Tuesday, May 23, 2017

VIDEO / Деда Драга [Драгутин Ашковић] чува успомену на спасавање савезничких пилота ["Хаљард"] / "PTC" May 21, 2017

PTC
Hедеља, 21. мај 2017.

Деда Драга чува успомену на спасавање савезничких пилота

У акцији спасавања савезничких пилота 1944. године, названој "Ваздушни мост", из Србије је у организацији Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михајловића евакуисано преко 500, већином америчких пилота. Највећи број је евакуисан са импровизованог аеродрома у селу Прељина код Чачка, где се и обележава годишњица мисије назване "Хаљард". Историјски подаци кажу да је у септембру 1944. и тридесетак пилота и официра евакуисано из Коцељевачког краја, али се о томе није много говорило. У селу Свилеува, организатор изградње писте у тамнавском крају, Драгутин Ашковић, најстарији у селу и једини сведок-учесник тог догађаја, не дозвољава да се та прича заборави.

Драгутин Ашковић

Рат му је прекинуо официрско школовање у Загребу, али је међу најписменијим као командир омладине за Посавотамнавски срез, учио младе од слова до математике. И у деведесетшестој деда Драго не заборавља како је позвао 120 младих из села. За два дана направили су импровизовани аеродром.

"То је била ледина скроз и имало је бедемчића, стока ишла па правила стопе, они су то мотикама и будацима равнали, оне рупе набијали. Узели смо креч од кречара а њихови пилоти су знали како изгледају те макете", сећа се Драгутин Ашковић.

Двадест америчких пилота, један француски пилот, два америчка санитетска официра и неколико италијанских војних старешина, били су уз велико обезбеђење у кући Марковића, најимућнијег домаћина у селу. Деда Драга је са њима био два дана, договарали су се са командом у Авијану. Евакуисани су авионима "ДЦ-3" 17. септембра 1944. године.

"Погледали смо – узбуркали се од Медведника једно десетак малих ловачких авиона, као пчеле кад се роје. Док они се разиђоше, утом два авиона иду отуда и дођоше овамо и кад су видели те макете, направише круг и онда један се спусти, и други пође да се спушта. Имала су два храста велика, па је закачио једним крилом и мало га поцепао. После су га они крпили", каже Драгутин Драга Ашковић.

Писта је почињала на јединој заравни на побрђу атара села Свилеува. Била је дуга око 700 метара и у близини није било кућа.

"Ово је био безбедан крај, није било Немаца у близини, ово је била територија четничка током целог Другог Светског рата а и због близине Босне, одавде је Дрина удаљена двадесетак километара ваздушном линијом", каже Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја у Коцељеви.

Спасавање пилота у Свилеуви деценијама је било у сенци друштвених размирица. За деда Драгу дилема никада није било.

"Спасити човека, дати му живот, продужити, је ли може нешто да буде драже? Не може", каже Драгутин Драга Ашковић.

Поносан је деда Драго и на школске еполете потпоручника, и на Сремски фронт, ослобађање Београда и орден за храброст. Поносан и што ће прича о помоћи америчким пилотима у коцељевачком крају осим његовом унуку остати и унуцима других људи.


VIDEO:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2741231/deda-draga-cuva-uspomenu-na-spasavanje-saveznickih-pilota.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Monday, May 15, 2017

МИЋА ПЕТРОВИЋ - Чувар српске родољубиве песме у дијаспори - ГОСТ НА "РАДИЈУ СЛОВО ЉУБВЕ" !

 
МИЋА ПЕТРОВИЋ ГОСТ НА РАДИЈУ СЛОВО ЉУБВЕ!

...говори о свом животу - 60 година у послератној Српској националној емиграцији у С. Америци и песмама тог доба.
 
Мића Петровић - Чувар српске родољубиве песме у дијаспори

"Један од најпознатијих певача српске народне родољубиве песме ван отаџбине и њен чувар од ишчезавања у дијаспори, г. Милан Петровић из Канаде који живи у Торонту где је 1976. године основао дискографску кућу "Мipex records" са циљем да заустави нестанак родољубиве музике, пристигле са српским емигрантима у свет, говори за Слово љубве - како је овај школовани композитор сакупљао четничке и друге песме, где се родољубива песма очувала, на шта је највише поносан, ко му је помагао и како види будућност српске родољубиве песме, у расејању као и у отаџбини. У садржајној дискографији су заступљене и мелодије из Првог и Другог светског рата, комитске и песме Југословенске војске у отаџбини – четничке песме, које су у бившој Југославији биле забрањене за снимање и извођење. Међу појединим песмама посвећеним важним догађајим из српске историје, за ову емисију је г. Петровић одабрао да чујемо поједине старе, аутентичне мелодије које нам уз његову повест откривају слику једног времена и живота Срба у дијаспори."

Емисија траје сат времена. Саслушајте је кад имате времена.
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Wednesday, May 10, 2017

САБОР НА РАВНОЈ ГОРИ 13. МАЈА 2017.

 
Сабор на Равној гори 13. маја 2017.
 
Традиционални Сабор на Равној гори ове године биће одржан у суботу, 13. маја на платоу код храма Светог Георија и споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу на планини Равна гора.
 
Сабор по 27. пут организује Српски покрет обнове поводом годишњице устанка Равногорског покрета против окупације Краљевине Југославије у Другом светском рату.
 
С почетком у 11 часова у храму на Равној гори биће служен парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и свим погинулим и умрлим официрима, војницима, сарадницима и симпатизерима Равногорског покрета и Југословенске војске у Отаџбини.
 
Представници СПО положиће 13. маја венац на споменик генералу Михаиловићу.
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Tuesday, May 09, 2017

Прослава 76. годишњице доласка пуковника Драгољуба Михаиловића на Равну гору [8. мај 2017.] / Celebration of the 76th anniversary of the arrival of Colonel Dragoljub Mihailovic on Ravna Gora

Удружење Краљевина Србија
Филип Пејковић
9. мај 2017.

Одбори и повереништва Удружења Краљевина Србија  са територије централне Србије предвођени потпредседником Извршног одбора, г, Сашом Станисављевићем, присуствовали су 8. маја 2017. прослави коју Равногорски покрет традиционално организује у знак сећања на дан када је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић дошао на Равну гору и први у поробљеној Европи подигао устанак против нацистичког зла.

 
Свечаност је отпочела Светом Литургијом у цркви на Равној гори, да би потом уследило окупљање јединица и формирање ешалона припадника Равногорског покрета. Након парастоса жртвама нацистичког и комунистичког терора на гробу Крсте Кљајића, и обраћања председника Равногорског покрета и гостију, уследио је културно уметнички програм.
 
Честитамо нашим пријатељима из Равногорског покрета на одлично организованој прослави и на чувању успомене на бесмртног ђенерала Дражу и његове борце!
 

 
 
 
 
*****
 
Kingdom of Serbia Association
May 9, 2017
 
Members of the Kingdom of Serbia Association from Central Serbia, led by Mr. Sasa Stanisavljevic, Executive Board’s Vice President, attended the celebration which Ravna Gora movement traditionally organizes to commemorate the day when Colonel Dragoljub Mihailovic came to Ravna Gora and first in imprisoned Europe raised the uprising against Nazi evil on the St. Mark’s, May 8, 2017.
 
We congratulate our friends from Ravna Gora movement on well organized celebration and we thank them on preserving the memory of the immortal General Draza and his fighters!
 
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Saturday, May 06, 2017

Veći deo Crne Gore bio u redovima Ravne Gore / "Novosti" April 25, 2017

Novosti
M.Sekulović
25. april 2017

Veći deo Crne Gore bio u redovima Ravne Gore

Srpsko IK društvo "Nikola Vasojević" odgovara premijeru Markoviću. Vojvoda Pavle Đurišić 1941. godine pomogao u oslobađanju Berana.

UPORNI Stanovnici Berana ne odustaju od podizanja spomenika vojvodi Đurišiću
Foto Rabrenović
 
ISTORIČARI okupljeni oko Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Nikola Vasojević" iz Berana reagovali su povodom izjave premijera Duška Markovića i na njegovu poruku da "Crna Gora nije Ravna gora".

- Poznato je da je u Drugom svetskom ratu prvi gerilac porobljene Evrope general Dragoljub Draža Mihailović razvio barjak slobode i borbe protiv fašizma upravo na Ravnoj gori. A, evo činjenica koje govore da je slobodarski Ravnogorski pokret prvi napao nemačke fašiste dok tada partizana nije bilo, a veći deo Crne Gore se borio u Ravnogorskom pokretu.

Profesor Radoje L. Knežević, jedan od učesnika u puču 27. marta, a potom ministar dvora, u više navrata je pisao kako su 28. maja 1941. pripadnici Dražine, tad još malobrojne vojske, napali nemačku motorizovanu kolonu kod Ljuljaka, na putu Kragujevac - Gornji Milanovac.

Dragoslav Stranjaković, predratni profesor istorije na Beogradskom univerzitetu, poratni stradalnik kao ravnogorac i nastavnik na bogosloviji, uspeo je da u Parizu objavi knjigu "Titov pokret i režim u Jugoslaviji 1941-1946.", pod pseudonimom Branko Lazić.

Četnički prepad na Nemce kod sela Ljuljaci za njega je ključni dokaz da je Draža Mihailović prvi započeo oružane sukobe sa Nemcima, a ne pripadnici Titovog pokreta, pišu istoričari iz Berana premijeru Markoviću, podsećajući ga da "polazeći od činjenica, za napad na nemačku motorizovanu kolonu kod Ljuljaka na dan 28. maja 1941. može se reći sasvim pouzdano samo to - da je do njega uistinu došlo".

Još je bezbroj činjenica koje takozvani premijer ne zna, da zna ne bi govorio neistine. Svedoci smo da je kod nas poslednjih dvadesetak godina, a u svetu i mnogo ranije, objavljen popriličan broj tekstova i publikacija u kojima se dokazuje da je Dragoljub Draža Mihailović prvi koji je u Srbiji, na celom jugoslovenskom prostoru, i čak u Evropi, pobo "antifašistički barjak gerile". Tvrdi se da je prvi počeo da stvara vojnu organizaciju i prvi počeo sa oružanim napadima na okupatorsku vojnu silu, kažu istoričari iz Berana, naglašavajući da u tim dokazima dominiraju tri datuma - 15. april, 11. i 28. maj 1941. godine.

Mihailović je 15. aprila doneo odluku da ne položi oružje i "proglasi jugoslovenske planine za svoja uporišta". Na dan 11. maja počeo je da "sprovodi u djelo tu odluku", a 28. maja 1941. otpočeo je i oružanu borbu protiv vojne sile nemačkog okupatora u Srbiji...".

- U Crnoj Gori vojvoda Pavle Đurišić se 1941. godine nalazio na čelu rodoljubivih snaga koje su oslobodile Berane od italijanskog okupatora i zbog toga zaslužuuje da mu vlada Crne Gore u gradu na Limu konačno podigne trajno obeležje. Decenijama Pavlu Đurišiću je nepravedno pripisivan epitet izdajnika. Došlo je vreme da to priznaju vlasti u Crnoj Gori - navodi se u saopštenju.

PODIĆI SPOMENIK

ZAHTEVAMO od Vlade Crne Gore i premijera Duška Markovića da shodno demokratskim standardima koji važe u svim zemljama demokratije, gde je svima dozvoljeno pravo na grob i spomenik, da omogući podizanje spomenika vojvodi Pavlu Đurišiću u Beranama i Gornjem Zaostru, selu gde se tokom Drugog dvetskog rata nalazio ravnogorski štab za Crnu Goru - ističe se u saopštenju Društva "Nikola Vasojević".


http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:662087-Veci-deo-Crne-Gore-bio-u-redovima-Ravne-Gore


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Friday, May 05, 2017

Комисија о Степинцу ће можда радити и дуже од годину дана / Komisija o Stepincu će možda raditi i duže od godinu dana / "Politika" May 3, 2017

Politika
Аутор: Јелена Попадић
03.05.2017.

Комисија о Степинцу ће можда радити и дуже од годину дана

Из врха СПЦ одбацују тврдње у хрватској штампи да је проглашење Алојзија Степинца за свеца „готова ствар” јер су, наводно, сви документи које је предочила српска страна „комунистички фалсификати”.

Заседање православно-католичке комисије у Пожеги: на једној од слика на зиду је Степинац са ореолом (Фото Пожешка бискупија)

Cамо неколико дана након што је патријарх Иринеј потврдио за „Политику” да Ватикан српским истраживачима спречава приступ архивима у којима су документи значајни за сагледавање историјске  улоге надбискупа Алојзија Степинца, у хрватском „Вечерњем листу” објављен је текст у којем се тврди да „србијанска” страна није представила ниједан доказ о кривици злогласног кардинала.

Сви документи које је СПЦ представила на састанцима православно-католичке комисије, како пише овај лист, одбачени су као „неваљани” или зато што су „комунистичке кривотворине”. Позивајући се на неименоване изворе, тврде да је Степинчева канонизација – сасвим извесна.

Иако се СПЦ није званично огласила поводом писања хрватске штампе, патријарх Иринеј је изјавио за један наш таблоид да је реч о новинарским причама и спекулацијама које „немају везе са истином”. Патријарх тврди да постоје документи, пре свега из совјетских извора, који доказују да је Степинац био умешан у злочине почињене на територији НДХ.

„Вечерњи лист” је пре два дана посветио целу насловну страну Степинчевој канонизацији и раду мешовите православно-католичке комисије, коју је оформио папа Фрања са задатком да размотри Степинчево деловање пре, за време и после Другог светског рата. Закључак обимног текста је да „србијански повјесничари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом свјетском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ”.

Насупрот томе, у СПЦ-у тврде да чињенице које су до сада изнете на састанцима мешовите комисије не иду на руку Католичкој цркви, али да је одлука о Степинчевој канонизацију искључиво у рукама папе Фрање.

У току јучерашњег дана огласио се и Драго Пилсел, хрватски новинар и теолог, који је писање „Вечерњег листа” назвао кампањом дезинформисања. „Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста вјерујете да је заслужио част олтара и да буде као такав примјер кршћанског живота цијеломе свијету”, поручио је јуче Пилсел и још једном поменуо да је неопходно да буде отворен ватикански архив како би представници СПЦ дошли до драгоцених докумената о деловању кардинала Степинца.

Спорење око недоступности ватиканског архива први пут је поменуто након последњег састанка мешовите комисије у Пожеги, 20. и 21. априла. У јавност је процурела информација да представник Свете столице и модератор рада комисије Бернард Ардура онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву због чега је српска делегација оштро протестовала.

Извори блиски српском делу комисије тврде да су другој страни представили документе који бацају ново светло на деловање Алојзија Степинца и његову улогу у НДХ. Паралелно са састанцима комисије, како сазнајемо, српски историчари укључени у рад трагају за релевантним документима, а како кажу за наш лист, за тако обиман посао није довољно годину дана, на колико је орочен рад овог мешовитог тела које би требало да извештај преда папи Фрањи.

Представници СПЦ-а још нису затражили да разговори о Степинцу буду продужени, али ће највероватније ускоро то учинити, сазнаје „Политика”.

Иначе, први састанак комисије одржан је у јулу прошле године у Ватикану, а последњи је заказан за 7. и 8. јун у Подгорици, када ће се расправљати на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године”. Занимљиво је истаћи да се наша црква придржава договора склопљеног на првом састанку ове комисије и наши чланови не желе да коментаришу постигнуте договоре или евентуалне тачке спорења. То се не може рећи за хрватске бискупе јер медији у Хрватској већ месецима полемишу о најразличитијим детаљима са ових седница.

Степинац крив за покрштавање

Музеј жртава геноцида доставио је члановима мешовите комисије научни и стручни елаборат о покрштавању православних Срба у НДХ, односно о верском геноциду почињеном под окриљен Римокатоличке цркве, каже за наш лист Вељко Ђурић Мишина, директор овог музеја. Како наглашава, најзначајнију улогу у томе имао је управо надбискуп Степинац.

Иначе, овај историчар је пре три месеца изјавио да је дубоко разочаран радом комисије и ту тврдњу је поновио још једном, не желећи да открива разлоге незадовољства.



http://www.politika.rs/scc/clanak/379762/Komisija-o-Stepincu-ce-mozda-raditi-i-duze-od-godinu-dana


*****

Politika
Autor: Jelena Popadić
03.05.2017.

Komisija o Stepincu će možda raditi i duže od godinu dana

Iz vrha SPC odbacuju tvrdnje u hrvatskoj štampi da je proglašenje Alojzija Stepinca za sveca „gotova stvar” jer su, navodno, svi dokumenti koje je predočila srpska strana „komunistički falsifikati”.

Заседање православно-католичке комисије у Пожеги: на једној од слика на зиду је Степинац са ореолом (Фото Пожешка бискупија)
 
Samo nekoliko dana nakon što je patrijarh Irinej potvrdio za „Politiku” da Vatikan srpskim istraživačima sprečava pristup arhivima u kojima su dokumenti značajni za sagledavanje istorijske  uloge nadbiskupa Alojzija Stepinca, u hrvatskom „Večernjem listu” objavljen je tekst u kojem se tvrdi da „srbijanska” strana nije predstavila nijedan dokaz o krivici zloglasnog kardinala.
 
Svi dokumenti koje je SPC predstavila na sastancima pravoslavno-katoličke komisije, kako piše ovaj list, odbačeni su kao „nevaljani” ili zato što su „komunističke krivotvorine”. Pozivajući se na neimenovane izvore, tvrde da je Stepinčeva kanonizacija – sasvim izvesna.
 
Iako se SPC nije zvanično oglasila povodom pisanja hrvatske štampe, patrijarh Irinej je izjavio za jedan naš tabloid da je reč o novinarskim pričama i spekulacijama koje „nemaju veze sa istinom”. Patrijarh tvrdi da postoje dokumenti, pre svega iz sovjetskih izvora, koji dokazuju da je Stepinac bio umešan u zločine počinjene na teritoriji NDH.
 
„Večernji list” je pre dva dana posvetio celu naslovnu stranu Stepinčevoj kanonizaciji i radu mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koju je oformio papa Franja sa zadatkom da razmotri Stepinčevo delovanje pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Zaključak obimnog teksta je da „srbijanski povjesničari i episkopi SPC-a komisiji nisu predočili nijedan valjan dokument kojim bi se osporila Stepinčeva uloga u Drugom svjetskom ratu, tj. razdoblju koje je najspornije za SPC”.
 
Nasuprot tome, u SPC-u tvrde da činjenice koje su do sada iznete na sastancima mešovite komisije ne idu na ruku Katoličkoj crkvi, ali da je odluka o Stepinčevoj kanonizaciju isključivo u rukama pape Franje.
 
U toku jučerašnjeg dana oglasio se i Drago Pilsel, hrvatski novinar i teolog, koji je pisanje „Večernjeg lista” nazvao kampanjom dezinformisanja. „Nemojte se bojati istine o Stepincu ako zaista vjerujete da je zaslužio čast oltara i da bude kao takav primjer kršćanskog života cijelome svijetu”, poručio je juče Pilsel i još jednom pomenuo da je neophodno da bude otvoren vatikanski arhiv kako bi predstavnici SPC došli do dragocenih dokumenata o delovanju kardinala Stepinca.
 
Sporenje oko nedostupnosti vatikanskog arhiva prvi put je pomenuto nakon poslednjeg sastanka mešovite komisije u Požegi, 20. i 21. aprila. U javnost je procurela informacija da predstavnik Svete stolice i moderator rada komisije Bernard Ardura onemogućava našim istražiteljima pristup vatikanskom arhivu zbog čega je srpska delegacija oštro protestovala.
 
Izvori bliski srpskom delu komisije tvrde da su drugoj strani predstavili dokumente koji bacaju novo svetlo na delovanje Alojzija Stepinca i njegovu ulogu u NDH. Paralelno sa sastancima komisije, kako saznajemo, srpski istoričari uključeni u rad tragaju za relevantnim dokumentima, a kako kažu za naš list, za tako obiman posao nije dovoljno godinu dana, na koliko je oročen rad ovog mešovitog tela koje bi trebalo da izveštaj preda papi Franji.
 
Predstavnici SPC-a još nisu zatražili da razgovori o Stepincu budu produženi, ali će najverovatnije uskoro to učiniti, saznaje „Politika”.
 
Inače, prvi sastanak komisije održan je u julu prošle godine u Vatikanu, a poslednji je zakazan za 7. i 8. jun u Podgorici, kada će se raspravljati na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960. godine”. Zanimljivo je istaći da se naša crkva pridržava dogovora sklopljenog na prvom sastanku ove komisije i naši članovi ne žele da komentarišu postignute dogovore ili eventualne tačke sporenja. To se ne može reći za hrvatske biskupe jer mediji u Hrvatskoj već mesecima polemišu o najrazličitijim detaljima sa ovih sednica.
 
Stepinac kriv za pokrštavanje
 
Muzej žrtava genocida dostavio je članovima mešovite komisije naučni i stručni elaborat o pokrštavanju pravoslavnih Srba u NDH, odnosno o verskom genocidu počinjenom pod okriljen Rimokatoličke crkve, kaže za naš list Veljko Đurić Mišina, direktor ovog muzeja. Kako naglašava, najznačajniju ulogu u tome imao je upravo nadbiskup Stepinac.
 
Inače, ovaj istoričar je pre tri meseca izjavio da je duboko razočaran radom komisije i tu tvrdnju je ponovio još jednom, ne želeći da otkriva razloge nezadovoljstva.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Ватикан крије документе о Степинцу / Vatikan krije dokumente o Stepincu / "Politika" April 26, 2017

Politika
Autor: Jelena Popadić
26.04.2017.

Патријарх Иринеј за „Политику”

Ватикан крије документе о Степинцу
 
Патријарх Иринеј (Фото Жељко Јовановић)
 
Kомисија ради свој посао и он још није завршен. Надамо се да ћемо успети да кажемо не само своју већ реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати, изјавио је за „Политику” патријарх српски господин Иринеј, поводом окончања четврте седнице комисије коју чине представници Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве.
 
Ова комисија формирана је у јулу прошле године, са задатком да расветли улогу кардинала Алојзија Степинца током и након Другог светског рата. Папа Фрања је процес проглашења Степинца за свеца зауставио до окончања рада комисије.
 
„Недоступност ватиканског архива тренутно је највећи проблем у раду мешовите православно-католичке комисије”, рекао је за наш лист патријарх Иринеј, потврдивши тако информације које су процуриле у јавност након последњег заседања комисије у Пожеги 21. и 22. априла: да је делегација СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице и модератор ове комисије Бернард Ардуро онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву и увид у документа која су од велике важности за расветљивање истине о деловању Степинца током постојања НДХ.
 
Хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, у ауторском тексту објављеном на порталу „Аутограф”, подсетио је да је српској страни обећано да ће имати приступ документима ватиканског архива и да то обећање мора да буде испуњено.
 
„Ако се бојкот настави, српским члановима комисије не преостаје ништа друго него да се директно обрате папи, а то не би могло проћи без међународног скандала”, закључио је Пилсел.
 
Следећи састанак православно-католичке комисије биће одржан у Подгорици 7. и 8. јуна, а разговараће се на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960”. Стални чланови наше делегације су митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк, као и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Републике Србије при Унеску.
 
 
 
 
*****
 
Politika
Autor: Jelena Popadić
26.04.2017.
 
Patrijarh Irinej za „Politiku”
 
Vatikan krije dokumente o Stepincu
 
Патријарх Иринеј (Фото Жељко Јовановић)
 
Komisija radi svoj posao i on još nije završen. Nadamo se da ćemo uspeti da kažemo ne samo svoju već realnu istinu o delovanju nadbiskupa Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Naše je da prikupimo dokaze, a ne znamo kako će druga strana na to reagovati, izjavio je za „Politiku” patrijarh srpski gospodin Irinej, povodom okončanja četvrte sednice komisije koju čine predstavnici Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve.
 
Ova komisija formirana je u julu prošle godine, sa zadatkom da rasvetli ulogu kardinala Alojzija Stepinca tokom i nakon Drugog svetskog rata. Papa Franja je proces proglašenja Stepinca za sveca zaustavio do okončanja rada komisije.
 
„Nedostupnost vatikanskog arhiva trenutno je najveći problem u radu mešovite pravoslavno-katoličke komisije”, rekao je za naš list patrijarh Irinej, potvrdivši tako informacije koje su procurile u javnost nakon poslednjeg zasedanja komisije u Požegi 21. i 22. aprila: da je delegacija SPC oštro negodovala što predstavnik Svete stolice i moderator ove komisije Bernard Arduro onemogućava našim istražiteljima pristup vatikanskom arhivu i uvid u dokumenta koja su od velike važnosti za rasvetljivanje istine o delovanju Stepinca tokom postojanja NDH.
 
Hrvatski teolog i publicista Drago Pilsel, u autorskom tekstu objavljenom na portalu „Autograf”, podsetio je da je srpskoj strani obećano da će imati pristup dokumentima vatikanskog arhiva i da to obećanje mora da bude ispunjeno.
 
„Ako se bojkot nastavi, srpskim članovima komisije ne preostaje ništa drugo nego da se direktno obrate papi, a to ne bi moglo proći bez međunarodnog skandala”, zaključio je Pilsel.
 
Sledeći sastanak pravoslavno-katoličke komisije biće održan u Podgorici 7. i 8. juna, a razgovaraće se na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960”. Stalni članovi naše delegacije su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej Bulović, episkop slavonski Jovan Ćulibrk, kao i ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesku.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Thursday, April 27, 2017

THIS WAS GENERAL DRAZA MIHAILOVICH / By Aleksandra Rebic April 2017



THIS WAS GENERAL DRAZA MIHAILOVICH

There is no grave site. There is no marker for his remains. It is as if they wanted to remove him not just from the earth but from the history of his country and the consciousness of his people. But they failed. Nowhere is this more evident than in those hills of Serbia they call Ravna Gora. And it is in those Ravna Gora hills where the true soul and spirit of Serbia can still be found.

July 17th is an important day for those who knew who he was and what he did. His name may or may not be familiar to you, but he may have been as important a figure in history as those whose names are imprinted in the national consciousness. He was Yugoslavia's General Draza Mihailovich, a Serb, whose life was taken from him on July 17, 1946. He was only 53 years old. He didn't die during the war, killed in battle. Instead, his life would end in the time of peace. He was a true hero, and he may have been one of the last of his kind in a part of the world that so desperately needs people like him today. As a child growing up very far away from where he made his mark, I came to know who he was in a very personal way.

Draza Mihailovich was born at the end of April 1893 in the small town of Ivanjica in the western part of the Kingdom of Serbia. He became an orphan as a young child, losing both his mother and father by the time he was only seven years old and would be raised in Belgrade by close relatives. Through his uncles Draza developed an early love for the military and it would soon become his life. He excelled at the Military Academy and was groomed to become an officer. His fate would be sealed by virtue of the timing of his birth. His destiny was to become a participant in war after war, beginning with the First and Second Balkan Wars of 1912 and 1913, then WWI (1914-1918), and finally WWII (1941-1945) during which he attained the rank of "General" and his name and cause became known all over the world. To this day he remains among the most decorated military officers in history. General Mihailovich was the kind of officer any man would be proud to serve under.

He was a true believer in the ideals of freedom and democracy and wanted those ideals to be the hallmark of his beloved Serbia. He was not a political man, and this would prove to be both his great virtue and his undoing. He knew and understood his people and was loyal to both them and to the democratic Western Allies in whom he believed. When the Nazis attacked and occupied Yugoslavia in April of 1941 and her government and army surrendered, making Yugoslavia yet another in the long line of Hitler's successful conquests in Europe, Draza Mihailovich opted not to surrender, but to resist. With him he took less than 100 men into the hills of Ravna Gora, Serbia in early May of 1941 and began a successful guerrilla resistance that would be the first of its kind in all of Nazi-occupied Europe in WWII.

Mihailovich made his position clear to the Germans. When the Germans attempted an armistice, he was unequivocal: "As long as a single enemy soldier remains on our soil, we shall continue to fight...Our fighting spirit is based on the traditions of a love for liberty and our unflinching faith in the victory of our Allies."

The Germans did not capitulate or evacuate. Mihailovich was good to his word. Severe and cruel Nazi reprisals began against the innocent Serbian civilian population in order to stop the resistance. The Nazi order issued in September of 1941 was unequivocal: For every one German soldier killed, 100 Serbian civilians were to pay with their lives. For every one German wounded, 50 Serbian civilians would pay the ultimate price. Because he was a compassionate man who loved his people, Mihailovich was compelled to alter his means of fighting the enemy in order to spare the lives of the innocents. He and his fighters would prove very adept at the sabotage campaigns that were crippling to the Nazi war machine.

Mihailovich's resistance to the Nazi forces that had attacked and occupied his homeland would have far-reaching implications for the outcome of the entire war. The Allies, bigger and stronger than he and his guerrilla fighters would come to owe much of the success of the Allied campaign against Hitler to Draza Mihailovich and his Chetniks.

The most tangible legacy of the resistance initiated in Serbia by General Mihailovich and his Chetniks in May of 1941 against Hitler's war machine was this: Hitler would be forced to keep several of his divisions in Yugoslavia just to fight the guerrilla resistance that had by now grown in number and foiled his plans for an easy conquest of Serbia. The ultimate consequence of this would prove fatal for the German Army.

Because Hitler was forced to keep several of his divisions in Serbia, his plan for the invasion of Moscow (Operation Barbarossa) was delayed for several weeks in the spring of 1941. The delay proved to be critical. By the time the German forces were within reach of Moscow, the brutal Russian winter had set in, and that was a force the Nazis could not overcome. Had the German forces not been delayed by the Mihailovich resistance in Yugoslavia, Moscow may well have fallen and the course of history would have been much different. Do the historians highlight or even talk about this very significant aspect of WWII? No, not yet, and that is what needs to change.

As pivotal as this delay caused by the resistance was, in the eyes of those whose lives General Mihailovich and his Chetniks affected directly, a feat was later accomplished that was even more significant.

During the course of the Allied bombing campaigns of the Ploesti oil fields in Romania, Hitler's primary supply of oil in the summer of 1944, hundreds of Allied airmen were shot down over Yugoslavia by the Germans. Over 700 of these airmen, more than 500 of them Americans, would end up on Serbian territory, but behind enemy lines, because it was occupied by the Germans. These Allied airmen would be rescued and protected and nursed back to health by the Serbs loyal to Mihailovich who, at great risk to themselves, would shelter, feed, and protect these men who were foreigners on their soil. Ultimately, these airmen, to the very last one, would be returned safely to their homes and their families as a result of a series of evacuations from August through December of 1944 now known as "The Halyard Mission" that would become the greatest rescue of American lives from behind enemy lines in the history of warfare. It was a grand rescue under extreme duress for they were surrounded by the occupying Nazi forces. 500 American young men would return home to become fathers and husbands and grandfathers who would tell their children and grandchildren the story of how their lives had been saved so many thousands of miles away by a man named Draza Mihailovich. Today, there are many Americans among us, both young and old, who owe their lives to this man.

The most significant aspect of these rescues was that General Mihailovich evacuated these hundreds of Allied airmen after the Allies had betrayed and abandoned him. For me, that will always be the measure of this man who personified honor in the flesh.

General Mihailovich would turn out to be a very tragic hero. Due to political game-playing, a severe lack of foresight, and devastating betrayal, Mihailovich would be abandoned by the Allies. The communist enemy, the Yugoslav Partisans with Marshal Tito as their leader, against whom Mihailovich and his Chetniks had fought as hard as they had fought against the Nazis, would prevail. In one of the worst cases of judicial travesty and miscarriages of justice, Mihailovich, after being captured by the Yugoslav communists, was tried by a kangaroo court in Belgrade on fabricated charges of collaboration with the enemy, declared "guilty" on July 15th, sentenced to death with no appeal, and executed by the communists on July 17, 1946. Though they valiantly insisted on being present at the trial and being allowed to give their testimonies as witnesses, not a single Allied airman who had been saved by General Mihailovich was allowed in that courtroom. I can only imagine the pain in their hearts when they heard the news that their living, breathing hero had become a martyr.

Two years after General Mihailovich's death, U.S. President Harry Truman, under the advisement of General Dwight D. Eisenhower, posthumously awarded Mihailovich the Legion of Merit in the rank of Commander-in-Chief, the highest combat award America can bestow upon a foreign national:

''General Dragoljub Mihailovich distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovich and his forces, although lacking adequate supplies, and fighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied victory."


March 29, 1948. Harry S. Truman

Unfortunately, this award would be instantly classified and remained so for 20 years. Why, you ask? Imagine how uncomfortable it would be to explain why your country was awarding a medal of such distinction to a man they had abandoned in war?
 
I learned about this man, Mihailovich, as a child growing up in my home in Chicagoland, far, far away from Serbia. I cannot remember a time in my life that I did not know of him. I became familiar with his kind, warm face and the truly glorious things he did under impossible conditions through my father, Rade Rebic. It would be through my own steps up the steep, snowy paths of the legendary Ravna Gora hills in Serbia in February of 1995, the same hills in which he had first begun his great resistance, that I would come to appreciate the honorable things that General Mihailovich did first hand. No, there is no grave site yet in Serbia, but there in those hills his spirit is everywhere, and his legacy has prevailed over death.

It is wonderful to know that in this modern age so many of us, both young and old, are committed to doing what we can to honor this legacy and keep it vibrant and alive. All Americans and freedom loving people need to come to know who this man was as well as the nature of his cause.

General Mihailovich did huge things much of the world doesn't even know about. He was a good man, a virtuous and honorable military officer, and a patriot who was willing to sacrifice himself for his people, his homeland, and the noble ideals he believed in. He was a decent human being - one of the few truly good guys in the badness that is war.

Happy Birthday General Mihailovich. Your life and your work were not in vain. Even if one day it is found, no gravesite can hold you, for your spirit and your legacy are eternal.


Aleksandra Rebic
April 27, 2017
Chicago, U.S.A.

 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****