Podnesak koji je predat sudu January 25, 2012 / Pехабилитацијa генерала Драгољуба – Драже Михаиловића

А Д В О К А Т

ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ

11000 БЕОГРАД

Светозара Марковића 14

тел: 3233-397; факс: 3237-146

e-mail: zzivanovic@sbb.rs

Рех.69/2010

ВИШИ СУД

Б Е О Г Р А Д

ПОДНЕСАК ПУНОМОЋНИКА ПРЕДЛАГАЧА

Предлагачи су у поднетом захтеву за рехабилитацију указали да се идеолошки и

политички разлози који су довели до осуде генерала Михаиловића уочавају и кроз

ускраћивање права на фер суђење а посебно правa на одбрану. Ово је посебно

видљиво из фазе припреме главног претреса.

А) ПРЕТПРЕТРЕСНИ ПОСТУПАК:

1.

Суд је 1. јуна 1946. године донео одлуку да главни претрес по предмету генерала Михаиловића почне 10. јуна 1946. године. Суд се до те мере руководио брзином

заказивања суђења да поред датума, није чак одредио ни место ни време његовог одржавања.1 Тако у време заказивања оптужница још није била уручена оптуженима.2 Такође, оптужени још нису имали браниоце који су постављени тек 3. јуна 1946. године, када су им и уручене оптужнице.3 Коначно, у време заказивања главног претреса суд још није знао да ли ће главни претрес бити јаван или тајан о чему је упозорио браниоце нагласивши да оптужнице и сав добијени материјал третирају као државну тајну.

Напред наведени поступци суда у припреми главног претреса указују да су вансудске власти донеле одлуку о датуму почетка суђења али да још нису одлучиле о месту где ће суђење бити одржано,4 о времену почетка главног претреса, о уручењу оптужнице оптуженима, о постављању бранилаца и уручењу оптужница њима и о томе да ли ће главни претрес бити јаван или тајан. Због тога је судско

1 Документациона јединица 54 стр. 30

2 Документациона јединица 54 стр. 31-33
3 Документациона јединица 55 стр. 7-9
4 Суд је био у стању да одреди време и место одржавања јавног претреса тек 8. јуна 1946. године, два дана пре његовог почетка. Документациона јединица 54 стр. 17-19

веће донело само одлуку о датуму почетка главног претреса али не и о горе поменутим питањима. Ово јасно указује да судеће веће није имало неопходан степен самосталности у односу на политичку и извршну власт што говори да генералу Михаиловићу није судио непрострасан суд пред којим би имао правично суђење.

2.

Право на одбрану уз стручну помоћ адвоката је једно од кључних права оптужених у кривичном поступку. Припрема за суђење генералу Михаиловићу показује да је орагнизатору суђења стало да се окривљенима поставе браниоци по њиховој жељи из реда угледних адвоката чије би учешће дало легалитет и легитимитет предстојећем поступку. Истовремено, адвокатима оптужених су ускраћена или битно ограничена права без којих се њихово учешће у поступку своди на статирање.

Предвиђајући то, један број адвоката је настојао од самог почетка да избегне учешће у овом поступку.

Дана 21. маја 1946. године старији помоћник Јавног тужиоца ФНРЈ узео је изјаву од генерала Михаиловића којом је изабрао браниоце који ће га бранити на предстојећем судском процесу.5 Генерал Михаиловић је после два дана разматрања списка адвоката одабрао др. Драгића Јоксимовића и Николу Ђоновића и замолио их да се приме његове одбране. Жеља оптуженог Михаиловића саопштена је браниоцима после две недеље. Чим је упознат са жељом генерала Михаиловића адвокат Никола Ђоновић је 3. јуна 1946. године изјавио да се не може примити одбране.6 Како суд то није прихватио, он је 5. јуна 1946. године поднео молбу да га суд ослободи те дужности пошто је уверен да оптужени неће усвојити његову одбрану и да би цео његов посао и дангуба у овом процесу био излишан а оптужени има за браниоца др. Драгића Јоксимовића. Захтев му је истог дана одбијен.7

Ни адвокат Драгић Јоксимовић није одмах прихватио одбрану генерала Михаиловића, већ је изјавио да ће се о томе изјаснити наредног дана.8

И други браниоци су, са мање или више успеха, тражили да их суд ослободи бранилачке дужности у предстојећем судском процесу.

5 Документациона јединица 55 стр. 12
6 Документациона јединица 55 стр. 12
7 Документациона јединица 54 стр. 8
8 Документациона јединица 55 стр. 12

Адвокат Милан Живадиновић, предратни председник Адвокатске коморе у Београду, већ 4. јуна 1946. године је тражио да га суд, из здравствених разлога, ослободи
дужности браниоца опт. Велибора Јонића.9 Пошто му је 3. јуна 1946. године саопштено да је именован за браниоца исте ноћи имао је живчани напад и провео бесану ноћ. Ово је констатовао др. Коста Десимировић, специјалиста за унутрашње болести.10 Упркос томе овај захтев је истог дана одбијен.11 На инсистирање бранилаца који су против своје воље одређени да бране неке од оптужених по службеној дужности, председник већа је на почетку главног претреса 10. јуна 1946. године прочитао њихова имена, али не и име адвоката Милана Живадиновића. Он је одмах реаговао тражећи да се то унесе у записник.12 Како није било реакције, адвокат Живадиновић је поднео и други поднесак тражећи да му се макар изда уверење у том смислy 13 чему је удовољено.14

Бранилац опт. Косте Куманудија адвокат Др. Фридрих Попс је у томе успео али тек пошто је 28. јуна 1946. године добио срчани напад. Његово место је заузео је други бранилац у овом предмету адвокат Савко Дуканац.15 Иначе претходно је адвокат Савко Дуканац 3. јуна 1946. године на записнику изјавио да се не прихвата одбрана оптужених Славољуба Врањешевића, Милоша Глишића и Драгомира Јовановића 16 што му такође није удовољено. Др. Здравко Вигеле 3. јуна 1946. године изјављује да ових дана припрема меморандум везан за питање наших граница са Аустријом те пошто ради сам у канцеларији није у могућности да се прихвати одбране.17

Истог дана др. Милан Омчикус тражи ослобађање бранилачке дужности јер ће се послом дуже време бавити ван Београда.18

Ваља додати и да се и један број бранилаца оптужених којима се судило у одсуству а постављених на предлог Јавног тужиоца 19 није прихватио одбране.

Таке је адвокат Ранко Грујић као разлог навео болест, Војислав Лукић јер је бранилац двојице одсутних Швеђана, 20 Љубомир Радовановић јер се није уписао у Именик адвоката по повратку из заробљеништва.21

9 Документациона јединица 54 стр. 9
10 Документациона јединица 54 стр. 6-7
11 Документациона јединица 54 стр. 9
12 Документациона јединица 54 стр. 15-16
13 Документациона јединица 54 стр. 21
14 Документациона јединица 54 стр. 23
15 Документациона јединица 54 стр. 27
16 Документациона јединица 55 стр. 4-6
17 Документациона јединица 54 стр. 34-35
18 Документациона јединица 54 стр. 36
19 Документациона јединица 55 стр. 13

Предње указује да су браниоци оптужених и пре почетка суђења очигледно знали да је исход судског поступка против генерала Михаиловића и саоптужених унапред одређен у највишим партијским и државним телима, па је зато желео да избегне учешће у овом поступку.

3.

Прва потврда уверењу да генерал Михаиловић неће имати правично суђење уследио је већ током припреме главног претреса.

Из списа произилази да су генералу Михаиловићу браниоци по службеној дужности постављени тек 3. јуна 1946. године, недељу дана пре почетка главног претреса

22 када им је уручена и оптужница.23

Сама оптужница је до те мере обимна да је њено читање на главном претресу трајало од 9,40 ујутру 24 до 20 сати увече.25 Поред тога списак доказа уз оптужницу обухвата 702 документа.26 Из достављених списа, који су иначе некомплетни, произилази да се доказни предмети налазе на 2.040 страница.27 Браниоцима је омогућено да прегледају списе тек 4. и 5. јуна 1946. године. Због опсежности списа и оптужнице и краткоће времена девет бранилаца обавестило је суд 6. јуна 1946. године да не могу оптуженима пружити стварну одбрану обзиром да је претрес у овом предмету заказан за 10. јуни 1946. године. Зато су тражили одлагање за најмање 30 дана јер без тога не би могли да изврше своју дужност.28

Када се има у виду да оптужница обухвата 24 окривљених 29 од којих је сваки имао браниоца онда је јасно да 6 дана до почетка главног претреса није било довољно за проучавање тако обимног материјала. Наиме, под претпоставком да је сваком браниоцу за проучавање списа био потребан у просеку барем један радни дан то значи да би само за упознавање са списима предмета браниоцима било потребно 24 радних дана. Стога је захтев за одлагање суђења за 30 дана био потпуно разуман.

20 Документациона јединица 55 стр. 14 и 17
21 Документациона јединица 55 стр. 15
22 Документациона јединица 54 стр. 37
23 Документациона јединица 55 стр. 7-9
24 Документациона јединица 22 стр. 5
25 Документациона јединица 2 стр. 1-83
26 Документациона јединица 2 стр. 84-102
27 Документациона јединица 3-11 стр., 4-184 стр., 5-68 стр., 6-113 стр., 7-48 стр., 8-21 стр., 9-6 стр., 10-46 стр., 11-149 стр., 12-151 стр., 13-136 стр., 14-64 стр., 15-205 стр., 16-44 стр., 17-179 стр., 18-4 стр., 19-17 стр,, 20-294 стр, и 21-301 стр.
28 Документациона јединица 54 стр. 10-11
29 Документациона јединица 2 стр. 3-5

Захтев бранилаца је међутим, истог дана одбијен решењем Војног већа Врховног суда ФНРЈ.30 Према датом образложењу захтев је неоснован јер се материјал по предмету кривице Михаиловића и других, а посебно њега лично, може савладати у року од три до пет дана под условом да бранилац савесно врши бранилачку дужност. Наводи се да је бранилац Никола Ђоновић на проучавању списа предмета употребио свега два сата рада а бранилац Др. Драгић Јоксимовић ни толико.

Уочљива је противречност у ставу судског већа. Наиме, одбијајући захтев адвоката Николе Ђоновића да буде разрешен бранилачке дужности јер окривљеног брани адвокат др. Драгић Јоксимовић, суд налази да је овај предмет обиман због чега је потребно ангажовање два браниоца.31 Међутим, када браниоци траже више од шест дана за припрему одбране суд налази да се предмет може „савладати“ у року 3-5 дана. Када би то било тачно, онда суд не би уз др. Драгића Јоксимовића постављао и другог браниоца и одбио његов захтев за разрешење јер оптужени већ има једног браниоца.

На крају суд указује да ће браниоци у току главног претреса који ће дуже трајати да већ проучени материјал још боље упознају. Ова констатација указује да суд у ствари не сматра потребним да браниоци буду детаљно упознати са списима предмета већ да треба да се са њима упознају током самог судског поступка.

Образложење ове одлуке показује улогу коју је судеће веће наменило и себи и браниоцима. Имајући у виду сложеност оптужнице која обухвата период од пет година са великим бројем догађаја који су се одигравали широм тадашње Југославије, потпуно је јасно да се ни она ни доказни материјал приложен уз њу не може „савладати“ у року од три до пет дана а још мање озбиљно проучити заједно са клијентом и припремити адекватна одбрана.

Предње такође указује да је одлука о кривици генрала Михаиловића донета пре суђења а да је предстојећи судски процес био само представа за домаћу и међународну јавност која је требала да створи утисак легалитета већ донете пресуде.

Међутим, идеолошки и политички разлози који су довели до осуде генерала Михаиловића поред осталог нису дозвољавали ни њему ни његовим браниоцима да проуче оптуужницу и доказе који су уз њу приложени те да припреме адекватну одбрану. У противном сврха суђења на којој ће генерал Михаиловић услед неприпремљености бити суочен са доказима које први пут види не би била остварена.

30 Документациона јединица 54 стр. 12
31 Документациона јединица 54 стр. 8

4.

Према браниоцима оптужених суд је применио и мере застрашивања. Тако је потпуно легитиман захтев ради одлагања суђења за 30 дана ради упознавања са оптужнисом и списима суд окарактерисао као покушај ометања судског поступка. Имајући у виду да су суђење генералу Михаиловићу организовали највиши органи недемократске власти која је своје противнике оглашавала народним непријатељима са свим трагичним последицама које из тога следе, овакав злонамерни закључак је дат са циљем застрашивања бранилаца. Због тога су браниоци на ово реаговали правдајући свој захтев и негирајући да су имали такву намеру.32

5.

Право на јавно суђење је један о елемената правичног суђења. До постављања бранилаца и уручења оптужница, суд није знао да ли ће главни претрес бити јаван или тајан. На то је браниоце упозорио председник већа указавши да оптужница представља државну тајну те да њену садржину и садржинусписа која им се ставе на увид морају чувају као државну тајну чије би „прекршење повлачило кривичну одговорност“.33 То указује да о јавности претреса није одлучивао суд већ највише државне и партијске инстанце које у време заказивања главног претреса одлуку по том питању нису још саопштиле судском већу.

6.

Састав судског већа одређен је решењем Председника Војног већа Врховног суда Југославије генерал-мајора Мирка Крџића, 1. јуна 1946. године.34 Међутим и пре него што је председник Војног већа Врховног суда Југославије одредио састав судског већа које ће водити поступак, пуковник Михаило Ђорђевић је већ обављао те дужности и потписивао се „за председника“.35 То указује да је састав судског већа укључујући и његовог председника одредила вансудска инстанца, а да је ову одлуку председник Војног већа Врховног суда Југославије само формализовао својом одлуком 1. јуна 1946. године.

Б) ПОСТУПАК ПОМИЛОВАЊА:

Садржина списа у делу који се односи на пресуду и помиловање, указује:

а. Да у време подношења молби за помиловање није постојала писмено израђена пресуда са образложењем и

32 Документациона јединица 54 стр. 13-14

33 Документациона јединица 55 стр. 7-9
34 Документациона јединица 55 стр. 20
35 Документациона јединица 55 стр.14, 16

б. Да је поступак помиловања, у недостатку права на жалбу, спроведен само како би се створио привид правичне осуде на смрт приспитане од највише законодавне инстанце.

1.

Поднеском од 1.11.2010. године у коме су се изјаснили због чега сматрају да две писмене пресуде са образложењем које се налазе у предмету генерала Михаиловића нису веродостојне.

У поступку помиловања одлучује се да ли правноснажно изречена казна окривљеном треба да буде замењена. За донођење правилне одлуке орган који одлучује о помиловању треба да има на располагању све детаље којима се руководио суд приликом изрицања, у конкретном случају, смртне казне. О тим детаљима, орган који одлучује о помиловању може сазнати само из образложења пресуде којом је изречена смртна казна.

У конкретном случају 15. јула 1946. године Врховни суд ФНРЈ – Војно веће послало је Министарству правосуђа ФНРЈ уз молбе за помиловање један оригинални примерак диспозитива ове пресуде без образложења.36
Први од закључака је да у време када су поднете молбе за помиловање није постојала писмено израђена пресуда са образложењем јер би у противном она била достављена.

Међутим, још тежа повреда права на правично суђење у фази помиловања постојала ни да је суд имао урађену пресуду са образложењем али да је није послао органу који одлучује о помиловању. Тиме, би наиме, суд свесно прикрио од органа који одлучује о помиловању информације о разлозима због којих је оптуженима изрекао смртну казну.

2.

Шта више сам поступак помиловања где веће које је изрекло смртну казну после једног дана даје мишљење да ли молбу осуђеног за помиловање треба уважити је својеврсно изругивање правди. Наиме, зашто би председник већа одмах по изрицању смртне казне дао мишљење да осуђеног треба помиловати!?

Прослеђујући молбе за помиловање Президијуму Народне скупштине ФНРЈ наводе се и разлози због којих молбе за помиловање осуђених треба одбити. Поред тежине дела за које су осуђени тврди се да „....и околност да су се на суду држали неискрено доказује њихов зао карактер....“37

36 Документациона јединица 54 стр. 39
37 Документациона јединица 54 стр. 39

До које мере је овакав став необјективан и малициозан говори чињеница да је председник већа прећутао да се генерал Михаиловић са пуно уважавања током целог судског поступка обраћао и суду и том истом председнику већа уз наклон.

И чињеница да је 16. јула 1946. године Војно веће Врховног суда ФНРЈ послало помоћнику Министра унутрашњих послова ФНРЈ Светиславу Стефановићу на извршење само препис диспозитива ове пресуде са потврдом да је извршна и „молбом на даљи законит поступак“38 указује да ни тог дана Војно веће Врховног суда ФНРЈ није имало писмено израђено образложење пресуде.

3.

Тврдње предлагача о неуатентичности оригиналних списа поткрепљују се и кроз поступак за помиловање.

Наиме, у већ поменутом допису од 15. јула послатом Министарству правосуђа Народне Републике Србије 39 наводи се да су осуђеници на смрт поднели молбе преко својих бранилаца а за окривљене Михаиловића и Динића њихове супруге. У списима међутим постоје руком писане молбе на чијем крају су руком написана имена осуђених.40 Међу њима је и молба на чијем крају је руком написано име генерала Михаиловића.41 У списима нема молбе коју је за генерала Михаиловића поднела његова супруга Јелица Михаиловић а која се помиње у напред наведеном судском акту. Није јасно да ли је молбу у списима писао и потписао генерал Михаиловић или његова супруга Јелица Михаиловић како стоји у наведеном судском акту.

На основу свега напред изложеног остајем при предлогу да Виши суд у Београду донесе решење о рехабилитацији генерала Драгољуба – Драже Михаиловића.



Београд, 25. јануар 2011. године
Пуномоћник предлагача

38 Документациона јединица 54 стр. 2
39 Документациона јединица 55 стр. 23
40 Документациона јединица 56 стр. 3-20
41 Документациона јединица 56 стр. 3

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Milan-Mica Petrovic - "Na Ceru" / Pesma

Posted on YouTube by "Milanic84"

http://youtu.be/aGro9PvCB7Y


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Plan hapšenja Čiče skrivan i od Rusa / "Mondo" January 27, 2012

Mondo
Tanjug
27. januar 2012. 17:38
January 27, 2012

Istoričar Slobodan Marković svedočio je danas na ročištu za rehabilitaciju Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu.

Foto: Tanjug (arhiva)

Ceo proces protiv generala Dragoljuba Draže Mihailovića bio je partijski nadgledan i kontrolisan kako informacije o pripremama ne bi procurile u inostranstvo, a skrivan je čak i ruske tajne službe NKVD, navodi se u elaboratu koji je danas predstavljen na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu.

Izveštaj sadrži podatak da je Josip Broz Tito o Mihailovićevom hapšenju 12. marta 1946. lično izvestio tadašnjeg predsednika SSSR-a Josifa Staljina, koji je mometalno pozvao na odgovornost svoje obaveštajce u Srbiji zbog neinformisanosti.

Predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, istoričar Slobodan Marković dostavio je sudu elaborat o pripremi i toku suđenja Mihailoviću i njegovim saradnicima sa važnim prepiskama tadašnjeg vrha FNRJ iz kojih se vidi kako je skrivan proces protiv Mihailovića.

Iz sačuvanih beleški sa sednica Politbiroa vidi se da je jedna od tačaka o kojima se raspravljalo bio i proces Mihailoviću, rekao je Marković i naglasio da se 18. maja 1946, na 22. sednici tog tela raspravljalo da li će suđenje da mu bude javno ili ne.

Svedočeći pred sudom, Marković je ukazao da je Komisija u arhivi Bezbednosno informativne agencije pronašla telegram kojim je o Mihailovićevom hapšenju Broza, koji je bio na putu za Poljsku, telegramom obavestio ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Raković.

"Čim je Broz stigao u Varšavu telefonom je pozvao Staljina i rekao mu 'uhvaćen je Mihailović'", naveo je Marković, citirajući Brozovu biografiju koju je 1953. sastavio Vladimir Dedijer.

Dedijer dalje navodi da je Staljin izrazio zadovoljstvo zbog te vesti ali da je odmah pozvao na odgovornost predstavnike NKVD-a u Srbiji, jer nisu bili obavešteni o planovima za hvatanje Mihailovića.

Glavni čovek NKVD-a pod pseudonimom "Timofejev" otišao je odmah posle toga kod Rankovića i žalio mu se da ih je Staljin ukorio zbog neinformisanosti, naveo je Marković pozivajući se na pisanje Dedijera.

On je dalje ispričao da je 10 dana pre početka suđenja Mihailoviću višečlana delegacija FNRJ na čelu sa Brozom boravila u Moskvi i više puta se sastala sa Staljinom, kao i sa Georgi Dimitrovim iz bugarske komunističke partije.

Milovan Đilas i Edvard Kardelj, koji su ostali u Beogradu vodili su prepisku sa Rankovićem i Brozom u Moskvi, a osam od 14 pisama tiče se Mihailovićevog suđenja.

Ukazom prezidijuma FNRJ Kardelj je bio imenovan da tokom puta zamenjuje Broza, a Đilas Rankovića.

U pismu 25. maja 1946. Đilas je obavestio Rankovića da će po njegovom naređenju optužnica protiv Mihailovića sudu biti podneta 2. juna, a da će sudenje početi 10. juna.

Ranković u svom odgovoru naređuje da se optužnica ne uručuje Mihailovićevim advokatima, niti odbrani ostalih optuženih "kako ne bi s njom pobegli preko i inostranoj reakciji otkrili kampanju pre početka suđenja", naveo je Marković.

On je naglasio da je Mihailovićevog advokata Dragića Joksimovića, prema podacima Ozne, ta služba pratila od 3. decembra 1944. do hapšenja njegovog klijenta, dok je drugog advokata Nikola Đukonovića UDBA (naslednica Ozne) pratila od početka procesa pa do 1967. godine.

Poništenje presude od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja.

On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Mihajlović je, dva dana po donošenju presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihajlović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.

(Tanjug)

http://www.mondo.rs/s232110/Info/Hronika_i_Drustvo/Plan_hapsenja_Cice_skrivan_i_od_Rusa.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Predata prepiska Đilasa i Rankovića na ruskom / "Danas RS" January 27, 2012

Dnevni List Danas
Autor: J. Lukač
27/01/2012 18:51 | Beograd
January 27, 2012

Postupak za rehabilitaciju generala Dragoljuba Mihailovića

Beograd - U nastavku postupka za rehabilitaciju generala Dragoljuba Mihailovića, istoričar Slobodan Marković pozvao se juče na dokumente o partijskoj pripremi suđenja ovom nekadašnjem komandantu četničke vojske u Drugom svetskom ratu.

Svedočeći pred Višim sudom u Beogradu, u ime udruženja građana koji su podneli zahtev za rehabilitaciju, Marković je predao Elaborat o pripremi i toku suđenja Mihailoviću, koji između ostalog sadrži i prepisku bivših funkcionera Komunističke partije Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića, na ruskom jeziku.

Prepiska obuhvata osam pisama, a kako je Marković predočio sudu, u prvom pismu od 25. maja 1946. Đilas obaveštava Rankovića „da su unete najvažnije političke korekture“ i da „na osnovu tvoje naredbe (Slobodanu) Peneziću, optužnica mora da se preda 2. juna, a suđenje da počne 10. juna“.

- U šestom pismu Ranković naređuje Đilasu da obezbedi da optužnica ne izađe iz kruga odbrane kako inostrana reakcija ne bi organizovala proces pre početka stvarnog suđenja - naveo je Marković.

On je predočio i dosijea koji su u tadašnjoj državnoj bezbednosti, odnosno OZNI, vođeni o Dragiću Joksimoviću i drugom Mihailovićevom advokatu Nikoli Đonoviću.

Marković je rekao i da je Komisija za utvrđivanje okolnosti streljanja i grobnog mesta Dragoljuba Mihailovića, u arhivu Bezbednosno-informativne agencije, pronašla telegram kojim Aleksandar Ranković obaveštava lidera komunista Josipa Broza Tita, koji se u tom trenutku nalazio na putu za Poljsku, o Mihailovićevom hapšenju. „Po dolasku u Varšavu, Tito je u telefonskom razgovoru Staljinu rekao za hapšenje. Staljin je izrazio zadovoljstvo, ali je odmah pozvao na odgovornost predstavnike NKVD u Jugoslaviji, koji su za to saznali u štampi“, naveo je Marković, pozivajući se na biografiju Josipa Broza Tita, autora Vladimira Dedijera, izdatu 1953. godine.

Marković je naveo da je sudu predat i zapisnik sa sednice Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, koju je vodio Krste Popivoda, održane tri nedelje pre početka suđenja Mihailoviću, i čija je jedna od tački dnevnog reda glasila „proces Draža, javna ili tajna sjednica“.


http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/predata_prepiska_djilasa_i_rankovica_na_ruskom_.55.html?news_id=232891


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Nastavljen proces za rehabilitaciju Draže Mihailovića / "Novosti" January 27, 2012

Vecernje Novosti
E. R.
27. januar 2012. 19:55
January 27, 2012

Prepiska Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića, jasno pokazuje da je suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću organizovala politika a ne sud ili tužilaštvo - rečeno tokom procesa

Dragoljub Draža Mihailović

PREPISKA između nekadašnjeg komunističkog disidenta Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića, ondašnjeg načelnika Ozne, jasno pokazuje da je suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću organizovala politika a ne sud ili tužilaštvo.

Ovo je tokom procesa za rehabilitaciju Mihailovića održanog u petak otkrio Slobodan Marković, šef Državne komisije za otkrivanje istine o streljanju četničkog komandanta.

Komisija je tokom rada pronašla 14 pisama, od kojih se u osam pominjalo suđenje Mihailoviću - svedočio je Marković. - U prvom pismu, koje je napisano 25. maja 1946. godine, neposredno pre suđenja, Đilas obaveštava Rankovića da su ”unesene najvažnije korekture” u optužnicu. Kaže mu i da optužnica mora da se preda 2. juna, a na osnovu Rankovićeve naredbe Peneziću, a proces ”da se podesi za 10. jun”.

Nedelju dana kasnije, Ranković upozorava Đilasa:

- Imajte u vidu da neko iz odbrane može da pobegne preko granice sa optužnicom, da tako izazove mogućnost inostrane reakcije i otkrije kampanju do početka procesa. Đilas mu gotovo naređuje:

- Ne predati optužnicu advokatima! To je izuzetan slučaj u buržoaskom pravosuđu čije smo formalne strane dužni da se pridržavamo. Meni je poznato tvoje naređenje Peneziću, ali smo Kardelj i ja ovako našli rešenje.

Konačno, Marković je svedočio i o tome kako je Đilas obavestio Rankovića da su ”reakcionarski advokati predali sudu zahtev da se suđenje odloži za mesec, kako bi proučili materijal”.

- Mi smo to otklonili - zaključio je Đilas u pismu Rankoviću.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html%3a363908-Nastavljen-proces-za-rehabilitaciju-Draze-Mihailovica

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Novi dokazi da je suđenje Draži bilo montirano / "Blic" January 27, 2012

Blic Online
Vuk Z. Cvijić
27. 01. 2012. - 15:16h
January 27, 2012

BEOGRAD - U postupku za rehabilitaciju đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, istoričar dr Slobodan Marković danas je Višem sudu u Beogradu predao dokumentaciju sa sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i prepisku tadašnjih političkih čelnika iz koje se vidi da je suđenje komandantu Kraljevske vojske u otadžbini bilo montirano.

Đeneral Dragoljub Draža Mihailović 1946

- U zapisniku sa sednice Politbiroa zabeleženo je da je jedna od tačaka dnevnog reda bila i suđenjei Mihailoviću. Iz prepiske Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića jasno se vidi da su suđenje montirali najvažniji komunistički čelnici i da su oni vodili i kontrolisali ceo postupak - izjavio je dr Marković, koji je predsednik Komisije za tajne grobnice žrtva koje su ubili komunističke vlasti.

Iz zapisnika sa sednice Politbiroa CK KPJ, na kojoj je bila jedna od tačaka dnevnog reda suđenje komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, vidi se da je bio prisustan tadašnji politički i vojni vrh.

Na sednici 18. maja 1946 prisustvovali su Josip Broz - Tito, Aleksandar Ranović - Marko, Milovan Đilas - Đido, Sreten Žujović - Crni, Blagoje Nešković, Vicko Krstulović, Svetozar Vukmanović - Tempo, Ivan Gošnjak, Boris Kidrič i Krsto Popivoda, koji je sačinio belške u kojima je naveden dnevni red i tačka o suđenju Mihailoviću.

Prema sačuvanoj prepsci Đilasa i Ranković su se dopisivali, kada je delegacija predvođena Brozom bila u poseti Moskvi. Ranković, koji je bio ministar unutršnjih poslova, bio je sa Brozom i zamenjivao ga je u odsustvu Đilas.

- Očito je da su tokom boravka u Moskvi i sastanka sa Staljinom, kao i sa delegacijom Komunističke partije Bugarske razgovarali o suđenju Mihailoviću. To se zaključuje i iz biografije Broza, koju je objavio Vladimir Dedijer 1953. Komisija je tražila od arhiva Ruske Federacije dokumenta o Mihailoviću, međutim nismo dobili nikakav odgovor - rekao je istoričar dr Marković.

Đenerala Mihailovića je komunistički sud osudio 15. jula 1946, i kako je utvrdila Komisija za pronalaženje njegovih zemnih ostataka, ubijen je tajno dva dana kasnije kod zida tadašnjeg zatvora na beogradskoj Adi.

Podnosioci zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje i ubijen je pre nego što je zvanično doneta odluka o žalbi.

Iz danas dostavljenih dokumenata se vidi kako su Đilas i Slobodan Penezić - Krcun uz saglasnost Rankovića izdali naređenje da se odbije zahtev odbrane Mihailovića da se odloži početak suđenja da bi se spremili.

Istoričar Marković je ranije predao sudu dokumenta britanske tajne služba SOE iz Drugog svetskog rata, koja je britanska arhiva dostavila Komisiji.

U izveštaju SOE je đenera Mihailović okarkterisan kao patriota koji nije sarađivao sa okupatorima u Drugom svetskom ratu.

"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnost. Nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića" navodi se u dokumentu SOE.


http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/303895/Novi-dokazi-da-je-sudjenje-Drazi-bilo-montirano

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

The Honorable Edward Derwinski pays tribute to the "Halyard Mission", General Draza Mihailovich, and the Mihailovich Serbs

Edward J. Derwinski

Halyard Mission 50th anniversary 1994

Chicago, IL U.S.A.

Photo by Rade Rebic

Aleksandra's Note: Americans and Serbs from all over the United States and Canada gathered together on May 31, 1994 in Chicago to celebrate the 50th anniversary of the 'Halyard Mission' rescue operation and pay homage to the American veterans of World War II and the Serbs under the command of General Draza Mihailovich who had saved their lives. The 'Halyard Mission' was the name given to the greatest rescue of American and Allied lives from behind enemy lines in the history of warfare. It was a day of celebration, remembrance, gratitude and tears. For those that attended, it was a moving and unforgettable event. For the guests of honor, it was an opportunity to tell a story of epic proportions.

Fifty years before, in 1944, Serbian General Dragoljub Draza Mihailovich, his Chetnik forces, and the Serbian people loyal to them, saved the lives of hundreds of Allied fliers who had been stranded in Yugoslavia after having been shot out of the skies by the Germans while flying their bombing missions over the Ploesti oil fields of Romania. The goal of the Allied Ploesti bombing missions was to destroy Hitler’s main supply of oil at the time and bring the Nazis to their knees. Many of those who survived the severe German retaliation would end up wounded and stranded in Yugoslavia but would be saved, taken care of, and returned back to safety through the Halyard Mission rescue operation of 1944. In 1994, 50 years later, this rescue operation, which had more or less remained hidden from history for the past half century, was brought into the light of day on a grand scale for the first time. The operation was officially noted in all of the releases and information disseminated by the World War II Commemoration Committee in recognition of the 50th Anniversary of D-Day. That committee, chaired by Colonel Kenneth A. Plummer and overseen by the United States Department of Defense, organized a weeklong celebration in Chicago, Illinois in conjunction with special events taking place throughout the world to commemorate the milestone anniverary. This five-day D-Day 50th Anniversary commemoration in Chicago opened with the celebration of the 50th anniversary of the successful 'Halyard Mission' rescue operation on May 31, 1994.

The Halyard Mission was a combined project of the American Office of Strategic Services (O.S.S. - precursor of the C.I.A.) under the command of General William J. Donovan and Lieutenant George ("Guv") S. Musulin of the O.S.S. and General Draza Mihailovich and his Chetnik freedom fighters in the former Yugoslavia. For different reasons, and always less than noble ones, the Halyard/Ranger Mission rescue operation that took place over the course of the summer, autumn and winter of 1944 in Nazi occupied areas of former Yugoslavia was kept hidden from official public recognition and covered up, to the point of being left out of the historical texts relating to the World War II era altogether. The Halyard Mission became a casualty of political supression but through the tireless efforts of those who knew the story and significance of this great event, many of them who had personally lived it and are now deceased, this epic heroic story is now increasingly seeing the light of day.

On May 31, 1994 in Chicago, Illinois, as the world began its commemoration of the 50th anniversary of D-Day, a fifty year debt of gratitude was repayed to Serbian general Dragoljub-Draza Mihailovich who was, and remained, the greatest hero of all to those who knew the measure of the man. As the festivities and commemorations continued throughout the week, the Serbs would be the only ethnic group so recognized for their contribution to the Allied war effort.

There were a number of highlights, but among the most memorable was the presence of the Honorable Edward J. Derwinski, former Congressman and Secretary of Veterans Affairs, and a Chicago native, who joined us.

He had played a very special and significant role in the Halyard story and was the first dignitary to speak. Mr. Derwinski set the tone for the commeration by a giving a compassionate, moving description of the significance of the Halyard Mission and the cover-up that had kept the story hidden for so many years. He reminded the world how General Mihailovich was not only betrayed internally by the Yugoslav communists but by external political forces that had a vested interest in keeping the Halyard Mission rescue operation one of the best kept secrets of the 20th century.

Edward Derwinski was the person chiefly responsible for getting the esteemed “Legion of Merit” medal that had been posthumously awarded to General Mihailovich in 1948 by the United States declassified after 20 years of it being kept a national secret. He spoke quietly and emotionally and at the end became visibly moved, bringing tears to the eyes of many of those present. He received a standing ovation and was greeted back at his table by the airmen who remembered well his great service not only as a congressman, but as the former Secretary of Veterans Affairs in Washington. This was a friend, not only to them, but to the Serbs as well, for his outstanding service on behalf of truth and justice.

Mr. Derwinski died on Sunday, January 15, 2012 at the age of 85. I am honored to have had the opportunity and privilege of meeting him in person and thanking him for his service. Below is the transcript of the speech that left such an impression on so many of us on that May 31st day in Chicago.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

The Honorable Edward J. Derwinski
Former Secretary of Veterans Affairs

Tuesday May 31, 1994

Halyard Mission 50th Anniversary Commemoration

Chicago, Illinois U.S.A.

"...the feat was a unique logistical accomplishment, and if you look at the obstacles that were presented there and look at the story, well, literally under the noses of the German garrison, they were able to fly these troops out, our airmen out....it's an amazing, amazing achievement.

"...It didn't receive much attention, which is where my story starts. The reason it didn't receive much attention at the time was that long before General Mihailovich and his Chetniks worked out the arrangements to fly our Allied airmen out, the Chetniks, the Government of Yugoslavia, had been abandoned by the Allies who had switched their tactical support to Tito and the Partisans. At the time, General Mihailovich and his men were defending every possible tactical concern to get our men out. They already knew they had been abandoneed, but despite that, they risked everything they had to rescue those airmen.

"Now, shortly after that the war ended, and it took Tito ten months to finally capture General Mihailovich. Those of you who are old enough to remember, the Communists ran a rump trial, wouldn't let the airmen travel to Belgrade to testify on behalf of General Mihailovich, and they executed him. Then they tried to wash it away, tried to put it away as a little historical anecdote. The facts are that General Mihailovich was probably the most effective anti-Nazi guerrilla warrior of World War II.

-much applause-

"One month after the Nazis overran Yugoslavia, General Mihailovich was in the mountains with his men, starting this guerrilla war. Time Magazine gave them their front page cover as the first guerrilla warriors to challenge Hitler, and this was before the United States was in the war, before Pearl Harbor -- General Mihailovich was in the Serbian mountains launching his attacks against the Nazis.

"What happened was that Mr. Stalin managed to convince Churchill and President Roosevelt that the Allies should only, only logistically support Tito. Mihailovich was left without resources, and eventually that led to his capture and execution. In the process, though, everyone who knew what was going on in Europe knew the value and contribution of General Mihailovich and the Chetniks, which is really demonstrated in a unique way, a tremenously unique way, by the Halyard Mission, in cooperation with the U.S. and Allied authorities.

"...Then in 1948 President Truman bestowed the Legion of Merit Medal, the highest award that the U.S. can give a foreign military leader, conferred on General Mihailovich for his service on behalf of the Allied cause. It was immediately classified. The reason was that the officials in the United States State Department didn't wish to offend Mr. Tito's government. It remained classified for twenty years, until we finally managed to get the Defense Department to finally acknowledge that this award had been conferred upon General Mihailovich by President Truman.

"That started, what I call, the revival of legitimate history in studying the role of Yugoslavia in World War II. As it has been noted earlier this morning, that if it hadn't been for the resistance of the Serbian guerrillas the Nazis would have had far greater resources for their invasion of Russia. The entire tide of the war may have changed if the Nazis weren't pinned down by General Mihailovich and his men, and their power siphoned off because of this, which led to their ultimate failure in Russia.

"That's hardly ever mentioned, because we went through that terrible period, and the airmen can tell you, when they were rescued one of the things they found out was that they weren't supposed to discuss it. After all, our propaganda machine, the propaganda of the Allies, was already 100 percent in favor of Tito.

"Now we've come full circle. It's been fifty years. We have a handful of airmen left who fifty years ago were saved by General Mihailovich and the Chetniks. They remember, and they've appreciated it, and they understand -- they understand what happened, and the story they're telling is being received much more effectively today than ever before.

"In the meantime, Tito is gone, Titoism is gone, and all the troubles that we have in the current former republics of Yugoslavia, you can trace directly back to the mismanagement and misapplication of authority by the Tito Communist regime. Had history been handled more effectively, had the Mihailovich Chetniks instead of the Tito Partisans received our logistical support, we wouldn't have the tragedy that is going on today.

- much applause -

"For the next few weeks we're going to have tremendous, tremendous events being commemorated across the world - the big day of course being D-Day. It's brought about for all the veterans of World War II a chance to remember, a chance to tell their sons and daughters, grandchildren, a chance to tell the American public what happened. A city like Chicago - the Mayor turns on the city's resources full blast to support a week long series of commemorative events to support the veterans. That's not surprising because Chicago has always been known as a city that supports servicemen and veterans...

"This is a chance to tell history in a calm, compassionate manner. History clearly records that General Mihailovich was the most effective guerrilla fighter in the entire European, Asiatic theater...that General Mihailovich and his men went to extraordinary lengths to save the lives of Allied airmen...

"...that unfortunately, there was a political decision made that was wrong - that was morally wrong, it was logistically wrong, politically wrong - that doomed General Mihailovich.

- much applause -

"...but when it's all over what we want to leave behind when we've all gone is a record that objective historians can look at and say: 'This was the truth.' And that's what the issue before us is today - that we, in honoring these airmen who fifty years ago were nervously awaiting their rescue in the Serbian mountains, understood the problems, the technical problems, their rescuers faced and understood later in a very sad way, how the Allies had stepped away from this great man who had rescued them.

"...We honor them today, and through their story we tell the remarkable story of this page in military history - a remarkable page in human history. And the remarkable, maybe not surprising, page of what a great man and his men, in this case the Chetniks, will do for the people they felt were Allies. And it's not surprising if one knew General Mihailovich -knew his dedication - dedication to his King, to his people, to his country. He was a patriot. He wasn't a partisan...he wasn't going to impose an artificial government as Tito did after the war...he wasn't going to arbitrarily and artificially cut up the provinces of Yugoslavia and create the present tinderbox...he wanted to create the freedoms...the freedoms of democracy...that the Serbian people had wanted since they had lost them in the Battle of Kosovo in 1389 and regained them step by step in the 19th and 20th century. He was a patriot...he was a democrat...he was a military commander who followed the orders of his authority.

"...That's the man we honor today. We honor him today because of the tremendously effective, successful undertaking that they, fifty years ago, tried to block out of history...

"So, I'm here to join you in honoring our veterans, honoring the Halyard Mission...honoring them first for their tremendous services, and the unusual, unique role they played in history - the history that they haven't forgotten. It's because of their determination and their perseverance that this story is now being told, honestly and truthfully, in the United States.

"God Bless you veterans...God Bless you for your perseverance...God Bless you for your appreciation for what you know was done for you by General Mihailovich and his men...

"We had the prayer by our chaplains, and we'll probably have the benediction, too, which is traditional Orthodox, but, in the process, let us all remember that while we're in a very proper way celebrating this day, that somewhere upstairs, I'm sure, the old General is looking down and saying 'Thank you.'"


The Honorable Edward J. Derwinski leaves the podium in tears.

- standing ovation -

Edward J. Derwinski

Chicago, IL May 31, 1994

Photo by Rade Rebic

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****