Sunday, December 29, 2013

29. децембра 1920. године, Влада Краљевине СХС забранила је Обзнаном Комунистичку партију Југославије, прокомунистичке синдикате и Савез комунистичке омладине Југославије - због коришћења терористичких метода и непризнавања државе Краљевине СХС.

Збор комуниста у Бeограду, 1920, ИАБ.
on Facebook.
 
*****

29. децембра 1920. године, Влада Краљевине СХС забранила је Обзнаном Комунистичку партију Југославије, прокомунистичке синдикате и Савез комунистичке омладине Југославије - због коришћења терористичких метода и непризнавања државе Краљевине СХС.

 
ОБЗНАНА
 
Са више страна и из више поузданих извора, државне власти имају сазнање, да растројни и реакционарни елементи спремају ових дана напад на државу..., њено устројство и друштвени ред са задатком да по руском бољшевичком примеру, све сруше што данас постоји од закона, установа и добара јавних и приватних, а на место свега заведу као у Русији, власт, неколико људи који ће располагати животом, слободом и имањем грађана, а државу нашу отворити инвазији странаца. То они зову диктатуром пролетеријата. И пошто сматрају нашу државу само као један сектор на фронту у борби коју бољшевици воде против осталог света — то ће они на том сектору повести војну против светског капитализма, како би се срушило све и свуда у свету, што су до данас створили дух, снага и рад човечанства.

Наша земља би имала, по њиховим замислима, да понова потоне у крв, да понова уђемо као опет у Русији у унутарње грађанске борбе, међународне ратове и пљачку хране и стоке по селима, и другог имања по варошима.

Комунистичком покрету су се придружли притворно и подмукло многи јавни и тајни непријатељи наше земље и народа. Побеђени у рату, гледају да се после рата освете, овој земљи замећући у њој нереде и подржавајући их и споља и изнутра. Једни се, иако ратни богаташи, уписују у комистичку странку, други дају новац за новине које пишу неистине и драже народ на незадовољство, трећи одржавају везу са иностранством и новчаним фондовима из иностранства набављају бомбе, експлозиве и оружје, четврти свим и свачим спречавају сваки рад у земљи и на рђав глас без доказа, износе све јавне раденике и сав њихов рад. Све то да би се земља збунила, грађани постали равнодушни и огорчени на државу.

Неколико стотина људи плаћаних из тајних фондова иду из места у место, са збора на збор, из воза у воз, из кафане у кафану, ништа друго не радећи но мутећи јавни мир и убијајући код грађана поверење у државу и њену будућност. Данас то чини један, сутра други, на исти начин прекосутра трећи и т. д. једни за другим да би изазвали уверење да је одиста готов смак овог друштва и државе. Најнапреднији међу смутљивцима и агентима те пропаганде су странци који се под именом радника увлаче у радничке организације да их драже и ометају. Своје агете увлаче и у државну службу, шпијунаже ради. Многи иначе добри грађани и чиновци, већ су постали жртве њихове пропаганде, млађи и са мање школе и искуства, међу учитељима на пример, помели су се и несвесни свих последица пристају уз овај растројни рад, називајући се комунистима и друге увлачећи у зло.

Покушавају да шире своју отровну пропагандом међу војском и жандармеријом, како би као у Русији срушили поред осталих и те стубове реда, и завели место њих т. зв. црвену војску и црвену гарду које продужују и данас, кад се цео свет смирује ратове грађанске и међународне.

Ова болест бољшевика која се зове комунизам, оборила је само Русију. За неколико недеља савладала је била Мађарску, али је тамо прошла остављајући пустош и погибију баш оних који су хтели диктатуру. Иначе, Америка, Енглеска, Француска, Немачка и друге уређене и богате државе сузбиле су је у самом почетку, негде лакше, а негде крваво. Чехо-Словачка држава је ових дана морала да учини то исто.

И наша држава не сме допустити проливање крви. Проливено је и сувише. Народ тражи мир да би лечио своје ратне ране и патње. Пошто су превратни елементи изабрали ове дане, кад Велика Народна Скупштина почиње уређивање државе, да почну са општом обуставом рада, коју би потом претворили у неред, крваву пометњу и расуло. Влада је одлучила да се снага државе стави у службу слободе и реда.

Ради тога Министарски Савет
Наређује:

1. Да се до решења Устава, забрани свака комунистичка и друга разорна пропаганда, обуставе њихове организације, затворе њихова зборишта, забране њихове новине и сви други списи, који би мутили спокојство и мир државе, проповедали, правдали или хвалили диктатуру, револуцију или ма какво насиље. Одмах се имаду узаптити сви позиви на генерални штрајк и до месец дана затворити сви који их чине усмено или писмено.

2. Забраниће се све штампане ствари којима се умањује значај ових мера наређених за одржавање слободе, реда и својине. По себи се разуме да остаје нетакнута слобода јавне речи и писања, ако се њима не вређа Држава и не изазива јавна деморализација.

3. Да се у сваком случају нереда са разорним карактером, прво предузимају оштре мере против вођа и моралних подбадача, били они ту или правили вештачки alibi.

4. Заводи се обавезна пријава оружја. Ко не пријави ватрено оружје и експлозиве, кажњава се да 3 месеци затвора са радом.

5. За све време рада Уставотворне Скупштине забрањене су у Београду сваке манифестације растројног и узбудљивог карактера. Војном суду на суђење предају се сви, који би истављали оружани отпор државним органима сигурности.

6. Да се с нашег земљишта протерају сви странци који би се смутњама придруживали и јачали их.

7. Да се из државне службе отпусте сви чиновници виши и нижи, који би продужили пропаганду бољшевизма у нашој земљи, а да се одузме помоћ за школовање свима студентима комунистима.



У Београду, 29. децембра 1920. г. Ј.Б Бр. 29282
Председник Министарског Савета и Министар иностраних послова


МИЛЕНКО Р. ВЕСНИЋ, с.р


Српска историја
on Facebook.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****


ТВ серија “Равна Гора“, 8. део: Систематско фалсификовање / ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ December 29, 2013

Погледи
Милослав САМАРЏИЋ
December 29, 2013



Бројање грешака у ТВ серији “Равна Гора“ постаје не само бесмислено, већ и непримерено.

Грешком се озанача некакав изузетак, док овде видимо систем, тј. систематско фалсификовање историје по свим битним тачкама. Исто тако, не би било у реду све сваљивати на сценаристу и режисера Радоша Бајића. Он је овде само део система, али очигледно и плана за “промену свести грађана Србије“, како је то написао главни консултант серије др Момчило Павловић из Института за савремену историју.

Један од нивоа “промене свести“ састоји се у појачавању култа генерала Милана Недића, који су током рата стварали Немци а у емиграцији љотићевци – јер је и ова власт нека врста недићевске власти, тј. марионетска. Недић се појављује у првој сцени, као позитиван лик. Он је под немачком стражом у Београду.

Немци не дају да му нико дође у госте, чак ни на славу, Ђурђевдан, 6. маја 1941. Недић прича брату Божидару – њега су Немци пустили, свакако због потребе радње серије, да не би причао сам са собом – како је ту на славама уочи рата било пуно света, са све домаћином, подразумева се.

Међутим, у интервјуу “Погледима“, Недићева ћерка Анђелија посведочила је да он уочи рата није долази кући ни на славу. Она је мислила да је то због његове презаузетости, али пуковник Бранислав Пантић пише да је Недић пре свега био велики глумац и демагог, али и женскарош. Чак и у повлачењу преко Албаније у зиму 1915/16, са собом је водио једну од љубавница. Тако су та дуга одсуства од куће уочи рата највероватније у вези са још једном љубавницом.

Дакле, Недић Радоша Бајића не само што је под дуплом немачком стражом, него му и није јасно зашто је под стражом. Наводно је тражио да га одведу у логор, “као и све официре“.

Шта се уистину дешавало, гледаоци би сазнали да је у овим сценама у игру укључен кључни играч – вођа профашистичког покрета “Збор“ Димитрије Љотић, Недићев брат од тетке. Недић је био под његовим утицајем и као војни министар, до октобра 1940, па је растурање зборашких летака у војсци узето као један од разлога његовог смењивања. Убеђени германофил Недић је постао 1939. године, тј. од посете Немачкој. Зато је био један од малобројних официра који су подржали Тројни пакт. У Априлском рату 1941. распустио је своју војску пре него што је морао, на Косову и Метохији, а такође и без наоружавања тамошњих Срба и њихове припреме за одбрану. После једног дефетистичког говора, једноставно је сео у аутомобил и отишао у свој стан у Београду. Био је у некој врсти кућног притвора, али нема говора о строгости. То је у ствари био део плана, који ће се реализовати кршењем међународног права, тј. укидањем Комесарске управе и постављањем тзв. Владе народног спаса, 31. августа 1941.

“Како је могуће да се на границама брани Југославија? Требало је да се војска повуче у шуму, у босанске планине“ – прича даље Недић свом брату. И то је било потпуно супротно. Као министар војске, Недић је заступао застарелу ратни концепцију, по угледну на Први светски рат, па је наређивао изградњу фортификација дуж границе. Колико је то било бесмислено, види се по томе што је југословенска граница, посматрана као фронт према Осовини, била најдужа линија фронта у Европи, не рачунајући СССР. Та линија фортификација остала је упамћена у историји као Недић-Рупникова линија (генерал Лео Рупник). А главни у њеној критици био је управо ђенералштабни пуковник Дража Михгаиловић. Он је фортификације називао мишоловкама и он је, а не Недић, тражио да се одбрана постави у босанским и другим планинама, где Хитлерова механизација не може доћи до изражаја. Штавише, када је видео Дражин реферат о томе, Недић га је послао у затвор, под образложењем да заводи војску на погрешна решења!

После сцене са наводно мудрим и господским Недићем, следи сцена са будним комунистима: они вежбају гађање, и то баш на Равној Гори! И то се дешава 6. маја 1941. Њихов командир већ носи петокраку. У претходној епизоди видели смо да има и један мањи одред, а сада каже: “Напашћемо затвор у Љигу“! Разлог: Немци стрељају таоце у Љигу. То је приказано у следећпој сцени – а то се није десило, као што није било ни комунистичког плана за ослобођење талаца, нити уопште наоружаних комуниста, јер су они тада били у градовима, као немачки сарадници.

Потом се појављује Дражина група, у Заовинама, 7. маја 1941. Дража држи говор о почетку борбе “кад буде куцнуо час“, што је типичан стереотип комунистичке пропаганде. Говори и да ће следеће године у то доба земља бити слободна, што је такође неисторијски, јер је он наравно знао да ће рат потрајати. Обратно, комунисти су, од момента напада Немачке на Совјетски Савез, веровали да ће се рат завршити за неколико месеци.

Онда долази сцена силовања. После опијања, ждрања јагњетине и клања муслимана, сада видимо како један комита из Дражиног окружења силује девојку. Долази њен брат, “син Драган“, и убија га немачким пушкомитраљезом МГ 34, који се иначе није налазио у наоружању Југословенске војске, али то је сада најмање важно. Тај комита из Дражине групе је иначе жандарм, што је по приказ Краљевине Југославије гора опција него да је обичан војник.

У овој сцени је још једном преко целог екрана, нападно, приказана кама (технички гледано – бајонет).

Дража све то немоћно посматра. Тај стереотип такође је преузет из љотићевске пропаганде (код комуниста, у Дражином окружењу такође је хаос, али он је инспиратор хаоса, док код љотићеваца “само“ не може да га обузда).

Да ли уопште треба напоменути да се тачно зна ко је био у Дражиној групи и шта се дешавало и да ни о каквом клању и силовању нема говора?

Да би се употпунио хаос, још једном се инсистира на сукобу међу официрима, мајорима Палошевићу и Станковићу. Из приказа Палошевићевог лика нема ни наговештаја да је недавно командовао у крвавој бици својих четника против немачких командоса, на бијељинском аеродрому.

Следећа сцена дешава се у Универзитетској библиотеци у Београду, 8. маја 1941. Чим се појавио први кадар, постало је јасно које јунаке ћемо сада видети. Комунисте, наравно. Они се тако, уз помоћ разних трикова, приказују афирмативно у целој серији. Сада видимо две лепе девојке, које су сем тога и хумане, теше библиотекарку којој је мобилисан син. Долази Крцун и сво троје одлазе на железничку станицу у Београду да дочекају цара – Јосипа Броза Тита.

Да, ова осма епизода серије “Равна Гора“ зове се управо тако – “Тито“. Бајић улаже огроман напор да појаву комунистичког вође, кога игра Драган Бјелогрлић, прикаже на најбољи могући начин. Прво видимо његову руку са прстеном, па ципеле, па испеглане панталоне… Потом се истичу муижевност, шарм, елеганција, мудрост и вештина. Газдарица, која иначе не издаје стан “само пушачима и комунистима“, видевши Тита одушевљено каже: “Овакав господин заслужује овакав стан!“ Он се заборавља и пали цигарету, али се брзо, дисциплиновано, сети шта је обећао газдарици, и моли Мајстора да однесе и угаси цигарету. Мајстор је, иначе, једно од уобичајених имена за комунисте, поред Студента, Ђака, Уче…

Чак се додаје сцена да би се показали Титова вредноћа и мајсторско умеће – одвалила су се врата од једног ормара и Тито одмах тражи алат…

“У Загребу су Немци и усташе похапсили све наше другове“, каже Тито 8. маја 1941.

У стварности, у Загребу су при крају били преговори између усташа и комуниста о легализацији КПХ у НДХ. Славко Кватерник, Павелићев заменик, записао је у свом дневнику за 22. април 1941. поред осталог и ово:

“Миле (Будак – прим. аут) био поново код мене. Тражио да се убрза договор о сурадњи са комунистима. Поглавник потписао договор. О томе одмах јављено Лорковићу. Он је добио задатак за сурадњу.“

Иначе, Броз је маја 1941. стигао у Земун немачком ратном локомотивом из 1942. године. Ова локомотива је позајмљена из музејског воза „Романтика“ у Београду, где има 7-8 вагона и 10 локомотива. Али, тип пушкомитраљеза и локомотиве, или рецимо црвено слово 7. маја, су детаљи коју су сада најмање важни.


http://www.pogledi.rs/ravna-gora-8-sistematsko-falsifikovanje/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

VIDEO! Osma epizoda - "TITO" "Ravna Gora" / Decembar 29, 2013 / "RTS - Radio-Televizija Srbije"


RTS - Radio-Televizija Srbije
Decembar 29, 2013

 
Published on You Tube by "Ravna Gora TV Serija"
Published on December 29, 2013
RAVNA GORA -  OSMA EPIZODA - "TITO"





http://youtu.be/7t7bFuPys8s


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

"Ravna Gora" - Osma epizoda - "TITO" Decembar 29, 2013 / "RTS - Radio-Televizija Srbije"

RTS - Radio-Televizija Srbije
December 22, 2013

Na peronima zemunske železničke stanice je mnogo sveta. U masi stoji Krcun. Pored njega je Davorjanka Paunović, a sa njom i Veselinka Malinska.

Dočekuju gosta, koji izlazi iz vagona upravo pristigle kompozicije voza Zagreb-Beograd. Laganim korakom, kao da čeka da bude primećen, na peron stupa čovek pedesetih godina u elegantnom odelu - Josip Broz Tito.

 
Dočekuju gosta, koji izlazi iz vagona upravo pristigle kompozicije voza Zagreb-Beograd. Laganim korakom, kao da čeka da bude primećen, na peron stupa čovek pedesetih godina u elegantnom odelu - Josip Broz Tito.
 
 
Istog tog majskog dana, u selu Zaovine na Tari, Milisav Janjić, u punoj ratnoj opremi, sa redenicima preko ramena, kreće prema proplanku na kome se već postrojava odred predvođen pukovnikom Dražom Mihailovićem. Onda mu nešto privuče pažnju. Kao da začu jauk sestre Marice. Prizor koji zatiče na potoku, nagoni ga da skine pušku sa ramena. Odjednom se prolomi pucanj i začu povik: Marice!!!
 
 
 
Epizoda je na programu 29. decembra u 20.05 na Prvom programu RTS-a.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

''Браћо, стид ме је што сам Хрват кад видим крваве усташке злочине. Дошао сам да се са вама борим против тих сатанских кољача. Ево моје пушке, па ме или убијте са њом или ме примите као брата саборца.'' - Божо Лакић / ХРВАТИ У ЧЕТНИЦИМА - Милослав Самарџић

генерал Матија Парац у цивилу са Дражом
 
Када су инжењера Владимира Предавеца, сина историчара и потпредседника Хрватске сељачке странке, Јосипа Предавеца, убијеног у атентату 1933. године - питали зашто је рат провео у четницима, одговарао је да је то био једини пут за некога ко је противник и нацизма и комунизма, а поборник демократије.
 
Један Хрват ступио је у четнике зато што се згрозио над злочинима својих сународника. Био је то Божо Лакић из села Косоре код Врлике.
 
Он је побегао од усташа, отишао код војводе Ђујића и рекао:
 
''Браћо, стид ме је што сам Хрват кад видим крваве усташке злочине. Дошао сам да се са вама борим против тих сатанских кољача. Ево моје пушке, па ме или убијте са њом или ме примите као брата саборца''.
 
Постао је командир чете у Цетинској бригади, којом је командовао такође Хрват, Јанков из Сплита. Емигрирао је са осталим четницима. Преминуо је у Милвокију, где је и сахрањен, по римокатоличком обреду.1
 
Официри Хрвати из југословенских војних школа и академија углавном су служили у домобранима, па је током целог рата важила инструкција коју је мајор Захарије Остојић 17. јула 1942. године пренео војводи Доброславу Јевђевићу:
 
''Са хрватском војском (домобранима) разговарати, а са усташама не."



 Из књиге Милослава Самарџића
''Генерал Дража Михаиловић
и општа историја четничког покрета''
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

"...Tamo gde su bile četničke jedinice u juznoj Lici, ili ma gde, ustaše nisu mogli ubiti ni jednog Srbina putem masovnog pokolja." / Bogdan L. Bolta - Gračačka Četnička Brigada



"Mi znamo, da tamo gde su bile četničke jedinice u juznoj Lici, ili ma gde, ustaše nisu mogli ubiti ni jednog Srbina putem masovnog pokolja. A tamo, gde su bili partizani, i to sa svojim jakim snagama, kao što su ih imali u srednjoj Lici i Krbavi, u srezu udbinskom i koreničkom, ustaše su u tamošnjim srpskim selima nesmetano vršili pokolje tokom rata, kao što su i 1941. g. Dokazano je da je partijska partizanska komanda Hrvatske u leto i jesen 1942. g. namerno sklanjala partizanske jedinice iz srpskih sela u tome delu Like, da otvori put ustašama, da u njima izvrše pokolj."
 
Gračačka Četnička Brigada
Bogdan L. Bolta

 
Foto i tekst zahvaljujuci
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Saturday, December 28, 2013

Rehabilitovan princ Tomislav / "Novosti" December 25, 2013

Novosti
V. Crnjanski Spasojević
December 25, 2013

Viši sud u Beogradu vratio čast i ugled srednjem sinu kralja Aleksandra, rešenje primila njegova sestra Jelisaveta. Zahtev je podneo najmlađi sin Mihailo, a tražiće i restituciju

Kraljica Marija sa sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom
 
PRINC Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra, rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu, 16. decembra. Rešenje je u sredu primila njegova sestra od strica, kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla.
 
- Primila sam rešenje uz ovlašćenje njegovog najmlađeg sina Mihaila, koji inače živi u Beogradu i koji je podneo zahtev za rehabilitaciju, ali je privremeno otputovao - kaže kneginja Jelisaveta za „Novosti“.

Princ Mihailo podneo je zahtev Višem sudu 22. jula ove godine. U rešenju koje je sud doneo pet meseci kasnije doslovce stoji da se „usvaja zahtev za rehabilitaciju pokojnog Nj. K. V. princa Tomislava Karađorđevića i utvrđuje da je ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947. godine ništavan od trenutka njegovog donošenja, kao i da su ništave sve pravne posledice“.

Princ Tomislav je srednji sin kralja Aleksandra i kraljice Marije, rođen 19. januara 1928. u Beogradu, a preminuo 12. jula 2000, u Topoli. U martu 1947, kao i ostalim članovima dinastije, nova vlast oduzela mu je državljanstvo i konfiskovala imovinu.
Srednju školu završio je u Britaniji i odmah posle rata upisao Kler koledž Univerziteta Kembridž, ali ga je zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom napustio. Posvetio se voćarstvu, pa 1950. kupuje veliku farmu na dva sata od Londona. Bavio se uzgojem jabuka, i u jednom trenutku imao 17.000 stabala. U Srbiju se vratio u oktobru 1991.


Princ Tomislav
 
- Bila sam u hotelu „Moskva“ kada me je pozvao Tomislav i pitao da li mogu da ga sačekam na beogradskom aerodromu. Obradovala sam se. Ja sam došla četiri godine ranije i drago mi je da sam na neki način otvorila vrata povratku ostalih. Bila sam bliska sa Tomislavom. Dopisivali smo se dok je živeo u Engleskoj, a po povratku u zemlju često smo ga posećivali na Oplencu, gde je brinuo o zadužbini kralja Petra.
 
Bio je veseo čovek, narodski. Stalno je išao u narod, pomagao mu, i ljudi su dolazili da ga obiđu na Oplencu.
 
- Poslednji put sam ga videla deset dana pred njegovu smrt i bila sam šokirana da i dalje, iako teško bolestan, puši. Sećam se da je primao neke injekcije na bazi biljaka iz Rusije, za koje je verovao da će mu pomoći, i da je u kući bilo jako hladno - kaže kneginja, i podseća da je na njegovoj sahrani bilo mnogo ljudi iz cele Šumadije.
 
Pošto su odlukom Višeg suda ništava sva rešenja proistekla iz ukaza o oduzimanju državljanstva, to praktično znači da naslednici princa Tomislava imaju pravo i na restituciju. I taj zahtev biće podnet narednih dana, a u međuvremenu u toku je postupak rehabilitacije kraljice Marije. Zahtev su podneli supruga i potomci princa Tomislava Linda, Katarina, Mihajlo, Đorđe i Nikola, kao i potomci princa Andreja, Lavinija, Dimitrije i Tatjana.
 
Princ Tomislav iz prvog braka sa princezom Margaritom od Badena ima sina Nikolu i ćerku Katarinu. Iz drugog braka sa Lindom Meri Boni ima sinove Đorđa i Mihaila.
 
Bio je poznat po svom humanitarnom radu i kao zaštitnik crkava, bio je predsednik Odbora za obnovu Hilandara, a Demokratska stranka mu je na prvim posleratnim izborima 1990. nudila da bude njen predsednički kandidat, ali je odbio.
 
Kneginja Jelisaveta Karađorđević
 
CRNA GORA TRAŽI NOVU VILU
 
REŠENJEM Ministarstva finansija nasledstvo kneginje Olge, supruge kneza Pavla, vila „Crnogorka“, vraćena je kneginji Jelisaveti i knezu Aleksandru. Prema saznanjima kneginje Jelisavete, dosadašnji crnogorski ambasador je po završetku mandata napustio vilu, a Vlada Crne Gore traži novu.
 
- Iskreno se nadam da će neka od ponuđenih rezidencija odgovarati Ambasadi Crne Gore, i da će naša vila i fizički biti vraćena, s obzirom na to da brat i ja ne potražujemo u restituciji ništa drugo ni od Srbije, ni od Crne Gore.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
***** 

Thursday, December 26, 2013

Записник са рочишта генералу Михаиловицу / Zapisnik sa rocista generalu Mihailovicu December 24, 2013 Beograd


Записник је власништво српског либералног савета

Kliknite na svaku "sliku" da vidite bolje.
 

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 1 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 2 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 3 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 4 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 5 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 6 of 8

 Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 7 of 8

Zapisnik Beograd December 24, 2013 Page 8 of 8



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
 

Wednesday, December 25, 2013

Thank you and Merry Christmas to all who share love and respect for General Mihailovich and his Serbian Chetniks!


Aleksandra's Note:
 
On this beautiful December 25, 2013, Christmas for so many throughout the world, I send my warmest greetings and gratitude for your support and interest in General Draza Mihailovich, his Chetniks, and the legacy they left us.
 
So many of you around the world have contacted me through the years and I cherish your notes. You make the time and effort that goes into maintaining www.generalmihailovich.com so very worthwhile. It's especially gratifying to know that people of different faiths, ethnicities, and nationalities have found the material here to be valuable and enlightening. Serbian history is so magnificent, interesting, complicated at times, and worthwhile to learn. Thank you for allowing me to share this aspect of it with you and thus help keep the legacy of General Draza Mihailovich and his Serbian Chetniks alive.
 
Merry Christmas, Happy Holidays, Season's Greetings, and Happy New Year!
 
May God Bless you throughout this wonderful season and beyond.
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
Image shared on Facebook. Author unknown at this time.
 
General Mihailovich enjoying the snow during a lighter moment in WWII
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 *****
 

Postupak za rehabilitaciju Draže: Nastavak za 45 dana / "Novosti" December 24, 2013

Novosti
E. R.
24. decembar 2013.

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića sada čeka izjašnjenje tužilaštva. U sudnici se u utorak pojavio i predsednikov savetnik Oliver Antić

Draža Mihailović
 
POSTUPAK za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića ponovo je zaustavljen. Viši sud u Beogradu koji vodi ovaj proces odredio je zastoj od 45 dana kako bi se Prvo osnovno tužilaštvo izjasnilo o krivičnim prijavama koje je Savez antifašista Srbije podneo protiv članova državne komisije za istraživanje Dražinog streljanja, istoričara Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića.
 
Naime, ova dvojica su tvrdila da Mihailović nije imao fer suđenje, dok antifašisti tvrde da su njegove jedinice sarađivale sa okupatorima. Zbog toga sumnjaju da su dvojica istoričara, inače stručnjaci za Drugi svetski rat i četnički pokret - lažno svedočili.

Na jučerašnjem ročištu prvi put se pojavio i savetnik predsednika Srbije Oliver Antić. On je u sud došao kao punomoćnik udruženja i građana koji predlažu da se četničkom komandantu vrate čast i ugled. Odmah na početku usprotivio se svedočenju istoričara Branka Latasa koji je predao sudu nekoliko dokumenata o četnicima i Draži, i prema kojima Mihailovića ne bi trebalo rehabilitovati:

- Sudija, svedok može da bude samo osoba koja govori o onome što je neposredno čula ili videla, a ovo je zloupotreba prava usmerena na odugovlačenje procesa - rekao je savetnik predsednika Srbije.

Latas, koga je sudija Aleksandar Ivanović opominjao nekoliko puta, tražio je da mu se kaže u kome se to svojstvu Antić pojavljuje, na osnovu čega postavlja pitanja, ali i da svedoči „u kontinuitetu, bez prekidanja“.

Advokat Zoran Živanović upitao je Latasa da li mu je poznato da su nemačke trupe u decembru 1941. izvršile ofanzivu na Ravnu goru.

- Jako dobro - odgovorio je svedok. - Bilo je to 6. decembra, i ta operacija zvala se „Mihailović“. Tad su uhapsili Mišića, našli mnoštvo radio-stanica i jednog Nemca, ali se ne zna u kom je svojstvu bio tamo. A Nemci su kod partizana našli svojih 365 zarobljenika i odmah ih oslobodili.

Latas je zatim ispričao kako su zarobljeni i Aleksa Mišić, inače četnik, a nešto kasnije njegov brat Vojislav koji je bio u partizanima. Njihova majka Elza, inače supruga vojvode Mišića, tražila je od Nemaca da joj poštede jednog sina. Poživeo je Vojislav.

- Zašto je bilo baš tako - upitao ga je sudija.

- Mislim da je to bila neka smicalica sa Ravne gore - odgovorio je Latas i izazvao smeh publike.

Antić i Živanović saglasili su se da je predmet sazreo i da bi na sledećem ročištu moglo da dođe do završnih reči.


ČETNICI OPET BODRILI

KAO i svaki put kada se u Višem sudu održava ročište za rehabilitaciju Mihailovića, ispred zgrade u Timočkoj ulici okupi se grupa poštovalaca Čičinog pokreta. I ovog puta nosili su zastave sa natpisima „Srpski četnički pokret“ i uzvikivali Mihailovićevo ime.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:470073-Postupak-za-rehabilitaciju-Draze-Nastavak-za-45-dana

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****