Friday, July 27, 2012

Tito jealous of Soviet support of Mihailovich / The Roots of the Collaboration Myth




                             
Aleksandra's Note:  The bad guys always have to find a way to smear the good guys. The Yugoslav Communists (Tito's Partisans) were masters at it, both during WWII and especially afterwards.

Whenever there is an issue or problem, it's always important to make every effort to find the "root cause" of that problem or issue. Sometimes the "root cause" can be identified and dealt with and the issue resolved. Sometimes not. The root causes for the tragedies that befell Yugoslavia and especially the Serbian people still remain elusive, but maybe it's not as complicated as it seems.

Yugoslavia's Marshal Tito wasn't Mihailovich's only enemy, but he was probably the most successful enemy any true patriot has ever had. An often repeated phony but devastatingly effective "charge" against General Mihailovich is that of "collaboration" with the enemy. In my research, I came across this compelling text from Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia by Marcia Christoff Kurapovna. Sometimes the root cause can be something as basic as one of the seven deadly sins that plague the human character. Considering who the players in the Balkans were during WWII, the fact that "jealousy" became a factor makes perfect sense.

Tito was a phony and a liar. Mihailovich was not.

The only way a phony and a liar can win is by relentlessly staying true to their rotten character, all the while masquerading as one of the "good guys".

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

From Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia Page 195

"In view of Moscow's own mixed feelings about Tito, and despite the reported gains against the Germans, Tito found himself more and more frustrated with Moscow's support of Draža Mihailovich, who represented the official Yugoslav government with which Moscow, all socialist idealism aside, exclusively wished to have official relations. A series of protests by Tito to Moscow then ensued, barely hiding the Partisan leader's contempt for what he saw as Moscow's propaganda in favor of the Royalist Mihailovich. 'Radio Moscow is broadcasting frightful nonsense about Draža Mihailovich,' wrote Tito, who went on to describe Chetnik violence against the Partisans led by Mihailovich and his 'riff raff '. Among other things, in a cable of November 25, 1941, he accused Mihailovich and his men of killing seventeen nurses and twenty others who were on their way to Partisan headquarters in Užice; of a mangled attempt to blow up the National Bank at Užice, resulting in the deaths of 'more than a hundred ' workers; and the mutilation of two schoolteachers at Kosjeric, a town in western Serbia. Tito warned: 'It was only on account of London [the seat of the Yugoslav government in exile] that we refrained from completely liquidating Draža Mihailovich. But we shall be hard put to hold the Partisans back from doing this.' With this cable, the first of Tito's charges of collaboration on the part of Mihailovich were under way: 'We have full proof that Draža is cooperating openly with the Germans and fighting against us. Draža's people are not firing a single shot against the Germans. All the fighting is being done by the Partisans.' "


Marcia Christoff Kurapovna
Shadows on the Mountain



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Sud o Dražinoj smrti raspravlja 17. septembra [2012] / "Kurir" July 27, 2012


Kurir
Autor:





BEOGRAD - Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao je za 17. septembar ročište na kome će se utvrđivati činjenice o smrti komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, izjavila je portparol suda Vesna Sekulić.

Ona je napomenula da su na ročište pozvani svi učesnici u postupku, kao i beogradski advokat Radiša Bogdanović koji je početkom jula imenovan za Mihailovićevog privremenog zastupnika.

Bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kada pogubljen i sahranjen.

Shodno Zakonu o vanparničnom postupku, za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.

Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci.

Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znelo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se mogu proglasiti za umrle.

Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije, niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno- informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.

Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, jeste izveštaj lista "Borba" koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.

Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila je da je Mihailović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije, na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikada budu pronađene.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Помен ђенералу Дражи Михаиловићу уз 66 година од стријељања / Дражевинa July 17, 2012



Равногорски Покрет Вишеград
July 17, 2012


У порти манастира Светог Оца Николаја у Добрунској Ријеци - Дражевини,уз присуство стотињак Равногораца из Србије и Републике Српске,одржан је помен поводом 66 године од стријељања ђенерала Драже Михаиловића.
Равногорци су прво обишли спомен обиљежија Дражиним пратиоцима убијеним од стране Удбе 13.марта 1946 године.Помен парастос код споменика ђенерала Драже који се налази у порти Храма служио је архимандит Јован Гардовић игуман манастира Светог Оца Николаја у Дражевини.У краћој бесједи Отац Јован је изразио наду да ће уз Божију помоћ напокон се наћи кости ђенерала Драже и достојно сахранити.Предсједник предсједништва Борачке организације Републике Српске Брат Дражен Перендија рекао је у свом обраћању да је Драгољуб Дража Михаиловић био највећи антифашиста на балкану, посјетивши да комунисти нису успјели стријељањем уништити дух Дражин и наше сећање на вољеног чичу Дражу. Једини Срспки војвода брат Славко Алексић је рекао у свом обраћању да је Дража био човек из народа и да су га од мила звали чичом,а нама је исто драг и настављамо га звати чичом.За Дражу није било капитулације када је било најтеже,па зато његова идеја живи и данас у нама и нашим сјећањима.Надам се да ће власти у Србији ускоро пронаћи место где кости ђенерала почивају и достојно га сахранити како и заслужује човек,рекао је војвода Славко Алексић у свом обраћању и напоменуо апелујући на јединство,саборност и слогу Српског народа са обе стране Дрине.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Двери на Алфа ТВ: 66 година од убиства Ђенерала Драже / Пуковник Драган Крсмановић July 24, 2012

Српски сабор Двери
July 25, 2012


Снимак получасовне емисије на ТВ Алфа, у којој је гостовао мр Драган Крсмановић, пензионисани пуковник и начелник војног архива. Сазнајте још понешто што до сад нисте знали о животу и смрти Ђенерала Драже Михаиловића!

Погледајте снимак получасовне емисије на ТВ Алфа, у којој је гостовао мр Драган Крсмановић, пензионисани пуковник и начелник војног архива, такође и носилац листе Покрета Двери на локалним изборима у Ужицу, где се " жуто предузеће" није умирило док Двери нису спуштене испод цензуса.

Погледајте и сазнајте из поузданих извора још понешто што до сад нисте знали о животу и смрти Ђенерала Драже Михаиловића!

Пуковник Драган Крсмановић на ТВ ''Алфа''

Posted on You Tube by "PoglediKragujevac"



http://youtu.be/-s2LJP4zKOk

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/multimedija/video-zapisi/dveri-na-tv/66-godina-od-ubistva-djenerala-draze.php


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Thursday, July 26, 2012

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije / Savremena Istorija July 25, 2012


U dva članka objavljena na sajtu savremenaistorija.com dotakli smo se između ostalog i temu zloupotrebe zaplenjenih, blanko dokumenata Vrhovne komande JVuO. U tekstu «Zloupotreba zaplenjene dokumentacije», koji je objavljen 9. aprila 2012. uz propratni tekst dali smo na uvid javnosti jedan takav dokument koji je blanko potpisan od strane generala Mihailovića i pečaćen pečatom Grakog štaba broj1 JVuO.

http://savremenaistorija.com/?p=327

Blanko naredbe Vrhovne komande JVuO korištene su za dokazivanje priča o naredbama sa najvišeg nivoa u vezi zločina nad civilnim stanovništvom i odobravanja saradnje sa okupatorom.

Ovo je samo jedan od tih dokumenata, koji svedoči da su mnogi (zaplenjeni) dokumenti mogli biti predmet zloupotrebe “kreatora istine”, a potom u “naučne svrhe” upotrebljeni i od posleratnih pisaca istorije.

Na primeru ovog blanko dokumenta, koji je tokom rata zaplenjen od strane partizana moguće je dokazati mnoge falsifikate, koje je posleratna komunistička istorijografija koristila, želeći da dokaže svoje tvrdnje o “zločinačkom pokretu generala Mihailovića.”

Ovakvi dokumenati u blanko formi, uredno obeleženi u arhivu CK SKJ i zavedeni u Vojnoistorijskom institutu JNA – arhiva neprijateljskih jedinica, pečaćeni pečatom Komande Jugoslovenske vojske u otadžbini – Gorski štab broj 1 i sa potpisom generala Dragoljuba M. Mihailovića, korišteni su prilikom pravljenja falsifikovanih naredbi, a koje se tiču uglavnom odmazdi nad civilima ili saradnji sa okupatorom, a sve u cilju kompromitacije pokreta generala Mihailovića, odnosno Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Takvih falsifikata pune su knjige posleratnih “istoričara” ili Zbornici NOR-a, kojima je potkrepljivano pisanje o kolaboraciji ili zločinima nad civilima.




Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Ovi dokumenti su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisivali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih u crno belim tonovima. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom naprevljena je jedna loša istorijska predstava naše ne tako davne prošlosti, koja na žalost traje već više 70 godina.

U članku «Jedan dokument iz 1942.» od 09.07. 2012. pokazali smo kako je upravo ona druga partizanska strana u pojedinim slučajevima radila na raspirivanju međunacionalnih i međuverskih sukoba u krajevima gde su razumni ljudi jedne ili druge nacije, jedne ili druge vere pokušavali da sačuvaju kakav takav mir.

http://savremenaistorija.com/?p=747

U tom članku smo pomenuli i onaj čuveni falsifikat u kojem major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu da su njegove snage u akciji u Gornjem Podrinju pobili više od 8000 civila.

Taj dokument je korišćen na suđenju generalu Mihailoviću kao jedan od krunskih dokaza zločina njegove vojske, a bio je samo nevešto urađen falsifikat od strane komunističkih vlasti.

Da sve ovo nije samo priča radi priče, potvrđuje jedan nedavno pronađen dokument u Vojnom arhivu u kome general Mihailović izveštava pukovnika Bejlija, šefa savezničkih misija kod Mihailovića o ranjavanju i streljanju majora Mirića na Dinari jula 1943., kod koga su komunisti pronašli «30 blanko potpisanih tabaka sa mojim potpisom i originalnim pečatom.» Ovaj dokument samo potvrđuje na koji način su komunisti dolazili do dokumenata, koje su kasnije po potrebi ispisivali i na osnovu njih sudili i presuđivali, a kasnije i montirali istorijsku predstavu koju generacije mladih i danas gledaju kroz filmske predstave.

Dokument dajemo u prepisu pod brojem pod kojim je pronađen u Arhivu, kao jedan od dokaza za njihovu moguću zloupotrebu.

Војни архив
Архива (Четничка) Врховне команде
Југословенске војске
Бр. рег. 25/3, к-20, вк-у-731

Пуковнику Беjлиј-у
Шефу војне мисије Велике Британије
при штабу Врховне команде Југословенске војске

Господине Пуковниче

Нашом депешом бр. 1850 од 4. августа 1943. јавили смо нашој Влади да је код мајора Мирића, кога су комунисти ранили на Динари, остало 30 бланко потписаних табака са мојим потписом и оригиналним печатом. Депеша број 1850 предата је 7. јула у 12 часова.

Молим Вас предузмите потребно и известите нас кад је ова депеша уручена нашој Влади. Ово нам је важно да знамо због тога што су доцније комунисти стрељали мајора Мирића и код њега пронашли и узели бланко потписане табаке са оригиналним печатима, те није искључена њихова злоупотреба од стране комуниста.

Изволите примите, Господине пуковниче, изразе мога поштовања.


Ђенерал Михаиловић
17. август 1943. год.



http://savremenaistorija.com/?p=831


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ЈЕ ПОТРЕБНИЈА НАМА, НЕГО ГЕНЕРАЛУ



Тадашњи пуковник, потоњи генерал, Драгољуб Дража Михаиловић је 17. априла 1941. године рекао да не признаје окупацију државе, а та иста држава, ни седам деценија касније, њему не признаје да се борио против окупатора.

Михаиловић је први повео борбу против нацизма, а последњи ће завршити бој против комуниста. Они, префарбани, препаковани и преобучени и данас ратују против њега, а његов дух им се свуда привиђа, па су зато бесни и љути. Несрећа је безбожника што не знају да је дух непобедив.

Генерал се није борио за небеску, већ за европску Србију и убијен је на монтираном комунистичком процесу због тога што је био за демократску државу окренуту Западу, чак и онда када је тај Запад нама окренуо леђа.

Михаиловић није издао никога, а њега су издали сви. Био је за краља и када краљ није био за краља. Био је на страни Савезника и њиховог демократског устројства и када су они газили приниципе на којима њихове државе и пореци почивају. За слободу и част своје државе дао је животе свога сина Војислава и свој.

Генерал се борио за принципе на којима почива Европска унија и пре него што је она формирана. Србија неће ући у Европску унију, све док се борац за њене принципе, као што су парламентаризам и поштовање људских права, у Србији сматра издајником. Док суд у Београду не донесе одлуку о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића, не може се говорити да је Србија рашчистила са комунистичким наслеђем. Сви у Америци, Великој Британији и Француској знају да је генерал Михаиловић био на страни антифашистичке коалиције, а једино у Србији се праве лажне дилеме о природи и карактеру Равногорског покрета. Вођа француског Покрета отпора генерал Шарл де Гол је доделио Михаиловићу орден Ратни крст, а у својој земљи Дража је разапет на крст. У Америци је генерал Дража постхумно добио један од највиших војничких ордена, а у Србији му је пришивена етикета сарадника фашиста.

Могао је Дража да напусти Србију, нудили су му Савезници, али је то одбио речима да се отаџбина не може понети на ђоновима чизама. А у тој истој отаџбини није добио ни два квадратна метра за последње почивалиште.

Генерал је осуђен на смрт и стрељан је јула 1946. године, јер „црвене кадије“ нису могле да му пронађу никакву кривицу. Не само да је суд био преки, већ је и стрељачки строј радио на преки начин. Генерал је убијен је у зору, пре него што је уопште разматрана његова жалба.

Броз се тако светио Дражи за пораз у Првом светском рату у којем је Дража био у победничкој српској краљевској војсци, а Броз је био фелдвебел агресорске, окупаторске и губитничке војске „К унд К монархије“.

И после зверског убиства, комунисти су наставили да команданта прве гериле у Европи убијају мртвог. Гроб су му развејали, јер су га се више плашили мртвог, него живог. Све су му били узели. И породицу, и част, и достојанство, и право на одбрану, и живот, па чак и гроб. Тако су, потпуно несвесно и противно својим намерама, Дражу учинили бесмртним.

Ако Дража не буде проглашен невиним, жиг кривице пашће на суд и власти. Суд у Београду се мучи како да рехабилитује потпуно невиног човека. Суђење генералу било је најкраће могуће, а поступак за рехабилитацију је најдужи до сада вођен. Одлуком суда рехабилитовани су академик Слободан Јовановић, председник Краљевске владе у којој је Дража био министар војни, а одлуком Скупштине Србије рехабилитовани су сви припадници Југословенске краљевске војске у Отаџбини и Равногорског покрета. Та правда, за сада, је заобишла само команданта исте те војске.

Суд је тражио стараоца за генерала, као да не зна да се о његовом делу и традицијама стара српски народ.

Што су Дражу комунисти више порицали и ништили, он је бивао све већи. Његово дело зато не могу да сагледа данашње поколење, па ће то морати да учине будући нараштаји.

Рехабилитација Вишег суда у Београду је потребнија нама, него генералу, да бисмо тако искупили бар делић својих грехова према њему. Онај најважнији Суд, генерал је успешно прошао.


Александар ЧОТРИЋ
July 2012


http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=386&Itemid=1


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Čiča Draža stiže u Beograd i Vašington / "Novosti" July 21, 2012


Novosti
Marko LOPUŠINA
21. jul 2012. 22:30
July 21, 2012

Nove inicijative za podizanje spomenika Đeneralu Draži Mihailoviću u Srbiji i Americi. Uz predlog iz Srbije, i američki ratni veterani obnovili zahtev da se podigne memorijalno zdanje


Ispred spomenika u Libertvilu u SAD,
Spomenik Draži u manastiru Nova Gračanica u Čikagu

Proces za rehabilitaciju generala Dragoljuba Mihailovića, pored toga što izaziva burne političke reakcije u Srbiji i susednoj Hrvatskoj, povod je i da sledbenici četničkog vođe javno rehabilituju đenerala podizanjem spomenika. Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta predložila je ovih dana da se komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću podigne spomenik i da jedna ulica u Beogradu.

Američki ratni veterani iz SAD koje je Ravnogorski pokret spasao u Srbiji obnovili su svoj predlog Beloj kući da se memorijalno zdanje Čiči podigne i u Vašingtonu. Dr Srđan Cvetković, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije, smatra da su ovi predlozi znak da je došlo vreme da đeneral Draža dobije svoj spomenik u obe prestonice:

- Mihailović je značajna istorijska ličnost i zato treba da ima spomenik i ulicu u Beogradu. Nelogično je da Josip Broz Tito kao antifašista u Beogradu ima spomenik i ukrašenu grobnicu, a da srpski đeneral Dragoljub Mihailović, takođe kao antifašista, nema nikakvo obeležje u srpskoj prestonici.

Kako tvrdi Miloslav Samardžić, pisac četničke istorije, iz Kragujevca, došlo je vreme da Srbi ponovo, makar i spomenicima svojim junacima, ispišu vlastitu istoriju.

- Istorija socijalističke Srbije je postala nevažeća. Dokazano je da su komunisti falsifikovali istorijske događaje i činjenice i zbog toga je usvojena Rezolucija EU o neophodnosti promene istorija u postkomunističkim zemljama. Đeneral Draža zaslužuje spomenik u centru Beograda, ali i u centru Vašingtona - kategoričan je Samardžić.

Obojica smatraju da mermerne uspomene na Dražu Mihailovića znače samo javno priznanje patriotskih aktivnosti srpskog đenerala, koje su skoro sedam decenija skrivane od javnosti.

- Prvi spomenik Čiči podignut je u manastiru Sveti Sava kod Čikaga 1970. godine. To je postament u sklopu nacionalnog parka, gde je postavljena i bista i lista stradalih četnika. Prvi spomenik Draži u Beogradu je napravljen tek 1991. ali je potom prenesen u Brčko, gde je uništen 2003. godine, jer je „vređao druge narode Distrikta Brčko“ - svedoči Gradimir Marković, srpski aktivista iz Čikaga.

Najpoznatiji spomenik Mihailoviću u Srbiji podigao je SPO na Ravnoj gori, maja 1992. Tokom devedesetih, u dvorištu sedišta lokalnog SPO u Karadžićevoj ulici u Nišu podignut je drugi monument. U Dražinoj rodnoj Ivanjici je 2003. donator Dušan Jovanović iz SAD platio izradu monumenta visokog dva metra i teškog 150 kilograma.

Povodom 60 godina od Mihailovićevog pogubljenja, 2006. godine, u Lapovu otkriven je spomenik visok 4,6 metara. Za njegovu izgradnju novac su dali emigracija, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge. A u Subjeli, kod Kosjerića, meštani su 2008. podigli spomenik Čiči zato što su, kažu, bili „sto posto četničko selo“.

- Zbog političkih netrpeljivosti prema četnicima spomenici u Brčkom, Nišu, na Ravnoj gori su rušeni i sečeni. Spomenik u Dobrunu kod Višegrada je propao, pa četnici u Draževini planiraju da podignu novi - kaže Gradimir Marković, iz Čikaga, koji je svojevremeno podržao predlog Beloj kući da se podigne spomenik Čiči u Vašingtonu.

Američki ratni veterani, naime, već četiri decenije pokušavaju da podignu ovaj spomenik, ali bez uspeha.

- Amerikanci ne dozvoljavaju da vojni piloti na javnom zemljištu u Vašingtonu postave memorijal đeneralu. Kongres SAD je prvu ideju iz 1970. godine odbio da se ne bi kvarili odnosi sa Titovom Jugoslavijom. Kada su Amerikanci predlog ponovili devedesetih, Slobodan Milošević ih nije podržao. I kada su piloti treći put pre nekoliko godina podneli zahtev Beloj kući, vlasti su negativno gledale na njihovu ideju. Uostalom, zbog nedostatka političke volje Srbije i Amerike još nije završen Četnički muzej u Pranjanima, gde su američki piloti spasavani krajem rata - tvrdi Miloslav Samardžić.


BELA KUĆA I TITO

Amerika je u vreme predsednika Trumana dala đeneralu Mihailoviću orden. Da ne bi uvredila Tita i komuniste, Bela kuća je prećutala predlog američkih pilota da se podigne spomenik Čiči u Vašingtonu. Ako se politička klima u SAD promeni, možda će Vašington pristati da Draži Mihailoviću podigne spomenik - veruje dr Srđan Cvetković.


UKUPNO 13 SPOMENIKA

Vođi Ravnogorskog pokreta do danas je podignuto ukupno 13 spomenika - u manastiru Sveti Sava i u manastiru Nova Gračanica kod Čikaga, u Srpskom centru u Adelaidi, u Udruženju četnika u Sidneju, u Srpskom klubu u Kanberi, na Ravnoj gori, u kanadskom Binbruku, u porti Crkve Svetog Save u Milvokiju, u Ivanjici, Lapovu, Nišu, selu Subjel, kod Kosjerića, i selu Draževina, kod Višegrada.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Friday, July 20, 2012

Parastos Đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću u BEOGRADU July 17, 2012


St. Sava Cathedral in Belgrade, Serbia

У Цркви Светог Саве на Врачару у Београду 17.7.2012. године, одржан је парастос Помоћнику Врховног команданта, начелнику штаба Врховне команде војске Краљевине Југославије, министру војске, морнарице и ваздухопловства и врховном команданту Југословенске војске у Отаџбини у Другом светском рату (1941-1945.), армијском ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, у Организацији Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета.



У препуној цркви, окупили су се поштоваоци и саборци мучки убијеног Ђенерала, како би му одали пошту и обележили 66. Годишњицу његовог убиства.

На парастосу је чинодејствовало седам свештеника, па је овај догађај добио посебно свечан тон. У име организатора, присутнима се обратио председник Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини прим. др Душан Дукић, који је истакао да се морамо борити за истину о Равногорском покрету и ђенералу Михаиловићу што је и певасходна улога Удружења припадника ЈВУО. Исто тако, изразио је наду да ће се у Београду подићи споменик ђенералу, као што већ постоје широм наше земље и по расејању.

После парастоса делегација Удружења отишла је да Аду Циганлију, где је положила венац на месту убиства ђенерала Михаиловића.


Удружење припадника ЈВУО 1941-1945. Београд

M. Pavković
Beograd
July 17, 2012





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Thursday, July 19, 2012

Biljana Plavšić na parastosu Draži Mihajloviću July 17, 2012 / Video


Posted on You Tube by "Benseddin"



RTV FBiH, Dnevnik.

Kako prenosi Telegraf, pomen su organizovali "njegovaoci tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika Jugoslavenske vojske u otadžbini od 1941. do 1945. godine".

Parastosu su, osim pripadnika četničkog pokreta prisustvovale i mnoge druge javne ličnosti među kojima je i osuđena ratna zločinka i nekadašnja predsjednica Republike Srpske Biljana Plavšić.

Plavšićeva je istakla da svake godine prisustvuje odavanju počasti Dragoljubu Mihailoviću jer mu se "uvijek divila i slijedila njegov put ka odbrani srpstva".

U crkvi se nijesu pojavili lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, kao ni Dražin unuk Vojislav Mihailović iako su, kako tvrde organizatori, bili pozvani.

Parastos četniku Draži služilo je sedam sveštenika, a glavni sveštenik je citirao i zločinca i haškog optuženika Vojislava Šešelja.

„Okupili smo se ovdje da odamo počast velikom sinu Srbije. Braćo i sestre u posljednjih dvadeset godina svjedoci smo harange koja se vodi protiv srpskog naroda od strane Zapada, ali što bi im rekao jedan naš heroj koji je u Hagu "Vi ste belosvjetski ološ i nijeste normalni", rekao je sveštenik.


http://youtu.be/iphlvjFRIjE


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Wednesday, July 18, 2012

Дражина Србија - Draža's Serbia



Draža's Serbia -

Perhaps someday...

***

Дражина Србија -

Можда једног дана...





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Помен генералу Михаиловићу на црногорском приморју / Бане Јевтић July 17, 2012

манастиру Режевићи

Равногорци, потомци бораца ЈВуО и поштоваоци Равногорског покрета данас су у неколико храмова и манастира дуж црногорског приморја присутвовали помену бесмртном команданту краљеве војске генералу Драгољубу Михаиловићу и његовим саборцима. У манастиру Режевићи надомак Петровца на Мору, једном од најзначајнијих паштровских манастира парастос генералу Дражи и његовим страдалим и упокојеним борцима одржан је данас, 17. јула, у 9 часова. Велико присуство грађана овом догађају доказује да многобројне српске жртве из ових крајева нису заборављене а њихови потомци достојанствено и уз велико поштовање одржаше свечани помен својим прецима и њиховом славном команданту.

У исто време и у храму Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу код Будве служен је парастос легендарном командату, генералу Дражи и његовим борцима.

Треће окупљање равногораца из приморја ради одавања парастоса заказано је у првим вечерњим сатима у храму Светог Николе у Жљебима код Херцег Новог. До овога тренутка, док састављам овај извештај а парастос управо траје нисам добио вести у каквој атмосфери се обавља овај свечани, патриотски и религиозни чин. Сваке године бокљески родољуби су у великом броју присуствовали парастосу Дражи и борцима ЈВуО па је, без сумње тако било и данас.


Бане Јевтић
July 17, 2012



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel to contact me at ravnagora@hotmail.com


***** 

ЧОТРИЋ: СРБИЈА НЕ МОЖЕ У ЕУ, ДОК НЕ РЕХАБИЛИТУЈЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА / Александар Чотрић July 17, 2012



Александар Чотрић July 17, 2012

Рашка, 17. јул - Све док суд у Београду не донесе одлуку о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића, не можемо рећи да је Србија рашчистила са комунистичким наслеђем - изјавио је данас у Рашкој, председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета и народни посланик СПО Александар Чотрић, поводом 66. годишњице убиства генерала Михаиловића.

- Генерал се није борио за небеску, већ за Европску Србију и убијен је на монтираном комунистичком процесу зато што се борио за демократску државу окренуту Западу - истакао је Чотрић, додајући да се Михаиловић борио за принципе на којима почива Европска унија и пре него што је она формирана.

- Уверен сам да Србија неће ући у Европску унију, све док се борац за њене принципе, као што су парламентаризам и поштовање људских права, у Србији сматра издајником - поручио је Чотрић, који је данас у манастиру Градац код Рашке упалио свећу убијеном команданту Равногорског покрета.

- Сви у Америци, Великој Британији и Француској знају да је генерал Михаиловић био на страни антифашистичке коалиције, а једино у Србији се праве лажне дилеме о природи и карактеру Равногорског покрета. Суд је рехабилитовао Слободана Јовановића, председника Владе у којој је министар војни био генерал Михаиловић, а Скупштина Србије је рехабилитовале све припаднике Равногорског покрета, док се једино за команданта тог покрета води вишегодишњи поступак по захтеву за рехабилитацију - рекао је Чотрић у Рашкој.

- Генерал Михаиловић нема кривицу у српском народу, а једино није рехабилитован за суд који се мучи како да кривице ослободи потпуно невиног човека. Ако генерал не буде и судски проглашен невиним, жиг кривице пашће на суд и на власти у Србији - нагласио је Чотрић.

У храму Светог Георгија на Равној гори данас је служен парастос генералу Михаиловићу и његовим саборцима, а венац на споменик генералу у име Српског покрета обнове и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета положио је професор Спасоје Крунић.



Александар Чотрић

РЕПУБЛИЧКА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА НЕГОВАЊЕ ТЕКОВИНА РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА
July 17, 2012



http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=382&Itemid=1


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Future Generations in the Diaspora and the Legacy of Draza Mihailovich July 17, 2012


Aleksandra's Note: These two photos are among the most heartwarming I have seen in a long time. General Mihailovich can rest assured that not only has he not been forgotten, his legacy lives on in the hearts and minds of the little ones, and it is they who will continue to carry the torch. Special thanks to Zoran Milosevich and his wife Vera Dragisich for sharing these two special photographs and to Patty Martinovich for so eloquently defining what should always remain the priority.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


Children at the monument to General Mihailovich
July 17, 2012
St. Sava Serbian Orthodox Monastery, Libertyville, IL U.S.A.
Photo by Zoran Milosevich

"The rehabilitation of Draza Mihailovich's image is only partially realized in Serbia today, and sadly, this will most likely be the case for generations to come. For this reason, it is most important that we strive to continue to keep the record straight, protect his legacy, and teach future generations in the diaspora about him so that he did not sacrifice and die in vain."

Patty Martinovich
July 17, 2012

Memorial Service (Parastos) for General Mihailovich July 17, 2012
St. Sava Serbian Orthodox Monastery, Libertyville, IL U.S.A.
Photo by Zoran Milosevich


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

66 godina od Dražinog ubistva / "B92" July 17, 2012









Iako su brojna udruženja koja drže do tradicije ravnogorskog pokreta organizovala pomen na različitim mestima, svi su i dan danas jedinstveni u tome da je Mihailović bio heroj.

Taman dovoljno ljudi da stane u Crkvu Svetog Save, okupilo se na pomenu četničkom komandantu Dragoljubu Mihailoviću. Među njima najviše je sedih glava i samo jedna poznata ličnost - Biljana Plavšić. U čitulji objavljenoj u Politici najavljen je parastos "bezgrobnom heroju koga su izdali saveznici a zverski ubili Brozovi zločinci".

"Kako reče dotični premijer, mi dolazimo ponovo. A šta ćemo, mi ostajemo, ne kao neka opozicija nego kao udruženje koje se trudi da objašnjava, sačuva neke uspomene. Pokušavamo da istorija bude napisana od strane istoričara. Ne od pobedilaca i po porudžbini", rekao je Dušan Đukić iz Udruženja pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini.

Ni posle 66 godina kasnije emocije se ne smiruju.

Među prisutnima je bilo i onih koji su rođeni mnogo posle Drugog svetskog rata.

"Ja imam ličnu potrebu jer sam iz Ravnogorske četničke porodice i Srbin sam. Imam potrebu, smatram da svako treba da dođe samtram svako treba da dođe, meni je to veliki dan. Ja sam učesnik 1999. u ratnim dešavanjima i poštujem ravnogorsku tradiciju", dodao je Đukić.

Za razliku od svih prisutnih na pomenu, država još uvek nije utvrdila sve činjenice o Mihailovićevoj smrti, pa mu je sud dodelio privremenog staraoca.

Pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen, Viši sud ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju i poništi presudu iz 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Tuesday, July 17, 2012

IN MEMORIAM: General Dragoljub Draža Mihailovich July 17, 2012

Today, Tuesday July 17, 2012, marks 66 years
 since the life of General Draža Mihailovich was taken.

To date,

there is still no gravesite.


April 27, 1893 - July 17, 1946


The Hero Whom You Gave to History
Has Not His Like in Our Time

By Dame Rebecca West 

“Twenty years after the death of Draza Mihailovich he is undimmed in his glory as a defender of liberty against the Fascist terror, who defended it also against the Communist terror. He had no moment of weakness, nor of bitterness. I know of no instance where he reproached those who were guilty of his betrayal.

Twenty years ago I knew he was innocent of all charges against him, and since then I have had many further proofs of his innocence. His abandonment was a crime, and like all crimes it brought no real profit to the criminals.

I loved your nation before the war, I have loved and honoured it more and more as the years have gone by and I have seen that the hero whom you gave to history has not had his like in our time.”


Dame Rebecca West to the Serbs
July 8, 1966



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Saturday, July 14, 2012

Radoš Bajić: Ravna gora će promeniti Srbiju / Početak snimanja produkcijski najveće igrane serije RTS. / "Novosti" June 30, 2012


Novosti
Predrag VASILJEVIĆ
30. jun 2012. 20:55
June 30, 2012

Bajić najavljuje seriju o srpskoj kataklizmi tokom Drugog svetskog rata, najveći projekat u istoriji naše televizije: Istina o bratoubilačkoj tragediji pomoći će nam da daleko bolje shvatimo današnje beznađe. Srbija posle ove serije više neće biti ista

Radoš Bajić

DOSTA smo žmurili. Pre sedamdeset godina u Srbiji je brat na brata povukao oroz od puške i potegao nož. Stradali smo kao narod. Moramo da otvorimo oči, skinemo kataraktu i vidimo jasno šta nam se to tada desilo. Jer, još sluđeni tumaramo i ne pronalazimo put. Nismo izvukli pouke te velike tragedije.

Tako Radoš Bajić, srpski glumac, scenarista i režiser, ekskluzivno za „Novosti“, najavljuje početak snimanja produkcijski najveće igrane serije RTS.

Radi se o dramskoj trilogiji „1941-1945“ o srpskoj kataklizmi tokom Drugog svetskog rata, čiji će prvi serijal „Ravna gora“ imati 15 epizoda po sat vremena, a koji će u produkciji RTS i „Kontrast studija“ početi da se snima 24. jula na mokrogorskoj Šarganskoj osmici.

- Posle tri i po godine rada na scenariju i temeljnog istraživanja, prvi put će iz istorijski tačnog i objektivnog ugla biti ispričana priča o tragici srpskog naroda 1941. godine, ali i o protagonistima velike tragedije, pukovniku Mihailoviću, Titu, Nediću i ostalima. Bez ideoloških predrasuda, bez ambicije i namere da stvaramo nove podele, da ravnogorce pretvaramo u anđele, a partizane da demonizujemo i kaljamo im ordenje i slavu, prvi put će biti prikazana istina, bespuće i nacionalni sunovrat srpskog naroda - zaneseno priča Radoš, u beogradskom studiju gde se priprema za prvu klapu.

* Posle serije „Selo gori, a baba se češlja“ i rehabilitacije srpskog seljaka kraj Morave, napisali ste scenario i spremate režiju velike ratne drame. Šta je suštinska ideja vaše nove misije?

- Osetljivo je i, što bi moji seljaci rekli, veoma pipavo otvarati ponovo ovu prašnjavu knjigu naše tragedije. Ali naš je zadatak da shvatimo šta nam se desilo, da se zagledamo jedni drugima u oči i tako možda lakše izađemo iz ove konfuzije. Sluđeni smo i dezorijentisani, a slepo verujemo da nas mogu izbaviti plitka pamet, fraze, političke kampanje i nakaradne koalicije koje nas vode u nove i dublje podele. Ne. Samo ako se pomirimo, moći ćemo napred.


* Zar ne strahujete da će grebanje po bolnoj prošlosti samo probuditi nove podele i dublje iskopati srpske ideološke rovove?

- Još nismo ni počeli da radimo na seriji „Ravna gora“, a SUBNOR je protestno pisao direktoru RTS tvrdeći da je istina jednom zasvagda rečena i osporavajući nam pravo da se uopšte bavimo ovom temom. Tada mi je ponovo bilo jasno da moramo uraditi seriju, da bratoubilački rat između Srba jednom zauvek mora da prestane. Četnici i partizani konačno moraju da polože oružje. Uz sve poštovanje našim dedovima i očevima, ma na kojoj strani oni bili - mi to dugujemo našoj deci. Moramo da izađemo iz rovova i višedecenijskih zabluda. Sa velikim poštovanjem ću uputiti zvaničan poziv delegaciji SUBNOR-a da prisustvuje snimanju pojedinih scena. Moj posao nije da skrnavim revolucionarne tekovine NOB-a i krv koju su komunisti prolili protiv fašista. Istovremeno sam veoma uzbuđen što mi je pripala čast da kroz igranu seriju u mediju filma i televizije prvi progovorim o najvećoj nacionalnoj nepravdi koja je učinjena patriotskom pokretu srpskog naroda na čijem čelu je bio đeneral Mihailović. Neka mi bude dozvoljeno da citiram Bibliju - i da kažem: mir braćo!

* Da li je i to paradigma srpskih preokreta i ideoloških akrobacija koje vidimo na političkoj sceni, da vi koji ste se proslavili kao partizan na filmu sada snimate o Draži Mihailoviću?

- Godinama sebi ne mogu da objasnim zašto je brat na brata potegao pištolj i nož i zašto je Žikica Jovanović Španac opalio dva kuršuma u jednog Bogdana 7. jula u Beloj Crkvi. Ali mogu da shvatim zanos komunističkog sna i njihovog tadašnjeg iskrenog verovanja da je negde na istoku rođeno društvo socijalne pravde i jednakosti kome treba da teži čovečanstvo. Pa i da se za to da život. Proslavio sam se kao Dalibor iz „Partizanske eskadrile“, nosilac sam zlatne značke RVO PVO, rukovao sam se sa drugom Titom u Puli 1975. godine, ali mi je istina najvažnija.


* Zar istinu ne pišu pobednici? Zašto nam treba povratak u prošlost kad često deluje da ne razumemo najbolje ni sadašnjost?

- Mi smo 70 godina slušali samo jednu, falsifikovanu verziju rata, koju su nam servirali pobednici. Mora se čuti priča i o patriotskom, slobodarskom srpskom narodu koji je ginuo na Solunskom frontu sa vojvodom Mišićem. O Srbima koji su kad je 1941. Hitler udario rešili da ne padnu Nemcima u ruke, da ne izađu iz šuma i ne siđu sa brda, da se ne predaju, da ne polože oružje. To je priča sa pijetetom o pukovniku jugoslovenske kraljeve vojske Dragoljubu Mihailoviću i grupi oficira i rodoljuba koji su u Struganiku, u kući vojvode Mišića, u proleće 1941. doneli odluku da se brane i da se popnu na Ravnu goru.

* Koliko projekti kao što je „Ravna gora“ zavise od dnevne politike i promene vlasti u Srbiji?

- „Ravna gora“ nije nikakav privatluk Radoša Bajića. Po temi koju obrađuje ona ima sve nacionalne atribute i mora imati podršku države. Pre nego što sam krenuo u sve ovo u svojstvu autora, razgovarao sam sa svim relevantnim pojednicima, intelektualcima, kao i političarima vlasti i opozicije: sa Tadićem, Nikolićem, Dačićem... Od svih sam dobio punu moralnu i verbalnu podršku, na čemu sam im zahvalan. Iza ove ideje stali su velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, kao i visoki zvaničnici SANU.

* Ide li vam u prilog ova simbolična kohabitacija između nekadašnjeg četničkog pristalice Tomislava Nikolića na čelu države i Ivice Dačića, kao naslednika komunističkih i socijalističkih tekovina?

- Osnovna ideja mi je da prihvatimo sve razlike, što se uklapa i u naše nove kohabitacije. Moramo da prestanemo a priori i bez razloga da prepoznajemo neprijatelje u nama samima. I ako različito mislimo, moramo da se poštujemo. Nema nam napretka dok ne shvatimo: ovo je naša kuća, naše dvorište, tu su nam deca, izvori, reke, oranice. Ničiji interes ne može nam biti važniji od našeg. Dakle, kao kod najboljeg domaćina naša vrata će biti širom otvorena za sve dobronamernike, pa i za predsednika Srbije i budućeg premijera.

* Uticaj velikih sila na istorijsko ishodište Mihailovića i Tita je neporeciv? Zašto još ne uspevamo da odolimo velikim moćnicima pa svaki dan čitamo kako nam vlast kroje Amerikanci ili Rusi?

- Nešto smo skrivili pa nas je Bog namestio tu gde smo. Na raskrsnici svakome. Svakih nekoliko decenija nam iznova ruše crkve, razgrađuju plotove, gaze mlade vinograde i čupaju kukuruz koji je tek nikao. Ono što se desilo 1941. ponovilo se i devedesetih. I danas nam serviraju zahteve koje moramo da ispunjavamo. Nismo još našli rešenje i dostojanstveno mesto u učionici. Čekam dan da bar jedna stolica u tom razredu bude naša i da kažemo: E, ovo smo mi - Srbi! Da mirno sedimo, da nam niko ne gura laktove u rebra i ne šutira u zadnjicu.

* Koliko je Srbija raspeta u dilemi EU ili Istok? Možemo li smoći snage da kažemo: „Ni Neva ni Temza nego Morava i Drina“?

- Globalna strateška politika promenila se na našu štetu. Sad se još teže opiremo kad veliki igrači ne zauzimaju planetu samo bombama i kuršumima nego na daljinu, softverski, suptilnom, zakulisnom diplomatijom, ciničnim pritiscima i ekonomskim ucenama. Nažalost, još nam stranci govore gde da u kući stavimo krevet, a gde komodu. Uvek se pitam zašto naši susedi imaju bolju komunikaciju sa svetom nego mi? Šta je u pitanju? Bolje se češljaju? Koji je to oblik naklonosti koji svet ima prema kosovskim Albancima, koji šta god da urade dobiju podršku? Čak i kad ruše i skrnave naše svetinje i crkve. Gledali smo kako posle „Oluje“ 250.000 jadnih Srba stiže na traktorima u Srbiju. I to nije nikad bio genocid? Ne razumem!

* Prvi scenario vam je bio za film „Na putu za Katangu“ Žike Pavlovića. Na kom smo sad putu kad je sirotinja iz „crnog talasa“ još crnja, a srednji sloj uništen?

- Često mi sve pomalo liči na onu - kako vetar duva. Još nismo rekli narodu šta je naš iskreni cilj, gde smo se uputili: na istok ili na zapad. Još nije postignut nacionalni dogovor kojim putem treba da krenemo. Poučeni istorijom, nisam siguran da bi ona narodna - da umiljato jagnje dve majke sisa - mogla danas da nam bude najbolja vodilja.

POVIKA NA VUKA

* Dobili ste „ulogu“ i u postizbornom trileru. Dinkić vas je optužio da vrbujete Verka Stevanovića da pređe u DS...

- Nisam znao da imam toliku moć i da sam toliko važan da tako silovito uzdrmam političku scenu. Politika me u tom smislu uopšte ne zanima i nikad joj se neću dati, niti se njome baviti. Sve to mi je opet ličilo na našu staru mudrost: Na vuka povika - a lisice jedu meso.

KORIST I ŠTETA OD PODRŠKE

* Zašto ste se kao čovek koji poziva na sabornost i pomirenje ipak uključili u dnevnu politiku i podržali Tadića na predsedničkim izborima?

- Sa Nikolićem sam godinama u prijateljskim odnosima, a podržao sam Tadića jer je to bio moj stav i moje demokratsko pravo. Građani su rekli što su rekli i Nikolić sada kao predsednik od mene kao građanina ima punu podršku da pomogne Srbiji. Od podrške Tadiću nisam imao nikakve koristi, a da li ću imati štete što nisam podržao Nikolića - vreme će pokazati.


BJELA TITO, GLOGOVAC DRAŽA

BAJIĆ nam otkriva da će Dragoljuba Mihailovića igrati Nebojša Glogovac, a lik Josiipa Broza Tita ovekovečiće Dragan Bjelogrlić. Uz njih dvojicu, u projektu učestvuje glumačka postava od preko 200 glumaca.

Uz Dražu i Tita u seriji će se pojaviti i sve najvažnije ličnosti tog vremena: kralj Petar Drugi, Dušan Simović, Slobodan Penezić Krcun, Žikica Jovanović Španac, Dimitrije Ljotić, Milan Nedić, Slobodan Jovanović, Tempo, Koča Popović, Sreten Žujović, Aca Mišić, Miodrag Palošević, Kosta Pećanac i mnogi drugi.

Emitovanje će početi u novembru 2013. godine na RTS. To je samo prvi deo ratne trilogije „1941-1945“.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****