави револуционарни терор.

Изложба У ИМЕ НАРОДА! ће бити постављена крајем марта 2014. у Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића у Београду.

Срђан Цветковић

 

У ИМЕ НАРОДА! је прва мултимедијална изложба о дугогодишњим табу темама: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колекетивизацији...

 

O изложби и темама које она обрађује, за Фронтал говори аутор изложбе др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју из Београда, аутор обимне књиге "Између српа и чекића" о методима политичке репресије у Србији од 1944. до 1985. године и бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених послије 12.септембра 1944.

 

- Идеја о изложби је настајала годинама, кроз мој рад на докторату као и кроз Комисију за тајне гробнице. Ја и моји сарадници суочавали са огромном количином материјала о репресији за коју смо сматрали да мора бити приказана широј јавности и на тај начин дати допринос суочавању са тоталитарним насљеђем и допринијети духовном оздрављењу нације - каже Цветковић.

 

Колико конкретних података - бројки - се може сазнати из прикупљеног и изложеног материјала?

 

На изложби ће у четири сцене, четири тематске цјелине, бити изложени експонати и факти о страдањима људи у времену револуционарног терора 1944-1953. и имитације стаљинистичког друштвеног модела у Србији и Југославији. Биће постављена сцена о изборима, политичкој култури тога времена и култу личности, друга ће бити посвећена ликвидираним људима без суђења, трећа ће се бавити политичким затвореницима и затворима, док једна посебна сцена приказује страдања на Голом отоку и другим логорима као и сељацима у вријеме откупа и колективизације. Биће изложена база докумената, као и поименична база лица страдалих у вријеме ликвидација 1944-1945. као и цјелокупна база затворених по линији Информбироа.

 

Занимљиво је се, осим директним ликвидацијама, изложба бави и „колективизацијом” и принудним откупом. Какве посљедице су оставили ови процеси?

 

Тачно. Једна од сцена на изложби биће посвећена страдању сељака у вријеме принудног откупа и колекетивизације. Биће приказане жртве, хапшени, малтретирани и убијени сељаци, логори за принудни рад, као и облици отпора, буна које су се спонтано јављали на селу. Једна од највећих побуна управо је избила у Босни у Цазинској крајини на Ђурђевдан 1950. Тада су се и Срби и Муслиман,и и комунисти и некомунсити, дигли против пових револуциоанрних мјера. Било је на десетине страдалих, интервенисала је и војска, на стотине је расељено и затворено. Осим тога ницале су побуне у Војводини (Бежанија, Долово) Смедереву и другдје. До сада и ова тема као и остале су музеолошки готово потпуно необрађене.

 

Да ли сте наилазили на потешкоће у истраживању, а ако јесте - шта мислите зашто би неко стварао потешкоће изласку истине о једном периоду историје на видјело?

 

За разлику од, рецимо, прије деценију или више, у новије вријеме су, ипак, доста приступачни архиви на све ове теме. Нарочито ми је олакшао посао оснивање Државне комисије за тајне гробнице 2009. и одлука Владе да се укину с одређених документа и фондова ознаке повјерљивости. Напором многих сарадника и појединаца, а који су ми помагали прикупљена је, заиста, огромна грађа, документи, фотографије, аудио, видео материјал, документарни и играни филмови који ће бити приказани српској јавности на једна модеран и атрактиван начин.

 

Да ли имате истраживачких сазнања о стријељањима у Босни и Херцеговини или Хрватској, а која су почињена у истом периоду, у том времену након рата ? Да ли се може говорити о одређеним бројкама и да ли ћете истраживати даље?

 

Имам нека сазнања о страдањима у Босни и Хрватској као и Словенији. Међутим, идеја је да у оквиру паралелног програма у једној сали, коју смо замислили да буде у стилу суднице из оног времена, буду гости-иностране делегације које ће да прикажу искуство република бивше Југославије али и земаља Источне Европе. У том смислу имамо потврде од делегација из Словеније, Пољске, Мађарске и других земаља које ће представити своја сикуства и истраживања. На тај начин се могу суочити искуства како из тог периода тако из транзиционих процеса из ауторитарног система у демократију које су ове земље углавном прошле прије Србије.

 

Да ли је истина да је у Србији, и то на основу докумената УДБ-е, убијено 55.000 људи, махом на вансудски начин? Да ли је ико одговарао за убиства?

 

На жалост најмање је толико људи страдало, а наравно међу њима и пар стотина, можда и више, које би свака власт осудила на смрт, али има, заиста, и много невиног свијета и незаслужено кажњеног смрћу. Наравно, ту треба додати неколико стотина хиљада политичких затвореника од 1944-1990. Када су услови на издржавању казне далеко били чак и од стандарда у Краљевини Југославији. За ове злочине по свој прилици нико неће одговарати и данас, најмање што можемо да урадимо је да изнесемо истину о томе, а на држави је да спроведе процес рехабилитације жртава и достојног обиљежавања гробних мјеста у складу са хришћанским и цивилизацијским тековинама.

 

С тим у вези, прошлу годину је обиљелижила и смрт Јове Капичића, бившег упосленика УДБ-е. Да ли је Капичић био неко ко је морао одговарати бар за неке од ових 55.000 убистава?

 

Не само он, него многи који су били у животу, у некој озбиљној демократској држави би били позвани на одговорност и да нешто кажу о масовном кршењу људских права и злочинима који су чињени у име идеологије и власти – У ИМЕ НАРОДА! Како се тада говорило. Јово Капичић је до посљедњег дана био јако охол и смјело је иступао у медијима схватајући да му нико ништа не може и то у одбрану једног тоталитарног система који је многе унесрећио. Чак су се у неким случајевима помињале и његове пријетње новинарима.

 

Како објашњавате све што се дешавало у периоду којим се изложба бави, а поготово ако узмемо у обзир да су у Србији махом Срби стријељали припаднике свог народа? Да ли је то ''револуционарна острашћеност" или нешто друго? Гдје су коријени који су изродили такве посљедице?

 

Знате, како никад није само један разлог и то је шанса да се на трибинама и предавањима којих ће бити у оквиру изложбе и о томе продискутује. По мени, има ту и насљеђа, ауторитарне политичке културе, менталитета, антрополошких фактора, ратних околности и освете, личних лукративних разлога, патологије на моменте, али је све то било под завјесом и вођено од партије и под завјесом идеологије, дакле сматрам идеолошко-револуционарни фактор одлучујућим.

 

Евидентно је, такође, да постоји одређени отпор према сазнавању истине о овим догађајима, и то код оног дијела јавности која себе сматра антифашистичком и грађанском? Да ли је то тачно и како то објашњавате?

 

Ја сматрам да се у суштини ради или о неразумијевању наших намјера или, пак, у другом о прећутној одбрани идеологије и система који у главама многих у Србији није имао мана. Ја сматрам да је врхунска врлина свих антифашиста и партизана то што су се борили против стријељања људи, против неслободе, диктатуре и злочина окупатора. Управо вођен тим идеалима сматрам да су посљератне манипулације НОБ-ом од стране комунистичке партије - затварање оних који не мисле исто, мучења и убиства из политичких и класних разлога, логорисање лица по принципу колективне одговорности у Војводини - јадна, врхунска издаја идеала у име којих су се борили многи часни партизани. Управо из тих разлога задатак је сваког правог антифашите и партизана да нашу изложбу подржи. И вјерујте, има таквих, мада су људи који су антифашистичким организацијама гласнији.

 

Да ли ће ваша изложба путовати и ван Србије?

 

Наравно. План је да, уколико буде интересовања, изложба обиђе неке веће градове у Србији, да гостује у Словенији, можда, још негдје на територији бивше Југославије ако буде позива. Такође су у току преговори да се постави дио материјала у Пољској и Мађарској.

 

 

Извор: Фронтал

 

 

http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=6&idnovost=40871

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****