Tuesday, September 30, 2014

Images from Pranjani and Leusici, Serbia - 70 Year Anniversary of "Operation Halyard" / Osnivanje FONDACIJE "HALIJARD" / Establishment of the "HALYARD MISSION FOUNDATION" September 2014

Pranjani, Serbia and the two plaques, one in English, the other in Serbian Cyrillic, commemorating the historic Halyard Mission Rescue Operation of 1944.
Photos by Bojan Dragicevic.
 
 

Aleksandra's Note: On September 22, 2014 in the beautiful villages of Pranjani and Leusici in Serbia, the 70th anniversary of the great Halyard Mission Rescue Operation was marked and celebrated. The local Serbians had the honor of hosting various dignitaries and the descendants of Allied airmen who were successfully evacuated from behind enemy lines at the improvised "airport" on Galovica Field in Pranjani in 1944 by General Draza Mihailovich and his Chetnik forces. At the same time, the "Halyard Foundation" was established which is dedicated to remembering the legacy of the historic rescue mission.

Pranjani and Leusici are striking for their landscapes and for the lovely structures that complement the natural beauty of the area. Many thanks to Bojan Dragicevic for capturing the images of this moment in time and to "Rajski Konaci" on Facebook who shared these wonderful photographs of the events.

Sincerely,
Aleksandra Rebic

*****

Rajski Konaci on Facebook September 22, 2014:

"U selima Pranjani i Leusici, obelezeno je 70.godina Halyard Mission/Misija Halijard. Lokalna zajednica je imala cast da ugosti visoke zvanice, potomke saveznickih pilota koju su 1944. evakuisani sa improvizovanog aerodroma na Galovica polju. Istom prilikom je osnovana Fondacija Halijard koja ce cuvati secanje na ovaj istorijski dogadjaj."

All photos/Sve fotografie: Bojan Dragicevic


























 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****
 

Sunday, September 28, 2014

Zašto još nije rehabilitovan đeneral Draža Mihailović? / "Press Online" Sept. 13, 2014

Press Online
Slobodan Đurić
September 13, 2014

Dana 18.09. 2014., zakazano je ročište za rehabilitovanje đenerala Mihailovića. Da li će to biti završeno ročište prosudićete na osnovu beleške prisutnog na poslednjem ročištu.

 
Osam godina od pokretanja sudskog postupka rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, vođi prvog srpskog antifašističkog pokreta, održano je još jedno, po ko zna koje po redu ročište, dana 6.06.2014.g. Ispred zgrade suda prisutno je značajno policijsko obezbeđenje. Prema izjavi predsedavajućeg sudskog veća na prethodnom ročištu, ovo je trebalo da bude završeno ročište. Međutim, ovog puta se po prvi put pojavljuje zamenik višeg javnog tužioca, sa zahtevom da se upozna sa predmetom, koji po izjavi sudije ima više kvadratnih metara polica.
 
Zatim, je reč dobio predstavnik predlagača rehabilitacije Mihailovića, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, pošto su svi prethodni predlagači dali izjavu. Predlagač se fokusira na sam tok i ishod sudskog postupka godine 1946. Suđenje je održano u velikoj sali Doma garde na Topčideru, koja je svakog dana bila dupke puna pristalica komunističkog režima. Sve vreme sudija je ulagao napor da umiri publiku koja je uzvikivala pogrde optuženom. Pošto je suđenje bilo prenošeno preko radija, koji se preko zvučnika mogao čuti, u više gradova Srbije, htelo se pokazati kakvo je raspoloženje prema ravnogorskom pokretu i njegovom komandantu. U takvoj atmosferi istakao se javni tužilac pukovnik Miloš Minić, koji se prethodno dokazao kao šef beogradske OZNE 1944-1945, u vreme „divljeg čišćenja“ kada je stradalo u Beogradu bez suđenja preko 10 000 „narodnih neprijatelja“. Veći broj tački optužnice, čak ni ovaj nepristrasni „Vojni sud“ nije mogao da prihvati.
 
Advokatima odbrane nisu dozvoljene odgovarajuće konsultacije sa branjenikom, a jednom od njih kao „nagradu“ za briljantnu odbranu, Dragiću Joksimoviću, usledio je višegodišnji zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde je i preminuo. Sama Mihailovićeva odbrana je bila takva da je osporila sve optužbe tužioca. Ova završna reč je trajala pet sati i predstavlja pouke reči Srbima šta ih čeka pod vlašću komunista. Inače po prvi put, dan uoči završne reči nije mu u hranu stavljen Meksalin-opijat po receptu „učitelja“ OZNE, sovjetskog NKVD-a.
 
Dva dana po izricanju presude, izvršena je egzekucija, pošto nije dozvoljena žalba Višem Sudu, a prezidijum Skupštine Jugoslavije je ekspresno, u roku od jednog dana odbio pomilovanje. Državna komisija za otkrivanje groba đenerala Mihailovića osnovana još 2009.godine, do sada nije uspela da otkrije datum i mesto egzekucije, kao ni mesto pokopa, posle jedne neuspešne probne ekshumacije na Adi Ciganliji.
 
Po završnom izlaganju poslednjeg predlagača rehabilitacije, umesto završne reči, sudija zakazuje sledeće ročište kroz tri meseca, ostavivši mogućnost javnom tužiocu da se upozna sa materijalom iz proteklih osmogodišnjih ročišta.
 
 
Slobodan Đurić
Predsednik Udruženja političkih zatvorenika
i žrtava komunističkog režima
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Friday, September 26, 2014

Serbia's Crown Prince Alexander at the opening of the "70th Anniversary of Operation Halyard Exhibition" September 23, 2014 / Престолонаследник Александар на отварању изложбе поводом 70. годишњице мисије Халијард

www.royalfamily.org
September 23, 2014

His Royal Highness Crown Prince Alexander II attended this evening the official opening of the exhibition on the 70th anniversary of Operation Halyard, the biggest Allied airlift operation behind enemy lines during World War II. This exhibition is organized under auspices of HE Mr Tomislav Nikolic, President of Republic of Serbia, and in cooperation with Ministry of Defense of Republic of Serbia and the United States Embassy in Belgrade.

 Serbia's Crown Prince Alexander II second from right.
 
The official opening was also attended by Professor Dr. Oliver Antic, special representative of the President of Serbia, who addressed the gathering, as well as the President of Halyard Foundation Lt. John Cappello and Mr. Gordon Duguid,Deputy Chief of Mission at the United States of America Embassy in Belgrade. Among guests were General Ljubisa Dikovic, Chief of Staff of the Army of Serbia and many other distinguished guests.

In a picture displayed there are American pilots, Serbian soldiers and villagers and priests celebrating together the birthday of HM King Peter II of Yugoslavia in 1944.

During Operation Halyard in 1944, from an improvised airstrip in the Village of Pranjani near Gornji Milanovac, several hundred United States pilots and several dozen British pilots, together with air crews from Russia, France and other allied countries were taken to freedom in a joint operation conducted by Serbian villagers, Yugoslav Army in the Homeland under command of General Dragoljub Mihailovic and the American Office of Strategic Services (OSS).

President Harry S. Truman decorated posthumously General Dragoljub Mihailovic with the Legion of Merit for his support to Allied forces and contribution to victory in World War II.

http://www.royalfamily.org/crown-prince-alexander-at-the-opening-exhibition-70th-anniversary-of-operation-halyard/


*****

Престолонаследник Александар на отварању изложбе поводом 70. годишњице мисије Халијард.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II присуствовао је вечерас отварању изложбе посвећене седамдесетој годишњици мисије Халијард, највеће операције спасавања оборених савезничких пилота у Другом светском рату, изложбе која је организована под покровитељством председника Републике Србије Њ.Е. г-дина Томислава Николића, у сарадњи са Министарством одбране Републике Србије и амбасадом Сједињених Америчких Држава у Дому гарде у Београду.

На свечаном отварању говорили су изасланик Председника Републике проф. др Оливер Антић, председник Фондације Халијард пуковник Џон Камело, заменик америчког амбасадора г-дин Гордон Дугуид, а свечаности су присуствовали и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, и многи други уважени гости.

На једној од фотографија приказаних на изложби из 1944. године виде се припадници Југословенске Војске у отаџбини, мештани, свештеници и амерички пилоти како заједно прослављају рођендан Њ.В. Краља Петра II.

Током операције Халијард, 1944. године са импровизованог узлетишта у селу Прањани близу Горњег Милановца спасено је више стотина америчких пилота и више десетина британских, као и чланови руског, француског, и другог савезничког особља у акцији коју су заједничким напорима извели српски сељаци, Југословенска војска у отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и америчка војнообавештајна служба ОСС.

Због помоћи савезничкој војсци и доприноса победи у Другом светском рату, амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Дражу Михаиловића највећим ратним одликовањем које САД додељују странцима „Легијом за заслуге.“


http://www.royalfamily.org/crown-prince-alexander-at-the-opening-exhibition-70th-anniversary-of-operation-halyard/?lang=cir


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Thursday, September 25, 2014

Belgrade: An exhibition on the rescue of US pilots in Serbia in 1944 - [Halyard] / "Voice of Serbia" September 24, 2014

Voice of Serbia
September 24, 2014
MRS


An exhibition of documents and photographs on the occasion of the 70th anniversary of the Halyard mission, during which more than 500 American airmen were rescued near the town of Čačak in Serbia, in the Second World War, has been opened in the Dom Garde mansion, in Topčider, Belgrade. The ceremony was attended by representatives of the Defence Ministry, the Serbian Army, the US Embassy in Belgrade, the Halyard Foundation from Washington, DC, and by Serbian Army Chief of Staff general Ljubiša Diković. US Deputy Ambassador to Serbia Gordon Duguid said that the exhibition showed that the efforts and courage of Serbian people in the process of rescue of the US pilots had not been forgotten. Serbian President Advisor Oliver Antić said that representatives of the Yugoslav Army in the Homeland, led by Dragoljub Draza Mihailovic, had rescued more than 500 American airmen and their colleagues from other countries as well. President of the Halyard Foundation, lieutenant John Cappello, announced that Serbian President Tomislav Nikolić, Defence Minister Bratislav Gašić, Serbian President Advisor Oliver Antić and Serbian Army Chief of Staff general Ljubiša Diković had been awarded Foundation recognitions.


http://voiceofserbia.org/content/belgrade-exhibition-rescue-us-pilots-serbia-1944

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Wednesday, September 24, 2014

Kada su Srbi spasavali američke pilote...[Izložba dokumenata i fotografija povodom sedam decenija od misije "Halijard"] / "B92" [Tanjug] Sept. 23, 2014

B92
Tanjug
September 23, 2014

Izložba dokumenata i fotografija povodom sedam decenija od misije "Halijard", tokom koje je u Drugom svetskom ratu u Pranjanima kod Čačka spaseno više od 500 američkih vazduhoplovaca, otvorena je večeras u Beogradu.

Tanjug / Ministarstvo odbrane
 
Izložbi koja je otvorena u Domu garde na Topčideru prisustvovali su predstvanici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ambasade SAD u Beogradu i Fondacije "Halijard' iz Vašingtona, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srbije Ljubiša Diković, princ Aleksandar Karađorđević...
 
Zamenik ambasadora SAD u Beogradu Gordon Dugud je rekao da i ova izložba pokazuje da nisu zaboravljeni svi napori i hrabrost srpskog naroda u spasavanju američkih pilota. On je dodao da je ovo kao i jučerašnje obeležavanje sedam decenija od operacije "Halijard" u Pranjanima, veza koja postoji između dva naroda u situaciji kada smo suočeni sa tiranima.
 
Dugud je još jednom odao počast srpskom narodu za sve što je tada urađeno i u znak sećanja na herojski podvig svoje kraće obraćanje završio rečima: "Hvala, Srbijo".
 
Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić je podsetio da su predstavnici Jugoslovenskog pokreta u otadžbini Dragoslava Mihailovića tada spasili više od 500 američkog vazduhoplovnog osoblja, ali i pilote iz drugih zemalja. Antić je dodao da su pri tome mnogi od Srba i stradali ne želeći da odaju gde se piloti kriju i da to pokazuje kako Srbi na savezništvo gledaju, kao na ideju za koju se mora i treba žrtvovati.
 
Predsednik fondacije misije "Halijard" Džon Kapelo je rekao da su dobitnici karte i zahvalnice te fondacije predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar odbrane Bratislav Gašić, kao i Antić i Diković.
 
Tanjug / Ministarstvo odbrane
 
U ime predsednika Republike člansku kartu i zahvalnicu primio je Antić. U Pranjanima, između Gornjeg Milanovca i Čačka, tokom Drugog svetskog rata organizovana je najveća akcija savezničkih snaga za spasavanje američkih pilota iza neprijateljskih linija, nazvana "Halijard".
 
Operacija "Halijard" iz leta 1944. godine se smatra i za jednu od najuspešnijih spasilačkih misija izvedenih iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja. Tada je oko 1.000 američkih pripadnika vazduhoplovnih snaga oboreno je iznad okupirane Jugoslavije, od kojih je veliki broj završio u Srbiji. Selo Pranjani je mesto gde je počelo spasavanje više od 520 savezničkih pilota u avgustu 1944. tako što je uz pomoć srpskog lokalnog stanovništva napravljena pista na koju su američki avioni mogli da slete i spasu pilote.
 
Pripadnici Vazduhoplovnih snaga SAD, po povratku u otadžbinu, posvedočili su o požrtvovanosti lokalnih srpskih seljana koji su ih hranili i štitili, u nekim slučajevima i do šest meseci. Američki piloti evakuisani su s privremenog aerodroma Galovića livade, pod Ravnom gorom, u više desetina noćnih i dnevnih letova transportnih aviona, koji su ih prebacili do baza u Italiji.
 
Misija "Halijard" ostvarena je u saradnji s pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su organizovali prihvat pilota i njihovo skrivanje od Nemaca. Američki zvaničnici su poslednjih godina posećivali Pranjane i izražavali zahvalnost srpskim porodicima koje su spasle stotine američkih pilota, koje su u Drugom svetskom ratu oborile nacističke snage.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Tuesday, September 23, 2014

Sedam decenija “Halijarda”: Rizikovali živote da spasu američke pilote / "Blic" Sept. 22, 2014

Blic Online
V. Nikitović
September 22, 2014
Foto: V. Nikitović

Da nije bilo hrabrih ljudi iz Pranjana i okoline koji su rizikovali živote skrivajući savezničke pilote, mog oca bi ubili Nemci i ja danas ne bih pričala sa vama.

 Bilo je i suza na rastanku s pilotima: Petko Damljanović
 
Ovo su reči Barbare Hetsted, ćerke američkog pilota Čarlsa Dejvisa, koji je avgusta 1944. godine evakuisan u operaciji “Halijard”, najvećoj akciji spasavanja savezničkih vojnika iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu.
 
Barbara Hetsted, ćerka američkog pilota Čarlsa Dejvisa
 
Ona je iz SAD stigla u podsuvoborsko selo Pranjane, gde je na nekadašnjem improvizovanom aerodromu Galovića polje obeležena 70. godišnjica misije.


- Iz svake očeve reči o ovom događaju izvirala je ogromna zahvalnost koju je osećao prema narodu ovog dela Srbije, jer su ti ljudi sebe dovodili u ekstremnu opasnost skrivajući i štiteći američke pilote koji su oboreni iznad Jugoslavije. Kod svojih hrabrih domaćina, koji su njega i saborce hranili, pojili i oblačili, boravio je 66 dana. Pričao je da su seljani često gladovali kako bi piloti imali šta da jedu.

 
Do smrti mu je bilo žao što nikada za tu plemenitost i požrtvovanost nije mogao da im se oduži - priča Barbara Hetsted.
 
Operacija “Halijard”, u okviru koje je evakuisano 520 američkih pilota i članova posade, oborenih iznad Jugoslavije tokom bombardovanja nacističkog kompleksa rafinerije nafte u rumunskom gradu Ploeštiju, odvijala se tokom šest prolećnih i letnjih meseci 1944. godine. Prizemljeni piloti dovoženi su u Pranjane i okolna sela i raspoređivani po kućama, gde su seljani brinuli o njima i krili ih od Nemaca.
 
I pored toga što je za davanje bilo kakvih podataka o savezničkim vojnicima bila obećana nagrada, nijedan od avijatičara nije otkriven.
 
- Evakuacija je započela 9. avgusta 1944. godine. Na aerodrom na Galovića polju uz jaku buku sletelo je nekoliko aviona. Na brzinu je izvvršeno ukrcavanje i letelice su krenule put Italije. Bilo je suza na rastanku sa američkim pilotima jer smo se zbližili sa tim ljudima - priseća se Petko Damljanović, koji je kao pripadnik četničkog pokreta obezbeđivao aerodrom.
 
Iako je najveću žrtvu za spasavanje pilota podneo narod podsuvoborskog kraja, specijalni izaslanik predsednika Republike Oliver Antić jubilej je iskoristio za glorifikaciju četničkog komandanta Draže Mihailovića. On je u svom govoru citirao tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana i francuskog generala De Gola, koji su, kako je naveo, Mihailovića nazvali legendarnim komandantom.
 
Antić je rekao i da su seljani Pranjana i pripadnici ravnogorskog pokreta bili “pod neprestanim udarom Nemaca i partizana”.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Monday, September 22, 2014

Srpski rodoljubi spasli 520 savezničkih pilota / "Novosti" September 22, 2014

Novosti
V. Ilić - M. Lopušina
September 22, 2014

Sedamdeset godina od evakuacije američkih vazduhoplovaca sa aerodroma u Pranjanima kraj Čačka. Po kućama u Pranjanima boravilo i do 5-6 avijatičara, koje su sakrivali, čuvali i hranili srpski seljaci podno Suvobora

 
Formacije savezničkih aviona, dejstvujući na objekte neprijateljske teritorije, preleću našu zemlju. Iz oštećenih aviona posada se skakanjem spasava. Preduzmite potrebne mere da ih od neprijatelja sačuvate. Spaseni avijatičari iz svih krajeva biće vama upućeni. Pripremite njihovu zaštitu, snadbevanje i evakuaciju.
 
Ova naredba generala Dragoljuba Draže Mihailovića stigla je u januaru 1944. godine u štab Prvog ravnogorskog korpusa, koji je bio pod komandom poručnika Zvonka Vučkovića. Samo nekoliko dana kasnije spasena je prva grupa od 20 avijatičara koji su iz zapaljenog aviona iskočili na Zlatiboru. Oni su odmah evakuisani na prostor takovskog sreza.

Tada još niko nije slutio da će ova akcija ravnogoraca i meštana sela pod Suvoborom i okolini biti uvod u najveću savezničku akciju spasavanja u Drugom svetskom ratu, jer, zahvaljujući velikodušnoj pomoći lokalnog stanovništva, koji su žrtvovali sopstvene živote kako bi sakrili savezničke avijatičare, tom prilikom spaseno je 520 pilota i članova posade.

- Spaseni avijatičari su smeštani u kuće kod seljaka u Pranjanima u neposrednoj blizini Ravne gore. Na severoistočnoj strani sela nalazila se zaravan Galovića brdo. Na tom mestu, oko 800 metara dužine i 300 metara širine, odlučeno je da se podigne aerodrom. Više stotina ljudi, oko 200 volovskih kola, radili su punih meseca dana na pripremanju terena za aerodrom - ispričao nam je istoričar Istorijskog arhiva u Čačku Goran Davidović. - To nije bio nimalo lak posao, budući da su u blizini od 30 do 40 kilometara bile nemačke vojne posade i postojala je stalna opasnost od njihovog upada. Bio je dovoljan samo jedan špijun pa da se sve otkrije, ali srpski narod je svim srcem bio uz zapadne saveznike. Radovi na aerodromu završeni su krajem aprila.

AMERIKA NIJE ZABORAVILA

PROSTOR na Galovića brdu, koje je poslužilo avijatičarima kao pista, kasnije je nazvan - Aerodrom slobode i ratnog savezništva SAD i trupa generala Draže Mihailovića.

Danas je ovaj aerodrom obična poljana, koja se od drugih jedino razlikuje po tabli koju su ovde pre nekoliko godina u znak zahvalnosti podigli preživeli američki avijatičari. Ipak, Amerikanci nisu zaboravili na velikodušnost Pranjanaca, pa je tako američka ambasada u Beogradu nedavno donirala veliku novčanu pomoć za rekonstrukciju ovdašnje seoske škole.

Tokom 1944. godine u Pranjane su, bežeći od nemačkog okupatora, stizali saveznički avijatičari iz gotovo svih krajeva nekadašnje Jugoslavije, ali i iz Rumunije, Bugarske, Mađarske... Pranjanci su u svojim kućama sakrivali po pet-šest pilota, tu ih hranili, oblačili... Pojedinci su ostali i više od šest meseci u ovom selu podno Suvobora.

- Bukvalno su se srodili sa nama. A onda su Pranjanci na Galovića brdu počeli izgradnju aerodroma. Dovlačili su volovskim kolima kamenje i kaldrmu, kako bi napravili stazu. Trajalo je to dugo, mesecima, od jutra do mraka. Kada je sve bilo spremno došli su avioni. Pamtim da su na rastanku svi plakali - pričao nam je svoja sećanja Velisav Janković, svedok dešavanja iz 1944. godine u Pranjanima.

 
Prva grupa evakuisana je 29. maja, oko 40 američkih i britanskih avijatičara. U naredna dva dana, 30. i 31. maja, evakuisana je celokupna britanska vojna misija koja je bila kod Vrhovne komande JVuO. Broj spasenih američkih avijatičara u julu 1944. godine iznosio je više od 200. Nekoliko dana pre najveće akcije spasavanja (10. i 11. avgust), kada je na Galovića Brdo sleteleo čak 16 transportnih aviona i odvezlo 252 američka avijatičara, general Draža Mihailović se obratio pilotima:

- Veza s vašom komandom u Fođi urodila je plodom, i vi ćete za koji dan biti daleko od nas. Daljina, ipak, neće oslabiti naše simpatije, jer nas za večita vremena vežu teški dani i zajednička stradanja, isti ideali i ista vera u pobedu dobra nad zlom.... Od svih savezničkih vojski u svetu, mi smo jedina koja se bori ne samo na jednom, čak ni na dva, već, nažalost, na tri fronta. Prvi je front protiv okupatora, silnog, svirepog i do zuba naoružanog, koji za svaku svoju glavu traži naših-srpskih-stotinu; drugi je protiv ustaša, koji su po zločinima prešli svoje gospodare, stavljajući pod nož sve što je srpsko: žene, decu, starce, sve bez razlike...; a treći front, najžalosniji i sada već najteži, to je front koji su sluge Crvene internacionale otvorile protiv nacionalne Jugoslavije, slabeći njene snage i pretvarajući nacionalni rat u građanski i istrebljenja. Dok mi podnosimo trostruke udarce, Saveznici nas napuštaju, a poslednjima još i pomažu...

Prilikom spasavanja avijatičara neretko su izbijale i borbe sa Nemcima, što je za ovaj narod bilo veoma rizično budući da je na snazi i dalje bila surova nemačka naredba da će se za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 Srba. Ipak, ravnogorcima su saveznički avijatičari u tom trenutku ipak bili prioritet pa su se upuštali i u borbe sa okupatorima. Jednom prilikom krajem maja 1944. godine, kada je oboren jedan američki avion u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, došlo je do borbe ravnogoraca i Nemaca. Tada je poginulo deset ravnogoraca iz Dragačeva.

ODLIKOVANjE ZA DRAŽU

GENERAL Draža Mihailović posmrtno je odlikovan Legijom za zasluge od strane američkog predsednika Trumana, 29. marta 1948. godine. Truman je u obrazloženju za odlikovanje istakao i sledeće:

„Kroz neustrašive napore njegovih trupa, mnogo američkih vazduhoplovaca bilo je spaseno i vraćeno pod savezničku kontrolu. General Mihailović sa njegovim snagama, iako nije imao potrebno snadbevanje, vodio je borbu pod ekstremnim teškoćama i doprineo materijalno savezničkoj stvari i konačnoj savezničkoj pobedi.“

Orden je uručen Mihailovićevoj ćerki Gordani skoro 60 godina kasnije. Vašington, međutim, nikada nije dao dozvolu da se ovom srpskog generalu podigne spomenik u glavnom gradu SAD.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:511286-Srpski-rodoljubi-spasli-520-saveznickih-pilota

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

***** 



Saturday, September 20, 2014

Опет одложена рехабилитација Драгољуба Драже Михаиловића / "Магацин" [Танјуг] September 18, 2014

Магацин
Танјуг
September 18, 2014

Процес у Вишем суду у Београду поново је одложен због промене у саставу судског већа. Нови председник судског већа судија Александар Трешнејв најавио је да ће следеће рочиште бити заказано у року од два месеца писаним путем.

 
Претходни председник већа Александар Ивановић изабран је за судију вишег суда, па више није у његовој надлежности да води овај поступак. Данашње рочиште свеједно би било одложено због штрајка адвоката, јер је један од пуномоћника предлагача рехабилитације адвокат Зоран Живановић замолио одлагање.

Суд је усвојио ту молбу, иако предлагачи имају још једног пуномоћника професора Правног факултета у Београду и саветника председника Републике Оливера Антића. Данашњем рочишту присуствовао је и заменик вишег јавног тужиоца Зоран Ђошић коме је суд у јуну дозволио да прати ток постука у јавном интересу.

Овај вишегодишњи процес је у завршној фази, па би на наредном рочишту могло да се очекује закључење расправе, а потом и одлука о захтеву за рехабилитацију Михаиловића.

Пуномоћник предлагача рехабилитације Антић најавио је данас да ће његвоа завршна реч трајати минимум два сата. Захтевом за рехабилитацију се тражи од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права.

Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Костом Чавошким, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, стрељан је у Београду. Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић нема гробно место. У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду прошле године је као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.

Извор: Танјуг

http://www.magacin.org/2014/09/18/opet-odlozena-rehabilitacija-dragoljuba-draze-mihailovica/

Предлог Магацин-а:

Драгољуб Дража Михаиловић – најодликованији српски официр

http://www.magacin.org/2012/07/17/%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Wednesday, September 17, 2014

Кертис Дајлс: Одлазак хероја / Пише: Саша Јовановић / "Pogledi" September 15, 2014

Pogledi
Саша Јовановић


Кертис Дајлс са сликама из Прањана 2014
 
Пише: Саша Јовановић

У среду, 10. септембра ове године преминуо је ваздухопловни наредник Кертис „Бад“ Дајлс (Sgt. Curtis „Bud“ Diles).

Претпостављам да можда већ знате да је наредник Дајлс, са чијом породицом сам се веома зближио у последњих неколико месеци, Американац који је Србију и Србе волео највише на свету. Дословце и буквално. Читавих 70 година, све до своје смрти која га је задесила на 70. годишњицу његовог спашавања у слободним српским планинама. Наредник Дајлс је био један од „500 заборављених“ учесника „Мисије Халијард“. Оборен је 8. септембра 1944. у близини Београда при повратку са мисије изнад Плоештија у Румунији. Спашен је од стране снага ЈВуО под командом генерала Михаиловића и већ 17. септембра исте године, евакуисан у Италију са аеродрома у Прањанима. Провео је у Србији само 9 дана али је тих 9 дана заувек обележило његов живот јер је тада Србе упознао онакве какви заиста и јесмо, брижни, отворени, пријатељски расположени, одани, верни, храбри и гостољубиви. Тих 9 дана проведених у Србији су на њега толико позитивно и снажно утицали да је он пуних 70 година, буквално сваког Божијег дана хвалио и бранио Србе у свакој могућој и немогућој прилици и на свим могућим и немогућим местима. Увек је говорио да су он и његових 26 деце и унучади живи захваљујући Србима. Ја лично у животу никада нисам видео странца који је толико дуго, искрено и јако волео Србију као наредник Дајлс.

О свом спашавању од стране српских војника и сељака је плачним гласом говорио: „Кад се сазнало да смо Американци, од тога тренутка па надаље смо за њих били хероји. Осећам да смо наследили дуг захвалности који никада нећемо моћи у потпуности да вратимо. То су речи које смо те 1944. године могли рећи тим четницима.  Добро ће увек победити зло. По мом мишљењу, Срби су на страни добра и они ће победити једног дана.“

Грумен земље са Равне Горе, са којим је сахрањен Кертис Дајлс
 
Никада није тражио ништа за себе, живео је да би пренео добар глас о Србима и Србији. Много пре његове смрти његова кћерка је говорила да ће њен отац и у смрт отићи бранећи Србе на сав глас. Тако је и било. На дан одласка у болницу, прошлог понедељка, са собом је понео своју „књигу“, регистратор са стотинама фотографија, сопствених записа и чланака о четницима, Србији, његовом спашавању, Михаиловићевом срамотном „суђењу“, продаји Србије комунистима и свим догађајима до данашњих дана. Тих пар дана је у болници је са лекарима и особљем разговарао једино о Србији. Рекао је: „Ево, још неколико Американаца зна истину о Србији!“ Није питао ни за породицу ни за пријатеље, већ само за Србију. Већ следећи дан је почео полако да се гаси али је реаговао само ако му неко помене Србе или Србију, па је његова кћерка на зид његове собе поставила његову слику из ратних дана и натпис „Питајте ме зашто волим Србију“, за случај да лекари желе да провере да ли још увек може да комуницира.

Када је одлазио у болницу, потпуно свестан, рекао је „Tell people to google my name…“ („Реците људима да гуглају моје име“), што му је уједно била и последња жеља. И заиста, ко жели да сазна бар нешто о борби наредника Дајлса за Србе и Србију довољно је да упише његово име у претраживач и прича ће се покренути сама…

Наша држава, оваква каква је, се никада није сетила да нареднику Дајлсу ода било какво признање. Можда нису знали за његову борбу, можда их није интересовало јер од тога нису ништа имали за себе, ко зна. Нисам ни сам хтео да им предлажем да то ураде јер, као заклети монархиста, сматрам да је дегутантно да Република добије било какве „кредите“ за нешто што није урадила и са чим није имала никакве везе. Обратио сам се и Њ.К.В. Престолонаследнику Александру Другом који се заинтересовао за предлог и рекао да ће ме неко с Двора контактирати како бисмо организовали неку акцију у том смислу, али је сада, на жалост, за то касно. Ипак, Њ.К.В. Престолонаследник Александар Други је обећао да ће му се Србија макар постхумно одужити. У међувремену, моја породица, пријатељи и ја смо дошли на идеју да му сами уручимо Орден Карађорђеве звезде са мачевима. Орден смо израдили у сопственој режији и послали му га неколико недеља пре његове смрти. Обзиром да је орден дошао од обичних људи, и да је направљен искрено и од срца, значио му је, према његовим речима, много више него да му га је држава Србија уручила.

Једном приликом, када сам га питао да ли постоји нешто што би желео да му пошаљем из Србије он је одговорио да би му највише значио само грумен српске земље. Без размишљања, сео сам у ауто и одвезао се на Галовића поље код Прањана, где се налазио „аеродром“ са ког је наредник Дајлс евакуисан из Србије, ископао грумен земље и послао му га. Његова срећа, када га је добио, се није могла описати речима.  Његова супруга Инез је изразила жељу да наредника Дајлса сахрани са тим груменом српске земље и тако га заувек веже са земљом за коју је његово срце било толико везано читавих 70 година.

Наредник Дајлс ће бити сахрањен данас, 15. септембра, у кошуљи са натписом „Србија“ и „САД“ (на приложеним сликама) коју је поносно носио при свим светковинама и одласцима у цркву. На сахрани ће се, по његовој жељи, вијорити српска и америчка застава заједно.

Због таквих људи још увек верујем да ће се једном вратити време када ће се српска застава поново вијорити изнад Беле Куће. Све и да се не врати, драго ми је да знам да је бар један Американац читав свој живот посветио том циљу.

Почивај у миру наредниче. Тамо горе више нема лажи.

До поновног сусрета,

Твоји Срби.


Саша Јовановић
Cептембар 2014


http://www.pogledi.rs/kertis-dajls-odlazak-heroja/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****