Friday, May 27, 2011

"MIHAILOVICH and I" by Major Richard L. Felman, U.S.A.F. / A True Story

 



Major Richard L. Felman, U.S.A.F.


Aleksandra's Note: The following memoir was written in 1964 by Major Richard L. Felman of the United States Air Force. It is his personal true story of his extraordinary experiences during World War Two. It is also the story of the great Serbian patriot and Western Ally General Draza Mihailovich and the Serbs who saved the lives of over 500 Americans who were shot down over Nazi-occupied Yugoslavia in 1944. In honor of Memorial Day 2011 it's worthwhile to revisit this moment in history. As much as his story honors the Americans and other Allies with whom he lived through this unforgettable WWII experience, Major Felman's story equally honors those patriots on the ground in the former Yugoslavia, the Chetniks, who made this story possible. Richard Felman never forgot his debt of gratitude. His memoir, "Mihailovich and I", is a tribute that will remain a timeless repayment of that debt and a powerful reminder of what it means to be a true Ally.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


MIHAILOVICH AND I

By Major Richard L. Felman, U.S.A.F.

INTRODUCTION

This is an eye-witness, factual, now-it-can-be-told story. While it is of important historical significance, it is also a simple story. Its importance lies in the betrayal of World War Two’s greatest unsung hero; a man that history will record as being responsible for the turning point in the greatest destructive war mankind has ever known. Its simplicity lies in the association of an inconsequential soldier with this man of history and of his attempts to repay a long outstanding, but never-to-be repaid, debt.

On April 6th, 1941 the savage hordes of the Nazi juggernaut invaded Yugoslavia. Its beloved King, Peter the Second, was smuggled out of the country in the black of night and set up an exile government in London. Its poorly equipped army could do very little against the mighty Wehrmacht Panzer divisions. Within a matter of days the Beast of Berlin added another country to its infamous list. Another country, perhaps, but not another people; for remaining behind was Peter’s Minister of War and Commander in Chief, General Draza Mihailovich. Mihailovich quickly assembled his make-shift, slingshot army and retreated to the hills. The first, and by far, most effective guerrilla leader of World War Two had begun operations. In no time, reports coming out of Yugoslavia related of his many heroic raids on German garrisons, acts of harassment, sabotage, etc. Ever since September 1939 when Hitler overran Poland no country or people had been able to offer anything more than token resistance to the onrushing Nazi steamroller. Suddenly, the Allied world had reason to hope and to question the invincibility of this indestructible force. Here was the Twentieth Century version of David and Goliath. Newspapers screamed headlines of Mihailovich and his brave band of Chetniks. Hollywood produced a motion picture of their courageous guerrilla activities. TIME Magazine ran a cover story on Draza Mihailovich on May 25, 1942. Even kids switched from “cowboys and Indians” to playing “Chetniks”. Everywhere, freedom loving people sang out his name hopefully, with renewed strength, in a darkened world.

On July 17th, 1946 a beaten, tired Mihailovich stood before a firing squad of the Federated People’s Republic of Yugoslavia and was executed as a “war collaborator”.

His grateful followers during the war years were shocked. Newspapers, commentators and historians were just as vociferous in their revulsion as they had been in his support. Indignant people throughout the freedom-loving world were asking: “What happened during the intervening years? Is this the same man who fought so gallantly for our cause and gave us our first ray of Hope?” To add to their confusion, top German staff officers admitted that Mihailovich had caused so much embarrassing harassment to the invincible Nazi machine that Hitler transferred 4 Panzer divisions from the Russian front to wipe him out at all costs. These same divisions, they claimed, spelled the difference in the balance of power on the Russian front and changed the tide of the war. Could this be his reward? What weird and distorted mechanisms of international intrigue permit a tragedy of this nature?

While I lay no claim to being a master of global politics, I do have the right to speak out the truth as I saw it and lived it. As an average American citizen I consider myself most fortunate in having been so closely related to this most important part of history and to the man responsible for it. Little did I realize when I saw the movie “The Chetniks” in 1943 that the real life hero portrayed in the film would be saving my life one year later, or that his Commander-in-Chief, King Peter, would personally decorate me with the Royal Order of Ravna Gora, Yugoslavia’s highest military decoration.



RLF

*****

Aleksandra's Note:
To view the pages of "Mihailovich and I"
and easily read the text, just click on each image below
 to enlarge. My sincere thanks to Carl Savich
for providing the scanned images.

Introduction: Pages 4 and 5

Pages 6 and 7

Page 8 and 9

Page 10


Page 11
Members of the Allied Mission with the
Corps Commander Dushan Smiljanich, hero and
pride of Gruza. In the village of Kamenica,
November 24, 1943.

Page 12

Page 13
Operational parts of the Supreme Command
at daily tasks in the free mountains and woods of
Yugoslavia.

Page 14

Page 15
General Mihailovich (left) in conversation with
a courier of the headquarters.

Page 16

Page 17
American Lieutenant A.B. Seitz (first from the left)
and British Colonel Hudson (second from right) at the
swearing in of recruits of the First Studenica Brigade
in Rudno, December 6, 1943.

Page 18

Page 19
Once upon a time this was a peaceful Serbian village,
now destroyed by savage German and Ustashi hordes.

Pages 20 and 21

Pages 22 and 23

Page 24
Rescued fliers brought by peasants and Chetniks to the
Supreme Headquarters.


Page 25

Page 26
Soldiers of the Ravna Gora Corps who guarded the
safety of the airfield in the village of Pranjani during
the evacuation of the main group of American fliers
on August 10, 1944. General Mihailovich inspects
the troops before their departure for the task.

Page 27

Page 28
Another of the many rescued allied fliers.

Page 29

Page 30
Preparing for departure - Pranjani, August 10, 1944.

Page 31


Page 32
In the plane departing for Bari, Italy

Page 33

Page 34
The arrival of the rescued fliers in Bari, Italy
on August 10, 1944.

Page 35

Page 36
General Mihailovich with one of the members of the
American Military Mission (Nick Lalich) after the
successful operation of the rescue of American fliers
from Yugoslavia.

Page 37

Page 38
The march toward Rudno Village in December 1943
together with Allied officers.

Page 39

Page 40

Page 41

Page 42

Page 43

Page 44
Members of the Military Mission and commander
of the guard on the threshold of a burnt down house.

Page 45

Page 46

THE END



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Sunday, May 22, 2011

Serbian Chetnik Songs (First Album) / Pesme Srpski Cetnika (Prva Zbirka) / Rasa Radenkovic and Sveta Maric

*****

Aleksandra's Note: A classic album of traditional Serbian Chetnik Songs is available online! Songs can also be downloaded as well. To enjoy, just click on the link below.







1. Spremte Se, Spremte Cetnici

2. Na Vrh Gore Romanije

3. Od Topole pa do Ravne Gore

4. Na Kraljevu Ziva Vatra Seva

5. Ne Li Te Zalba

6. Nas Dva Brata, Oba Cetujemo

7. Pesma Slavnom Drazi

8. Djurisicu Mlad Majore

9. Na Planini, Na Jelici

10. Cetnicko Kolo


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Предаја четника (и СДК) западним "савезницима" 1945. на граници Словеније и Италије. На крају снимка се могу видети војводе Доброслав Јевђевић и Момчило Ђујић и генерал Миодраг Дамјановић.

*****

Предаја четника (и СДК-Srpski dobrovoljački korpus) западним савезницима 1945. на граници Словеније и Италије.На крају снимка се могу видети војводе Доброслав Јевђевић и Момчило Ђујић и генерал Миодраг Дамјановић...


The transfer of Chetniks (and SDK-Serbian Volunteer Corps) to the western Allies in 1945 on the border between Slovenia and Italy. At the end of the video can be seen Voyvoda Dobroslav Jevdjevich, Voyvoda Momchilo Djujich and General Miodrag Damjanovich...


Posted on YouTube by "RevanshistSRB"



http://www.youtube.com/watch?v=tFCQjDBkVC4

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuesday, May 17, 2011

Иницијативу да се једној од улица у граду Београду додели назив „Југословенске војске у отаџбини“.

*****

Српски либерални савет, веран својим програмским опредељењима да промовише дух толеранције и негује традиције српског друштва, покренуо је иницијативу да се једној од улица у граду Београду додели назив „Југословенске војске у отаџбини“.

Српски либерални савет сматра да су се за реализацију овог предлога стекли неопходни услови не само доношењем закона о изједначавању оба антифашистичка покрета (Изменама и допунама закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица од 24.децембра 2004.године) већ и презентовањем чињеница и сазревањем свести о антифашистичком карактеру Југословенске војске у отаџбини и њеном доприносу борби против окупатора. Пораз Југословенске војске у отаџбини у грађанском рату са конкурентским покретом не би смео бити разлог да се он лиши основних антифашистичких атрибута и заслуженог места у историји. Део ове неправде већ је исправљен објављивањем научних радова из историје Другог светског рата и прилагођавањем наставних планова и програма у нашим школама.

Српски либерални савет се нада да ће, попут Слободана Јовановића чије име краси трг испред Правног факултета, бити усвојен и овај предлог те да ће Југословенска војска у отаџбини добити заслужено место на мапи наше престонице.


Александар Недић

Српски либерални савет



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Sunday, May 15, 2011

Прослава 70 годишњице Трећег србског устанка Равна Гора - Марковдан 08. маја 2011 / Равногорски покрет



На Марковдан, дана 8 маја 2011-ог. лета Господњег. на Равној Гори, одржана је Прослава 70-год. од почетка Трећег србског устанка (1941-2011) у част и спомен на дан када је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић,стигао на Равну Гору и подигао и прогласио почетак устанка

у циљу отпора окупатору и одбране од агресије и окупације поробљене нам Краљевине и отаџбине.Тог дана Равногорски покрет позвао је све добронамерне ходочаснике на Равну Гору, која из дана у дан прераста у прави Историјски национални парк, и да је само председништво Равногорског покрета на челу са председником Равногорског покрета Срђаном Срећковићем, данима апеловао на сву браћу и сестре ходочаснике Равне Горе, све који дођу на Равну Гору, да се максимално потруде, да са поштовањем према Равној Гори, уживају и понашају се у духу србског домаћинског опхођења према светињи,да сачувамо Равну Гору,њене природне лепоте и ресурсе, и да Равна Гора буде лепа и чиста, и као таква прихвати у своје окриље све добронамерне ходочаснике и посетиоце!



Равногорски покрет и његови следбеници се опходе и са страхопоштовањем походе Равну Гору, сваке године,традиционално пуних двадесет година на дан Светог Апостола и Јеванђелисте Марка – Марковдан, 8 маја, тако и ове године,окупише се Братија Равногорци из свих обласних одбора,региона, и општинских одбора,да прославе и походе светињу Равне Горе и прославе Дан почетка трећег србског устанка, како доликује правом удружењу које на прави и доследан начин слави част и име живе Монархије и краљевског дома Карађорћевића и самог Равногорског покрета.Окупљање је отпочело дан раније где је формиран камп и претходница за сам централни дан Марковдан,окупише се тога дана братија Равногорци из свих општинских одбора.














Сам програм по протоколу је почео како налаже обичај са постројавањем Горске краљеве гарде Равногорског покрета, постројили смо се у неколико ешелона,и у маршевском кораку на челу са барјактарима Равногорског покрета, и свештенством СПЦ,бројним представницима братских удружења, кренуло се пут места одржавања Помена и парастоса свим пострадалим Равногорцима на олтару отаџбине и краљевине Србије и великом мученику ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.

Богослужење и литургија на дан Светог апостола и јеванђелисте Марка одржана у храму Светог великомученика Георгија на Равној Гори,чинодејствовао је протонамесник Милован Теовановић духовник Равногорског покрета са свештенством епархије ваљевске, у препуном храму Светог великомученика Георгија, који је био претесан да прими све вернике где су бројни верници са пажњом присуствовали и одслушали цео ток литургије.












Помен и парастос одржан поред поред гробног места легендарног команданта Таковске бригаде и заменика команданта Првог Равногорског корпуса, поручника Крсте Кљајића.Парастос је одржан од стране свештенства ваљевске епархије, на челу са протонамесником оцем Милованом Теовановићем, уз присуство бројних верника и поштовалаца Равне Горе и Равногорског покрета.

Након одржаног Помена и парастоса припадници Горске краљеве гарде Равногорског покрета са следбеницима Покрета и Боговерним народом упутило се у стројевом поретку,на челу са Барјацима Равногорског покрета, у правцу платоа где је традиционално смештен посед и камп Равногорског покрета.

Према протоколу уследила је Акција добровољног давања крви – Дајем крв за Косово, у којој се одазвао завидан број добровољних даваоца крви Равногораца , и добровољно дао крв, председник Равногорског покрета Срђан Срећковић,председници општинских одбора Влада Ђукић испред општинског одбора Чукарице, Жељко Александрић испред градског одбора Обреновца,Велибор Петронић Бата испред општинског одбора Косовска Митровица, и тим путем обезбедили довољне количине крвне плазме, која је неопходна за несметан рад Здравствене клинике у Косовској Митровици,захваљујемо се од срца свим добровољним даваоцима крви на несебичном доприносу.


У тим тренуцима отворен је и по трећи пут организовано Такмичење Златни котлић Равне Горе,уз учешће екипа кувара из општинских одбора,ове године прво место и златно одличје,понео је Милован Којић испред општинског одбора Ваљево, и примио посебну захвалницу као велику захвалност на братском и активном одзиву у такмичењу,друго место и сребрно одличје понео је Бобан Грујић испред екипе одбора Аранђеловац, и као трећи са бронзаним одличјем Младен Арсеновић из месног одбора Забрђа код Угљевика у Републици Србској,подељене су званичне захвалнице за учешће у такмичењу одборима Чачак, главни кувар Бранко Нешић,одбору Лесковац Ђорђе Цветковић, одбору Крагујевац, одбору Чукарица са председником Владом Ђукићем, у припремању традиционалних и народних јела Златни котлић Равне Горе – Марковдан 2011.

Након тога приређен је свечаност подизања застава на јарболе у самом поседу,од стране почасног вода Горске краљеве гарде Равногорског покрета, и то овим редом заставе Србске православне цркве, Монархије Србије и Равногорског покрета, које су се поносно завијориле на обронцима Равне Горе уз звуке Србске химне - Боже Правде,подигнуте свечано од стране тројице гардиста Горске краљеве гарде Равногорског покрета.







На самом почетку Културног и уметничког програма ,реч је узела и програм отворила Сестра Милица Ђурђевић, кћерка прослављеног Србина и патриоте Брата Рајка Ђурђевића, млади и успешни студент и надахнута србкиња и прави наследник њеног оца Рајка Ђурђевића,која је одушевила целу Равну Гору својим величанственим говором, које се проламало Равном Гором, у њеном напору и успесима, видимо младу снагу са којом ћемо се изборити до коначне победе, реч је дата протонамеснику оцу Миловану Теовановићу духовнику Равногорског покрета, који је такође поздравио скуп и надахнуто говорио о нашој непресушној Равногорској борби за Бога,краља и домаћина,без којих Србији светле будућности нема.међу првима се обратио заменик председника и председник организационог одбора прославе Марковдана, Предраг Богићевић захвалио се присутном свештенству СПЦ, свим ходочасницима Равне Горе и следбеницима Равногорског покрета,општинским ,регионалним и обласним одборима као из Србије,Републике Србске,Црне Горе, емиграције одборима Аустрије Италије,Француске,Швајцарске, на присуству и активном учешћу у Прослави Трећег србског устанка,изговорио је монолог из обраћања глумца Миодрага Кривокапића из филма „Синовци“. Присутнима су се обратилии председник Региона Италије Брат Неђо Николић, представник Северне области Данило Бабовић, и наш почасни гост из Перта у Аустралији,Брат Тома Михаиловић који надахнуто говорио о значају Равне Горе за нас присутне и за сва покољења која ће од нас наследити барјак Равногорства и Равну Гору.




Реч је узео председник Равногорског покрета Срђан Срећковић, и нагласио да је Равногорски покрет био и остао прави саборник и стожер, србске слоге и јединства, и да неће одступати са тих вековних усмерења,него се и даље активно залагати и стремити ка једином циљу повратак и васпостављање монархистичког уређења у Србији, као и што налаже сам слоган Равногорског покрета ,Србија – Монархија, С вером у Бога за Краља и отаџбину!

Након тога одлази се на место где ће бити сервиран Равногорски свечани ручак,пре саме трпезе присутнима се обратио протонамесник отац Милован Теовановић, изасланик Владике ваљевског господина Милутина, и очитао Молитву Господњу и благословио трпезу и окупљену братију.Послужен је Равногорски свечани ручак за све званице и братију Равногорску, све је протекло у братској атмосфери пуног уважавања и поштовања саме трпезе и учесника исте.

Наглашено је да ће Равногорски покрет и убудуће организовати и прослављати Дан Трећег србског устанка са пуним страхопоштовањем и доследности, и дати сав свој допроинос у очувању лепоте и природних богатстава наше светиње Равне Горе, да Равна Гора постане Историјски национални парк на корист и уживање Србима и правим и доследним Равногорцима који свакодневно у сарадњи са свештенством Србске православне цркве проносе часни лик и дело бесмртног Чиче и светиње Равне Горе.

Пожељена је добродошлица и на идући Марковдан 8. маја 2012. Где ће на прави и доследан начин бити прослављен дан Трећег србског устанка на Равној Гори.



Текст и фотографије уредио : Саша В. Милојковић – Равногорац


http://www.ravnogorskipokret.com/index.php?option=com_content&view=article&id=122:-70--------08--2011&catid=1:novo















*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****