Wednesday, December 31, 2014

LOOKING BACK ON 2014 and the ultimate victory of General Draza Mihailovich. / By Aleksandra Rebic December 31, 2014


Rade Rebic and Aleksandra at the Mihailovich monument
during the Chetnik Family Reunion at St. Sava Monastery
in Libertyville, IL July 19, 2014.
Photo: Rebic collection.

Aleksandra's Note: As we reach the last day of the year, December 31, 2014, it's always a good time to reflect on the trials and blessings of the year gone by and what we have learned and experienced with its passage. It always seems to go by so fast, but if you take the time to reminisce and evaluate, the time we've been given doesn't change, it's what we do with it and how we experience it that influences our perception of that precious time in our lives.

In keeping with the theme of honoring General Mihailovich, 2014 has proven to be a victorious one. Even though Serbia has, for all intents and purposes, "stopped" looking for the remains of General Draza Mihailovich, Serbia's legendary and beloved WWII hero, it has become increasingly clear that with the evolution of each new generation of Serbs both in the homeland and in the Diaspora, his name and legacy is alive and well, thanks to the dedication of all those Serb patriots like my father who refused to give up and stop the good fight. Though the official "rehabilitation" process remains ongoing in the courts of Serbia, including the court of public opinion, in the hearts and minds of those who appreciate all that General Mihailovich was and what he represented, both as a military leader and as a human being, General Mihailovich never required "rehabilitation" and never will. Though he was a martyr, and his mortal life ended tragically at the hands of the Yugoslav Communists in Belgrade, that story will never be over, will never stop being told, and nor will the glory, victory, and honor it contains ever fade into oblivion. Thus, General Mihailovich, though his remains may never be found, will live forever. That is the ultimate victory.

I can't believe 2014 is over! What a year it's been and so looking forward to 2015! I have a good feeling about "Next Year" ! Taking this opportunity to sincerely thank all those who have made 2014 special. Thank you for your support, your friendship, your kindness, and all the things you've done to reinforce that there are truly good people in this world. I'm very happy and honored to have you in my life and hope you feel the same about having me in yours. God bless you and wishing you a very happy, prosperous, and healthy New Year 2015!

Sincerely,
Aleksandra Rebic
Chicago
December 31, 2014


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, December 27, 2014

Дража је већ рехабилитован у срцима већине Срба / Draža je već rehabilitovan u srcima većine Srba / "Pravda.rs" December 27, 2014

Pravda.rs
Пише: Драган Крсмановић, бивши начелник Војног архива
December 27, 2014

Није неопходно отворити поглавље 23 да би се схватило у каквом се стању налази српско правосуђе. Свако ко је водио било какав спор зна да се каљуга неефикасности, корупције и немара не може прогазити на начин како се надамо. Истовремено све је више оних који у безнађу неефикасности и нерационалности прижељкују Немца на челу српског правосуђа или формирање преких судова који би „по кратком поступку…“

 
Пише: Драган Крсмановић, бивши начелник Војног архива
 
Скенирање правосуђа не мора бити ни скупо ни дуготрајно, довољно је одабрати један, по свему школски пример на коме би се могла извршити обдукција српског правосуђа. Ради се наравно о поступку за рехабилитацију генерала Михаиловића.

Већ приликом доношења Закона учињени су пропусти да се детаљније пропише процедура и уграде механизми који би омогућили да се обезбеди ефикасност и правичност поступка. Ипак и такав, мањкав, Закон омогућио је рехабилитацију више стотина лица прогоњених из идеолошких и политичких разлога. Са исте оптужнице, осуђени истом пресудом и пред истим судом су већ рехабилитовани Слободан Јовановић и Момчило Нинчић, али није рехабилитован генерал Миахиловић.

Поступак за рехабилитацију генерала Михаиловића покренули су његов унук Воја Михаиловић, Српски либерални савет, „Погледи“, Смиља Аврамов… још давне 2006.године.

И док се голооточани рехабилитују по аутоматизму, поступак генералу Михаиловићу се стално одлаже „због више силе“. Годину дана је утрошено само да се докаже да је генерал мртав. Као да је судско веће очекивало да се брадати генерал у стодвадесетој години појави на вратима и изјасни се о околностима своје смрти. Следећи трик је био одлушивање о укључивању СУБНОР-а у поступак који је по закону једнострани, па такозване кривичне пријаве против сведока (експерата), па укључивање тужиоца који треба да штити јавни интерес, па коначно замена судије који је изабран на другу дужност.

Оваквим темпом опструкције може се очекивати и замена судија због пензионисања, за коју деценију. Са правне тачке гледано поступак би требао да буде једноставан, слично оном за Слободана Јовановића. И слепац може видети да је процес из 1946.године реализован по стаљинистичком калупу без икакве шансе да окривљени изнесе своју одбрану и докаже „правду“. Брза ликвидација без права на жалбу само је печат на одлуку једне партије да преузме власт рушећи све демократске оквире.

Овај процес је важан као симбол. Као симбол дисконтинуитета са временом кад се судило по партијском налогу, кад се судијама замерало што се држе закона као „пијан плота“ а адвокатима претило због умешне одбране клијента. Као симбол одвајања извршне од законодавне власти у којој ће судије доносити одлуке кад сакупе довољно чињеница за пресуду а не вагати тренутак кад је треба саопштити из пропагандних разлога. Време је да прихватимо да чувена Брозова реченица „Ја ваш суд не признајем, ја признајем само суд своје партије!“ више не представља основни постулат правосуђа и да је суд једнак за све.

Генерал Михаиловић је већ рехабилитован у очима оних који су прегледали судске списе и сагледале сву монструозност овог монтираног процеса који је као претеча хашког трибунала увео „колективни злочиначки подухват“ као основу доказног поступка у коме је било важно доказати било чију кривицу да би се осудила цела, у суштини потпуно хетерогена, група. Генерал Михаиловић је рехабилитован у очима и срцима већине припадника српског народа који су са деценијама закашњења схватио да је комунистички сан био само оруђе у националном урушавању нашег народа иза кога су остале фабрике у рушевинама, неокомунисти на власти и границе на сваком кораку.

Време је да га и суд рехабилитује да бисмо дали шансу да га и службена историја рехабилитује као симбола српског страдања. Јунаку са Дрине и Солунског фронта, човеку који је одбио капитулацију и повео борбу против окупатора, чија је породица лежала у бањичком логору а саборци стрељани као таоци, судили су властити саплеменици. Као и Србију данас странци су га издали, једни јер је Србин, други јер је антикомуниста, али сви јер је био свој и слободан и јер није желео да напусти своју земљу ни америчким ни руским авионом.

Поглавље 23 не мора ни бити отворено. Европска уније није више дом слободних и цивилизованих народа већ бирократска творевина за лакше управљање „ресурсима“. Али са Унијом или без ње Србија мора постати земља у којој ће владати право и правда или ће се слобода заувек одселити из ње.


Извор: Правда

http://www.pravda.rs/2014/12/27/draza-je-vec-rehabilitovan-u-srcima-vecine-srba/


*****

Draža je već rehabilitovan u srcima većine Srba

Nije neophodno otvoriti poglavlje 23 da bi se shvatilo u kakvom se stanju nalazi srpsko pravosuđe. Svako ko je vodio bilo kakav spor zna da se kaljuga neefikasnosti, korupcije i nemara ne može progaziti na način kako se nadamo. Istovremeno sve je više onih koji u beznađu neefikasnosti i neracionalnosti priželjkuju Nemca na čelu srpskog pravosuđa ili formiranje prekih sudova koji bi „po kratkom postupku…“

Piše: Dragan Krsmanović, bivši načelnik Vojnog arhiva

Skeniranje pravosuđa ne mora biti ni skupo ni dugotrajno, dovoljno je odabrati jedan, po svemu školski primer na kome bi se mogla izvršiti obdukcija srpskog pravosuđa. Radi se naravno o postupku za rehabilitaciju generala Mihailovića.

Već prilikom donošenja Zakona učinjeni su propusti da se detaljnije propiše procedura i ugrade mehanizmi koji bi omogućili da se obezbedi efikasnost i pravičnost postupka. Ipak i takav, manjkav, Zakon omogućio je rehabilitaciju više stotina lica progonjenih iz ideoloških i političkih razloga. Sa iste optužnice, osuđeni istom presudom i pred istim sudom su već rehabilitovani Slobodan Jovanović i Momčilo Ninčić, ali nije rehabilitovan general Miahilović.

Postupak za rehabilitaciju generala Mihailovića pokrenuli su njegov unuk Voja Mihailović, Srpski liberalni savet, „Pogledi“, Smilja Avramov… još davne 2006.godine.

I dok se golootočani rehabilituju po automatizmu, postupak generalu Mihailoviću se stalno odlaže „zbog više sile“. Godinu dana je utrošeno samo da se dokaže da je general mrtav. Kao da je sudsko veće očekivalo da se bradati general u stodvadesetoj godini pojavi na vratima i izjasni se o okolnostima svoje smrti. Sledeći trik je bio odlušivanje o uključivanju SUBNOR-a u postupak koji je po zakonu jednostrani, pa takozvane krivične prijave protiv svedoka (eksperata), pa uključivanje tužioca koji treba da štiti javni interes, pa konačno zamena sudije koji je izabran na drugu dužnost.

Ovakvim tempom opstrukcije može se očekivati i zamena sudija zbog penzionisanja, za koju deceniju. Sa pravne tačke gledano postupak bi trebao da bude jednostavan, slično onom za Slobodana Jovanovića. I slepac može videti da je proces iz 1946.godine realizovan po staljinističkom kalupu bez ikakve šanse da okrivljeni iznese svoju odbranu i dokaže „pravdu“. Brza likvidacija bez prava na žalbu samo je pečat na odluku jedne partije da preuzme vlast rušeći sve demokratske okvire.

Ovaj proces je važan kao simbol. Kao simbol diskontinuiteta sa vremenom kad se sudilo po partijskom nalogu, kad se sudijama zameralo što se drže zakona kao „pijan plota“ a advokatima pretilo zbog umešne odbrane klijenta. Kao simbol odvajanja izvršne od zakonodavne vlasti u kojoj će sudije donositi odluke kad sakupe dovoljno činjenica za presudu a ne vagati trenutak kad je treba saopštiti iz propagandnih razloga. Vreme je da prihvatimo da čuvena Brozova rečenica „Ja vaš sud ne priznajem, ja priznajem samo sud svoje partije!“ više ne predstavlja osnovni postulat pravosuđa i da je sud jednak za sve.

General Mihailović je već rehabilitovan u očima onih koji su pregledali sudske spise i sagledale svu monstruoznost ovog montiranog procesa koji je kao preteča haškog tribunala uveo „kolektivni zločinački poduhvat“ kao osnovu dokaznog postupka u kome je bilo važno dokazati bilo čiju krivicu da bi se osudila cela, u suštini potpuno heterogena, grupa. General Mihailović je rehabilitovan u očima i srcima većine pripadnika srpskog naroda koji su sa decenijama zakašnjenja shvatio da je komunistički san bio samo oruđe u nacionalnom urušavanju našeg naroda iza koga su ostale fabrike u ruševinama, neokomunisti na vlasti i granice na svakom koraku.

Vreme je da ga i sud rehabilituje da bismo dali šansu da ga i službena istorija rehabilituje kao simbola srpskog stradanja. Junaku sa Drine i Solunskog fronta, čoveku koji je odbio kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora, čija je porodica ležala u banjičkom logoru a saborci streljani kao taoci, sudili su vlastiti saplemenici. Kao i Srbiju danas stranci su ga izdali, jedni jer je Srbin, drugi jer je antikomunista, ali svi jer je bio svoj i slobodan i jer nije želeo da napusti svoju zemlju ni američkim ni ruskim avionom.

Poglavlje 23 ne mora ni biti otvoreno. Evropska unije nije više dom slobodnih i civilizovanih naroda već birokratska tvorevina za lakše upravljanje „resursima“. Ali sa Unijom ili bez nje Srbija mora postati zemlja u kojoj će vladati pravo i pravda ili će se sloboda zauvek odseliti iz nje.


Izvor: Pravda

http://www.pravda.rs/2014/12/27/draza-je-vec-rehabilitovan-u-srcima-vecine-srba/?lng=lat

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

 

Wednesday, December 24, 2014

Država više ne traži Dražu / "Vesti Online" December 22, 2014

Vesti Online
R. Lončar - Vesti
December 22, 2014

Državna Komisija za otkrivanje istine o smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića prestala je da radi još prošle godine mada nije zvanično rasformirana.

General Dragoljub Draža Mihailović
 
Nedavno je i istraga o ovom slučaju okončana jer nisu nađeni posmrtni ostaci na Adi Ciganliji gde je vršena ekshumacija. Četnički pokret Srbije najavljuje da neće odustati i da će formirati svoju komisiju.
 
- Državna komisija je završila posao i objavila nalaze, a nema novih okolnosti da bi nastavila rad. Ingerencije smo sad preuzeli mi - izjavio je za "Vesti" Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih masovnih grobnica onih koji su streljani posle 1944. godine.

Cvetković dodaje da je više svedoka izjavilo da je Draža streljan pored krečane, u blizini zatvora na Adi Ciganliji, pojedini od njih su naveli da je telo premešteno na drugu lokaciju da mu se zatre trag.

Podsećanja radi, Vlada Srbije je osnovala tzv. Dražinu komisiju 2009. godine i potom su iskopavanja vršena na Adi, po nalogu tužilaštva. Umesto ljudskih nađeni su životinjski skeleti, tragovi lisica i čaure od metaka. Nalaz je obelodanjen i neće se vršiti nova iskopavanja uprkos tome što su pominjane i druge lokacije, poput Velikog ratnog ostrva i Lisičjeg potoka u Beogradu. Za Viši sud istraga je završena i predmet je u tužilaštvu privremeno zatvoren.

Bratislav Živković predsednik Četničkog pokreta Srbije smatra da je državni potez "sraman i da oni neće odustati sve dok se ne pronađe Dražin grob".

- Ovo je još jedan dokaz vladavine nasleđene komunističke svesti iako predsednik države Tomislav Nikolić nosi titulu četničkog vojvode, a ostali, koji su u Srbiji na vlasti, predstavljaju se kao nacionalno osvešćeni. Istovremeno, to je atak na pokušaj nacionalnog pomirenja među Srbima, odnosno izmirenja četničkog i partizanskog pokreta. Ali, Četnički pokret Srbije neće odustati. Formiraćemo svoju komisiju - kaže Živković.


Istraga i o Brozu

- Zadatak naše komisije neće biti samo da otkrije gde je general Dragoljub Mihailović sahranjen, već i da se utvrdi istina da li je partizanski vrhovni komandant Josip Broz zaista sahranjen u toj Kući cveća u Beogradu. O Brozovom mestu ukopa već godinama kruže razne spekulacije, s tim treba raščistiti i obelodaniti istinu, da svi oni koji stižu u Beograd da mu se poklone, saznaju dolaze li na Brozov pravi ili lažni grob - kaže Živković.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/458111/Drzava-vise-ne-trazi-Drazu

 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****


Tuesday, December 23, 2014

Digli ruke od đenerala Draže / "Novosti" December 21, 2014

Novosti
V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ
December 21, 2014

Komisija za pronalaženje groba Draže Mihailovića rasformirana, a Komisija za masovne grobnice bez novca. Neistraženi Lisičji potok i Veliko ratno ostrvo. Druga komisija registrovala je 211 stratišta.

Jedan od pokušaja da se pronađu ostaci Draže Mihailovića na Adi Ciganliji u Beogradu
 
NI tri godine od „otvaranja potrage“ za zemnim ostacima komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića, javnost ne zna gde je pokopan, da li potraga još traje, ako je zaustavljena zašto je zaustavljena, da li su pretražene sve potencijalne lokacije i koliko je to traganje koštalo.
 
Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Mihailovića, formirana 27. aprila 2009, pune dve godine istraživala je arhive, saslušavala svedoke, kopala po dokumentacijama u Londonu i Moskvi. Pošto je predstavila nalaze 14. aprila 2011, posao preuzima Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica ubijenih posle 12. septembra 1944. I ona je počela da radi dve godine ranije. U rukama je imala iskaze više svedoka da je Draža pogubljen kraj zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji. Iskopavanja, koja je vodio istoričar Srđan Cvetković iz ove druge Državne komisije, počela su 18. juna 2011, a prve rupe blizu čuvenog ružičnjaka napravili su upravo Cvetković, Vladimir Todorović iz Tužilaštva za ratne zločine i Blažo Đurović, vlasnik privatnog preduzeća za geodetske radove i rođak ravnogorca Đure Đurovića. Nađeno je više kostiju, ali je ekspertiza na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, mesec dana kasnije, pokazala da su ostaci - životinjski. Posle toga sve je zamrlo i zavladala je tišina.
 
Danas, tri godine kasnije, jedini koji je raspoložen da priča o onome što se desilo jeste Srđan Cvetković iz Komisije za otkrivanje tajnih grobnica. On kaže da Državna komisija za istinu o Draži više ne postoji čak ni na papiru, dok Komisija za tajne grobnice formalno postoji, ali faktički su joj vezane ruke jer ne dobija ni dinara za rad. Cvetković ne zna koliko su istraživanja tzv. Dražine komisije koštala, ali objašnjava da je sondiranje terena bilo donacija Đurovića, a njegov angažman volonterski. Takođe kaže da je ta komisija uradila maksimum koji je mogla: pregledala je sve dostupne arhive, saslušala više desetina svedoka i na osnovu poklapanja iskaza njih četvoro locirala Adu Ciganliju kao mesto pogubljenja i potencijalnu tajnu grobnicu.
 
- Svi svedoci su bili sekundarni, nijedan nije bio očevidac. Zapisnik sa streljanja nije nađen, jer je „šetao“ od jedne političke instance do druge, i na kraju nestao. Arhivski fondovi su iscrpljeni i dok se eventualno ne pojavi nestali, ključni dokument, novih tragova nema, kao ni novih svedoka. Ostalo je samo uverenje da je telo generala Mihailovića posle streljanja ili uništeno ili izmešteno na drugu tajnu lokaciju - objašnjava Cvetković.
 
Ostala mesta pominjana tokom rada komisije kao potencijalne skrivene grobnice (Lisičji potok i Veliko ratno ostrvo), kako potvrđuje Cvetković, nikada nisu ispitane. Kaže, svedočenja o tim lokacijama bila su „odokativna“.
 
Što se tiče rada ove druge komisije, ona je napravila veliku bazu od 56.000 žrtava koje su likvidirane mahom bez suđenja, iz političkih razloga, i zakopane u masovne grobnice. Utvrđeno je ko je kada i gde streljan. Locirane i ekshumirane su grobnice u Sivcu, Boljevcu i Gumištu kod Vlasotinca.
 
- Samo u Beogradu ima desetak takvih stratišta, a u ostalim opštinama u Srbiji po jedno ili dva. Novca, međutim, za dalje istraživanje nema, a Komisija nema ni ingerencije da naloži sondiranje, kopanje, ekshumaciju i veštačenje. To mogu da odrade samo sud i tužilaštvo. Mi čak ne možemo ni da obeležimo mesta egzekucije - tvrdi Cvetković.
 
Dodaje i da je Komisija popisala 211 tajnih grobnica do sada, iako ih sigurno ima mnogo više. Tridesetak najvećih, kaže, trebalo bi obeležiti. Između ostalih: Lisičji potok, Slavnik kod Leskovca, kruševačku Magdalu, Bubanj kod Niša, Kraljevicu kod Zaječara, Čačak pored Morave i valjevsko naselje Peti puk. Stratište kraj mosta na Savi u Šapcu već je obeležilo jedno udruženje građana.
 
- Verovatno neće biti nikakvog pomaka dok se ne donese politička deklaracija u parlamentu kojom bi se osudila ova masovna streljanja. To nam je, uostalom, preporučio Savet Evrope 2006. i Evropski parlament 2009. - zaključuje Cvetković.

KLjUČNI ISKAZ SNIMLjEN

DRAGOLjUB Mihailović streljan je 17. jula 1946, u prvim jutarnjim časovima, na Adi Ciganliji, a njegovo telo bačeno je u krečanu pokraj ograde zatvora, koja je posle nekoliko dana zatrpana. Oružjem sa prigušivačem streljana su tada još sedmorica osuđenika, a osmi, Dragi Jovanović, uprkos zvaničnom državnom saopštenju da je likvidiran, živeo je još dve-tri godine i potom ubijen. Tom činu prisustvovali su Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Josip Hrnčević, tužilac FNRJ, pukovnik Miloš Minić, vojni tužilac, Mihajlo Đorđević, predsednik sudskog veća, Slobodan Krstić Uča, funkcioner Ozne...“

Ovo je ključni trag za „Dražinu komisiju“ - iskaz Slobodana Krstića, koji su devedesetih snimili Miladin Gavrilović iz Zadužbine kralja Petra na Oplencu i novinar Mileta Nedeljković.


SRPSKI GOLOOTOČANI NA MIROGOJU

KOMISIJA za tajne grobnice pronašla je dokaze da je nemali broj golootočana iz Srbije sahranjen na zagrebačkom groblju Mirogoj, u neobeleženim grobnicama. Da bi se istražilo ko sve tamo počiva potreban je međudržavni dogovor Beograda i Zagreba. Među onima koji su gotovo sigurno tamo sahranjeni je i Đorđe Mladenović, koji je na paklenom ostrvu bio istovremeno kad i njegov sin Radoslav. Dešavalo se da jedan od njih dvojice bude u „toplom zecu“ i batina drugog. Radoslav je preživeo. Đorđe je nađen mrtav, sa ekserom u glavi! Neistraženih masovnih grobnica ima i oko Prizrena, Dečana, Peći...


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:525333-Digli-ruke-od-djenerala-Draze


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

 

Wednesday, December 17, 2014

An American military marker honors the Serbian Chetniks who saved the "Forgotten 500" of WWII - Sgt. Curtis Diles of the USAF leaves a living legacy at his gravesite.

Aleksandra's Note: Many of you who visit this website honoring General Draza Mihailovich and his Chetnik forces have become familiar with the wonderful family of Sgt. Curtis "Bud" Diles of the United States Air Force, a WWII veteran who died this year in September shortly after celebrating his 89th birthday. While living, Sgt. Diles dedicated his entire postwar life to honoring the legacy of the Halyard Mission rescue operation of WWII. In July 2014, his daughter Diane Hammond issued a public invitation to Serbians to send birthday wishes to Sgt. Diles for a very special tribute album of memories she was creating for her father. The response was overwhelming. Over 300 messages of love and gratitude and best wishes came in from Serbs all over the world. She was able to present this tribute book of love to her father in July 2014 and he was so gratified. I thank God that he lived long enough to see just how much we Serbians appreciated his love for us.

Below is a brief home video taken of Sgt. Diles and his daughter Diane, one of his four children, in which he describes who he feels are the "real heroes." The video was taken on the occasion of his 89th birthday in July after he received his gift of messages from the Serbians.

This week, the Diles family received the military marker that will be placed at his gravesite in Ohio, and it reflects the heart of a man who never forgot what the Serbians and the Chetnik forces of General Draza Mihailovich did for him in the scary days of 1944 when he was shot down by the Germans while flying over Serbia and subsequently rescued by the Serb patriots and returned home to America. After the rescue and successful evacuation from Nazi-occupied Serbia,  he would live a long and rich life in America, marrying the love of his life, Inez, and enjoying a life-long marriage that lasted until death did them part and produced 26 beautiful children, grandchildren, and great-grandchildren.

Though they are no longer with us, such men never die. They remain with us always and their legacy will continue to teach the future generations about the grand and glorious truths of history.

Sincerely,
Aleksandra Rebic
December 17, 2014

*****

The military marker that will be permanently placed at the gravesite of Sgt. Curtis "Bud" Diles, USAF. The marker reads:
"Curtis Diles, Jr. S. Sgt US Army Air Forces - World War II - Purple Heart-
July 15, 1925 - Sep 10, 2014 -
One of the Forgotten 500 rescued by Serbian Chetniks."
Photo courtesy of Diane Diles Hammond
 
Front of Diles gravestone. The engraving reads: "One Life - One Love"
Photo courtesy of Diane Diles Hammond.
 
Back of Diles gravestone.
Photo courtesy of Diane Diles Hammond.
 
 
*****

Video of Sgt. Curtis Diles and daughter Diane Diles Hammond in July 2014 posted by: "chuck Hammond"




http://youtu.be/kiqks3HVrpw


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Sunday, December 14, 2014

Friday, December 12, 2014

Rehabilitacija poslednjeg kralja - Princ Aleksandar traži vraćanje časti za sebe i oca Petra II / "Novosti" December 10, 2014


 
Petar Drugi sa suprugom i sinom Aleksandrom
 
 
Novosti
V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ
December 10, 2014
 
ADVOKATI prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića podneće u narednih desetak dana zahtev za rehabilitaciju kralja Petra Drugog i njegovog sina i njihovog klijenta - Aleksandra, potvrdio je, za “Novosti”, jedan od kraljevskih zastupnika Đorđe Đukić.
 
- Koliko smo shvatili, biće to samo formalna rehabilitacija, po kratkom postupku - kaže Đukić. - Do sada nismo podnosili zahtev zato što smo verovali da je zakonska rehabilitacija već završena kada je Zakonom iz 2001. ukinut Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947.
 
Tim Ukazom je porodici Karađorđević oduzeto državljanstvo i imovina. Agencija za restituciju se, međutim, pozvala na Zakon o restituciji koji je decidan - da bi nekome bila vraćena imovina neophodno je da dostavi pravosnažno rešenje o sudskoj rehabilitaciji. To se odnosi na sve građane, pa i na kraljevsku porodicu. Zato su sudski već rehabilitovani kraljica Marija i njeni sinovi, prinčevi Tomislav i Andrej, kao i knez Pavle i kneginja Olga.
 
Agencija je još 10. oktobra dostavila advokatima Karađorđevića Nalog za dopunu zahteva za restituciju, u kojima im, između ostalog, traži dokaze o rehabilitaciji kralja Petra, princa Aleksandra, kao i prinčeva Tomislava, Andreja i kraljice Marije. I dok u nadležnom Višem sudu u Beogradu tvrde da je Agencija dala rok mesec dana, i da je on već istekao, Đukić kaže da roka nema, ali da će se zahtev pred sudom naći ubrzo.

Agencija za restituciju je u nalogu tražila i da im bude dostavljen izvod iz javnog registra u kojem su upisane pokretne stvari čije se vraćanje traži, zatim uverenje o identifikaciji iz starog premere katastarskih parcela, dokaz o pravu svojine članova dinastije Karađorđević za sve nepokretnosti na području opštine Kučevo, kopiju plana za katastarske parcele u Sokobanji. U vezi sa zahtevom za vraćanje rudnika, tražili su rešenje o nasleđivanju doneto u ostavinskom postupku iza smrti kralja Aleksandra Prvog, koje se odnose i na rudarska prava i rudarske terene. Traženo je i preciziranje zahteva u vezi sa vraćanjem nekretnina u Topoli.

I dok su imovinu kralja Aleksandra nasledila sva trojica sinova, imovinu kraljice Marije, po testamentu, nasleđuju samo potomci prinčeva Andreja i Tomislava. Kako je kraljica navela u testamentu od 24. februara 1960, svom najstarijem sinu, kralju Petru Drugom, nije ostavila ništa, jer “on već prima odgovarajuće provizije iz drugih izvora”, a i ona mu je “tokom života poklonila lične posede velike vrednosti”.

“ROLS-ROJS” ČUVA GARDA

MADA su iz Agencije za restituciju već stigle naznake da jedan deo nekretnina i pokretnosti, pre svega Beli dvor, neće biti vraćeni jer su zakonom zaštićeni kao kulturna dobra, Karađorđevići se pitaju da li su baš sve pokretnosti zaštićena dobra. Deca kneza Pavla, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar, tražili su “rols-rojs” svog oca, koji se nalazi u garaži Doma garde na Topčideru, verujući da on ne može biti zaštićeno kulturno dobro.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:523591-Rehabilitacija-poslednjeg-kralja


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, December 06, 2014

BATTLE OF PADJANE 7Oth Anniversary Commemoration Sunday December 7, 2014 / Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore / INDIANA / Покрет српских четника Равне Горе прославиће 70-ту годишњицу од разбијања комунистичких блокада у Книнској крајини, на брду Марвеђаку у селу Пађенима 1944. године, а уједно обилежиће прославу непобедиве Динарске четничке дивизије и њеног легендарног комаданта Војводе Момчила Ђујића, у недељу 7. децембра 2014. године у Спомен дому ђенерала Драже Михаиловића у Шервилу, САД.


Memorial Service following Divine Liturgy
at St. Ilija Serbian Orthodox Church
Merrillville, Indiana.
 
Banquet and Program at:
General Draza Mihailovich Memorial Hall
Schererville, Indiana
1:00 p.m.
1350 Woodview Dr.
Crown Point (Schererville), Indiana, 46307
 
By Vera Dragisich:
 
"The break-through battle at Padjane was fought on the night between December 2 and 3, 1944.
 
"Покрет српских четника Равне Горе прославиће 70-ту годишњицу од разбијања комунистичких блокада у Книнској крајини, на брду Марвеђаку у селу Пађенима 1944. године, а уједно обилежиће прославу непобедиве Динарске четничке дивизије и њеног легендарног комаданта Војводе Момчила Ђујића, у недељу 7. децембра 2014. године у Спомен дому ђенерала Драже Михаиловића у Шервилу, САД.
 
"Прослава ће почети парастосом после св. литургије у храму св. Илије, а у 1 час после подне одржаће се свечани банкет са академијом у Спомен дому.

"У вези са тим, чини нам необичну част да вас позовемо да тога дана будете са нама да заједнички и братски обилежимо овај велики догађај.
 
"У нади да ћете се одазвати нашем позиву, поздрављамо вас са нашим борбеним поздравом;

Слобода или смрт! - Равна Гора победити мора!
 
 

Vera Dragisich
Secretary, Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore
Editor, English Section, "SRBIJA" ("SERBIA") Newspaper
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****
 
 

Дан Динарске Четничке Дивизије - Субота 6. Децембра 2014. ЛОНДОН / Банкет - Игранка / Покрет Српских Четника Равне Горе

 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@Hotmail.com
 
*****