Thursday, June 20, 2019

VIDEO [Pадијo Емисија] / ПОМАЖЕ БОГ НАРОДЕ МОЈ - О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА / ПРЕДРАГ ОСТОЈИЋ



VIDEO [Pадијo Емисија]:

"ПОМАЖЕ БОГ НАРОДЕ МОЈ - О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА ПРЕДРАГ ОСТОЈИЋ"

Posted on YouTube by: "PomazeBog NarodeMoj"
Published on Jun 13, 2019

"Емисија “Помаже Бог народе мој” на Бум Бум радију од 9 и 20 до 10 часова.Емисија која се бави православном културом и духовношћу,историјом и традицијом Србског народа. Аутор и уредник емисије Светлана Богдановић.


"Гост : 10.06.2019. Предраг В. Остојић, историчар, аутор књиге.


"Тема : „Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената“- аутора Предрага В. Остојића.


"Водитељ емисије: Светлана Богдановић.






https://www.youtube.com/watch?v=U_-poRhveTg 


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942 – У СВИЈЕТЛУ ЊЕМАЧКИХ ДОКУМЕНАТА / Историчар Предраг Остојић

www.savremenaistorija.com
Немања Девић   
May 29, 2019

УСТАШКИ ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА 1942 – У СВИЈЕТЛУ ЊЕМАЧКИХ ДОКУМЕНАТА

Историјска студија “Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – У свјетлу њемачких докумената” историчара Предрага Остојића још један је у низу доказа да о неким догађајима из наше прошлости о којима се уз часне изузетке, не само да није писало и није говорило већ да о њима није било “пожељно ни писати ни говорити”.



Књигу је објавила издавачка кућа “Свет књиге” из Београда и како је најављено из ове издавачке куће имаће своје промотивно представљање уочи Видовдана у Вишеграду у поводу отварања и освештавања музеја жртвама усташког злочина на Дрини.


Преносимо текст историчара Немање Девића, који је уз др Бојана Димитријевића један од рецензената ове књиге која је још један од прилога развејавању магле о догађајима из наше не тако далеке прошлости.

О Старом Броду и страдалничком српском Подрињу

Већ јануар 1942. био је испуњен борбама и страдањима устаника, у фебруару је пропао покушај мајора Дангића о изузимању источне Босне из надлежности и система НДХ и њено евентуално прикључење ”Недићевој” Србији, март је обележио дефинитивни раскол у редовима устаника и њихове међусобне борбе. Наређење Јосипа Броза 2. пролетерској бригади да ликвидира четничке снаге на правцу својих дејстава и њени успеси у том смислу јесу допринели да комунисти елиминишу конкуренте у сукобу око превласти у источној Босни, али су и уздрмали свеукупну одбрану пред одлучујуће сукобе са окупаторским и усташким снагама. Када су Немци у априлу заробили и лидера националног покрета отпора, мајора Дангића, одбрана је била обезглављена – и то пред сам почетак операција ”чишћења” Подриња од устаника. Усташка ”Црна легија” (1. стајаћи дјелатни сдруг усташке војнице), која је у операцији ”Трио” представљала ударну песницу у борби против српских побуњеника, иза себе је посејала пустош и смрт. После низа злочина над цивилима у области Романије и Рогатице, ова јединица је уз подршку муслиманских снага у више наврата од марта до маја 1942. пресецала српске збегове надомак Дрине и масакрирала цивиле који су се кретали у њој. Најмасовнији, и у народном сећању најупечатљивији, били су злочини у Милошевићима и Старом Броду.




Период 1941–1945. у историји српског народа препун је белина и мрља – недоречености, контроверзи, митова. Ти сложени догађаји и процеси посебно су били драматични на територији Независне државе Хрватске, где је грађански рат, поред идеолошке, попримио националну и верску димензију. Подизање на оружје и устанак 1941. за Србе у Босни и Херцеговини било је и животно питање, како би се одбранили од усташког терора и спречили истребљење којем су били изложени. Сви су се сврстали у један фронт против окупатора, чија је власт већ у летњим месецима те године била озбиљно уздрмана. Посебан успех српски родољуби забележили су у Подрињу, где је низом акција, поготово оних које су предводили официри на челу с мајором Јездимиром Дангићем, настала и пространа слободна територија ослоњена на ослобођене пределе у Србији. Међутим, долазак зиме и појачања непријатељу с једне стране, али и расцеп међу устаницима с друге, допринели су већ у пролеће 1942. губитку свега што је прошле године тешко стечено. Уз губљење ослобођених крајева умножавале су се и жртве, које су сада падале и у српско-српском судару. Година 1942. за српски народ Подриња и сарајевско-романијског подручја протекла је у знаку покоља, паљевине и збегова, сличних онима које су њихови преци преживљавали у 19. веку.

Из државе помирења која је успостављена 1945. изгнани су сви зли дуси прошлости, који би на било који начин пореметили унутрашњу политику и владајуће односе. Тако је и покољ у Старом Броду, једнако као и херцеговачке јаме или покољи широм НДХ, био потиснут и безмало предат забораву. Тек почетком 1990-их, после скоро пола века, ”провалиле” су у народу приче и забрањена сећања, које су испрва стварале готово митолошку слику страдања. Кроз причу о Старом Броду сазнало се о спаљенима у кућама крај Вишеграда, о покланима на Дрини – где су чак и немачки војници били принуђени да местимично отварају ватру на хрватске снаге не би ли их одлучили од злочина, о масовном скакању девојака у Дрину, које су одабрале смрт у подвигу не би ли одбраниле своју част, што – када узмемо у обзир и заједничко скакање девојака у Мораву 1815. – представља јединствену идентитетску слику.


Историчару Предрагу Остојићу припада заслуга што је на једном месту сабрао сва избледела сећања и варљиве успомене и покушао да издвоји историјско у њима, а затим да на бази бројних извора реконструише читав мозаик догађаја у источној Босни у пролеће 1942. године. Он све описане догађаје поставља у њихов историјски контекст, упоређује са документима и релевантном грађом, анализира узроке и последице подринског покоља. Посебно је значајно што је тежиште свог истраживања, из којег је потом и извлачио закључке, аутор ставио на немачку грађу, где окупатор делује као хладнокрвни, иронични, али и поуздани посматрач у крвавом сукобу међу народима (или народом) који на овим просторима дели судбину вековима. Неки од цитираних докумената се по први пут дају на увид јавности. Такође, значајан је и Остојићев покушај да, критички вреднујући документе, дође до броја жртава у покољу који је своју завршницу и врхунац имао у реону села Милошевићи и Стари Брод. Не полазећи од цифара које у статистици делују високо, а људски живот вреднују ниско, Предраг Остојић је показао посебан пијетет према стварним српским жртвама. Полазећи од анализе пописа жртава из 1964. (који, уистину, једва да је обухватио више од половине процењених људских губитака) он долази до 4.765 имена ”која би се могла довести у везу” са злочинима на Дрини. Иако су потребна додатна истраживања на ову тему, Остојићева анализа и поименични списак дају нам за то солидну основу и први конкретан покушај да се, у овом случају, из хладних бројева издвоје идентитети жртава и њихове трагичне судбине.

Уз то, Предраг Остојић утврђује прецизну хронологију догађаја, која нам је неопходна за разумевање читавог историјског контекста у којим су се они одиграли. Такође, даје нам низ упечатљивих фотографија, својеврсних докумената, које саме за себе, свака појединачно, говоре о патњама последњег српског збега и сеобе из источне Босне. Зато, заокружена слика злочина у Старом Броду не представља тек једну локалну тему или пак студију случаја – којом се ова прича исцрпљује и затвара, већ треба да буде пример и подстицај за истраживање свеукупног страдалништва српског Подриња у 20. веку.


Уочи Васкрса 2019,

Немања Девић

http://savremenaistorija.com/?p=3314


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Thursday, June 06, 2019

"Thank you Serbian Chetniks and Serbian villagers from the bottom of our hearts. We are forever indebted to you."

Aleksandra's Note: The following photograph and tribute were posted by Teresa Guidry, daughter of Halyard Mission veteran Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr. of the U.S.A.F. Curtis Diles was one of the "Forgotten 500" who was rescued by General Draza Mihailovich and his Chetniks in the later days of 1944. As a result of his being rescued and returning home safely to live out the rest of his beautiful life before passing on September 10, 2014, 70 years later, 27 people walk this earth today, all because of the rescue of just this one man. The beautiful children and grandchildren of Curtis Diles are a living testament to the legacy of General Mihailovich and his Chetniks, and they have never forgotten their debt of gratitude.

This wonderful family continues to set such a fine example of the fruits of the Greatest Generation.

A personal note to Curtis Diles - They truly do not make them like you anymore, but people such as your children and grandchildren give us hope.

Sincerely,
Aleksandra Rebic
June 6, 2019

*****

"Yesterday was a beautiful day to visit Dad’s grave and to honor and remember his service and the sacrifice of all who valiantly fought for our freedom.

"Thank you Serbian Chetniks and Serbian villagers from the bottom of our hearts. We are forever indebted to you."

Teresa Guidry
Daughter of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles, Jr.
On Facebook
May 26, 2019


Gravesite of Staff Sgt. Curtis "Bud" Diles (U.S.A.F.) in Ohio.
Photo by Teresa Guidry, daughter of Staff Sgt. Diles, May 25, 2019

*****

The following photograph of the inscription engraved on the back of the Staff Sgt. Diles gravesite in Ohio was taken in July of 2017 by his daughter Teresa Guidry. The inscription reads:

CURTIS DILES, Jr.
S. SGT US ARMY AIR FORCES
WORLD WAR II PURPLE HEART
JUL 15 1925 + SEP 10 2014
ONE OF THE FORGOTTEN 500
RESCUED BY SERBIAN CHETNIKS





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, April 27, 2019

General Draza Mihailovich film wins GRAND PRIX ZLATNA BUKLIJA AWARD for "Best Screenplay"! / Генерал Дража Михаиловић филм добио је ГРАНД ПРИX ЗЛАТНА БУКЛИЈА НАГРАДУ ЗА НАЈБОЉИ СЦЕНАРИО!


From:
"Canadian Organization of Serbian Chetniks"
on Facebook
April 2019



"General Draza Mihailovic film wins GRAND PRIX ZLATNA BUKLIJA AWARD FOR BEST SCREENPLAY!

"The documentary "General Draza Mihailovich" produced by "Pogledi" from Kragujevac and co-produced by the Organization of Serbian Chetniks "Ravna Gora", received the main prize for the best screenplay at the International Festival of the Documentary Film "Zlatna Buklija" in Velika Plana. The filmmaker is Miloslav Samardzic.

"Over 300 films from Serbia and surrounding countries were registered at the festival this year.

"The president of the jury is Nikola Lorencin, known to our public, among other things, as a director of the documentary TV series "Ravnogorska čitanka".

"Congratulations Miloslav, we are very proud of you, and thank you for the opportunity to participate in this project."

*****

"Генерал Дража Михаиловић филм добио је ГРАНД ПРИX ЗЛАТНА БУКЛИЈА НАГРАДУ ЗА НАЈБОЉИ СЦЕНАРИО!

"Документарни филм “Генерал Дража Михаиловић“ у продукцији Погледа из Крагујевца и копродукцији Организације српских четника “Равна Гора“, добио је главну награду за сценарио, на међународном фестивалу документарног филма “Златна буклија“ у Великој Плани. Сценариста филма је Милослав Самарџић.

"На фестивал је ове године било пријављено преко 300 филмова из Србије и околних земаља.

"Председник жирија је Никола Лоренцин, познат нашој јавности поред осталог и по режији документарне ТВ серије “Равногорска читанка“.

"Честитамо Милославу, веома смо поносни на њега и хвала му на прилици да учествујемо у овом пројекту."






"Canadian Organization of Serbian Chetniks"
on Facebook
April 2019


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Friday, April 19, 2019

Chetnik Dusan (Dusko) Djuric - Traženje informacija

Dusan (Dusko) Djuric kad je imao 16 godina (1944-45)

"Postovanje Aleksandra, obratila sam se ljudima iz ujedinjeni ravnogorski pokret i rekli su mi da se obratim vama ako mozete da mi pomognete. Moj deda Dusan Djuric je bio u cetnicima, i 1945 godine su otisli iz srbije. Znam iz price da su otisli za Bosnu i tu se gubi svaki trag. Posle duzeg vremena se čulo da je u Čikagu i da ima sina po imenu Branko. Pricalo se da je BRANKO 9 marta 1991 bio u beogradu ali nista konacno nije moglo da se sazna. Ja vas molim ako je moguce da nesto saznam jer to mi je velika zelja.

"Dusan je rodjen 1928 godine. Selo se zove Uzvece u Macvi, Dusanovo rodno mesto i moje.

"Na slici je moj deda Dusan Djuric kad je imao 16 godina. Moje devijacko prezime je Djuric.


"Deda je se zvao Dusan al svi su ga zvali Dusko. Vecina ljudi ga je tako znalo.


"Ja vas molim ako postoji bilo kakva informacija da mi javite. To mi je zelja najveca.


"Hvala vam puno."


Dragana Vukobratovic
April 2019

Kontakt:

vukobratovicdragana81@gmail.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Croatia’s Church Must Fight Ustasha Nostalgia Sincerely / "Balkan Insight" [BIRN] Feb. 14, 2019

Balkan Insight
[Balkan Transitional Justice]
[BIRN]
Sven Milekic
Dublin
Feb. 14, 2019

Croatia’s Church Must Fight Ustasha Nostalgia Sincerely

Instead of just commemorating the Holocaust with public gestures, the Croatian Catholic Church should show its commitment to truth by stopping churches from hosting events at which the WWII fascist Ustasha movement’s crimes are downplayed.


The monument at the former Jasenovac concentration camp during an official Croatian government commemoration in 2016. Photo: EPA/ANTONIO BAT.

Scene 1: A 50-metre-high banner bearing the words “Holocaust Victims Remembrance Day” in both Croatian and Hebrew hangs from the tower of Zagreb’s Catholic Cathedral, a well-known city landmark.

At a grand state ceremony on January 24, Zagreb Archbishop Josip Bozanic unveiled the banner to mark International Holocaust Remembrance Day, the day when on January 27, 1945 the Soviet Red Army reached the Auschwitz death camp. The Catholic Church paid for the banner to be made itself.

Paying respects to the Jewish victims of World War II, Bozanic read a psalm in Hebrew and said that everyone must remember “the great suffering of the Croatian Jewish community”, noting how the Jewish population of Zagreb plummeted from 11,000 to 2,000 people.

While mentioning the killing of six million Jews during the Holocaust across Europe, he emphasised that we “must give special attention” to the fact that part of it took place in Croatia. Besides the Nazi camps, he said we must “highlight the truth about the horrors of Jasenovac” – the biggest WWII concentration camp in Croatia, where Jews were killed.

The event was labelled ‘unprecedented’ by media and some members of the Croatian Jewish community, and was praised by politicians and the Simon Wiesenthal Centre, a prominent Jewish human rights organisation.

Scene 2: A middle-aged man going by the name of Roman Leljak presents a book and film named ‘The Myth of Jasenovac’ at the Saint Ante Padovan Church in the Croatian coastal town of Sibenik.

At the promotional event on February 9, Leljak explained how he wants to tell “the final truth” about the camp, which he argued was not ruthless as it has been described.

He also insisted that the wartime Nazi-allied Independent State of Croatia, the NDH, which ran the camp, “gave the Jews a chance to survive”.

During his presentation, a priest exclaimed emotionally: “You are a divine providence! Where do you find inspiration for such courage for all you do?”

Fake ‘facts’ and double standards

Roman Leljak presenting his book and film in a church in Sibenik. Photo courtesy of Marko Podrug.
If you had fallen from the Moon and witnessed both events, you would have got a strange impression of what happened during the Holocaust in Croatia, and what the Croatian Catholic Church thought about it today.
You might think that the Croatian Catholic Church was bravely deconstructing myths, searching for the truth and empathising with Jewish suffering as it mourned the six million Jews killed in Nazi camps far away.
You might also think that Nazi Germany established a concentration camp in Jasenovac, but be reassured that the NDH “gave the Jews the chance to survive”.
This would make a nice bedtime story if it wasn’t an outright lie. Jasenovac was not founded by Nazi Germany, but by the domestic fascist Ustasa movement, which modelled its puppet state upon Germany, persecuting Serbs, Jews and Roma on ethnic and religious grounds.
In reality, NDH didn’t give Jews a chance to survive – that is why over 30,000 of around 40,000 Jews who were living in its territory were killed. At Jasenovac, the Ustasha murdered 13,116 Jews, along with 47,627 Serbs, 16,173 Roma and 6,229 victims from other nationalities, whose names we know. [*]
In the world of historical research, these are the facts and not what Leljak – a self-proclaimed researcher, a former convict and local politician – claims they are.
Although the Croatian Church has commemorated the victims of the Holocaust for the first time, receiving a lot of praise for doing so, it was done, almost as always, dishonestly.
Claiming you respect Jewish suffering during the Holocaust on January 24, only so you can promote a book on February 9 that claims that this same NDH “gave them a chance to survive”, is nothing less than hypocrisy.
It was even a greater hypocrisy when another church, this time in Zagreb, allowed the holding of a publicity event for a book called ‘The Jasenovac Lie Revealed’ on January 17. At the event, the authors, Josip Pecaric and priest Stjepan Razum – who claims there were no gas chambers in Auschwitz – said that Croats were the biggest victims of Jasenovac and that the official figure of 83,145 [*] deaths is a lie.
The list of similar promotions and panels trampling on historically established facts about Jasenovac that have been held under Church auspices goes on and on, dating back years.
Therefore, Archbishop Bozanic’s ‘unprecedented’ gesture was nothing less than a publicity stunt, a PR move in which the Holocaust remembrance banner occupied almost the same space on Zagreb Cathedral’s tower that was given over to an advertisement for a Croatian insurance company a few years ago.

Church provides office for revisionists

The Church providing free advertising space for Holocaust remembrance won’t change the fact that it also provides a rent-free office to an obscure NGO called Project Velebit, another platform for far-right history revisionists. The office is only a few dozen metres away from the cathedral.

Archbishop Bozanic’s speech also omitted any mention of the Ustasha and NDH, which helped cause “the great suffering of the Croatian Jewish community” and ran the deadliest camp outside direct German control.

While some may be impressed by the six million killed Jews that the Croatian cleric mentioned, this is actually a typical case of Holocaust universalisation.

As the highest representative of the Croatian Church, Bozanic should have mention the number killed by the Ustasa at Jasenovac, or said how many perished on NDH-controlled territory, and not hidden behind the enormous figure of 6,000,000.

This is already a known tactic of nationalists from the Baltic to the Balkans – only speaking about the overall six million, as if the Holocaust happened somewhere else, and was implemented exclusively by Nazi Germany.

Furthermore, if Bozanic really wanted to commemorate International Holocaust Remembrance Day properly, he should have mentioned the Serbs and Roma killed by the Ustasa as well.

After all, when the UN General Assembly declared January 27 as a remembrance day, it asserted that the Holocaust included the murder of “countless members of other minorities” – in Croatia’s case, Serbs and Roma.

Acknowledging Jewish suffering in WWII is nothing new for Croatia’s right (or Europe’s). However, while Croatian President Kolinda Grabar Kitarovic fell to her knees at the Yad Vashem remembrance centre in Jerusalem, she has avoided attending the annual commemoration at Jasenovac.

Hiding behind the six million figure and stressing how Ustasha were pressured by the Germans to persecute Jews won’t help the Church exonerate itself.

Avoiding admitting the large-scale murders of Serbs – and therefore playing into Serb nationalists’ hands as they try to portray Croats as genocidal – won’t help the Croatian Church in its campaign for canonisation of WWII Archbishop Alojzije Stepinac. Despite the Jews that Stepinac saved.

By insisting on mentioning only the crimes committed by Serbs against Croats, the Church is not doing anything to change the nationalist narrative in Croatia either.

Avoiding even mentioning that among the victims were the Roma – who are often neglected by everyone, left and right – the Church also participates in another historical injustice against people who have been consigned to the margins of society.

And by failing to appropriately commemorate the victims of the Ustasha regime, at the annual Jasenovac commemoration and elsewhere, the Church meanwhile simply strengthens accusations that it is a bastion of Croatian historical revisionism and Ustasha nostalgia.

And no 50-metre banner will hide that.


Sven Milekic is a PhD candidate at Maynooth University, funded by the Irish Research Council under the Government of Ireland Postgraduate Programme.


[*] Valid estimates of the number of victims killed in Jasenovac by the Croatian Ustasha are far higher than the "83,000" mentioned here! It is estimated that between 700,000 and one million Serbian Orthodox, Jewish, and Gypsy victims were murdered by the Croatian Nazis (Ustashe) during World War Two and the existence of the NDH, the first "Independent State of Croatia".

Aleksandra Rebic

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Sunday, April 14, 2019

Пројекција документарног филма ''Генерал Дража Михаиловић'' - Биоскоп у Шапцу, понедељак, 15. април 2019, у 18 часова.






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Jasenovac Camp Victims Commemorated Separately Again / "Balkan Insight" [BIRN] April 12, 2019

Balkan Insight
[BIRN]
April 12, 2019
Anja Vladisavljevic

Jasenovac Camp Victims Commemorated Separately Again

Croatian anti-fascist groups and leaders of Croatia’s Serb, Roma and Jewish communities held their own commemoration of victims of the World War II concentration camp at Jasenovac, ahead of the official event due on April 14 [2019].


Commemoration in Jasenovac. Photo: Lovorka Sosic.

Despite rain, about 2,000 people gathered on Friday for the annual commemoration of the victims of the camp at Jasenovac, site of an infamous World War II concentration camp run by the wartime Croatian fascist Ustase regime.

They gathered first at the Jasenovac Memorial Museum, and then the column passed earthen columns that symbolize the tombs of the dead and the camp buildings.

Representatives of anti-fascist groups and Croatia’s Serb, Roma and Jewish communities delivered speeches in the shadow of the huge monument to the victims of the camp, called the “Stone Flower” for its shape.

“While the Ustasa salute is not removed from public use, there will be no common commemoration at the Jasenovac memorial area,” Croatian Jewish community leader Ognjen Kraus said, describing the camp as “the darkest place of Croatian history”.

After that followed choral singing, a reading testimonies of prisoners and a short commemoration by religious communities.

A delegation of the main Croatian opposition Social Democratic Party, SDP, led by its president, Davor Bernardic, also attended.

A name-by-name list compiled by the Jasenovac Memorial Site said the Ustasa regime killed 83,145 Serbs, Jews, Roma and anti-fascists in the camp between August 1941 and April 1945.[*]

The annual commemorations have been organised at the former camp to mark the last attempted breakout by inmates on April 22, 1945, before the Ustasa liquidated the camp and the regime fell.

For the fourth year, representatives of Croatia’s Jewish and Serbian communities, as well as anti-fascists, will boycott the official commemoration of the victims of the camp on April 14.

In March, Prime Minister Andrej Plenkovic invited Croatia’s Alliance of Anti-Fascist Fighters, the Jewish community, Serbs and Roma to commemorate the victims together with state officials.

But Kraus told media in March that “nothing has changed in a year, nothing new has happened” to justify joining the state-backed commemoration.

Anti-fascist groups, Jews and Croatian Serb leaders insist that the state has not taken real measures to stop or even diminish revisionist denials of the Holocaust and genocide in the Second World War.

Roma ethnic minority MP Veljko Kajtazi said in March that he would prefer a joint commemoration for the victims and would attend both events, “although the Roma commemorate our Jasenovac camp victims [at a separate commemoration] every year on August 2”.

The Ustase governed a satellite Nazi-allied state in Croatia known as the Independent State of Croatia, NDH, from 1941 to 1945. Never in full control of its territory, which included Bosnia, it embarked on a campaign of mass killings targeting Jews, Serbs and leftists before succumbing to the Communist-led Partisan movement led by Josip Tito, which took full control over the whole of Yugoslavia in 1945.



[*] Valid estimates of the number of victims killed in Jasenovac by the Croatian Ustasha are far higher than the "83,145" mentioned here! It is estimated that between 700,000 and one million Serbian Orthodox, Jewish, and Gypsy victims were murdered by the Croatian Nazis (Ustashe) during World War Two and the existence of the NDH, the first "Independent State of Croatia".

Aleksandra Rebic

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****