Wednesday, October 29, 2014

БОГОВАЦ: НА ПРОЉЕЋЕ ОТКОПАВАЊЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ РАВНОГОРАЦА [ Шибови] / BOGOVAC: NA PROLJEĆE OTKOPAVANjE MASOVNE GROBNICE RAVNOGORACA [Šibovi] / "SRNA" October 29, 2014

СРНА
29. ОКTОБРА [2014]

 
 
БАЊАЛУКА, 29. ОКTОБРА [2014] /СРНА/ - У бањалучком насељу Шибови на прољеће би требало да почне откопавање масовне гробнице из Другог свјетског рата у којој се налазе посмртни остаци више од 1.000 припадника Југословенске краљевске војске у отаџбини, које су ликвидирале комунистичке власти, изјавио је предсједник Округа Крајине Равногорског покрета отаџбине Српске Дарко Боговац.
 
Након што је са представницима Равногорског покрета отаџбине Српске данас посјетио локацију ове масовне гробнице на Шибовима код Бањалуке, Богавац је рекао новинарима да ће представници овог покрета иницирати код градских власти Бањалуке да се што прије добију потребна документација, средства и одобрење да би се кренуло са ископавањем ове гробнице.
 
Богавац је подсјетио да је један од главних циљева овог покрета да баштини идеју Равногорског покрета, док је њихов примарни циљ да траже посмртне остатке краљевих војника, односно равногораца и четника.
 
Једини живи свједок ових догађаја Миодраг Ченић из Бањалуке, који је по наредби тадашњих комунистичких власти као 16-годишњак морао учествовати у закопавању убијених равногораца, рекао је новинарима да је на овом локалитету у љето 1945. године убијено и закопано више од 1.000 четника.
 
"Заробљеници су довезени ноћу у строгој тајности у дугачкој колони у пару два по два, били су сви везани жицом, након чега су маљевима убијани и бацани у ровове које су некада на овој локацији користиле усташе", присјећа се Ченић.
 
Ченић свједочи да су лешеви убијених равногорца седам дана стајали на врућини и да су почеле да се роје муве на њима, након чега је тадашњи сеоски одбор донио наредбу да све способно становништво у кућама мора приступити њиховом закопавању.
 
Он каже да су касније на локалитету гробнице комунистичке власти направиле Планинарски дом гдје су се организовале игранке, народна весеља и спортска такмичења.
 
Миленко Јефтић из Бањалуке, који је годинама радио са археолозима, рекао је новинарима да су му комшије давно причале да су свега два равногорца успјела тада побјећи са Шибова.
 
"Заробљеници су викали и звали у помоћ, након чега су им одрезали језике, а затим их убијали маљевима, хладним оружјем и бацали у раку и ровове", тврди Јефтић.
 
На локалитету Шибови код Бањалуке данас је требало да почне откопавање масовне гробнице из Другог свјетског рата у којој се налазе, како се претпоставља, посмртни остаци око 1.000 припадника Југословенске краљевске војске у отаџбини, које су ликвидирале комунистичке власти, речено је раније Срни у Равногорском покрету Бањалука.
 
Члан покрета Драган Tејић рекао је да је, највјероватније, ријеч о црногорским припадницима Краљевске војске који су 1945. године заробљени на подручју Лијевче поља, а након тога одведени у бањалучко насеље Лауш и ликвидирани.
 
На Шибовима су већ раније ископане кости неколико припадника Југословенске краљевске војске, који су убијени 1945. године.
 
Ископавање је требало бити вршено на земљишту планинарског дома на Шибовима у пријеподневним часовима, у присуству полиције.
 
 
*****
 
SRNA
October 29, 2014
 
BANJA LUKA, 29. OKTOBRA /SRNA/ - U banjalučkom naselju Šibovi na proljeće bi trebalo da počne otkopavanje masovne grobnice iz Drugog svjetskog rata u kojoj se nalaze posmrtni ostaci više od 1.000 pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, koje su likvidirale komunističke vlasti, izjavio je predsjednik Okruga Krajine Ravnogorskog pokreta otadžbine Srpske Darko Bogovac.
 
 
 
Nakon što je sa predstavnicima Ravnogorskog pokreta otadžbine Srpske danas posjetio lokaciju ove masovne grobnice na Šibovima kod Banjaluke, Bogavac je rekao novinarima da će predstavnici ovog pokreta inicirati kod gradskih vlasti Banjaluke da se što prije dobiju potrebna dokumentacija, sredstva i odobrenje da bi se krenulo sa iskopavanjem ove grobnice.
 
Bogavac je podsjetio da je jedan od glavnih ciljeva ovog pokreta da baštini ideju Ravnogorskog pokreta, dok je njihov primarni cilj da traže posmrtne ostatke kraljevih vojnika, odnosno ravnogoraca i četnika.
 
Jedini živi svjedok ovih događaja Miodrag Čenić iz Banjaluke, koji je po naredbi tadašnjih komunističkih vlasti kao 16-godišnjak morao učestvovati u zakopavanju ubijenih ravnogoraca, rekao je novinarima da je na ovom lokalitetu u ljeto 1945. godine ubijeno i zakopano više od 1.000 četnika.
 
"Zarobljenici su dovezeni noću u strogoj tajnosti u dugačkoj koloni u paru dva po dva, bili su svi vezani žicom, nakon čega su maljevima ubijani i bacani u rovove koje su nekada na ovoj lokaciji koristile ustaše", prisjeća se Čenić.
 
Čenić svjedoči da su leševi ubijenih ravnogorca sedam dana stajali na vrućini i da su počele da se roje muve na njima, nakon čega je tadašnji seoski odbor donio naredbu da sve sposobno stanovništvo u kućama mora pristupiti njihovom zakopavanju.
 
On kaže da su kasnije na lokalitetu grobnice komunističke vlasti napravile Planinarski dom gdje su se organizovale igranke, narodna veselja i sportska takmičenja.
 
Milenko Jeftić iz Banjaluke, koji je godinama radio sa arheolozima, rekao je novinarima da su mu komšije davno pričale da su svega dva ravnogorca uspjela tada pobjeći sa Šibova.
 
"Zarobljenici su vikali i zvali u pomoć, nakon čega su im odrezali jezike, a zatim ih ubijali maljevima, hladnim oružjem i bacali u raku i rovove", tvrdi Jeftić.
 
Na lokalitetu Šibovi kod Banjaluke danas je trebalo da počne otkopavanje masovne grobnice iz Drugog svjetskog rata u kojoj se nalaze, kako se pretpostavlja, posmrtni ostaci oko 1.000 pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, koje su likvidirale komunističke vlasti, rečeno je ranije Srni u Ravnogorskom pokretu Banjaluka.
 
Član pokreta Dragan Tejić rekao je da je, najvjerovatnije, riječ o crnogorskim pripadnicima Kraljevske vojske koji su 1945. godine zarobljeni na području Lijevče polja, a nakon toga odvedeni u banjalučko naselje Lauš i likvidirani.
 
Na Šibovima su već ranije iskopane kosti nekoliko pripadnika Jugoslovenske kraljevske vojske, koji su ubijeni 1945. godine.
 
Iskopavanje je trebalo biti vršeno na zemljištu planinarskog doma na Šibovima u prijepodnevnim časovima, u prisustvu policije.


 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

ИСХОДИШТА СЛОБОДЕ И ДЕМОКРАТИЈЕ - Главни одбор Удружења припадника Југословенске војске у Отaџбини 1941-1945, којем је председавао др Душан Ђукић, одржао је 9. октобра ове године [2014] редовну седницу у Београду. / "Savremena Istorija" October 18, 2014

www.savremenaistorija.com
Љубомир Радојловић, с.р
October 18, 2014



 

ИСХОДИШТА СЛОБОДЕ И ДЕМОКРАТИЈЕ
 
Главни одбор Удружења припадника Југословенске војске у Отaџбини 1941-1945, којем је председавао др Душан Ђукић, одржао је 9. октобра ове године редовну седницу у Београду.
 
Разматрајући питање националних традиција, Главни одбор је изразио подршку државним органима који своје активности заснивају на чувању и неговању националних традиција и обележавању значајних догађаја из историје Срба. С тим у вези  се подсећа да је Хајдучким покретом окончана вишевековна окупација под турском влашћу, а Четничким покретом ослобођени преостали окупирани делови отаџбине после Берлинског конгреса 1878. године. Та два национална покрета, имајући слоган “слобода или смрт”, афирмисала су начело – слобода.
 
Када је српском народу у Другом светском (великом) рату прошлога века поново била угрожена слобода, и запретио дисконтинуитет његовом политичком бићу, настао је Равногорски покрет, који је имајући слоган “за слободу и демократију, а против свих диктатура” афирмисао и начелодемократија.
 
Међутим, због грубе примене силе у савезничком спречавању капитулације окупацијских снага Вермахта Штабу Врховне команде ЈВУО, чиме би рат септембра 1944. године у Србији био окончан, начело које је афирмисао Равногорски покрет – демократија, биће згажено, јер су савезници уводили комунистички режим у Краљевину Југославију и игнорисали националне традиције и историју ратне вештине као науку.
 
Да је то тако потврђују следеће чињенице.
 
Британски премијер Черчил је још 19. јануара 1945. године у говору у парламенту сматрао за потребним да истакне да је “Титова влада устоличена у Београду уз помоћ Руса” (Црвене армије). Затим је амерички председник Труман постхумно  додељујући ореден Legion of Мerit (29. март 1948. године) војном министру, начелнику штаба Врховне команде и помоћнику Врховоног команданта Војске Краљевине Југославије и команданту Југословенске војске у Отаџбини армијском ђенералу Драгољубу Михаиловићу написао у указу: “Организујући и водећи крупне снаге отпора против непријатеља, који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године... генерал Михаиловић, и његове снаге, упркос недовољном снабдевању и  борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој ствари и били судеоници у извојевању коначне савезничке победе”. Убрзо затим и Централни комитет КПСС упућује писмо Комунистичкој партији Југославије 4. маја 1948. године, у којем се каже: ”Совјетска војска дошла је да помогне југословенски народ. Она је уништила немачке завојеваче, ослободила Београд и на тај начин створила услове потребне да се КПЈ дочепа власти...”
 
У Београду,
Љубомир Радојловић, с.р
Секретар Удружења ЈВУО
15. октобра 2014. године
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****


Friday, October 24, 2014

Massacre at Kragujevac [Nazi executions of Serbs in occupied Serbia] / By Richard Burns

www.berengarten.com
By Richard Burns

Massacre at Kragujevac

Between October 19th and 21st 1941, the most infamous Nazi massacre in Serbia during the Second World War took place at Šumarice, just outside the town of Kragujevac, and in local villages. The event had a marked effect on the course of the war in the Balkans.

The Nazis decreed that 100 people should be shot for every German killed, and 50 for every German wounded.

[German soldier points to Serbs that need to be "finished off"
after mass executions.
Šumarice near Kragujevac, October 21, 1941]

One of the most shocking aspects of the massacre was that more than 200 pupils from local schools were taken out of their classes and shot. There are several stories of extraordinary individual sacrifice and acts of heroism, especially by several of the schoolteachers.

Over 40 victims managed to find scraps of paper on which they scribbled their last messages to their loved ones. These were discovered by townspeople after the event. The message copied here was scrawled by 17 year old Ljubiša Jovanović into his school report book. It says, “Dear mum and dad, hi for the last time. Ljubiša.”
 

Ljubiša Jovanović, aged 17
 

The note that 17 year old Ljubiša Jovanović
scrawled in his school report book in October of 1941 in Serbia.
It says, “Dear mum and dad, hi for the last time. Ljubiša.”
 
 
Contemporary German records stated that 2,300 people were shot in reprisals. But after the war, the Yugoslav communists supported a different version of events: it was accepted that 7,000 men and boys had been killed at Kragujevac. Since the collapse of Yugoslavia, painstaking local researchers, led by Staniša Brkić at the 21st October Memorial Museum, have arrived at the more objective and reliable figure of 2,795 - 2,800 victims.


By comparison with other major Nazi atrocities, the Kragujevac massacre has received scant notice in the English-speaking world.



http://www.berengarten.com/site/Kragujevac-Massacre.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****
 

Tuesday, October 21, 2014

Mole se svi koji planiraju da dodju da karte nabave sto pre kako bi se izbegle guzve na ulazu uoči premijere / PREMIJERA FILMA "U IME NARODA!" - DOM SINDIKATA [BEOGRAD], VELIKA SALA, 22. OKTOBAR 2014 u 18 ČASOVA



PREMIJERA FILMA U IME NARODA! - DOM SINDIKATA, SREDA 22. OKTOBAR, 18 ČASOVA

U sredu 22. oktobra u 18 časova velikoj sali Doma sindikata održaće se veliki komemorativni skup i premijera dokumentarnog filma U IME NARODA! posvećen svim nevinim žrtvama revolucionarnog terora po oslobođenju Srbije 1944.-1953.

...O tome sta se sve desavalo po oslobođenju Beograda i Srbije 1944. u dokumentarnom filmu Milutina Petrovića U IME NARODA! Vidimo se!

Mole se svi koji planiraju da dodju da karte nabave sto pre kako bi se izbegle guzve na ulazu uoči premijere. Hvala.

Na premijeri će govoriti: Dušan Kovačević, Jelisaveta Karađorđević, reditelj filma Milutin Petrović i scenarista Srđan Cvetković. Film u trajanju od 110 minuta obiluje audio, video i dokumentarnim zapisima protkan je i utiscima i kometarima o izložbi mnogih javnih ličnosti, istoričara i umetnika među kojima su još i Goran Marković, Pero Simić, Lazar Stojanović, Predrag Marković, Lazar Ristovski i drugi.


U ime naroda represija u Srbiji 44-53

na Facebook.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Monday, October 20, 2014

Liberators - Soviet troops deserve the lion’s share of credit for liberating Belgrade from the Germans in 1944. / "Reiss Institute" October 20, 2014

Reiss Institute
By Nebojsa Malic
October 20, 2014

Soviet troops deserve the lion’s share of credit for liberating Belgrade from the Germans in 1944. The same cannot be said for those who hijacked that victory for their own ends – or their clueless critics.

Winston Churchill and Josip Broz “Tito”, British-backed ruler of Yugoslavia
(1945-1980)
 
On October 20, 1944, Belgrade was liberated from Nazi German occupation, following a six-day strategic offensive by the Red Army’s 3rd Ukrainian Front. Commanding the army group was the newly promoted Marshal of the Soviet Union, Fyodor Ivanovich Tolbuhkin.

Though the Bulgarian units taking part in the operation [1] were directly subordinated to Tolbukhin, officially there was an arrangement for independent but coordinated efforts between the Soviets and the “National Liberation Army of Yugoslavia” (NOVJ) – commanded by general Peko Dapčević.

In all likelihood that was merely a politically correct fiction, but one that enabled the NOVJ leader Josip Broz “Tito” to claim his “Partisans” had liberated Yugoslavia single-handed, with just a little bit of help from the brotherly Soviet peoples. The Bulgarians went unmentioned in postwar Yugoslav histories; the magical transformation from occupiers to liberators within a day was too much even for Tito’s court historians.

Following the liberation of Belgrade, Tolbukhin’s units moved north towards Hungary, where they would get involved in the three-month battle for Budapest. Not until April 1945 did they have tanks and artillery to spare for bailing out Tito, whose army was bogged down in bloody frontal assaults on German fortifications in Syrmia and Slavonia.

Few had bothered to ask why the NOVJ hadn’t simply used its guerrilla skills to go around the Germans, through the mountains of Bosnia they had roamed so freely in 1942-43. Doing so would not only have saved some ten thousand lives from the Syrmian abattoir, but also the countless lives of Serbs and Jews that the Nazi Croatians continued to murder until April 1945. Furthermore, the bulk of the casualties in Syrmia were fresh conscripts from areas that had been royalist strongholds – Belgrade, modern-day Serbia and Macedonia. Given the Yugoslav Communists’ obsession with “Greaterserbian bourgeois oppressors” [2], the theory that Tito was deliberately sacrificing Serb lives – in Syrmia, Bosnia and Croatia – while stopping to consolidate authority in “Serbia” through executions, sounds more like common sense than controversy or conspiracy.

Seventy years later, many Serbs rightfully objecting to Tito’s transgressions are making a category error by refusing to celebrate the liberation of Belgrade by the Soviets, seeing it instead as a “beginning of Communist occupation.” Yet just like Tito’s followers, they gloss over important but inconvenient facts:

- that it wasn’t Stalin, but Churchill, that installed Tito in power.

- that, unlike any other European country it liberated, the Red Army left Yugoslavia – under an agreement with both Tito and his Western sponsors;

- that in June 1948, Tito initiated a break with the Soviet bloc and began working openly with the West.

No use. Time and again, royalist historians have blasted “Broz’s Bolshevism”, and blamed Stalin and the Soviets for the sorrows of Serbia. This misplaced Cold War rhetoric has led many Serbs in the diaspora to join the West’s assault on the Serbian people during the 1990s, because in their eyes Serbian president Slobodan Milošević was a “Communist.” Even though this objectively put them on the same side as the Serbs’ enemies (and Hitler’s heirs), with disastrous effects: from the Western media’s demonization of Serbs and the falsified charges of “aggression” and “genocide”, to the October 2000 coup and the subsequent occupation of Serbia itself.

Along the way, few if any have stopped to think why their efforts – such as they were – against Tito have never amounted to much. Could it be because they were barking up the wrong tree? Even today, twenty-five years since Communism began to crumble, they see “Reds” everywhere and blame the past 70 years of Serbian suffering on Communist conspiracies. They look for Communist “moles” in British intelligence who falsely attributed the deeds of Mihailović’s men to Tito – but ignore the fact that Churchill’s own son was sent as envoy to Tito, and that the British PM knew perfectly well what was going on because he wanted it that way.

They object to Belgrade streets bearing the names of Soviet liberators – not just Tolbukhin, but also his heroic subordinates, Vladimir Ivanovich Zhdanov and Sergey Semyonovich Biryuzov, who died in a mysterious plane crash en route to the anniversary celebration in 1964 – but don’t insist on erecting monuments to victims of NATO’s 1999 aggression. Or even talking about it that much, lest their “democratic friends, partners and allies” (who aren’t any of those things) get offended.

Which leads to such incongruities that the politicians who built their careers by pretending to be royalists and patriots are now the puppets of the same Western governments that backed Tito, and praise Tito’s men at the parade of what little of Serbia’s military survived 15 years of “democratic reforms” – while almost apologizing for Vladimir Putin’s presence in the stands. Yet Putin had earned every right to be there, by not rejecting the heroic deeds of Soviet soldiers even as he leads a nation that has rejected Communism.

There is a lesson for Serbs there, if they are willing to learn it.


Notes

[1] Bulgaria had joined the Axis by signing the Tripartite Pact on March 1, 1941, and took part in the invasion of Yugoslavia in April that year. Following the invasion, Bulgaria annexed most of present-day Macedonia and southeastern Serbia. It did not, however, take part in the Axis invasion of the USSR (though its Navy battled the Soviets in the Black Sea). As the Soviet armies advanced, Bulgaria switched sides on September 8, 1944; thus the Bulgarian soldiers that until a few days earlier were executing Serbian peasants for insurrection became their “liberators,” in one of the many ironies of the war.

[2] See here how the Communist newspaper “Proleter” wrote about Yugoslavia in 1929, for example.


(Copyright Reiss Institute, all rights reserved)


http://www.reiss-institute.org/articles/liberators/#more-1015


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Hа територији Србије, парастосе свим страдалим у комунистичкој репресији 1941-1945. понедељак 20. Oktobar 2014. год. / Српски либерални савет


СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
тел: 062 120 90 36
11 000 БЕОГРАД



Српски либерални савет ће у понедељак 20.10.2014.год. давати на територији Србије, парастосе свим страдалим у комунистичкој репресији 1941-1945.

После служења службе задушнице биће налепљене плакате на свим зградама, и објектима где су се налазили затвори и мучионице злогласне ОЗНЕ пара-полиције комунистичког режима.

Иначе обележавање 20.10. као дана "ЖРТАВА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА" Српски либерални савет обележава десету годину заредом, јер само сећање на невине жртве може довести до помирења на простору Србије.


Oрганизатор Српски либерални савет
У Београду 19.10.2014.год.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Friday, October 17, 2014

PREMIJERA FILMA "U IME NARODA!" - DOM SINDIKATA 22. OKTOBAR [2014] U 18 ČASOVA - O tome sta se sve desavalo po oslobođenju Bograda i Srbije 1944. u dokumentarnom filmu Milutina Petrovića


 
Dokumentarni film U IME NARODA! ekranizuje prvu izložbu o žrtvama komunističkog režima u Srbiji neposredno posle Drugog svetskog rata i dugogodišnjim tabu temama: likvidaciji narodnih neprijatelja, političkim suđenjima, Golom otoku i drugim logorima, progonu kulaka u vreme prinudnog otkupa i kolektivizacije.

Izložba je izazvala veliku pažnju javnosti (zabeleženo je preko 36.000 posetilaca) sa brojnim kontroverzama; različite reakcije, tumčenja i diskusije, prerastajući formu muzejske postavke kroz tribine, projekcije filmova, gostovanja stranih delegacija u događaj za pamćenje.

Film obiluje audio, video i dokumentarnim zapisima koji prate stručno vođenje autora dr Srđana Cvetkovića kroz postavku. Protkan je utiscima i kometarima o izložbi mnogih javnih ličnosti, istoričara i umetnika među kojima su Dušan Kovačević, Goran Marković, Jelisaveta Karađorđević, Pero Simić, Predrag Marković, Lazar Ristovski i drugi.
 
 
 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Monday, October 13, 2014

Беч добио парк Диане Будисављевић / Beč dobio park Diane Budisavljević / "RTS - Radio-Televizija Srbije" October 13, 2014

RTS - Radio-Televizija Srbije
October 13, 2014

Диана Будисављевић, жена која се истакла током Другог светског рата изузетном хуманошћу спасавајући животе више од 12.000 српске, јеврејске и ромске деце из усташког логора Јасеновац, добила парк у Бечу.

Диана Будисављевић
Diana Budisavljević
 
На иницијативу Српског културно-просветног друштва "Просвјета" у Аустрији остварена је идеја да, у знак сећања на Диану Будисављевић, једна улица или парк у Бечу носе њено име, преноси Танјуг.
 
Парк, који се налази покрај бечког дунавског канала у деветом бечком округу, од данас носи име Диане Будисављевић.
 
Диана Будисављевић била је Аустријанка рођена у Инсбруку 1891. године, где је живела и радила као медицинска сестра и где је упознала Србина из Хрватске, касније супруга Јулија Будисављевића.
 
После венчања они су се одселили у Загреб где је Диана током рата, са више сарадника ризиковала живот и спасавала малишане из усташког логора.
 
Она се почетком седамдесетих вратила у Инзбрук где је крајем исте деценије преминула.
 
"Од нашег оснивања нам је била жеља да се њено дело и племенитост учине доступним и аустријској јавности", објаснио је иницијативу председник "Просвјете" Срђан Мијалковић.
 
Мијалковић је рекао да је од 2011. та иницијатива активно промовисана и предлагана институцијама у Бечу.
 
"Први пут после више деценија боравка Срба у овом граду је неко са презименом које се завршава са -ић, или са позитивним односом према српском народу дао име једном јавном простору града Беча, што је најбољи симбол пријатељства два народа, упркос терету историје", констатовао је Мијалковић, задовољан што ће име Диане Будисављевић носити парк у округу који броји више од 40.000 становника.
 
На улазу у парк постављена је спомен-плоча на којој стоје подаци о Диани Будисављевић на српском и немачком језику.
 
Иначе, Диану Будисављевић је Република Србија постхумно одликовала Златном медаљом за храброст "Милош Обилић", Српска православна црква јој је доделила Орден царице Милице, а њено име носе улице у градовима Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.
 
Свечаности су присуствовали, између осталих, амбасадор Србије у Аустрији Перо Јанковић, епископ аустријско-швајцарски Андреј и шефица деветог округа Мартина Малијар, који су говорили о Диани Будисављевић.
 
 
 
 
*****
 
Beč dobio park Diane Budisavljević
 
Diana Budisavljević, žena koja se istakla tokom Drugog svetskog rata izuzetnom humanošću spasavajući živote više od 12.000 srpske, jevrejske i romske dece iz ustaškog logora Jasenovac, dobila park u Beču.
 
Na inicijativu Srpskog kulturno-prosvetnog društva "Prosvjeta" u Austriji ostvarena je ideja da, u znak sećanja na Dianu Budisavljević, jedna ulica ili park u Beču nose njeno ime, prenosi Tanjug.
 
Park, koji se nalazi pokraj bečkog dunavskog kanala u devetom bečkom okrugu, od danas nosi ime Diane Budisavljević.
 
Diana Budisavljević bila je Austrijanka rođena u Insbruku 1891. godine, gde je živela i radila kao medicinska sestra i gde je upoznala Srbina iz Hrvatske, kasnije supruga Julija Budisavljevića.
 
Posle venčanja oni su se odselili u Zagreb gde je Diana tokom rata, sa više saradnika rizikovala život i spasavala mališane iz ustaškog logora.
Ona se početkom sedamdesetih vratila u Inzbruk gde je krajem iste decenije preminula.

"Od našeg osnivanja nam je bila želja da se njeno delo i plemenitost učine dostupnim i austrijskoj javnosti", objasnio je inicijativu predsednik "Prosvjete" Srđan Mijalković.

Mijalković je rekao da je od 2011. ta inicijativa aktivno promovisana i predlagana institucijama u Beču.

"Prvi put posle više decenija boravka Srba u ovom gradu je neko sa prezimenom koje se završava sa -ić, ili sa pozitivnim odnosom prema srpskom narodu dao ime jednom javnom prostoru grada Beča, što je najbolji simbol prijateljstva dva naroda, uprkos teretu istorije", konstatovao je Mijalković, zadovoljan što će ime Diane Budisavljević nositi park u okrugu koji broji više od 40.000 stanovnika.

Na ulazu u park postavljena je spomen-ploča na kojoj stoje podaci o Diani Budisavljević na srpskom i nemačkom jeziku.

Inače, Dianu Budisavljević je Republika Srbija posthumno odlikovala Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić", Srpska pravoslavna crkva joj je dodelila Orden carice Milice, a njeno ime nose ulice u gradovima Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Svečanosti su prisustvovali, između ostalih, ambasador Srbije u Austriji Pero Janković, episkop austrijsko-švajcarski Andrej i šefica devetog okruga Martina Malijar, koji su govorili o Diani Budisavljević.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1721666/Be%C4%8D+dobio+park+Diane+Budisavljevi%C4%87.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Friday, October 10, 2014

“МЕМОРИЈАЛНA БАШТA ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918”

 
 
 
 
Поштованa Господо,
Срби би морали да обележе 100-годишњицу Првог светског рата на величанствен начин.

Ове године 2014 завршавам рукопис књиге ХЕРОЈИ СРБИЈЕ, с којом ћу показати не само да Србију неправедно криве за почетак Првог светског рата, већ да је она, за победу у истом, жртвовала релативно више него и једна друга нација на свету, и да је после истрајног инсистирања на важности Солунског фронта била дефинитивна снага у пробоју истог, што је прекратило рат и тиме спасило од смрти милионе људских бића.

Поред тога предлажем:

“МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.”

То би укључивало следеће:

1.Да деца основних школа оду на бојишта Србије на којима је пао значајан број Срба-војника у ратовима које је Србија водила од 1912. до 1918. године и да ископају прегршт земље и донесу је у цркву где би била освећена.

2.Око два јутра земље на пригодном месту, са надгробним каменом од белог мермера за свако бојиште на ком су Срби ратовали и бројно изгинули за време поменутих ратова. На сваком би било урезано име бојишта, датум битке, и број палих српских војника. Непосредно испред сваког била би бронзана плоча која би покривала прегршт земље са одговарајућег бојишта а коју су ископала деца основних школа Србије пошто им је објашњено зашто то чине.  Чине то да би им се урезало у младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала. Земљa треба да буде освећена пре него што буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту “МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.”

3. На уласку баште да се озида зид на коме би писало "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.“ Непосредно испод овог написа да се уреди да гори вечни пламен док је века и Србије. На левој страни зида да се узида кацига коју су носили Солунци, а на десној православни Крст.

4.Изнад Пламена била би постављена два копља за заставе, једно за заставу под којом су се српски војници борили и умирали у поменутим ратовима, а друго за најстарију познату заставу Србије.

5. Међу споменицима би били засађени божури.

6.У Башти би се налазио простор на коме би могло да се окупи пар стотина лица за пригодан програм или парастос за време православних празника или ради сећања. Башта треба да има звучни систем преко кога би било емитовано, у пријатне дане сваке недеље послеподне, професионално читање пригодних стихова и прозе о страдањима и величанственим победама нараштаја Срба који је живео и гинуо у време поменутих ратова, а то све уз звуке пригодне народне и компоноване музике. Бошњаковићева „Албанска Голгота“ би морала да буде део програма.

7. Башта би морала да буде прошарана клупама.

8. Зеленило и цвеће да буде сађено према временским могућностима.

9. Све ово захтева да Башта буде смештена на простору где неби узнемиравала звуцима из Баште мирни амбијент града и обрнуто.

10. Украсну гвоздену ограду поставити око целе Баште.

“Меморијална Башта Хероја Србије 1912-1918,” која би постојала докле и Србија, била би подесан начин вечног сећања на хероје из поменутих ратова.

НОТА за Србе Дијаспоре:

“Меморијална Башта Хероја Србије 1912-1918 Фонд”

Ја сам послала значајан број Е-мејла Србима широм света у последњих неколико месеци у вези са идејом зидања “Меморијалне Баште Хероја Србије 1912-1918” у знак вечног сећања на српске војнике који су пали у три рата које је Србија водила између 1912. и 1918. године. План је да то буде део општег обележавања 100-годишњице поменутих ратова.

Одговори на мој Е-мејл су изврсни, али, као што је случај и са  многим другим земљама Европе, и Србија је у лошем економском стању и сваки пројекат који није везан са моменталним опстанком стављен је устрану. Ово је заиста несрећна ситуација, јер док друге земље, без обзира на којој су страни фронта биле, улажу значајан труд и средства да јавно обележе  100-годишњицу Првог светског рата и сете се својих хероја, српски напори су досад били врло ограничени, скоро „невидљиви“ у овом погледу. Према томе, свет није потсећен на, нити упознат са великим доприносом Срба Савезничкој победи у Великом рату, иако је Србија заслужила чело стола препознавања у тој ери светске историје.

Та ситуација ме је навела да апелујем на све Србe Дијаспоре, да се уједине као ниједном до сада, да приме на себе изградњу ове Баште као поклон Mајци Србији, као њихов прилог обележавању поменуте 100-годишњице.

Да би се остварио овај подухват потребно је успоставити фонд Меморијалне Баште Хероја Србије 1912-1918” којим би управљала група Срба који би били одговорни да сакупљена средства учине Меморијалну Башту реалношћу.

Ја молим сваког Србина и сваку Српкињу Дијаспоре да помогне да овај пројекат сазори. Срби Дијаспоре су озидали многе дивне цркве, споменике, институције, итд. широм света, ја их позивам сада да приведу пројекат “Меморијалне Баште Хероја Србије 1912-1918” његовом оставарењу. То ће бити Ваш појединачни допринос обележавању 100-годишњице поменутих ратова, које је водио један од најславнијих нараштаја Србије који је икад живео. “Меморијална Башта Хероја Србије” би постојала докле и Србија и била природан начин да потсећа будуће нараштаје Срба на њихове жртве и постизања. Срби Дијаспоре би били поносни заувек.

Имена свих дародаваца била би прописно забележена у књигу која би била чувана у трезору који би био део Баште.

Бићу захвална за Ваше мишљење по горњем.

Можете да ми се обратите и редовном поштом на:

Aleksandra Rebic
P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195
U.S.A.


или електронском поштом на: heroesofserbia@yahoo.com

Посетите мој вебсајт: http://www.heroesofserbia.com/.

Хвала Вам!
Живела Мајка Србија!

Са поштовањем и Искрено ваша,
Александра Ребић
Чикаго
Септембар 2014