Tuesday, October 31, 2017
ЛИСИЧИЈИ ПОТОК, ПОМЕН И ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА СПОМЕН ОБЕЛЕЖИЈЕ ЖРТВАМА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА 1944 / 4. Новембар 2017. Краљеве чесме (Лисичији поток) Београд - 13 Часова / U IME NARODA! - LISIČIJI POTOK, BEOGRAD - 4. NOVEMBAR 2017. - 13 ČASOVA - PODRŠKA INICIJATIVI ZA PRVI SPOMENIK ŽRTVAMA KOMUNISTIČKOG REŽIMA
Monday, October 30, 2017
Грајф: Јасеновац био пакао на Земљи који су створили Хрвати / Grajf: Jasenovac bio pakao na Zemlji koji su stvorili Hrvati / "Politika" [Tanjug] Oct. 22, 2017
Politika
[Tanjug]
October 22, 2017
Грајф: Јасеновац био пакао на Земљи који су створили Хрвати
„Пред хрватским порицањем истине о злочину почињеном у овом логору не сме више ћутати”, јер је „неколико стотина хиљада невиних људи, жена деце и мушкараца” на најсвирепији могући начин побијено и мучено у овом, али и другим логорима широм тадашње Хрватске, „те да је постојао посебан систем, односно логор за мучење деце”, каже израелски историчар.
Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото: Википедија)
TЕЛ АВИВ - Концентрациони логор Јасеновац био је „пакао на Земљи који су створили Хрвати” изјавио је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам” Гидеон Грајф.
Он је упозорио на настојања да се избрише и ревидира историја, што „личи на покушаје да се укине Холокауст”.
Грајф је навео да се концентрациони логор Јасеновац и друга губилишта из његовог „система” разликују од осталих нацистичких логора зато што су мучења у Јасеновцу била много монструознија него у Аушвицу и осталим нацистичким логорима, те и због чињенице да у њима нису учествовали немачки војници.
Он сматра да хрватска Влада и неки историчари и даље покушавају да кривотворе чињенице и настављају са ревизијом историје логора Јасеновац и других губилишта.
Грајф је истакао да се „пред хрватским порицањем истине о злочину почињеном у овом логору не сме више ћутати”, јер је „неколико стотина хиљада невиних људи, жена деце и мушкараца” на најсвирепији могући начин побијено и мучено у овом, али и другим логорима широм тадашње Хрватске, „те да је постојао посебан систем, односно логор за мучење деце”.
На званичној комеморацији одржаној у априлу 2015. године хрватски премијер Зоран Милановић обратио се присутним антифашистичким организацијама и преживелим логорашима и рођацима жртва, али десничарски председник Хрватске Колинда Грабар није се ни појавила на комеморацији, подсетио је Грајф.
Он је нагласио да „прича о убијенима у Јасеновцу није само прича о смрти - то је прича о најгорој врсти окрутности, злу, садизму и нехуманости”.
„Починиоци злочина уживали су у зверствима и патњама својих жртава и непрестано су развијали нове начине мучења и наношења боли”, рекао је Грајф у интервјуу Срни и додао да у јасеновцу, „смрт сама по себи није била довољна”.
Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам” Гидеон Грајф навео је да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.
„Чак не знају ни у којој је држави се догодио, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу”, рекао је Грајф.
Израелски експерт за Холокауст, говорећи о највећем концентрационом логору у Независној Држави Хрватској, закључио је да су „хрватске руке потпуно прекривене крвљу на стотине хиљада невиних Срба, Рома и Јевреја”. (Танјуг)
http://www.politika.rs/scc/clanak/391189/Grajf-Jasenovac-bio-pakao-na-Zemlji-koji-su-stvorili-Hrvati
*****
Politika
[Tanjug]
October 22, 2017
Grajf: Jasenovac bio pakao na Zemlji koji su stvorili Hrvati
„Pred hrvatskim poricanjem istine o zločinu počinjenom u ovom logoru ne sme više ćutati”, jer je „nekoliko stotina hiljada nevinih ljudi, žena dece i muškaraca” na najsvirepiji mogući način pobijeno i mučeno u ovom, ali i drugim logorima širom tadašnje Hrvatske, „te da je postojao poseban sistem, odnosno logor za mučenje dece”, kaže izraelski istoričar.
Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото: Википедија)
TEL AVIV - Koncentracioni logor Jasenovac bio je „pakao na Zemlji koji su stvorili Hrvati” izjavio je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam” Gideon Grajf.
On je upozorio na nastojanja da se izbriše i revidira istorija, što „liči na pokušaje da se ukine Holokaust”.
Grajf je naveo da se koncentracioni logor Jasenovac i druga gubilišta iz njegovog „sistema” razlikuju od ostalih nacističkih logora zato što su mučenja u Jasenovcu bila mnogo monstruoznija nego u Aušvicu i ostalim nacističkim logorima, te i zbog činjenice da u njima nisu učestvovali nemački vojnici.
On smatra da hrvatska Vlada i neki istoričari i dalje pokušavaju da krivotvore činjenice i nastavljaju sa revizijom istorije logora Jasenovac i drugih gubilišta.
Grajf je istakao da se „pred hrvatskim poricanjem istine o zločinu počinjenom u ovom logoru ne sme više ćutati”, jer je „nekoliko stotina hiljada nevinih ljudi, žena dece i muškaraca” na najsvirepiji mogući način pobijeno i mučeno u ovom, ali i drugim logorima širom tadašnje Hrvatske, „te da je postojao poseban sistem, odnosno logor za mučenje dece”.
Na zvaničnoj komemoraciji održanoj u aprilu 2015. godine hrvatski premijer Zoran Milanović obratio se prisutnim antifašističkim organizacijama i preživelim logorašima i rođacima žrtva, ali desničarski predsednik Hrvatske Kolinda Grabar nije se ni pojavila na komemoraciji, podsetio je Grajf.
On je naglasio da „priča o ubijenima u Jasenovcu nije samo priča o smrti - to je priča o najgoroj vrsti okrutnosti, zlu, sadizmu i nehumanosti”.
„Počinioci zločina uživali su u zverstvima i patnjama svojih žrtava i neprestano su razvijali nove načine mučenja i nanošenja boli”, rekao je Grajf u intervjuu Srni i dodao da u jasenovcu, „smrt sama po sebi nije bila dovoljna”.
Glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam” Gideon Grajf naveo je da je poražavajuće to što mnoge njegove kolege istoričari ne znaju ništa o Jasenovcu.
„Čak ne znaju ni u kojoj je državi se dogodio, a kamoli da ga lociraju! A istorija ubijenih u Jasenovcu nije samo istorija smrti, već istorija o zverstvima, zlu, sadizmu i nečoveštvu. U koncentracionim logorima koje su vodili Hrvati smrt je smatrana vrhunskom vrednošću”, rekao je Grajf.
Izraelski ekspert za Holokaust, govoreći o najvećem koncentracionom logoru u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, zaključio je da su „hrvatske ruke potpuno prekrivene krvlju na stotine hiljada nevinih Srba, Roma i Jevreja”. (Tanjug)
http://www.politika.rs/sr/clanak/391189/Grajf-Jasenovac-bio-pakao-na-Zemlji-koji-su-stvorili-Hrvati
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Tuesday, October 24, 2017
VIDEO / KRAGUJEVAC MASSACRE, 1941, Testimony and Reconstruction - Holocaust in Serbia (English subtitles)
VIDEO:
"Kragujevac massacre, 1941, testimony and reconstruction - Holocaust in Serbia (English subtitles)"
Posted on You Tube by: "JasenovacCommittee"
Published on July 25, 2015
"The Kragujevac massacre was the murder of Serbs, Jewish and Roma men and boys in Kragujevac, Serbia, by German Wehrmacht soldiers on 20 and 21 October 1941. All males from the town between the ages of sixteen and sixty were assembled, including high school students, and the victims were selected from amongst them.
On 29 October 1941, Felix Benzler, the plenipotentiary of the German foreign ministry in Serbia, reported that 2,300 people were executed. Subsequently, scholars have agreed on the figure of 2.796 persons. Field Marshal Wilhelm Keitel had issued an order on 16 September 1941 (OKW-Befehl Nr. 888/41), applicable to all of occupied Europe, to kill 50 communists for every wounded German soldier and 100 for each German soldier killed. In early October Communist Partisans under Tito, and Serbian Chetniks under Draza Mihajlovic, attacked German forces near Gornji Milanovac, killing 10 and wounding 26. The massacre was a direct reprisal for the German losses in that battle.
A German report stated that: "The executions in Kragujevac occurred although there had been no attacks on members of the Wehrmacht in this city, for the reason that not enough hostages could be found elsewhere." On 18 October 1941, all of the Jewish males in Kragujevac were arrested, and along with some alleged communists this group numbered about 70 men. As this number was insufficient to meet the quota, over the period of 18–21 October, the entire city was raided. Around 10,000 male civilians, aged 16–60, were arrested. The arrested were teachers, students, Jews, and any others who had been captured in the German round-up. A whole generation of high school students was taken directly from their classes. The executions started at 6 pm on the following day. People were shot in groups of 400. The shootings continued into the next day, at a lesser pace. The remaining prisoners were not released, but held as hostages for further reprisals. On 31 October 1941, Franz Böhme, the Commanding General in Serbia, sent a report to Walter Kuntze of the shootings that took place in Serbia: "Shooting: 405 hostages in Belgrade (total up to now in Belgrade, 4,750). 2,300 hostages in Kragujevac. 1,700 hostages in Kraljevo." Kuntze issued a directive on 19 March 1942: "The more unequivocal and the harder reprisal measures are applied from the beginning the less it will become necessary to apply them at a later date. No false sentimentalities! It is preferable that 50 suspects are liquidated than one German soldier lose his life... If it is not possible to produce the people who have participated in any way in the insurrection or to seize them, reprisal measures of a general kind may be deemed advisable, for instance, the shooting to death of all male inhabitants from the nearest villages, according to a definite ratio (for instance, one German dead 100 Serbs, one German wounded 50 Serbs)." Franz Böhme went on trial for the Kragujevac massacre among other war crimes. After being captured in Norway, he was brought before the Hostages Trial, a division of the Subsequent Nuremberg Trials, and charged with war crimes committed in Serbia, during his 1941 control of the region. When his extradition to Yugoslavia seemed imminent, Böhme committed suicide by jumping from the 4th storey of the prison in which he was being held. To commemorate the victims of the massacre, the whole of Šumarice, where the killings took place, was designated a memorial park. There are several monuments there; the "Interrupted Flight" monument to the murdered schoolchildren and their teachers, the monument of "Pain and Defiance", the monument "One Hundred for One", and the monument "Resistance and Freedom".
Desanka Maksimović wrote a poem about the massacre titled "Krvava Bajka" ("A Bloody fairy tale"). The Belgian poet Karel Jonckheere (1906-1993) wrote in 1965 the poem Kinderen met krekelstem [Children with cricket voices] about the Kragujevac massacre. An English poet, Richard Berengarten, wrote a book of poetry, The Blue Butterfly, based on his experiences of visiting the commemorative museum at Šumarice in 1985 when a blue butterfly landed on his hand at the entry to the museum. In 2007, the title poem from the book provided the oratorio at the open-air memorial event for the victims at the annual commemoration of the massacre."
On 29 October 1941, Felix Benzler, the plenipotentiary of the German foreign ministry in Serbia, reported that 2,300 people were executed. Subsequently, scholars have agreed on the figure of 2.796 persons. Field Marshal Wilhelm Keitel had issued an order on 16 September 1941 (OKW-Befehl Nr. 888/41), applicable to all of occupied Europe, to kill 50 communists for every wounded German soldier and 100 for each German soldier killed. In early October Communist Partisans under Tito, and Serbian Chetniks under Draza Mihajlovic, attacked German forces near Gornji Milanovac, killing 10 and wounding 26. The massacre was a direct reprisal for the German losses in that battle.
A German report stated that: "The executions in Kragujevac occurred although there had been no attacks on members of the Wehrmacht in this city, for the reason that not enough hostages could be found elsewhere." On 18 October 1941, all of the Jewish males in Kragujevac were arrested, and along with some alleged communists this group numbered about 70 men. As this number was insufficient to meet the quota, over the period of 18–21 October, the entire city was raided. Around 10,000 male civilians, aged 16–60, were arrested. The arrested were teachers, students, Jews, and any others who had been captured in the German round-up. A whole generation of high school students was taken directly from their classes. The executions started at 6 pm on the following day. People were shot in groups of 400. The shootings continued into the next day, at a lesser pace. The remaining prisoners were not released, but held as hostages for further reprisals. On 31 October 1941, Franz Böhme, the Commanding General in Serbia, sent a report to Walter Kuntze of the shootings that took place in Serbia: "Shooting: 405 hostages in Belgrade (total up to now in Belgrade, 4,750). 2,300 hostages in Kragujevac. 1,700 hostages in Kraljevo." Kuntze issued a directive on 19 March 1942: "The more unequivocal and the harder reprisal measures are applied from the beginning the less it will become necessary to apply them at a later date. No false sentimentalities! It is preferable that 50 suspects are liquidated than one German soldier lose his life... If it is not possible to produce the people who have participated in any way in the insurrection or to seize them, reprisal measures of a general kind may be deemed advisable, for instance, the shooting to death of all male inhabitants from the nearest villages, according to a definite ratio (for instance, one German dead 100 Serbs, one German wounded 50 Serbs)." Franz Böhme went on trial for the Kragujevac massacre among other war crimes. After being captured in Norway, he was brought before the Hostages Trial, a division of the Subsequent Nuremberg Trials, and charged with war crimes committed in Serbia, during his 1941 control of the region. When his extradition to Yugoslavia seemed imminent, Böhme committed suicide by jumping from the 4th storey of the prison in which he was being held. To commemorate the victims of the massacre, the whole of Šumarice, where the killings took place, was designated a memorial park. There are several monuments there; the "Interrupted Flight" monument to the murdered schoolchildren and their teachers, the monument of "Pain and Defiance", the monument "One Hundred for One", and the monument "Resistance and Freedom".
Desanka Maksimović wrote a poem about the massacre titled "Krvava Bajka" ("A Bloody fairy tale"). The Belgian poet Karel Jonckheere (1906-1993) wrote in 1965 the poem Kinderen met krekelstem [Children with cricket voices] about the Kragujevac massacre. An English poet, Richard Berengarten, wrote a book of poetry, The Blue Butterfly, based on his experiences of visiting the commemorative museum at Šumarice in 1985 when a blue butterfly landed on his hand at the entry to the museum. In 2007, the title poem from the book provided the oratorio at the open-air memorial event for the victims at the annual commemoration of the massacre."
https://youtu.be/Nax3jHam_pw
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Friday, October 20, 2017
Музеј жртава геноцида: Позив на пројекцију документарног филма о логору Сајмиште / 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова
Музеј жртава геноцида: Позив на пројекцију документарног филма о логору Сајмиште
Пројекција филма о логору Сајмиште 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.
Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету.
Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић.
Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.
http://www.spc.rs/sr/dokumentarni_film_u_produkciji_muzeja_zhrtava_genocida
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
На Јелици почела ексхумација тела убијених Равногораца / "Dnevnik" Oct. 16, 2017
Dnevnik.rs
October 16, 2017
На Јелици почела ексхумација тела убијених Равногораца
ЧАЧАК: Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.
"Мој отац је био у Краљевој гарди и нормално је да је приступио Југословенској војсци у отаџбини, као такав је у јесен 1944. ухапшен и отеран у затвор. Добио је услов да стреља своје саборце на Борчевом игралишту како би био ослобођен. Међутим уочи тога дана је побегао из чачанског затвора. Јавио се само мојој мајци, а сакрио се у Рогачу код снахе. За њим је одмах је кренула потрага. Ухапсили су мајку и мене, тада сам имао 5,5 година и држали у затвору 14 дана”, прича Милисав.
Потера коју је извршио Војни одред као и мобилисана два села, заједно са секретаром општине, за кога Милисав тврди да им је и издао положаје, кренула је 6. новембра 1945.
,,Опколили су им место у коме су се крили, а мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, већ је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, малтретирали, одвели их у штаб где су их пребијали од батина до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге где су их на најсуровији начин поклали”, рекао је Милутиновић.
Он је захвалан Комисији за откривање тајних гробница, што је после толико година дошло на ред да се открију посмртни остаци његовог покојног оца и његовог саборца.
"Моја породица је много тога претрпела и сада бар знамо где су ми очеве кости”, казао је Милутиновић и додао да ће земни остаци бити пренети у крипту у цркву Успење пресвете Богородице, која је урађена наменски за срадалнике на Борчевом игралишту по тајним гробницима по планини Јелици.
Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, наводи да је зверска освета заснована на идеологији без суда и пресуде.
,,Руководиоци тадашњег месног одбора у Јездини, локална народна милиција и патроле ОЗНЕ из Чачка су на зверски начин убили невиног Милутиновића и Радоњића. Република Србија је задњих 10 година донела законе о рехабилитацији и реституцији. Покојни Радослав Радоњић - Лукинац и Јарослав Милутиновић су пред овом државом чисти и доказано је да нису урадили никакав злочин у Другом светском рату”, рекао је Давидовић.
Он сматра да су обојица убијени само због идеологије.
"Бавио сам се истраживањем органа унутрашњих послова и формирањем тадашње власти. Новембра 1945. били су први избори где су комунисти морали да победе и то је тада била наредба. Органи унутрашњих послова су добили наређење да крену у чишћење терена где је по процени било око 1.200 отпораша. Акција је предвиђала да нема живих, да нема привођених и да се егзекуције раде на лицу места”, каже Давидовић.
Милош Гостиљац сестрић покојног Радослава Радоњића каже да човек не наслеђује само боју очију и боју гласа, наслеђују и шта су му стари радили.
,,Све има везе и оставља дубоки траг на оне који долазе после нас. Истина мора да се зна да би могли даље да живимо”, рекао је Гостиљац.
Према речима Аца Ђенадића, Равногорски покрет је највише заслужан за откопавање гробница страдалих четника на овом подручју.
,,Сви знамо да је Равногорски покрет био иницијатор за формирање Комисијије за ископавање масовних гробница која је формирана марта 2011. године. Од тада врло активно радимо на терену и откопавањима поред Мораве”, рекао је Ђенадић.
Он наводи да им се тако и јавио Милиса Милутиновић из Јездине са сазнањима где су сахрањени његов отац и Радослав Радоњић.
"Припремали смо се дуго за тај чин, наравно морали смо добити и одређена одобрења што смо све и прикупили. Позвали смо полицију и тужилаштво који су изашли на терен и утврдили да се ту налази људски скелет", истиче Ђенадић.
https://www.dnevnik.rs/drustvo/na-jelici-pocela-ekshumacija-tela-ubijenih-ravnogoraca-16-10-2017
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
October 16, 2017
На Јелици почела ексхумација тела убијених Равногораца
ЧАЧАК: Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.
Jelica / Foto: Tanjug
Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.
Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), сина покојног Јарослава, они су зверски убијени 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у рупу где су сада пронађени посмртни остаци, што би обдукција судских патолога која је данас стигла из Београда требала и да потврди.
"Мој отац је био у Краљевој гарди и нормално је да је приступио Југословенској војсци у отаџбини, као такав је у јесен 1944. ухапшен и отеран у затвор. Добио је услов да стреља своје саборце на Борчевом игралишту како би био ослобођен. Међутим уочи тога дана је побегао из чачанског затвора. Јавио се само мојој мајци, а сакрио се у Рогачу код снахе. За њим је одмах је кренула потрага. Ухапсили су мајку и мене, тада сам имао 5,5 година и држали у затвору 14 дана”, прича Милисав.
Потера коју је извршио Војни одред као и мобилисана два села, заједно са секретаром општине, за кога Милисав тврди да им је и издао положаје, кренула је 6. новембра 1945.
,,Опколили су им место у коме су се крили, а мој отац и Радоњић су се предали, док Драгослав Вучићевић звани Црњак то није хтео да учини, већ је активирао бомбу и убио се. Ову двојицу су везали и тукли, малтретирали, одвели их у штаб где су их пребијали од батина до мрака, а потом су их упрегли у запрежна кола која су вукли све до Придворичке јаруге где су их на најсуровији начин поклали”, рекао је Милутиновић.
Он је захвалан Комисији за откривање тајних гробница, што је после толико година дошло на ред да се открију посмртни остаци његовог покојног оца и његовог саборца.
"Моја породица је много тога претрпела и сада бар знамо где су ми очеве кости”, казао је Милутиновић и додао да ће земни остаци бити пренети у крипту у цркву Успење пресвете Богородице, која је урађена наменски за срадалнике на Борчевом игралишту по тајним гробницима по планини Јелици.
Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, наводи да је зверска освета заснована на идеологији без суда и пресуде.
,,Руководиоци тадашњег месног одбора у Јездини, локална народна милиција и патроле ОЗНЕ из Чачка су на зверски начин убили невиног Милутиновића и Радоњића. Република Србија је задњих 10 година донела законе о рехабилитацији и реституцији. Покојни Радослав Радоњић - Лукинац и Јарослав Милутиновић су пред овом државом чисти и доказано је да нису урадили никакав злочин у Другом светском рату”, рекао је Давидовић.
Он сматра да су обојица убијени само због идеологије.
"Бавио сам се истраживањем органа унутрашњих послова и формирањем тадашње власти. Новембра 1945. били су први избори где су комунисти морали да победе и то је тада била наредба. Органи унутрашњих послова су добили наређење да крену у чишћење терена где је по процени било око 1.200 отпораша. Акција је предвиђала да нема живих, да нема привођених и да се егзекуције раде на лицу места”, каже Давидовић.
Милош Гостиљац сестрић покојног Радослава Радоњића каже да човек не наслеђује само боју очију и боју гласа, наслеђују и шта су му стари радили.
,,Све има везе и оставља дубоки траг на оне који долазе после нас. Истина мора да се зна да би могли даље да живимо”, рекао је Гостиљац.
Према речима Аца Ђенадића, Равногорски покрет је највише заслужан за откопавање гробница страдалих четника на овом подручју.
,,Сви знамо да је Равногорски покрет био иницијатор за формирање Комисијије за ископавање масовних гробница која је формирана марта 2011. године. Од тада врло активно радимо на терену и откопавањима поред Мораве”, рекао је Ђенадић.
Он наводи да им се тако и јавио Милиса Милутиновић из Јездине са сазнањима где су сахрањени његов отац и Радослав Радоњић.
"Припремали смо се дуго за тај чин, наравно морали смо добити и одређена одобрења што смо све и прикупили. Позвали смо полицију и тужилаштво који су изашли на терен и утврдили да се ту налази људски скелет", истиче Ђенадић.
https://www.dnevnik.rs/drustvo/na-jelici-pocela-ekshumacija-tela-ubijenih-ravnogoraca-16-10-2017
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Четници опет у истом гробу / Četnici opet u istom grobu / "Politika" Oct. 16, 2017
Politika
Аутор: Г. Оташевић
понедељак 16.10.2017.
Четници опет у истом гробу
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спровели истрагу.
Наредбом заменика тужиоца од вештака се захтева утврђивање старости костију, трагова повреда на њима и положај посмртних остатака пошто се претпоставља да су у јарузи у Придворици затрпана двојица ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини из суседног села Јездине: Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић.
– У својим изјавама, датим у недељу по подне, др Милош Гостиљац из Краљева који је Радоњићев сестрић, и Милисав Милутиновић, син Јарослављев, потврдили су да знају ко је сахрањен у тој гробници, не траже међусобно раздвајање костију и захтевају да Радоњић и Милутиновић, пошто се верује да су у истом гробу провели 72 године, буду поново сахрањени заједно, у крипти Цркве Светог Успења у Чачку. Не траже потврду за то ДНК анализом. Изласком на гроб у Придворици, одмах је утврђено да је покојник чији су посмртни остаци откривени, био сахрањен лицем према земљи – каже за „Политику” Драган Калаба.
У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је пешке дошао до Чачка, преко Босне.
„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30-40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, наводи се у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.
Јарослав Милутиновић (1915–1945) из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава Милутиновића и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу даље се наглашава:
„Крајем 1944. ухапсили су га припадници Озне и спроведен је у истражни затвор у Чачку али се знало да није чинио никаква злодела па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиону Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера па се заједно са Радоњићем предао припадницима КНОЈ-а, и био стављен у притвор, у једној кући партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”
http://www.politika.rs/scc/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
Politika
Autor: G. Otašević
ponedeljak 16.10.2017.
Četnici opet u istom grobu
Jaroslav Milutinović (1915–1945) iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava Milutinovića i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju dalje se naglašava:
„Krajem 1944. uhapsili su ga pripadnici Ozne i sproveden je u istražni zatvor u Čačku ali se znalo da nije činio nikakva zlodela pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima KNOJ-a, i bio stavljen u pritvor, u jednoj kući partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”
http://www.politika.rs/sr/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Аутор: Г. Оташевић
понедељак 16.10.2017.
Четници опет у истом гробу
Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спровели истрагу.
Наредбом заменика тужиоца од вештака се захтева утврђивање старости костију, трагова повреда на њима и положај посмртних остатака пошто се претпоставља да су у јарузи у Придворици затрпана двојица ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини из суседног села Јездине: Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић.
– У својим изјавама, датим у недељу по подне, др Милош Гостиљац из Краљева који је Радоњићев сестрић, и Милисав Милутиновић, син Јарослављев, потврдили су да знају ко је сахрањен у тој гробници, не траже међусобно раздвајање костију и захтевају да Радоњић и Милутиновић, пошто се верује да су у истом гробу провели 72 године, буду поново сахрањени заједно, у крипти Цркве Светог Успења у Чачку. Не траже потврду за то ДНК анализом. Изласком на гроб у Придворици, одмах је утврђено да је покојник чији су посмртни остаци откривени, био сахрањен лицем према земљи – каже за „Политику” Драган Калаба.
У решењу Окружног суда у Чачку (2008) о рехабилитацији Радослава Радоњића Лукинца (1918–1945) наводе се искази његове сестре Емилије Радоњић Гостиљац и сведока Милисава Милутиновића и Милуна Јовановића из Придворице. Радоњић је, описали су, почетком рата био у Љубљани као војник ЈВ у редовном кадру и избегао је заробљеништво тако што је пешке дошао до Чачка, преко Босне.
„Читаву 1941. провео је код куће, да би се почетком 1942. придружио јединицама Драже Михаиловића и до краја рата био припадник четника у Јездини. Никада никога није тукао, злостављао, нити убио. По завршетку рата, плашећи се одмазде нових власти, крио се са двојицом сабораца, а новембра 1945. пронашао их је и опколио Велимир Цветић са 30-40 наоружаних људи КНОЈ-а. Радослав се предао њима и они су га тада зверски мучили и убили”, наводи се у образложењу судског решења о враћању грађанских права Радославу Радоњићу.
Јарослав Милутиновић (1915–1945) из истог села и истог гроба, рехабилитован је 2010. у Вишем суду у Чачку. На основу исказа његовог сина Милисава Милутиновића и сведока Емилије Гостиљац, Миломира Јовановића и Добривоја Симовића, утврђено је да је пре Другог светског рата служио у Краљевој гарди а 1941. постао припадник четничког покрета и током рата обезбеђивао болницу у Јездини. За време рата није учинио никакав злочин нити било које друго кривично дело и био је поштен човек. У том решењу даље се наглашава:
„Крајем 1944. ухапсили су га припадници Озне и спроведен је у истражни затвор у Чачку али се знало да није чинио никаква злодела па је имао статус слободњака и долазио кући. Пошто је у затвору на њега вршен притисак да учествује у стрељању четника на стадиону Борца у Чачку и то му било постављено као услов за пуштање из затвора он је, не прихватајући понуду, фебруара 1945. побегао из казнионице и крио се заједно са Радославом Радоњићем Лукинцем у околини своје куће, а с њима је био и Драгослав Вучићевић. У јесен 1945. организована је потера па се заједно са Радоњићем предао припадницима КНОЈ-а, и био стављен у притвор, у једној кући партизанског штаба. Затим је поведен у правцу планине Јелице где су били сурово мучени, упрегнути у кола, бодени ножевима и на крају заклани.”
http://www.politika.rs/scc/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
Politika
Autor: G. Otašević
ponedeljak 16.10.2017.
Četnici opet u istom grobu
Придворица, гроб четника: Милисав Милутиновић десно (Фото: Г. Оташевић)
Čačak – Zamenik višeg tužioca u Čačku, Dragan Kalaba, izdao je naredbu za veštačenje grobnice ubijenih četnika na Jelici, koje je povereno specijalisti sudske medicine dr Ljubiši Božiću iz Beograda. Zato je u toku dana nastavljeno otkopavanje te rake bez obeležja, koju su u nedelju otvorili članovi komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica na području Čačka, na osnovu podataka dobijenih skenerom i zakonske dozvole.
Kad su se ukazale ljudske kosti i lobanja dalje traganje je zaustavljeno, i pozvani su državni službenici – policija, tužilac i kriminalistički tehničari – da bi oni sproveli istragu.
Naredbom zamenika tužioca od veštaka se zahteva utvrđivanje starosti kostiju, tragova povreda na njima i položaj posmrtnih ostataka pošto se pretpostavlja da su u jaruzi u Pridvorici zatrpana dvojica likvidiranih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini iz susednog sela Jezdine: Radoslav Radonjić Lukinac i Jaroslav Milutinović.
– U svojim izjavama, datim u nedelju po podne, dr Miloš Gostiljac iz Kraljeva koji je Radonjićev sestrić, i Milisav Milutinović, sin Jaroslavljev, potvrdili su da znaju ko je sahranjen u toj grobnici, ne traže međusobno razdvajanje kostiju i zahtevaju da Radonjić i Milutinović, pošto se veruje da su u istom grobu proveli 72 godine, budu ponovo sahranjeni zajedno, u kripti Crkve Svetog Uspenja u Čačku. Ne traže potvrdu za to DNK analizom. Izlaskom na grob u Pridvorici, odmah je utvrđeno da je pokojnik čiji su posmrtni ostaci otkriveni, bio sahranjen licem prema zemlji – kaže za „Politiku” Dragan Kalaba.
U rešenju Okružnog suda u Čačku (2008) o rehabilitaciji Radoslava Radonjića Lukinca (1918–1945) navode se iskazi njegove sestre Emilije Radonjić Gostiljac i svedoka Milisava Milutinovića i Miluna Jovanovića iz Pridvorice. Radonjić je, opisali su, početkom rata bio u Ljubljani kao vojnik JV u redovnom kadru i izbegao je zarobljeništvo tako što je peške došao do Čačka, preko Bosne.
„Čitavu 1941. proveo je kod kuće, da bi se početkom 1942. pridružio jedinicama Draže Mihailovića i do kraja rata bio pripadnik četnika u Jezdini. Nikada nikoga nije tukao, zlostavljao, niti ubio. Po završetku rata, plašeći se odmazde novih vlasti, krio se sa dvojicom saboraca, a novembra 1945. pronašao ih je i opkolio Velimir Cvetić sa 30-40 naoružanih ljudi KNOJ-a. Radoslav se predao njima i oni su ga tada zverski mučili i ubili”, navodi se u obrazloženju sudskog rešenja o vraćanju građanskih prava Radoslavu Radonjiću.
Jaroslav Milutinović (1915–1945) iz istog sela i istog groba, rehabilitovan je 2010. u Višem sudu u Čačku. Na osnovu iskaza njegovog sina Milisava Milutinovića i svedoka Emilije Gostiljac, Milomira Jovanovića i Dobrivoja Simovića, utvrđeno je da je pre Drugog svetskog rata služio u Kraljevoj gardi a 1941. postao pripadnik četničkog pokreta i tokom rata obezbeđivao bolnicu u Jezdini. Za vreme rata nije učinio nikakav zločin niti bilo koje drugo krivično delo i bio je pošten čovek. U tom rešenju dalje se naglašava:
„Krajem 1944. uhapsili su ga pripadnici Ozne i sproveden je u istražni zatvor u Čačku ali se znalo da nije činio nikakva zlodela pa je imao status slobodnjaka i dolazio kući. Pošto je u zatvoru na njega vršen pritisak da učestvuje u streljanju četnika na stadionu Borca u Čačku i to mu bilo postavljeno kao uslov za puštanje iz zatvora on je, ne prihvatajući ponudu, februara 1945. pobegao iz kaznionice i krio se zajedno sa Radoslavom Radonjićem Lukincem u okolini svoje kuće, a s njima je bio i Dragoslav Vučićević. U jesen 1945. organizovana je potera pa se zajedno sa Radonjićem predao pripadnicima KNOJ-a, i bio stavljen u pritvor, u jednoj kući partizanskog štaba. Zatim je poveden u pravcu planine Jelice gde su bili surovo mučeni, upregnuti u kola, bodeni noževima i na kraju zaklani.”
http://www.politika.rs/sr/clanak/390848/Cetnici-opet-u-istom-grobu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
Subscribe to:
Posts (Atom)