Thursday, December 28, 2017

ДРАЖА О КОМУНИСТИЧКОМ ПЛАНУ ОТИМАЊА КОСОВА / Генерал Михаиловић је пророчански проценио штa ће комунисти припремити Српском народу.



ДРАЖА О КОМУНИСТИЧКОМ ПЛАНУ ОТИМАЊА КОСОВА

Генерал Михаиловић је пророчански проценио штa ће комунисти припремити Српском народу.

У писму четничке команде за западну Босну од 23. децембра 1943. године, упућеном команданту I и II четничког корпуса, цитиран је један радиограм Драже Михаиловића овако:
 

Од ЧИЧЕ број 268 од 3 децембра 1943 године.

"Југословенски комунисти обећали су Kосово Албанији, да би повукли у своје редове Арнауте против Срба. Ово обећање дао је ТИТО. Циљ је да се обезбеде данашње границе независне Државе Хрватске стварањем већине Хрвата и Муслимана на штету Срба, где их никад није било.

"Да се ово постигне најпре су навлачили казнене експедиције само кроз српске крајеве у којима је побијено стотине хиљада Срба, а сад треба разорити снагу српског народа у Србији, Санџаку и Црној Гори. Титу за ово нису довољни Хрвати, Муслимани и белосветски олош већ покушава обећањима српских земаља, да придобије Арнауте и Бугаре и са свих страна нападне Србију.

"Овај се план не разликује од немачких и Павелићевих планова за Српски народ, јер је то иста политика, коју воде исти непријатељи нашег народа.

"ТИТО данас обећава Арнаутима славно
српско KОСОВО, понос наше историје, а сутра ће Јужну Србију обећати Бугарима, а Бачку и Банат Мађарима, да би Србију свели на ''Београдски пашалук”. Све ово Титу је омогућио Черчил. Сваки даљи коментар је сувишан."



Извор: Др.Алекасандар Стаматовић - ИСТИНА О ЧЕТНИЦИМА


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****



Monday, December 18, 2017

Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици / Nema krivičnog postupka za ubistvo četnika 1945. na Jelici / "Politika" Dec. 12, 2017

Politika
Аутор: Гвозден Оташевић
уторак, 12.12.2017.

Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици

Тужилаштво за ратне злочине у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји једино надлежност Вишег суда у Чачку, односно „само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...”

Откопавање земних остатака двојице четника на Јелици, 15. октобра 2017.
(Фото Г. Оташевић)

Чачак – Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница жртава комунистичког терора на подручју града Чачка, обавештен је да неће бити кривичног поступка због убиства четника на Јелици 1945. У беспуту Придворице, у једној јарузи, 15. октобра ове године откопани су земни остаци двојице припадника Југословенске војске у отаџбини, али сродници нису захтевали утврђивање идентитета помоћу ДНК, знајући из предања о којим је људима реч.

У допису које је Више јавно тужилаштво у Чачку ових дана упутило Давидовићу, иначе историчару овдашњег Међуопштинског архива, наводи се:

„Упознати сте са садржином списа који се односе на захтев Милисава Милутиновића из Јездине код Чачка и др Милоша Гостиљца из Краљева за пробно ископавање након сондирања терена и ексхумацију посмртних остатака Јарослава Милутиновића (Милисављев отац) и Радослава Радоњића (ујак др Гостиљца)...

Након вештачења специјалисте судске медицине др Љубише Божића списи су достављени Тужилаштву за ратне злочине које је у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји само надлежност Вишег суда у Чачку, односно да постоји само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ...

Након што је прибављена изјава Милисава Милутиновића од 24. новембра ове године, у којој је он навео која су лица били егзекутори, објашњавајући да су давно преминула, то је донета одлука о непокретању кривичног поступка против тих лица, а због кривичног дела тешког убиства”, навео је Драган Калаба, заменик вишег тужиоца у Чачку, који је водио поступак у овом случају.

Међутим, Давидовић не прихвата такво решење:

– Мој став је да је ово ратни злочин који никад не застарева – казао је историчар за „Политику”.

Вештачењем је, иначе, утврђено да је један од четника усмрћен хицем у главу који је начинио прострелну рану, а други ударцем тупим механичким оруђем у предњи део главе. Међутим, из исказа сведока Милутиновића произлази да су извршиоци преминули још крајем прошлог века.

У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је, преко Босне, пешке дошао до Чачка.

„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини на Јелици. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30–40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, стоји у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.

Јарослав Милутиновић (1915–1945), из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди, а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу истиче се, даље:

„Крајем 1944. ухапшен је од стране Озне и спроведен у истражни затвор у Чачку, али се знало да није чинио никаква злодела, па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиoну Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора, он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера, па се заједно са Радоњићем предао припадницима Кноја, и био стављен у притвор у једну кућу партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице, где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”

У књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на 207. страници, у фусноти са позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића, наводи се:

„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба, од које је погинуо Драгослав Вучићевић, док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић, који је осуђен на краћу временску казну. Патроле Кноја су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”


http://www.politika.rs/scc/clanak/394319/Nema-krivicnog-postupka-za-ubistvo-cetnika-1945-na-Jelici


*****

Politika
Autor: Gvozden Otašević
utorak, 12.12.2017.

Nema krivičnog postupka za ubistvo četnika 1945. na Jelici

Tužilaštvo za ratne zločine u dopisu od 14. novembra 2017. zauzelo stav da u konkretnom slučaju postoji jedino nadležnost Višeg suda u Čačku, odnosno „samo krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 9 KZ...”

Откопавање земних остатака двојице четника на Јелици, 15. октобра 2017.
(Фото Г. Оташевић)

Čačak – Goran Davidović, predsednik Komisije za pronalaženje tajnih grobnica žrtava komunističkog terora na području grada Čačka, obavešten je da neće biti krivičnog postupka zbog ubistva četnika na Jelici 1945. U besputu Pridvorice, u jednoj jaruzi, 15. oktobra ove godine otkopani su zemni ostaci dvojice pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali srodnici nisu zahtevali utvrđivanje identiteta pomoću DNK, znajući iz predanja o kojim je ljudima reč.


U dopisu koje je Više javno tužilaštvo u Čačku ovih dana uputilo Davidoviću, inače istoričaru ovdašnjeg Međuopštinskog arhiva, navodi se:

„Upoznati ste sa sadržinom spisa koji se odnose na zahtev Milisava Milutinovića iz Jezdine kod Čačka i dr Miloša Gostiljca iz Kraljeva za probno iskopavanje nakon sondiranja terena i ekshumaciju posmrtnih ostataka Jaroslava Milutinovića (Milisavljev otac) i Radoslava Radonjića (ujak dr Gostiljca)...

Nakon veštačenja specijaliste sudske medicine dr Ljubiše Božića spisi su dostavljeni Tužilaštvu za ratne zločine koje je u dopisu od 14. novembra 2017. zauzelo stav da u konkretnom slučaju postoji samo nadležnost Višeg suda u Čačku, odnosno da postoji samo krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 9 KZ...

Nakon što je pribavljena izjava Milisava Milutinovića od 24. novembra ove godine, u kojoj je on naveo koja su lica bili egzekutori, objašnjavajući da su davno preminula, to je doneta odluka o nepokretanju krivičnog postupka protiv tih lica, a zbog krivičnog dela teškog ubistva”, naveo je Dragan Kalaba, zamenik višeg tužioca u Čačku, koji je vodio postupak u ovom slučaju.

Međutim, Davidović ne prihvata takvo rešenje:

– Moj stav je da je ovo ratni zločin koji nikad ne zastareva – kazao je istoričar za „Politiku”.

Veštačenjem je, inače, utvrđeno da je jedan od četnika usmrćen hicem u glavu koji je načinio prostrelnu ranu, a drugi udarcem tupim mehaničkim oruđem u prednji deo glave. Međutim, iz iskaza svedoka Milutinovića proizlazi da su izvršioci preminuli još krajem prošlog veka.

U rešenju Okružnog suda u Čačku (2008) o rehabilitaciji Radoslava Radonjića Lukinca (1918–1945) navode se iskazi njegove sestre Emilije Radonjić Gostiljac i svedoka Milisava Milutinovića i Miluna Jovanovića iz Pridvorice. Radonjić je, opisali su, početkom rata bio u Ljubljani kao vojnik JV u redovnom kadru i izbegao je zarobljeništvo tako što je, preko Bosne, peške došao do Čačka.

„Čitavu 1941. proveo je kod kuće, da bi se početkom 1942. pridružio jedinicama Draže Mihailovića i do kraja rata bio pripadnik četnika u Jezdini na Jelici. Nikada nikoga nije tukao, zlostavljao, niti ubio. Po završetku rata, plašeći se odmazde novih vlasti, krio se sa dvojicom saboraca, a novembra 1945. pronašao ih je i opkolio Velimir Cvetić sa 30–40 naoružanih ljudi KNOJ-a. Radoslav se predao njima i oni su ga tada zverski mučili i ubili”, stoji u obrazloženju sudskog rešenja o vraćanju građanskih prava Radoslavu Radonjiću.

Jaroslav Milutinović (1915–1945), iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi, a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju ističe se, dalje:

„Krajem 1944. uhapšen je od strane Ozne i sproveden u istražni zatvor u Čačku, ali se znalo da nije činio nikakva zlodela, pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora, on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera, pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima Knoja, i bio stavljen u pritvor u jednu kuću partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice, gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”

U knjizi „Zatamnjena prošlost – istorija Ravnogorskog kraja – 3” čiji je jedan od autora Goran Davidović, na 207. stranici, u fusnoti sa pozivanjem na „Hroniku sela Jezdina u rukopisu” Nedeljka Ješića, navodi se:

„Jedne večeri početkom novembra 1945. četnici Mića Stefanović i Jaroslav Milutinović, kao i vojni dezerter Milojko Stefanović, sačekali su u zasedi pod Jelicom Vitomira Savkovića i pretukli ga. Nekoliko dana kasnije, 9. novembra, Velimir Cvetić je otkrio u kući Koste Jovanovića Ajdače u Pridvorici bunker u kome su se skrivali Dragoslav Vučićević Crnjak, Radoslav Radonjić Lukinac i Jaroslav Milutinović. U bunker je ubačena bomba, od koje je poginuo Dragoslav Vučićević, dok su se druga dvojica predala, ali oni su istog dana na Jelici streljani. Ubrzo posle likvidacije ove trojice četnika vlastima se predao i Milojko Stefanović, koji je osuđen na kraću vremensku kaznu. Patrole Knoja su u novembru takođe ubile Miću Stefanovića u poteri.”


http://www.politika.rs/sr/clanak/394319/Nema-krivicnog-postupka-za-ubistvo-cetnika-1945-na-Jelici


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****