Friday, January 30, 2015

DRAŽA UZVRATIO ŠAMAR TITU: Evo kako su četnici U INAT slavili Svetog Savu! / "Telegraf" January 29, 2015

Telegraf
January 29, 2015

Četnici Draže Mihailovića baš na Svetog Savu održali su Svetosavski kongres na kojem su usvojili Bašku rezoluciju, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom.

Foto: Wikimedia, Profimedia
 
Svetosavski kongres nije stvar koja se u Srbiji održava od skoro, već su i pripadnici Četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića slavili Svetog Savu, a tako je 1944. godine i održan istorijski Kongres ravnogoracakao odgovor četnika na Drugo zasedanje AVNOJ-a!
 
Ovaj kongres održan je od 25. do 28. januara 1944. godine u selu Ba kod Gornjeg Milanovca (3 km od železničke pruge Beograd — Gornji Milanovac), a među delegatima bilo je najviše zemljoradnika – 127. Slede državni činovnici (41), trgovci (18), advokati (14), sveštenici (9), lekari (6), ekonomi i agronomi (6), inženjeri (5), penzioneri (5), privatni činovnici (4), studenti (3), novinari (3), industrijalci (2), farmaceuti (2), pravnici (2), kao i po jedan zanatlija, fotoreporter, senator, ban i banovinski poslanik. Zanimanje 20 delegata ostalo je nepoznato.
 
Foto: Miloslav Samardžic/Album đenerala Draže
 
Na kongresu je usvojena rezolucija Baška rezolucija, koja je predviđala obnovu Jugoslavije kao parlamentarne monarhije sa tri federalne jedinice, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom. Na kongresu je dogovoreno i stvaranje Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDNZ), političke koalicije koja bi podržavala ravnogorski pokret.

Kongres je počeo u zoru 27. januara na Svetog Savu, zbog čega će u istoriju ući pod imenom Svetosavski kongres. Najpre je desetak sveštenika i monaha održalo bogosluženje, oko stola sa krstom, kolačom, koljivom i svećom. Potom su svi prisutni otpevali Himnu Svetom Savi, a onda je jeromonah Jovan Rapajić, sledbenik i najbolji učenik episkopa Nikolaja Velimirovića, održao nadahnutu besedu o prvom srpskom prosvetitelju.

Kako prenose Pogledi, rakteristično je da je Draža prvu rečenicu posvetio “palim borcima i nevinim žrtavama u ovoj borbi“.

Foto: Wikipedia
 
– Mislim da ću biti i tumač i vaših želja, ako sa ovog istorijskog skupa budem izjavio da će porodice palih žrtava vazda biti predmet našeg staranja i zalaganja za njihovu budućnost -rekao je potom, u želji da predstavnici najmoćnijih stranaka – za koje je verovao da će vladati i posle rata – ne ponove greh prema ratnim vojnim invalidima sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta.
 
Foto: Album Đenerala Draže / Miloslav Samardžić
 
– U ime kraljevske vlade i Jugoslovenske vojske pozdravljam vas kao predstavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i želim vam srećan rad na ovom velikom narodnom i državnom poslu. Naš po broju mali, ali duhovno veliki narod, koji je kroz celu svoju istoriju uvek bio kao i danas predmet divljenja celog sveta u borbi za svoj opstanak, naterao je žilavom borbom i svoje neprijatelje da ga poštuju. Prelazeći preko istorijata i uzroka privremenog gubitka države, i u prošlom i u ovom nametnutom mu ratu, opominjem svet na činjenicu da je naš narod izlazio iz svake oružane borbe kao pobedilac, jer je živeo i umirao za slobodu. U ovom ratu protivnici i napadači izmislili su i novo oružje. Oni žive u zabludi da će moći klevetama protiv vodećih ljudi takvog naroda i obmanama neupućenog sveta postići ono što brutalnom silom oružja ne mogu. Kao vojnik koji po rođenju i osobinama pripada ovakvom slobodarskom i junačkom narodu, nisam mogao niti hteo da napustim svoga kralja i svoju Otadžbinu. Ja sam se zakleo da ću za kralja i Otadžbinu život dati. Ja sam svoju zakletvu ispunio. I bio sam siguran da ni narod, kome pripadam, neće se nikad pomiriti sa ropskim životom.

Jugoslovenska vojska pod mojim vođstvom i ja lično, bili smo i doživotno ostajemo verni i odani vrhovnom komandantu, njegovom veličanstvu kralju Petru Drugom. Mi, vojska i ja lično, verni smo sada i bićemo verni i ubuduće ustavnom i zakonitom poretku u Jugoslaviji, kao što smo bili i bićemo doživotni branioci njene teritorijalne neprikosnovenosti. Mi, vojska i ja lično, smatramo da je isključivo pravo slobodnog i na demokratskim načelima izabranog narodnog predstavništva, da ustavnim putem zivrši organizaciju države. Najenergičnije i sa gnušanjem odbijam tendenciozne glasove o kolektivnoj odmazdi prema ma kome – rekao je Draža.


(Telegraf.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1410414-draza-uzvratio-samar-titu-evo-kako-su-cetnici-u-inat-slavili-svetog-savu-foto


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

 

Thursday, January 29, 2015

Brussels must confront revival of fascism in Eastern Europe [Croatia] / By Efraim Zuroff, the chief Nazi-hunter of the Simon Wiesenthal Center and director of its Israel Office / "i24News" January 1, 2015


CROATIA COMMEMORATES THE CREATOR OF
THE AUSCHWITZ OF THE BALKANS


i24News
By Efraim Zuroff
January 1, 2015

Croatia's Ante Pavelic, founder of Ustasha movement, was personally responsible for group's genocidal policies.

Croatia's WWII leader Ante Pavelic received by Hitler in Berchtesgaden
for a two-hour conference on June 6, 1941.
 
Try and imagine the following scenario. This coming spring, on the seventieth anniversary of the death of Adolf Hitler, a memorial mass is held in the center of Berlin in the one of the city's most important churches, which by chance happens to be located several hundred meters from the offices of the Jewish Community, and is attended by thousands who come to pay their respects to the founder of the Third Reich. Obviously, such an event sounds absolutely impossible in today's Federal Republic for a variety of legal and other issues, not the least of which was Hitler's bad relations with organized Christianity.

But its Croatian equivalent took place only two days ago in Zagreb, where several hundred people attended a memorial mass in memory of Ante Pavelic, the head of state of the Independent State of Croatia (NDH), established by the Germans and Italians after the occupation of Yugoslavia in April 1941, and one of the biggest mass murderers in the history of World War II. Pavelic was the founder of the Ustasha, a fascist movement he established in the late twenties, and which was installed as the ruling party in the satellite state created in 1941. He was personally responsible for the genocidal policies implemented by the Ustasha throughout the area under their control, where hundreds of thousands of Serbs, Jews, and Roma were brutally murdered, mostly in concentration camps established throughout Croatian territory, the largest of which was Jasenovac, where at least 100,000 innocent victims were murdered and which was nicknamed "the Auschwitz of the Balkans."

After the war, Pavelic was able to escape to Argentina via the infamous "ratlines," the escape network established by Austrian bishop Alois Hudal with the help of Croatian priest Krunoslav Draganovic, to assist Nazi war criminals to reach safe havens in South America and the Middle East. He was tracked down to Buenos Aires by Yugoslav intelligence and was wounded in an assassination attempt, the results of which he subsequently died from in Madrid two years later in 1959. To this day, however, Pavelic remains a hero to many Croatians, which helps explain this past Sunday's memorial mass. One would assume that almost a quarter of a century after Croatia became a democracy, and having been recently accepted as a full member in good standing of the European Union, that such adulation for one of World War II's biggest mass murderers would have been a thing of the past, but unfortunately a strong vestige of Ustasha nostalgia remains among part of Croatian society, and ceremonies like Sunday's mass are still celebrated with many in attendance.

In that respect, the fact that two senior priests led the ceremony is also cause for concern. One of the them, the Dominican Vjekoslac Lasic is notorious for initiating this mass, as well as for his eulogy at the funeral of former Jasenovac commander Dinko Sakic, in which he noted that although Sakic did not observe all the Ten Commandments [Though shalt not commit murder, for example-E.Z.], he still can serve as a model for Croatia. This type of preaching by clergy helps foster the Ustasha ideology of hatred for Croatia's supposed enemies, the Serbs, Jews, Roma, and anti-fascist Croatians, all of whom were victimized by Sakic and his fellow murderers at Jasenovac and the other less-famous Ustasha concentration camps.

As of the writing of this op-ed, not a single Croatian political or religious leader or public figure has condemned Sunday's ceremony, which is another indication of the failure of the country's leadership to help eradicate the vestiges of fascism and intolerance. It might be possible to attribute their silence to the current presidential elections, the first round of which ended without a winner, but that is a very sad commentary on the state of affairs in a member country in good standing in the European Union. The time has come for Brussels to finally confront the resurgent fascism and ultranationalist sentiment, which rather than being eliminated once and for all by liberal European democracy, has actually been revived in post-Communist Eastern Europe.



Efraim Zuroff is the chief Nazi-hunter of the Simon Wiesenthal Center and director of its Israel Office. His most recent book is "Operation Last Chance; One Man's Quest to Bring Nazi Criminals to Justice." His website is: www.operationlastchance.org and he can be followed on Twitter @EZuroff


http://www.i24news.tv/en/opinion/56297-150101-croatia-commemorates-creator-of-the-auschwitz-of-the-Balkans


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

 

Sunday, January 25, 2015

Generali iz SAD nude nagodbu žrtvama "Oluje" / "Novosti" January 24, 2015

Novosti
D. RADEKA ĐORĐEVIĆ
January 24, 2015

Pomak u procesu koji pred sudom u Čikagu vode prognani Srbi iz Hrvatske. Firma MPRI (obučavala Hrvatsku vojsku) pristala na medijaciju.

Ilustracija VN
 
AMERIČKA firma MPRI, protiv koje su pred Sudom u Čikagu Srbi iz Krajine poveli spor, optužujući je da je bila savetnik Hrvatske vojske u operaciji "Oluja" 1995. godine i tako joj pomogla u proterivanju i genocidu nad Srbima, spremna je na nagodbu s Krajišnicima!
 
Naime, pošto je Federalni sud u Čikagu prošlog oktobra delimično prihvatio tužbu Srba iz Krajine, a sudija Džon Li odlučio da agenciji MPRI treba suditi po američkom zakonu zbog uništene imovine krajiških Srba, u decembru je održano ročište na kojem je tužena strana pristala da se povedu razgovori o nagodbi.
 
Ove novine u procesu koji traje od 2010. godine "Novostima" prenosi Savo Štrbac, direktor dokumentacionog centar "Veritas":
 
- To je pomak u pozitivnom smeru za našu stranu, jer se do sada poricala svaka odgovornost i zahtevalo se odbacivanje svih tužbenih zahteva, kao i da se Sud proglasi nenadležnim. Za desetak dana Sud bi trebalo da imenuje medijatora, a prema praksi američkog sistema, to su obično penzionisane sudije.
 
Očekivanja su da bi posrednik krajem marta ili početkom aprila mogao da pozove obe strane i izloži plan medijacije, a čitav proces verovatno će trajati godinu dana, jer i medijator treba da se upozna sa dokazima i iskazima svedoka. Na kraju, on će predlog nagodbe dostaviti Sudu, a Sud će ga proslediti obema stranama.
 
- Taj predlog može biti prihvaćen iz prve, ili će se "pogađanje" nastaviti, a možda ga nijedna strana uopšte ne prihvati i tada bi se, po pravnoj logici, sudski proces nastavio - navodi Štrbac.
 
Spor je, inače, pokrenula grupa Srba iz bivše RSK, koji su u "Oluji" bili prisiljeni da napuste svoje domove. Oni su u ime svih 200.000 prognanih Krajišnika podneli kolektivnu tužbu Federalnom sudu u Čikagu protiv pravnih naslednika agencije "Militeri profešenal risorsiz" (MPRI). U tužbi se pozivaju na to da je MPRI savetovala, obučavala i opremala Hrvatsku vojsku za operaciju "Oluja", zbog čega je zatražena naknada nematerijalne štete u iznosu od 10,4 milijarde dolara.
 
Američki sud, međutim, nije prihvatio tužbu protiv MPRI za genocid nad Srbima, kao ni da se penzionisanim američkim generalima koji su u njoj bili angažovani sudi po međunarodnom pravu, ali je odlučeno da se ovoj firmi sudi po američkim zakonima zbog uništene imovine krajiških Srba.
 
Sada, kaže Štrbac, treba dostaviti procenu koliko je bilo srpskih domaćinstava u Hrvatskoj koja su pretrpela štetu i kolika je bila prosečna imovina jednog takvog domaćinstva, jer se verovatno neće "izlaziti na teren" i popisivati šteta svakog prognanog ponaosob. Ukoliko, na kraju, bude dogovora, sumu određenu za naknadu deliće Sud, ali se još ne zna po kom modelu i da li će to biti ravnopravni iznosi.
 
O izgledima ovog procesa, Bogdan Kljajić, predsednik Sabora krajiških Srba iz Čikaga, kaže nam:
 
- Spor je otvoren, nismo ga ni izgubili, ali ga nismo ni dobili. Sud u Čikagu je prihvatio nadležnost, što do sada nijedan sud ovde u Americi nije učinio I ostavljen je prostor za nagodbu, a ona se u suštini odvija u direktnom kontakatu strana i bez javnosti.
 
Kljajić podseća da je zahtev za odštetu zbog prisilnog napuštanja domova nastao po uzoru na slučaj u kom su Japanci u SAD posle bombardovanja Perl Harbora bili smešteni u preseljeničke kapove - logore, da bi nekoliko decenija kasnije na sudu dobili po 25.000 dolara zbog pretrpljenih patnji. Tako je ideja bila da se svakom Krajišniku isplati ista ta suma.
 
VAŽNA ODLUKA U HAGU
 
ZA slučaj u Čikagu, prema mišljenju Štrpca, od velike važnosti biće presuda i stavovi sudija u slučaju koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije:
 
- Očekujem da sudije MSP kažu zbog čega je 200.000 Srba otišlo iz Hrvatske i ostavilo tamo svoju imovinu, jer to nisu učinili dobrovoljno. Svaki njihov stav o tome koristiće i u sporu protiv MPRI.
 
 
ADVOKATI - IZ AMERIKE
 
SRBE zastupa oko 80 advokata iz tri američke advokatske firme, koje će svoje usluge naplatiti po okončanju spora u visini trećine od dobijenog iznosa presudom ili nagodbom, što je uobičajeno u ovakvim sporovima u SAD.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****



Saturday, January 24, 2015

THE INTERNATIONAL COMMISSION FOR THE TRUTH ON JASENOVAC / Documents and Testimonies about Croatian War Crimes

Stone Flower monument dedicated to victims of Jasenovac.
Photo by Petar Milošević / Wikipedia Commons
 
Location of the Jasenovac Concentration Camp
in the NDH (Independent State of Croatia) /
Operational from August of 1941 to April 21, 1945.
Map courtesy of "NordNordWest" on Wikipedia Commons.
 

Aleksandra's Note: Many thanks to MP who shared this excellent source of comprehensive, important, and valuable information about Croatia's war crimes during World War II in the former Yugoslavia. The reading material provided by the International Commission for the Truth on Jasenovac should be mandatory reading for anyone interested in the war crimes committed by the "lesser known" criminals of World War II.
 
The best way to describe Croatian war crimes against humanity is this: if one had to choose the lesser of two evils - the German Nazis or the Croatian Ustashe, the Nazis would be the preferable choice.
 
Imagine that.
 
Sincerely,
Aleksandra Rebic
 
*****
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
 

Hundreds attend Zagreb mass in honor of ‘one of Europe's biggest mass murderers’ [Croatia's Ante Pavelić] / "The Jerusalem Post" Dec. 29, 2014

The Jerusalem Post
Sam Sokol
December 29, 2014

Memorial held for World War II era dictator Ante Pavelić, whose fascist regime was allied with Nazi Germany.

Croatia's Ante Pavelić / Wikimedia Commons
 
Hundreds of Croatians attended a memorial mass in Zagreb on Sunday for World War II-era dictator Ante Pavelić, local media reported.
 
Pavelić’s fascist regime was allied with Nazi Germany and was responsible for the murder of tens of thousands of Jews. Hundreds of thousands of ethnic Serbs were also murdered under his rule.
 
Protesters yelling “Oppose the glorification of fascism” and other anti-fascist slogans pushed against police, who blocked them from entering the church. In a video of the confrontation, posted on You- Tube, several policemen stood in a tight knot around the door of the church in falling snow, while others kept the opposing sides apart, at one point detaining a man who attempted to breach the lines.
 
The founder of the extreme nationalist Ustaše movement, Pavelić advocated armed rebellion against the Kingdom of Yugoslavia and engaged in acts of terror in furtherance of this goal. After the Germans conquered Yugoslavia in 1941, he was installed as head of the new puppet state, described by Yad Vashem as a “fiercely cruel regime” in which “hundreds of thousands of Serbs and tens of thousands of Jews were murdered in death camps and in other awful ways, such as being thrown off cliffs or burned alive in their homes.”
 
Following the war, Pavelić made his way to Argentina, where he was wounded in an assassination attempt. He died in 1957.
 
In a 2012 speech before the Knesset, Croatian President Iso Josipović apologized for his nation’s role in the Holocaust and asked that survivors forgive Croatia.
 
“Some members of my nation worked to systematically destroy parts of humanity. We must look in our hearts, at the darkest stain in our history,” he said.
 
Thirty-three percent of Croatians harbor anti-Semitic views, according to a recent Anti-Defamation League global survey, with over half of the respondents in that country saying they believed that Jews were more loyal to Israel than to their countries of residence, that they hold too much power in business and that they speak too much about the Holocaust.
 
“It is hard to believe that in the center of the capital of a member of the European Union, very close to Zagreb’s Jewish community, hundreds of people gathered yesterday to commemorate the memory of one of Europe’s biggest mass murderers,” Efraim Zuroff, head of the Simon Wiesenthal Center’s Jerusalem office, said in a prepared statement.
 
“Such a ceremony is an insult to the memory of Pavelić’s hundreds of thousands of innocent victims,” Zuroff said. “It is also a badge of shame for the Catholic Church, which allowed such a ceremony to take place in the Basilica of the Heart of Christ – who, had he been alive during World War II, would have been targeted for annihilation as well.”
 
 
http://www.jpost.com/Diaspora/Hundreds-attend-Zagreb-mass-in-honor-of-one-of-Europes-biggest-mass-murderers-386087


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Thursday, January 22, 2015

THE MYSTERY OF THE 500 RESCUED AIRMEN by David Martin - The story of one of the best kept secrets of WWII


Aleksandra's Note: Many thanks to historian and author Miloslav Samardzic for making this document, "The Mystery of the 500 Rescued Airmenby David Martin available on "SCRIBD." David Martin's collections of the testimonials of the American and Allied WWII Airmen who were shot down over Nazi occupied areas of Serbia in 1944 and rescued, taken care of, and evacuated by the Serbians loyal to General Draza Mihailovich are an invaluable part of the historical record that has been preserved for posterity.

Sincerely,
Aleksandra Rebic

*****

 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Saturday, January 10, 2015

Sakupili dolare za grob Draže Mihailovića [POTRAGA za mestom gde je sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće 2015] / "Novosti" January 4, 2015

Novosti
V. Crnjanski Spasojević
January 4, 2015

POTRAGA za mestom gde je sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće [2015].


POTRAGA za mestom gde je sahranjen general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, nastaviće se na proleće, van okrilja države, a pod pokroviteljstvom srpske emigracije. Kako je za "Novosti" potvrdio Blažo Đurović, potpredsednik Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, za početak je odvojeno 70.000 dolara, ali je budžet praktično neograničen, a potraga će trajati dok grobno mesto ne bude pronađeno.

- Celu akciju finansiraju i organizuju potomci srpskih emigranata u Argentini i na Bliskom istoku, a novac će biti odvojen ne samo za pronalaženje mesta gde je sahranjen general Mihailović, već i za podizanje spomenika žrtvama komunističkog režima u Beogradu i za obeležavanje masovnih grobnica širom zemlje - kaže Đurović, koji je inače već pružio logističku pomoć prilikom pretrage terena na Adi Ciganliji pre tri godine.

Ovoga puta logistiku će pružati potomci komunističkih žrtava i emigranata koji rade u stranim obaveštajnim službama. Za sada su u opciji dve lokacije u Beogradu, kojima je zajedničko to što su obe čuvane, odnosno pod stražom. Đurović kaže da to nisu ni Veliko ratno ostrvo, kao što se pričalo, ni Lisičji potok:

- Tačnije, na jednom delu Lisičjeg potoka će biti tražena grobnica, ali masovna, na ograđenom placu koji je nekad držala Vojska, ali ga je napustila. Za potragu koristimo privatnu arhivu koja je ostala iza obaveštajnih oficira Kraljeve vojske, koji su spremali oslobađanje Draže Mihailovića iz zatvora.

Prema njegovim rečima, Državna komisija za otkrivanje istine o smrti generala Mihailovića nije imala uvid u ove spise. Reč je o zaostavštini Pokreta otpora u porobljenoj otadžbini, čijih stotinak članova je radilo u Jugoslaviji, u ilegali, sve do osamdesetih godina prošlog veka. Njihove kontakte sačuvao je Slobodan Drašković, preneo ih Andriji Lončariću, a ovaj Dragiši Kašikoviću.

Spasavanje komandanta JuVO trebalo je da izvede nekoliko ilegalnih grupa koje je koordinisao Miodrag Damjanović, Dražin general koji je posle njegovog hapšenja preuzeo sve dužnosti i oformio Gorski štab 1b, na čijem je bio čelu. Ilegalce je pre odlaska iz Beograda organizovao major Žarko Todorović zvani Valter (bio inspiracija za filmski lik Valtera). Pokret otpora je za vreme rata imao oko 5.000 pripadnika. Njihova akcija oslobađanja đenerala nije uspela jer su - zakasnili. Jednostavno nisu uspeli da se probiju na vreme do mesta egzekucije.

 
Osim potrage za Mihailovićevim grobom, jedna od prvih akcija biće lociranje i istraživanje najveće masovne grobnice u Beogradu. Reč je o nemačkom rovu za odbranu dugačkom 1,5 kilometar, na starom kragujevačkom drumu, na skretanju za Ralju. Sumnja se da je tu ubijeno i zatrpano oko 10.000 ljudi, mahom civila. Egzekuciju je najverovatnije izvršio isti odred KNOJ-a koji je zaslužan i za najveću masovnu grobnicu u Sloveniji, takođe u rovu, nađenu prilikom izgradnje auto-puta. I u njoj je, veruje se, pokopano oko 10.000 ljudi. Slične grobnice u rovovima postoje i u Čačku i u Kruševcu, i one će bizi istražene.

Pored pisanih tragova iz privatnih arhiva, istraga će biti bazirana i na svedočenjima očevidaca. Neki od njih odlučili su da progovore, dok su pisana svedočanstva ostala iza svedoka obolelih od tzv. partizanske bolesti (domaća varijanta vijetnamskog sindroma, koja je dovodila do toga da bivši partizani "puknu" i poubijaju članove porodice, pa i sebe).

- Potragu pokrećemo krajem aprila, početkom maja. Nećemo tražiti od države nikakve dozvole, jer niko za to i nije nadležan.

Tužilaštvo bi bilo nadležno da potragu organizuje i finansira država, a ovo je, na neki način, detektivsko traganje za istinom. Pošto Komisija za istinu o Draži nije imala mandat da se odmakne dalje od saslušanja svedoka i dostupnih papira, mi nastavljamo tamo gde su stali. Komisija za masovne grobnice je takođe stala jer nije imala mandat da izvrši terenska ispitivanja i iskopavanja.
 
Krenućemo i njihovim tragom, na osnovu svedočanstava koja su sakupili, i nadamo se da ćemo većinu grobnica locirati i obeležiti - poručuje Đurović.
 
Upravo njegov deda Đuro Đurović stradao je kao politički zatvorenik, koji je održavao vezu sa Slobodanom Draškovićem i srpskom emigracijom.

 
SPISKOVI STRELjANIH
 
BIA je dugo tvrdila da nema spiskove streljanih posle oslobođenja Beograda, nakon Drugog svetskog rata, podseća Đurović. Oni su, ipak, predali Arhivu Srbije spiskove, i to najverovatnije istog dana kada je Tomislav Nikolić postao predsednik države. Trenutno je na obradi 3.000 imena stradalih.
 
IZLOŽBA
 
UDRUŽENjE političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima priprema za jesen izložbu "Život, rad i stradanje srpske emigracije 1945 - 1992". Biće to prva ovakva izložba organizovana posle Drugog svetskog rata kod nas.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

HRVATSKI ISTORIČAR ŠOKIRAO HRVATSKU JAVNOST: Četnički pokret nije fašistički / "Intermagazin.rs" December 22, 2014

Intermagazin.rs
[Vesti-online.com]
December 22, 2014

Istoričar Hrvoje Klasić spada u mlađe hrvatske intelektualce koji nisu omiljeni “širokim masama”. Njegove ocene događaja iz nedavne prošlosti odudaraju od stereotipa, pa ga zapenušani “domoljubi” presreću na ulici i optužuju da je Srbin, izdajnik, prodana duša…

Istoričar Hrvoje Klasić

O prošlosti bez predrasuda: Dr Hrvoje Klasić

Često dobijate preteće poruke, pisma, telefonske pozive?

- Da, prozivaju me kao Jugoslovena, Srbina, iako me ime odaje. Ali onda mi napišu Hrvoje Jovo Klasić. Nedavno u centru Zagreba u jednom kafeu punom gostiju sede tri starija gospodina, lepo obučena. U jednom trenutku jedan od njih viče, okrenut prema meni, ustaje, prilazi i gotovo preteći govori: “Lažeš, loš si istoričar, krivo govoriš…” Nisam se iznenadio, ali me šokiralo saznanje da se to nikad nije desilo onima kojima se sudi za milionske krađe, pronevere. Oni gradom šetaju kao heroji i ljudi ih uglavnom ljubazno pozdravljaju.

Čime se to može objasniti?

- Meni to nije jasno. Ja koji se ne libim u svakoj prilici reći da je “Za dom spremni” ustaški pozdrav onih koji su hiljade ljudi, Srba, Jevreja, Roma, poslali u smrt, da su tim pozdravom potpisivani genocidni zakoni, zbog toga sam problem u ovom društvu, a ne oni koji su ga opljačkali. A ovi koji su opljačkali državu i dalje pobeđuju na izborima.

Šešelj i “Za dom spremni”

- Ja svakako mislim da Vojislav Šešelj nije osoba koja zaslužuje da zagađuje javni prostor. Međutim, voleo bih da se hrvatska javnost, posebno ona politička, jasnije odredi prema stalnom skandiranju “Za dom spremni” i sličnim postupcima i pojavama na svom terenu. To pokazuje kakvi smo. Zlo nema predznaka, ni nacionalnog, verskog, nikakvog, ono je samo zlo.

Od Tuđmanove smrti je 15 godina, HDZ podseća da je reč o najvećem Hrvatu 20. veka?

- U svim anketama do sada Tito je bolje prolazio. Tu je uvek reč o emocijama, tu nema nauke. Tuđman je komunista idealista, partizan, visoki partijski funkcioner i oficir JNA. S druge strane, bio je i disident, hrvatski nacionalista. U Hrvatskoj se o njemu govori samo od kraja šezdesetih godina. A šta je sa partizanskim danima, Blajburgom, periodom Golog otoka? Ti događaji ocenjeni su najcrnjim bojama, a niko ne pita gde je Tuđman u svemu tome.

Gde biste ga vi stavili?

- Proživeo je različite sisteme, u njima se različito ponašao. Čujem da u anketama dobro prolazi i to je u redu. Pa i saveznička pobeda u Drugom svetskom ratu ocenjuje se pozitivno, iako je imala i Drezden i Hirošimu. Prva asocijacija svima na Tuđmana je rat i nezavisnost. Sada se ratni period čini boljim, kao što se i Titova era čini boljom. Bili ste mlađi, zdraviji, bezbedniji, bili ste zaposleni.

Kakva je država koju je stvorio Tuđman?

- Dobili smo nacionalno homogenu državu sa spoljnim granicama, ali sa malo sadržaja koji nije onakav kakav smo očekivali. Nismo tolerantnije i demokratičnije društvo, nismo društvo dijaloga. A sve su to bili argumenti kada se govorilo o nužnosti stvaranja samostalne države. Ni danas nemamo društvo u kojem bez rizika možete misliti i pričati drugačije, što mene sablažnjava. A još više od toga činjenica što se mladi ljudi, rođeni posle rata, pokazuju ekstremnijim od svojih očeva.

Ratni veterani protestuju već gotovo dva meseca?

- Najviše ljudi koji su učestvovali u ratu, kada je završio, nastavili su svoje živote, poslove, karijere. Jedan broj u tome nije uspeo. Dok su oni ratovali Hrvatska je opljačkana, njihove firme su nestale. Režim ih je kupovao raznim povlasticama, isključivao zbog toga da bi zataškao pljačku. Žao mi je što se lako može mobilisati javnost u Hrvatskoj protiv ćirilice, gej brakova, a ne može se napraviti zapaženiji protest protiv te pljačke, korupcije.

Upravnik Arhiva Zagrebačke nadbiskupije Stjepan Razum stalno “dokazuje” da u Jasenovcu nisu ubijani Srbi već samo Hrvati i komunisti?

- Istorijski revizionizam nastoji banalizovati zlo koje se dogodilo pod vođstvom ustaškog pokreta i Ante Pavelića. Mislim da Katolička crkva u Hrvatskoj, pozivajući druge na suočavanje s prošlošću, sama nije napravila puno da se suoči sa vlastitom ulogom u toj prošlosti. Kada se govori o Katoličkoj crkvi u vreme NDH, sve se svodi na ulogu Stepinca. Međutim, jedan odličan mladi franjevac u Sarajevu, fra Petar Jeleč, napisao je doktorat koji obrađuje ulogu Katoličke crkve u NDH u BiH. Iz tog istraživanja, ali i brojnih drugih dokumenata je vidljivo da ima čitav niz sveštenika, katoličkih intelektualaca koji su aktivno učestvovali u ustaškom pokretu.

Autor serije “Hrvatsko proljeće”

- Dr Hrvoje Klasić rođen je 6. decembra 1972. godine u Sisku, gde je završio osnovnu i srednju školu. Godine 1997. diplomirao je na Odsjeku za povijest Filozofskog fakulteta u Zagrebu, na kojem je odbranio i magistarski rad pod naslovom “Društveno-političke promjene u Sisku 1970-1972.” i disertaciju pod naslovom “1968. u Jugoslaviji. Društveno-političke promjene u Jugoslaviji u kontekstu svjetskih zbivanja”.

- Od 1995. godine zaposlen je kao profesor istorije u sisačkoj gimnaziji, a od 2003. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Uz izborne kolegijume vezane za istoriju 20. veka drži i seminare iz predmeta Evropska i svjetska povjest nakon 1945. godine.

- Učesnik je brojnih konferencija i simpozijuma u Hrvatskoj i svetu. Dobitnik je Godišnje nagrade Društva sveučilišnih nastavnika u Zagrebu za 2006. godinu. Koautor je dokumentarne serije “Hrvatsko proljeće”, nastale u produkciji Hrvatske radio-televizije.

Ali vrh Katoličke crkve nikada nije osudio te zločine?

- Mislim da će to jednom morati da prelome. Ovo što radi Razum potpuno je nerazumno. Uostalom, nije poenta u tome da se mi svi složimo oka zla u prošlosti, ali jeste u tome dok god postoje Hrvati koji će negirati Jasenovac, Srbi koji će negirati Ovčaru ili Srebrenicu, nisam siguran da oni nisu spremni ponoviti te zločine. Poenta je u tom konceptu zla. Ako ga ne osudimo, nema nam pomoći.

Pokolj Srba u glinskoj crkvi se negira i banalizuje?

- To što se događalo 1941. na Baniji, pa potom na Kozari, takva je strahota koja bi morala biti referentna tačka za razumevanje, ne samo hrvatsko-srpskih odnosa, već odnosa dobra i zla. Većina ljudi, pogotovo mladih, o tome ne zna ništa. To su toliko brutalni zločini i oni koji ih negiraju ne zaslužuju komentar moje struke već medicinskih i pravosudnih stručnjaka. Nije mi ugodno živeti u državi gde šetaju ljudi koji su drugima kopali oči, bacali ih u reku, vezali selotejpom, dali im da piju sonu kiselinu. Suočavanje sa prošlošću je naša nasušna potreba koja je izostala i posle Drugog svetskog rata kada su propisani narativi – ovi su dobri, oni su loši, ovo je crno, ono je belo.

Možete li to ilustrovati?

- Možda je nama najbliži primer identifikacija četnika i ustaša. Stalno su se radile nekakve ravnoteže, Srbi, Hrvati, muslimani pokazali su u NOB-u da se može biti zajedno, ali su imali i izrode. I tu bi se stalo. Ali kao istoričaru nameće se pitanje – jesu li četnici i ustaše isti, može li se tu povući znak jednakosti.

Može li se?

- I jednostavnim poređenjem dođete do saznanja da nisu jednaki. Ustaški pokret je po svemu fašistički, dok se za četnički pokret to ne može tvrditi. Pogotovo kada se gleda početak Drugog svetskog rata. Druga je stvar jesu li četnici bili antifašisti, to je već upitno. Ali socijalistička istoriografija to je, radi mira u kući, jednostavno izjednačila.

Paraleni svetovi u Jugoslaviji
Od prve Jugoslavije do njenog kraja uvek je bio prisutan hrvatsko-srpski sukob?

- Tačno. U tu zajednicu ušlo se sa velikim očekivanjima, pa su zato i razočarenja bila traumatičnija. Jugoslavija je trebala pomiriti velike razlike, animozitete, drugačiju kulturu, tradiciju. Bila je to očito nemoguća misija. Nikako mi nisu bliske tvrdnje da nas je neko drugi posvađao. Mislim da su u Jugoslaviji funkcionisali paralelni svetovi, a često jedan za drugi nisu znali ili su se popreko gledali. Bila je dovoljna šibica da to zapali, čemu smo i svedočili devedesetih. Ustaše, četnici, balije, jedan narativ, memorija zapalila je celi proctor.

Šta se na tom planu promenilo?

- Gotovo ništa. I Hrvati i Srbi svoje heroje, manje-više, traže i pronalaze među zločincima. Niko pravoveran u Hrvatskoj ne sme propitivati ubijanje civila u hrvatskim gradovima ili posle “Oluje”, dok je kod Srba slično kada se govori o Srebrenici i Ovčari.

Na ovim našim prostorima politika se više bavi prošlosti nego budućnosti, pa istoričarima ostaje tek da izuče taj fenomen?

- Početkom devedesetih naivno smo verovali da stvaramo novo društvo, novi društveni koncept, pa i kad je reč o istorijskim temama i našoj prošlosti. Mi istoričari smo verovali da se greške neće ponoviti sa nultim godinama, crno-belom tematikom, sa herojima i zločincima, ali je nažalost preslikan isti obrazac koji su koristili i komunisti, samo što su zamenjene strane. Umesto da smo, analizirajući prošli vek, pokušali objasniti zašto su nam se dogodile devedesete, mi smo kroz devedesete tumačili dvadeseto stoleće. Činjenica da je Hrvatska izlazila iz Jugoslavije, da se to odvijalo u ratnim okolnostima i da su na drugoj strani bili vojnici sa petokrakama iskorišćena je da se ocrni sve što je bilo pod tom zvezdom, pod imenom Jugoslavija.

Na primer?

- Ima ih koliko hoćete. Evo, unazad deset, petnaest godina top teme su bile poreklo Hrvata ili NDH, kao što su u Srbiji prevladavale srednjovekovne teme, četnički pokret… A i jedni i drugi zanemarivali su socijalistički period. Oni, među koje i sam spadam, koji pokušavaju ukazati na neke pozitivne stvari, ličnosti iz tog vremena, postaju antihrvati, izdajnici, jugonostalgičari…

Vama se to posebno događa posle knjige „Jugoslavija i svet 1968″?

- Tito 25 godina posle rata, iako ga terminološki ne bi mogli svrstati u diktatora, ipak ima svu moć u svojim rukama. Prvi je u partiji, u državi, vojsci. Vrlo sam kritičan prema tom režimu ali ne mogu prenebregnuti činjenicu da je imao niz dobrih stvari.

Jugoslavija je tabu tema?

- Da! To je osnovni problem. Sama činjenica da izučavate taj period je dovoljna da budete sumnjivi.

Umesto uopštavanja, vi preferirate referentne, tzv. nulte godine?

- Vrlo su bitne te godine. Da spomenem samo tu 68. godinu. Već su tada počele nesuglasice između Zagreba i Beograda oko toga ko živi na tuđi račun. Bio je to uvod u “hrvatsko proleće”. Radeći na tome naišao sam na radove brojnih hrvatskih ekonomista koji su dokazivali da je Hrvatska eksploatisana. Navodili su period od 58. do 68. gde se zaista pokazalo da se više ulaže u Srbiju. Sve je to izgledalo logično i tačno.

A u čemu je bila “kvaka”?

- Baš u toj godini. U jeku tih rasprava neko se u Beogradu setio da pita – zašto niste uzeli 48. kao polaznu godinu za usporedbu. Te je godine buknuo sukob sa Staljinom, pa se ulagalo samo u zapadni deo Jugoslavije, zbog opasnosti od sovjetske intervencije. Znači tih prvih deset godina ulagalo se u zapadne krajeve, pa su sada na red došli istočni. Hrvatski nacionalisti su grmili da Hrvatska stvara devize od turizma a Beograd ih troši. To nikako nije fer. Pa Dalmacija je oduvek bila najsiromašniji deo i Austrougarske monarhije i kasnije Jugoslavije. To je bilo siromašno ribarsko područje i onda se počinje razvijati turizam. Ali kako.

Kako?

- Nisu to bili samo hrvatski novci i krediti. U turizam je ulagala cela Jugoslavija i ne može do kraja biti fer da u jednom trenutku zahtevate celi kolač.


[Vesti-online.com]

http://www.intermagazin.rs/hrvatski-istoricar-sokirao-hrvatsku-javnost-cetnicki-pokret-nije-fasisticki/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Wednesday, December 31, 2014

LOOKING BACK ON 2014 and the ultimate victory of General Draza Mihailovich. / By Aleksandra Rebic December 31, 2014


Rade Rebic and Aleksandra at the Mihailovich monument
during the Chetnik Family Reunion at St. Sava Monastery
in Libertyville, IL July 19, 2014.
Photo: Rebic collection.

Aleksandra's Note: As we reach the last day of the year, December 31, 2014, it's always a good time to reflect on the trials and blessings of the year gone by and what we have learned and experienced with its passage. It always seems to go by so fast, but if you take the time to reminisce and evaluate, the time we've been given doesn't change, it's what we do with it and how we experience it that influences our perception of that precious time in our lives.

In keeping with the theme of honoring General Mihailovich, 2014 has proven to be a victorious one. Even though Serbia has, for all intents and purposes, "stopped" looking for the remains of General Draza Mihailovich, Serbia's legendary and beloved WWII hero, it has become increasingly clear that with the evolution of each new generation of Serbs both in the homeland and in the Diaspora, his name and legacy is alive and well, thanks to the dedication of all those Serb patriots like my father who refused to give up and stop the good fight. Though the official "rehabilitation" process remains ongoing in the courts of Serbia, including the court of public opinion, in the hearts and minds of those who appreciate all that General Mihailovich was and what he represented, both as a military leader and as a human being, General Mihailovich never required "rehabilitation" and never will. Though he was a martyr, and his mortal life ended tragically at the hands of the Yugoslav Communists in Belgrade, that story will never be over, will never stop being told, and nor will the glory, victory, and honor it contains ever fade into oblivion. Thus, General Mihailovich, though his remains may never be found, will live forever. That is the ultimate victory.

I can't believe 2014 is over! What a year it's been and so looking forward to 2015! I have a good feeling about "Next Year" ! Taking this opportunity to sincerely thank all those who have made 2014 special. Thank you for your support, your friendship, your kindness, and all the things you've done to reinforce that there are truly good people in this world. I'm very happy and honored to have you in my life and hope you feel the same about having me in yours. God bless you and wishing you a very happy, prosperous, and healthy New Year 2015!

Sincerely,
Aleksandra Rebic
Chicago
December 31, 2014


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, December 27, 2014

Дража је већ рехабилитован у срцима већине Срба / Draža je već rehabilitovan u srcima većine Srba / "Pravda.rs" December 27, 2014

Pravda.rs
Пише: Драган Крсмановић, бивши начелник Војног архива
December 27, 2014

Није неопходно отворити поглавље 23 да би се схватило у каквом се стању налази српско правосуђе. Свако ко је водио било какав спор зна да се каљуга неефикасности, корупције и немара не може прогазити на начин како се надамо. Истовремено све је више оних који у безнађу неефикасности и нерационалности прижељкују Немца на челу српског правосуђа или формирање преких судова који би „по кратком поступку…“

 
Пише: Драган Крсмановић, бивши начелник Војног архива
 
Скенирање правосуђа не мора бити ни скупо ни дуготрајно, довољно је одабрати један, по свему школски пример на коме би се могла извршити обдукција српског правосуђа. Ради се наравно о поступку за рехабилитацију генерала Михаиловића.

Већ приликом доношења Закона учињени су пропусти да се детаљније пропише процедура и уграде механизми који би омогућили да се обезбеди ефикасност и правичност поступка. Ипак и такав, мањкав, Закон омогућио је рехабилитацију више стотина лица прогоњених из идеолошких и политичких разлога. Са исте оптужнице, осуђени истом пресудом и пред истим судом су већ рехабилитовани Слободан Јовановић и Момчило Нинчић, али није рехабилитован генерал Миахиловић.

Поступак за рехабилитацију генерала Михаиловића покренули су његов унук Воја Михаиловић, Српски либерални савет, „Погледи“, Смиља Аврамов… још давне 2006.године.

И док се голооточани рехабилитују по аутоматизму, поступак генералу Михаиловићу се стално одлаже „због више силе“. Годину дана је утрошено само да се докаже да је генерал мртав. Као да је судско веће очекивало да се брадати генерал у стодвадесетој години појави на вратима и изјасни се о околностима своје смрти. Следећи трик је био одлушивање о укључивању СУБНОР-а у поступак који је по закону једнострани, па такозване кривичне пријаве против сведока (експерата), па укључивање тужиоца који треба да штити јавни интерес, па коначно замена судије који је изабран на другу дужност.

Оваквим темпом опструкције може се очекивати и замена судија због пензионисања, за коју деценију. Са правне тачке гледано поступак би требао да буде једноставан, слично оном за Слободана Јовановића. И слепац може видети да је процес из 1946.године реализован по стаљинистичком калупу без икакве шансе да окривљени изнесе своју одбрану и докаже „правду“. Брза ликвидација без права на жалбу само је печат на одлуку једне партије да преузме власт рушећи све демократске оквире.

Овај процес је важан као симбол. Као симбол дисконтинуитета са временом кад се судило по партијском налогу, кад се судијама замерало што се држе закона као „пијан плота“ а адвокатима претило због умешне одбране клијента. Као симбол одвајања извршне од законодавне власти у којој ће судије доносити одлуке кад сакупе довољно чињеница за пресуду а не вагати тренутак кад је треба саопштити из пропагандних разлога. Време је да прихватимо да чувена Брозова реченица „Ја ваш суд не признајем, ја признајем само суд своје партије!“ више не представља основни постулат правосуђа и да је суд једнак за све.

Генерал Михаиловић је већ рехабилитован у очима оних који су прегледали судске списе и сагледале сву монструозност овог монтираног процеса који је као претеча хашког трибунала увео „колективни злочиначки подухват“ као основу доказног поступка у коме је било важно доказати било чију кривицу да би се осудила цела, у суштини потпуно хетерогена, група. Генерал Михаиловић је рехабилитован у очима и срцима већине припадника српског народа који су са деценијама закашњења схватио да је комунистички сан био само оруђе у националном урушавању нашег народа иза кога су остале фабрике у рушевинама, неокомунисти на власти и границе на сваком кораку.

Време је да га и суд рехабилитује да бисмо дали шансу да га и службена историја рехабилитује као симбола српског страдања. Јунаку са Дрине и Солунског фронта, човеку који је одбио капитулацију и повео борбу против окупатора, чија је породица лежала у бањичком логору а саборци стрељани као таоци, судили су властити саплеменици. Као и Србију данас странци су га издали, једни јер је Србин, други јер је антикомуниста, али сви јер је био свој и слободан и јер није желео да напусти своју земљу ни америчким ни руским авионом.

Поглавље 23 не мора ни бити отворено. Европска уније није више дом слободних и цивилизованих народа већ бирократска творевина за лакше управљање „ресурсима“. Али са Унијом или без ње Србија мора постати земља у којој ће владати право и правда или ће се слобода заувек одселити из ње.


Извор: Правда

http://www.pravda.rs/2014/12/27/draza-je-vec-rehabilitovan-u-srcima-vecine-srba/


*****

Draža je već rehabilitovan u srcima većine Srba

Nije neophodno otvoriti poglavlje 23 da bi se shvatilo u kakvom se stanju nalazi srpsko pravosuđe. Svako ko je vodio bilo kakav spor zna da se kaljuga neefikasnosti, korupcije i nemara ne može progaziti na način kako se nadamo. Istovremeno sve je više onih koji u beznađu neefikasnosti i neracionalnosti priželjkuju Nemca na čelu srpskog pravosuđa ili formiranje prekih sudova koji bi „po kratkom postupku…“

Piše: Dragan Krsmanović, bivši načelnik Vojnog arhiva

Skeniranje pravosuđa ne mora biti ni skupo ni dugotrajno, dovoljno je odabrati jedan, po svemu školski primer na kome bi se mogla izvršiti obdukcija srpskog pravosuđa. Radi se naravno o postupku za rehabilitaciju generala Mihailovića.

Već prilikom donošenja Zakona učinjeni su propusti da se detaljnije propiše procedura i ugrade mehanizmi koji bi omogućili da se obezbedi efikasnost i pravičnost postupka. Ipak i takav, manjkav, Zakon omogućio je rehabilitaciju više stotina lica progonjenih iz ideoloških i političkih razloga. Sa iste optužnice, osuđeni istom presudom i pred istim sudom su već rehabilitovani Slobodan Jovanović i Momčilo Ninčić, ali nije rehabilitovan general Miahilović.

Postupak za rehabilitaciju generala Mihailovića pokrenuli su njegov unuk Voja Mihailović, Srpski liberalni savet, „Pogledi“, Smilja Avramov… još davne 2006.godine.

I dok se golootočani rehabilituju po automatizmu, postupak generalu Mihailoviću se stalno odlaže „zbog više sile“. Godinu dana je utrošeno samo da se dokaže da je general mrtav. Kao da je sudsko veće očekivalo da se bradati general u stodvadesetoj godini pojavi na vratima i izjasni se o okolnostima svoje smrti. Sledeći trik je bio odlušivanje o uključivanju SUBNOR-a u postupak koji je po zakonu jednostrani, pa takozvane krivične prijave protiv svedoka (eksperata), pa uključivanje tužioca koji treba da štiti javni interes, pa konačno zamena sudije koji je izabran na drugu dužnost.

Ovakvim tempom opstrukcije može se očekivati i zamena sudija zbog penzionisanja, za koju deceniju. Sa pravne tačke gledano postupak bi trebao da bude jednostavan, slično onom za Slobodana Jovanovića. I slepac može videti da je proces iz 1946.godine realizovan po staljinističkom kalupu bez ikakve šanse da okrivljeni iznese svoju odbranu i dokaže „pravdu“. Brza likvidacija bez prava na žalbu samo je pečat na odluku jedne partije da preuzme vlast rušeći sve demokratske okvire.

Ovaj proces je važan kao simbol. Kao simbol diskontinuiteta sa vremenom kad se sudilo po partijskom nalogu, kad se sudijama zameralo što se drže zakona kao „pijan plota“ a advokatima pretilo zbog umešne odbrane klijenta. Kao simbol odvajanja izvršne od zakonodavne vlasti u kojoj će sudije donositi odluke kad sakupe dovoljno činjenica za presudu a ne vagati trenutak kad je treba saopštiti iz propagandnih razloga. Vreme je da prihvatimo da čuvena Brozova rečenica „Ja vaš sud ne priznajem, ja priznajem samo sud svoje partije!“ više ne predstavlja osnovni postulat pravosuđa i da je sud jednak za sve.

General Mihailović je već rehabilitovan u očima onih koji su pregledali sudske spise i sagledale svu monstruoznost ovog montiranog procesa koji je kao preteča haškog tribunala uveo „kolektivni zločinački poduhvat“ kao osnovu dokaznog postupka u kome je bilo važno dokazati bilo čiju krivicu da bi se osudila cela, u suštini potpuno heterogena, grupa. General Mihailović je rehabilitovan u očima i srcima većine pripadnika srpskog naroda koji su sa decenijama zakašnjenja shvatio da je komunistički san bio samo oruđe u nacionalnom urušavanju našeg naroda iza koga su ostale fabrike u ruševinama, neokomunisti na vlasti i granice na svakom koraku.

Vreme je da ga i sud rehabilituje da bismo dali šansu da ga i službena istorija rehabilituje kao simbola srpskog stradanja. Junaku sa Drine i Solunskog fronta, čoveku koji je odbio kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora, čija je porodica ležala u banjičkom logoru a saborci streljani kao taoci, sudili su vlastiti saplemenici. Kao i Srbiju danas stranci su ga izdali, jedni jer je Srbin, drugi jer je antikomunista, ali svi jer je bio svoj i slobodan i jer nije želeo da napusti svoju zemlju ni američkim ni ruskim avionom.

Poglavlje 23 ne mora ni biti otvoreno. Evropska unije nije više dom slobodnih i civilizovanih naroda već birokratska tvorevina za lakše upravljanje „resursima“. Ali sa Unijom ili bez nje Srbija mora postati zemlja u kojoj će vladati pravo i pravda ili će se sloboda zauvek odseliti iz nje.


Izvor: Pravda

http://www.pravda.rs/2014/12/27/draza-je-vec-rehabilitovan-u-srcima-vecine-srba/?lng=lat

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****