Saturday, July 30, 2011

100 YEARS AGO...Heroes of Serbia


Each of the next three years will mark the 100th anniversary of a significant historical event that should be a source of great pride for Serbian people everywhere - all of us and each of us - and each of the anniversaries should be celebrated on a grand scale.

2012 will mark 100 years since the Serbs drove the Ottoman Empire out of Serbia and the Balkans during the First Balkan War.

2013 will mark 100 years since the Serbs won a great victory over the Bulgarians in the Second Balkan War.

2014 will mark the 100th anniversary of the miraculous Serbian victories over the Austro-Hungarian Dual Monarchy, an Empire ten times the size of Serbia, in the first few months of the cataclysmic First World War.

And we must not forget that only four years after that, 2018, marks the 100th anniversary of the pivotal Serbian breakthrough on the Salonika Front in September of 1918. This victorious breakthrough marked the beginning of the end of WWI, with the Serbs effectively shortening the war and thereby potentially saving the lives of millions of people who would have perished had the war continued into the future as planned.

To honor and celebrate these special anniversaries, to honor and remember the Serbian experience - both military and civilian - as well as to honor and celebrate the Serbian contribution to the great Allied victory in World War One, I will be publishing the book Heroes of Serbia in both the English and Serbian language. This book will tell the story of the events described above and so much more. Included will be hundreds of photos of a remarkable generation of Serbs that wrote the pages of world history like no other generation of any nation has ever written. What that generation of Serbs did is absolutely fantastic. What that generation of Serbs went through - what they endured, what they sacrificed and how they persevered - and how they contributed positively to the world events of their time is an unforgettable story that deserves to be remembered. Those contributions are especially significant today, a century later, given the course of current events.

The heroes of Serbia were real life actors in the great historical dramas of the 20th Century that we in the 21st have an opportunity and an obligation to remember, to celebrate, and to honor.

Please feel free to write to me with your ideas and suggestions. You can contact me via postal mail at: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195 or via e-mail at or

You are welcome to visit my websites at and

Thank you for your attention.


Aleksandra Rebic


ПРЕ 100 ГОДИНА...Хероји Србије

Пре 100 Година

Свака од идуће три године биће стогодишњица значајног историјског догађаја који треба да буду извор великог поноса за сав српски народ, свуда - свих нас и сваког од нас - и свака та годишњица би требало да буде прослављена на високом нивоу.

2012 година обележава стогодишњицу победе у Првом балканском рату којим су Срби коначно уклонили Отоманско царство из Србије и са Балкана.

2013. година обележава стогодишњицу велике српске победе над Бугарима у Другом балканском рату.

2014. година обележава 100 година од чудотворне српске победе над Аустро-Угарском двојном монархијом, царством које је било десет пута веће од Србије, у неколико првих месеци катаклизмичког Првог светског рата.

И, никако не смемо да заборавимо да ће само четири године касније, 2018. обележити стогодишњицу српског пробоја Солунског фронта, којим су Срби скратили Први светски рат и, тиме, милионе људских живота сачували.

У знак почасти и славља ових посебно важних стогодишњица, у знак почасти и сећања на српске доживљаје - војне и цивилне - и нарочито у знак почасти и прославе српског доприноса великој савезничкој победи у Првом светском рату, ја ћу штампати књигу Хероји Србије, на енглеском и српском језику. Књига ће испричати причу о догађајима поменутим горе и много више од тога. Књига ће имати стотине фотографија људи једне изванредне генерације Срба, која је испунила странице историје као што није ни једна генерација било које друге нације. То, шта је та генерација Срба урадила, је скоро немогуће. То, кроз шта је та генерација Срба прошла – шта је све издржала, шта је жртвовала и како је истрајала – и како је позитивно допринела светским догађајима њиховог времена, је незаборавна прича која заслужује да буде запамћена.

Ти доприноси су специјално значајни данас, век касније, кад се узме у обзир курс историје у последњих неколико година.

Хероји Србије су били живи учесници у великим историјским драмама 20-ог века, и ми у 21-ом веку имамо могућности и обавезу да их се сетимо, прославимо и укажемо заслужене почасти.

Молим Вас слободно ми пишите ваше идеје и савете на адресу: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195 или преко e-поште на или

Ви сте добродошли да посетите моје интернет приказе и

Хвала Вam на пажњи!

Срдачно Ваша,

Александра Ребић


Thursday, July 28, 2011

The Halyard Mission and the Tuskegee Airmen highlighted on "Fox Toledo" News - Toledo, Ohio July 2011 / TV broadcasts and news stories featuring Arthur and Debi Jibilian, Toledo Mayor Michael Bell, Lt. Col. Alexander Jefferson, and Lt. Col. Harold Brown


A secret mission that must be told


Friday, 22 Jul 2011 3:54 PM EDT

Sharia Davis

FOX Toledo News reporter

Lt. Col. Dr. Harold Brown, left, and Arthur "Jibby" Jibilian

SWANTON, Ohio (WUPW) - "Operation Halyard" was a secret mission that saved the lives of 513 servicemen in Germany-occupied Yugoslavia in 1944 near the end of World War II.

The late Arthur "Jibby" Jibilian, a Navy vet who was attached to the OSI, a precursor to the CIA, played a key role in that rescue mission. His family says Mr. Jibilian has the Tuskegee Airmen to thank for making it out of Yugoslavia alive.

On Saturday, July 23, Toledo Mayor Michael Bell will be inducted as an honorary member of the Tuskegee Airmen. Mayor Bell's effort in recognizing Mr. Jibilian, landed the mayor this honor.

It's a part of history the Jibilians say everyone should know about.

Debi Jibilian says her late father's heroic efforts is the basis of a recently-published book called "The Forgotten 500" by Gregory Freeman. It draws upon declassified documents and intimate interviews that recount a major WWII rescue mission in 1944 near the end of war called "Operation Halyard."

But it was the the first black squadron, better known as the Red-Tailed Angels, Tuskegee Airmen, that kept those men safe.

"Thanks to the Tuskegee Airmen who flew over everybody, got out," Debi said. "They never lost a plane. They never lost a man and everybody got out."

Jibilian, who died from complications of Leukemia in March 2010, was the last member to recount the story of "Operation Halyard" - a majorly-secret rescue mission that plucked the airmen and other Allied soldiers between August - December of 1944 from under the Nazi's noses.

They did it from a crudely constructed airfield that was cleared on top of a hill in the Village of Pranjani, Serbia, a plateau 55 miles south of Belgrade. The mission was coordinated by the Americans, British and Serbians. The Allied forces worked closely with General Draza Mihailovich, a Serbian guerrilla, to carry out the rescue mission.

Debi says the Tuskegee Airmen distracted the German outpost so all the men, including her father, could get out safe.

"I don't know if daddy would have made it home," she said. "I know certainly some of those men would have madeit, some of the Forgotten 500 would have made it, but there certainly would have been lost planes and casualties. It would have not been the success that it was."

Air Force Lt. Col. (Ret.) Dr. Harold Brown doesn't know if he was a part of that rescue mission in 1944 because it was kept secret, but he recalls being shot down by German pilots during the war. When he was captured in Austria, he says the Germans didn't expect to see a pilot of his color.

"I almost think they were in a state of shock for a while," he said. "What am I doing in Germany looking like this?"

Brown thought his life was over, but a German officer had other plans.

"That guy was a constable there," Brown recalled. "He probably knew everyone of those people were probably one of his dear friends, but yet and still he held a rifle on them and he saved my life."

A few years ago Lt. Col. Brown and Jibilian met for the very first time. Jibilian didn't know it was the Tuskegee Airmen that escorted the Forgotten 500 back to safety until a few years before he passed. Debi says her father was very grateful for their help, and says it's a story everyone should know.

"It's the biggest military rescue in history that never happened," she said.

To view the video, please click on the link below:


Toledo Mayor Michael Bell
becomes honorary Tuskegee Airmen

Toledo Mayor Michael Bell

Updated Sunday, 24 Jul 2011, 12:24 AM EDT
Published : Saturday, 23 Jul 2011, 11:36 PM EDT

Sharia Davis

FOX Toledo News reporter

YPSILANT, Mich. (WUPW) - Toledo Mayor Michael Bell received a special recognition Saturday morning as he became an honorary Tuskegee Airmen. At the ceremony in Ypsilanti, Mich., he got to see first hand what some of the first black pilots did during World War II.

The ceremony was held at the Over Thunder Michigan Airshow at Willow Run Airport in Washtenaw County. Thousands of people were there to check out military aircraft that date back to World War II. But before the airs how started, there was an re-enactment of a special mission that involved the Tuskegee Airmen.

"If I was on the ground and saw a plane coming over top of me where you can almost look at the pilot in the eyes, now that's some flying," said Mayor Bell.

To view the video, please click on the link below:


Proud to be a member of Tuskegee
Toledo's mayor inducted into organization

Updated: Monday, 25 Jul 2011, 10:49 AM EDT
Published : Sunday, 24 Jul 2011, 8:23 PM EDT

Sharia Davis

FOX Toledo News reporter

Toledo Mayor Michael Bell

YPSILANTI, Mich. (WUPW) - Toledo's mayor can now call himself an honorary Tuskegee Airmen. Mayor Mike Bell was inducted by the prestigious organization on Saturday.

“I was treated better in Germany than I was treated as a POW in Mississippi because in Mississippi at the time blacks were being lynched and segregated,” said Lt. Col. Alexander Jefferson, Tuskegee Airmen.

“It was a very select group of people, there's less than 1,000 of us, only 450 of us fought the war, the rest stayed here as bomber pilots,” added Lt. Col. Harold Brown, also a Tuskegee Airmen.

They’re the first black military pilots of our time. During the war many African Americans had to fight against racism. But it was perseverance that allowed these men of color to achieve their goal.

“It's a big deal to be a part of this special group,” said Brown.

“These are the principles of the Tuskegee Airmen,” said Jefferson.

That's why members inducted Mayor Bell as an honorary airman on Saturday. They say his dedication to the city, the state, and the country made him a perfect candidate.

“It just shows the unity of America and because of our differences we're actually stronger, we all bring something to the table,” said the mayor said.

To view the video, please click on the link below:


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Равногорски покрет позива своје чланство на приправност у случају пружања братске помоћи Србском народу на Косову и Метохији, нашој Старој Србији! / Саопштење председника Равногорског покрета Срђана Срећковић July 27, 2011


Поводом дешавања у јужној Србској покрајни, а посебно после почетка шиптарског напада на Зубин поток и Рударе, Равногорски покрет позива своје чланство на приправност у случају пружања братске помоћи Србском народу на Косову и Метохији, нашој Старој Србији! Координатор пружања помоћи је командант гарде и потпредседник покрета Предраг Богићевић +38164/ 655-7396.

Председник РП Срђан Срећковић


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


...да се омогући повратак, у Србију, посмртних остатака краљице Марије и краља Петра II

Влада србије је суочена са многобројним и веома сложеним задацима. Многи од њих су ван њене моци да их самостално реши. Управо због тога чудно је што се она питања која не захтевају компликовану процедуру и у надлежности су органа републике Србије не решавају.

Почетком марта месеца ове године Српски либерални савет се заједно са Удружењем политичких затвореника и жртвама комунистичког режима и Удружењем припадника југословенске војске у отаџбини обратио државним органима са захтевом да се омогући повратак, у Србију, посмртних остатака краљице Марије и краља Петра II.

Уместо да предузме потребне кораке или нас удостоји одговора влада Србије се поново оглушила о нашу иницијативу. Својом неспремношћу да ради оно што је у њеној надлежности влада је поново показала да није кадра да решава ни најбаналније проблеме и да реагује само на притиске.

Због тога ћемо наставити са обавештавањем јавности и подсећањем институција на њихове оабвезе, са надом да ће великани српске историје и чланови дома Карађорђевића, кад већ за живота нису имали статус који им по заслугама припада, макар остварити право на достојно место починка њихових посмртних остатака.

Српски либерални савет
July 28, 2011


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


"Komandir" i "1943. Dalmacijo, mladosti..." / Sećanja protagoniste događaja, senatora Ajmone Finestre, komandira V antikomunističke pravoslavne čete u Severnoj Dalmaciji u Đevrskama

Knjige "Komandir" i "1943. Dalmacijo, mladosti..." napisane su na osnovu sećanja protagoniste događaja, senatora Ajmone Finestre, komandira V antikomunističke pravoslavne čete u Severnoj Dalmaciji u Đevrskama. Obrađuju događaje na teritoriji Ervenika, Žegara, Kistanju - Bukovici.

Autor Mila Mihajlovic (novinarka RAI TV, Autor): "Želja koja me je vodila je pravda i istina, ne zaboravljajući da ne može biti ni jedna-jedina niti isključiva; takva je samo ljubav koju su proterani sinovi Srbije sobom odneli u svet: ljubav prema majci Otadžbini." "Komandir" roman o ljubavi i ratu, ispisan emotivno i poštujući istinu, baš kao knjiga istorije. Protagonista je mladi poručnik bersaljera, oficir isturenog odelenja na dalmatinsko-hrvatsko-bosanskoj granici. Posle kapitulacije Italije vraća se u zemlju i nastavlja da se, do definitivnog kraja rata, bori na čelu jurišnika, dalmatinskih veterana. Odiseja ljubavi dvoje mladih, pregaženih paklom Balkana i građanskog rata u Italiji, slede logor, poniženja, zatvor i politički proces. Roman je istinita priča o mladosti, idealima i strasti, o ljudima predodređenim za žrtve Bogu Ratu, po pravilu iz redova pobeđenih i civila.

"1943. Dalmacijo, mladosti..." predstavlja jedinstveno svedočenje i viđenje italijanskog vojnika učesnika u ratnim zbivanjima u Lici i Dalmaciji. Spisak imena 29 četnika koje su partizani zarobili i bacili u jamu, takodje je jedinstven, dosada neobjavljen, istorijski dokument. Namera je bila da se događaji, ličnosti, njihova imena, herojstvo i tragedija otrgnu od zaborava i postave u mozaik istorijske istine. Izvori su svedočenja Ajmonea Finestre i dokumenti sačuvani po privatnim i državnim italijanskim arhivima.

Ukoliko ste zainteresovani da imate svoj primerak knjige, obratite se na e-maila adresu


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Wednesday, July 27, 2011

NEVEROVATNA KOLUMNA POSLANIKA Mehe Omerovića / Omerović postao "istoričar": Draža i Hese su nacisti?!


Postao "istoričar" - Poslanik SDPS-a koji se najglasnije protivi rehabilitaciji Draže Mihailovića uporedio Dražu sa proslavljenim piscem Hermanom Heseom umesto Rudolfom Hesom.

U pokušaju da uporedi otkrivanje mesta pogubljenja Draže Mihailovića sa nedavnim uklanjanjem groba nacističkog zločinca Rudolfa Hesa, poslanik SDPS-a Meho Omerović je pišući istorijsku kolumnu uporedio "naciste" Dražu Mihailovića i Hermana Hesea!

Poslanik SDPS-a, koji se inače javno protivi reviziji komunističke istorije, insistirajući da je Draža Mihailović bio saradnik okupatora, u autorskom tekstu piše da oni koji otkrivaju Dražin grob samo traže mesto hodočašća za poražene u Drugom svetskom ratu, "a slučajno istog dana, grob Hermana Hesea uklonjen je sa groblja na kom su se okupljali ekstremni desničari i neonacisti".

Što ne priča o struji

To što naš poslanik ne zna da je Herman Hese dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, a da je sa groblja u Vunzidelu u južnoj Nemačkoj uklonjen grob Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa i nije toliko problem. Ali to što jedan takav čovek priča o istoriji Drugog svetskog rata u Srbiji i dobitnika najvažnijih savezničkih priznanja Dražu Mihailovića naziva nacistom mnogo je veći problem, navode sagovornici Pressa.

Istoričar Srđan Cvetković kaže da su ovakvi lapsusi posledica činjenice da političari sebi daju za pravo da se površno upliću u tumačenje komplikovanih istorijskih tema iako nisu stručno osposobljeni za to. On kaže da je mnogo veći problem što je Omerović pokušao da napravi analogiju između Draže Mihailovića i nacističkog zločinca.

Veza... Omerović tvrdi da su se na grobu Hermana Hesea okupljali "ekstremni desničari i neonacisti" i da je upravo to ideja onih koji otkrivaju Dražin grob: da nađu "mesto hodočašća za poražene".

- Istorija je složena nauka, a političari, iako ljudi koji nemaju veze sa istorijskom naukom, često pokušavaju da se ogledaju u njoj bez konsultovanja stručnjaka i iznose činjenice na osnovu predrasuda kojima se robovalo u vremenu posle Drugog svetskog rata. Pojedinci ne žele da prihvate da je istorija nauka koja je legitimno podložna reviziji i da se otkrivaju stare arhive i pokazuju neke nove činjenice. Najlakše je u političke svrhe iznositi jednostrane sudove koje su čuli u osnovnoj školi. Niko od njih ne ulazi u tumačenje tehnoloških nauka ili strujnih kola, ali kada su u pitanju teme koje zanimaju šire narodne mase, onda sve znaju - kaže Cvetković.

Politički analitičar Branko Radun, međutim, kaže da svako ko ima priliku da piše ima i pravo da se bavi istorijskim temama, ali da lapsus Mehe Omerovića pokazuje da "neki možda i ne bi trebalo".

- Zamena imena nacističkog zločinca i poznatog književnika je neprilična, ali je neprilično i samo poređenje Draže Mihailovića sa nacistima. Neko može da bude za Dražu ili za Tita, ali nedopustivo je da neko ponovo falsifikuje istoriju. Ako su njemu i onima koje on predstavlja bliži Titova ideologija i stav da je četnički pokret bio kolaboracionistički, tu nije problem u Omeroviću, nego u tome što kod nas nije potpuno raščišćena uloga učesnika u Drugom svetskom ratu i ovakva tumačenja istorije uopšte ne doprinose da se na duhovnom nivou u Srbiji konačno završi Drugi svetski rat - kaže Radun.

A. Nedić
Srpski liberalni savet
July 27, 2011


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Има ли ова држава снаге да узме ствари у своје руке и ангажујући институције којима је то посао ствар ефикасно приведе крају?


Каква је Србија држава свима је јасно. Држава без визије, без приритета, без институција, без одговорности и без наде у напредак. Нису нам потребне агенције за истраживања, јер нама који очекујемо рехабилитацију и откривање посмртних остатака генерала Михаиловића довољан је само летимични поглед на дневну штампу. Новинари, као јато лешинара жељних сензације круже око изнемоглих чланова комисија за откривање гроба генарала Михаиловића и комисије за откривање тајних гробница након септембра 1944. године. Ови несрећници са ашовима и лопатама, у свом покушају да откопају гробницу понајвише личе на „мобу“ за копање темеља неке викендице.

Као да је откривање земних остатака генерала Михаиловића ствар неке групице занесењака и добровољаца. Има ли ова држава снаге да узме ствари у своје руке и ангажујући институције којима је то посао ствар ефикасно приведе крају. На платним списковима државних институција налазе се судије, археолози, антрополози, форензичари, специјалисти судске медицине, историчари, архивисти...... Када ће више држава преузети ствар у своје руке и привести овај посао крају.

Или је проблем у феудализацији власти. Можда је најважнији проблем у томе што политичке партије имају искључиви монопол над појединим министарствима. Они који би можда хтели да се гроб генерала Михаиловића открије имају археологе, али зато они који то не желе држе у својој власти судије...

„О кукавно српство угашено“

Српски либерални савет
July 26, 2011


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Monday, July 25, 2011

Key ruling issued by Belgrade Appellate Court in the case of the Rehabilitation of General Draza Mihailovich / June 24, 2011


Aleksandra's Note: A key ruling has been issued in the case of the Rehabilitation of General Draza Mihailovich. On June 24th, 2011 the Appellate Court in Belgrade, Serbia struck down an appeal of the Belgrade High Court ruling that had denied the request of Risto Vukovic, a member of the communist forces in WWII and later a member of OZNA, then UDBA – the secret police of Tito’s regime - and his attorney Bajo Cmiljanic to take part in the proceedings of the Rehabilitation of General Mihailovich.

In the four page ruling issued on June 24th 2011, the Appellate Court denied the Vukovic/Cmiljanic appeal and explained in detail, item by item, why no one could "appeal" the rulings of the High Court in the rehabilitation proceedings. The Rehabilitation Law covers the time frame from April 6th 1941 (the day when Germany and Italy attacked the Kingdom of Yugoslavia) until 2006, and it regulates the rehabilitation of the victims of prosecutions and killings, plunder and/or other injustices committed by the state at the time.

In its explanation, the Appellate Court found that the High Court in Belgrade ruled correctly and in accordance with the law pertaining to this case. The Law of Rehabilitation does not provide an opportunity for other parties to take part in the proceedings. The only party allowed to take part in the proceedings is that of the victim, in this case General Mihailovich, and no one else.  Based on some of the law’s provisions, the communists challenged the ruling of the High Court, demanding that Risto Vukovic be allowed to take part as an interested party in the case. The High Court denied this request, and Vukovic appealed. The same High Court denied his appeal and the case was then brought before the Appellate Court, which upheld the High Court's ruling denying Risto Vukovic's request to participate in the Mihailovich rehabilitation proceedings.

The case of the Rehabilitation of General Mihailovich will now resume in the High Court in Belgrade, with the next scheduled hearing to take place on September 27, 2011.

The first hearing took place on October 29, 2010 with Lt. Col. Milton Friend of the U.S.A.F., a veteran of the great Halyard Mission rescue operation of 1944, traveling to Serbia at his own expense to testify as a key witness in the rehabilitation proceedings.

Lt. Col. Milton Friend, U.S.A.F. (retired), in the blue tie, speaking to
reporters in Belgrade on October 29, 2010, the first day of the
hearings in the Mihailovich Rehabilitation proceedings.
Photo courtesy of Milton and Shirley Friend. 


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Slava hrama Svetog cara Nikolaja July 17, 2011

У Јошеви, под Цером, 17. (4) јула 2011, у ораганизацији "Духовно -националног центра "Свети владика Николај", обележена је крсна слава храма Св. цара Николаја. Званице из различитих делова Србије, као и из иностранства, почеле су да пристижу у наш Центар још у раним јутарњим часовима. Служење прве Свете литургије у нашем храму почело у девет часова. Началствовао је протојереј ставрофор Александар Степановић уз саслужење протојереја ставрофора Драгољуба Ивановића и јереја Ратибора Петровића. На литургији су отпеване стихире Светој царској мученичкој породици.

У беседи после Свете литургије oтац Драгољуб Ивановић је рекао: „У овом новоподигнутом храму верни народ ће проналазити утеху, исповедати се и причешћивати. Овај храм је и спомен на Господа Исуса Христа који је својом жртвом донео свим људима спасење и могућност вечнога живота. Желим посебно да се захвалим свим добротворима који су помогли његовуизградњу. Нека им Господ Бог подари дуг живот и пуно здравља, као и да сви радосно дочекамо освећење ове светиње. Овај храм ће бити посвећен великом руском светитељу мученику цару Николају који је страдао за своју веру и отаџбину. Нека и наш живот буде хришћански као и његов и нека се у овом храму прославља велико име Господње.“

После Свете литургије одслужен је парстос вођи Равногорског покрета генералу Драгољубу Михаиловићу и његовим борцима.

По завршеној Светој литургији сви гости су се окрепили на трпези љубави. Присутнима се обратио професор др Душан Тубић који је изнео основне тезе из своје књиге „Србски национални програм“. Он је указао на велике историјске догађаје, нагласивши посебно поједине делове који су фалсификати. Са великом пијететом говорио је о мученичкој жртви цара Николаја нагласивши његову велику љубав према нашем народу.

Главни и одговорни уредник часописа „Геополитика“ Слободан Ерић је у свом обраћању присутним гостима изразио велико задовољство што се баш у крају, у којем је он рођен, подиже храм великом руском светитељу цару Николају. Посебно су наглашене и чврсте везе србског и руског народа, а указано је и на садашње стање у држави и друштву.

Присутнима се обратио и државни секретар у министарству вера и дијаспоре др Предраг Тојић, који је надовезавши се на излагања претходних говорника нагласио да су потребне нове снаге искрених србских патриота које ће нашу земљу извести на прави пут.

Представник Српског четничког покрета у отаџбини мајор Јован је направио паралелу између страдања цара Николаја и генерала Драгољуба Михаиловића.

Овај скуп су својим присуством увеличали и представници Србског четничког покрета у отаџбини који су својим униформама дочарали изглед припадника Равногорског покрета.

Посебну духовну радост свим присутнима гостима је било допремање освећеног крста из Јерусалима са честицама преподобне књегиње Јелисавета и Свете мученице Варваре у наш храм. Часни крст је дар нашег пријатеља хаџи Игора.

Наше госте смо упознали са досадашњим радом листа „Глас са Цера“, притом им поклонивши примерке новог броја.

Прослава је настављена све до касних вечерњих сати у присуству наших верних пријатеља и поштовалаца из свих делова Србије као и дијаспоре. Договорени су нови планови и пројекти, које ћемо остварити у будућем периоду.

Говоре са прославе славе храма ћемо објавити у наредном броју „Гласа са Цера“

Владидимир Петровић

Информативна служба
Духовно-националног центра


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


"Red Tails: The Tuskegee Airmen and Operation Halyard" / New addition to "The Forgotten 500" by Greg Freeman now available!


I am excited to announce the official release of the E-chapter "Red Tails: The Tuskegee Airmen and Operation Halyard," an addition to Gregory A. Freeman's bestselling book, "The Forgotten 500." I am writing you because you have shared interest in Freeman's story before or this chapter should be of specific interest to you because of your involvement with the Tuskegee Airmen.

This chapter tells of the previously unknown contribution of the famed Tuskegee Airmen, the first black pilots in World War II, to the rescue of more than 500 American airmen behind enemy lines. If you have not read "the Forgotten 500," the E-chapter includes a summary of the book.

It is easy to download to your E-reader or to your PC. It is only $1.99, which is a great value to learn about the amazing story of the Tuskegee Airmen.

You can find the E-chapter at these links:

Barnes and Noble


Thank you for your time,

Melissa Meinert
Assistant to Gregory A. Freeman


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Sunday, July 24, 2011



Председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета Александар Чотрић изјавио је да се Асоцијација залаже за то да у „Србији три датума буду дани националног сећања на српске жртве у Другом светском рату“.

„С обзиром на број српских жртава, њихове убице и од кога су страдали, предлажемо да се установе три дана националног сећања на милион и петсто хиљада убијених сународника од 1941. до 1945, али и после завршетка Другог светског рата“ – рекао је Чотрић.

„За то смо да двадесет први октобар, када је било стрељање цивила у Крагујевцу 1941. године, буде дан сећања на српске жртве страдале од окупатора – немачког, бугарског, мађарског, албанског и италијанског.

Сматрамо да 22. април треба да буде дан посвећен жртавама усташког геноцида, јер је тога дана 1945. године ослобођен усташки логар Јасеновац у којем је убијено више од 700 хиљада невних Срба и Српкиња. На територији НДХ на монструозан начин усташе су убиле више од милион људи српске националности, искључиво због верске и националне припадности.

Предлажемо да 17. јул, дан када је 1946. године убијен генерал Драгољуб Михаиловић, буде дан сећања на жртве комунизма којих је од септембра 1944. до 1946. године било више десетина хиљада. Њих су нове револуционарне власти, без било какве кривице, убиле искључиво из идеолошких и политичких разлога.“ – изјавио је Чотрић.

Aleksandar Cotric


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


"Kopajte dublje i na sve strane." / Mihailo Shaskevich July 24, 2011


Kada je zatvor na Adi bio premesten u Centralni zatvor onda je zgrada data neozenjenim milicionarima za privremeno stanovanje. Oni su bacali djubre iza zida, tamo gde vi sada kopate. Ovo sto Vi nalazite je djubriste tih milicionara.

Ja sam bio na kupanju negde 1956 i pogledao sam kroz kapiju. Nigde nikakve straze. Video sam jednog milicionara kako se odmara i jednu svinju koja se setala tim dvoristem.

Kopajte dublje i na sve strane.

Mihailo Shaskevich


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Saturday, July 23, 2011

Nastavlja se potraga za Dražom početkom avgusta 2011 / B92 July 23, 2011 / VIDEO

subota 23.07.2011 17:26
July 23, 2011

Beograd -- Istraživanja na mestu za koje su istoričari utvrdili da je grob Draže Mihajlovića nastavlja se početkom avgusta, sa novim timom istraživača i forenzičara.

Mesec dana pošto su iskopane, utvrđeno je da kosti pronađene na Adi Ciganliji nisu ljudskog, već životinjskog porekla.

Time je isključena i najmanja mogućnost da pronađene kosti pripadaju Draži Mihailoviću, ali je nesporno utvrđena tačna lokacija zatvora u kojem je, prema izjavama svedoka, Mihailović streljan i sahranjen.

Čim prestanu nagađanja, mistifikacija i senzacionalizam, nastupaju činjenice. Nauka je uklonila bilo kakvu sumnju i utvrdila da kosti koje su pre mesec dana slučajno iskopane na lokaciji na kojoj je tačno utvrđeno da se nalazi zatvor i krečana – ne pripadaju Draži Mihailoviću.

Za taj zaključak nije bila potrebna ni DNK analiza, pošto su stručnjaci Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta ispitivanjem građe kostiju utvrdili da su životinjske.

"Mi smo te kosti analizirali i ustanovili da one uopšte nisu ljudskog porekla. Dakle, na osnovu toga se može zaključiti da tu ili grob ne postoji ili da komisija koja je obavila preliminarna istraživanja uopšte nije došla do groba. U svakom slučaju komisija sastavljena od arheologa, antropologa i sudskih lekara pod vođstvom instituta za sudsku medicinu će početi u avgustu iskopavanje terena", kaže Marija Đurić, profesorka anatomije na Medicinskom fakultetu.

Analizom arhivske građe, upoređivanjem izvora i razgovorom sa svedocima, uz GPS i lasersku tehnologiju, istraživački tim državne komisije je precizno mapirao lokaciju potencijalne tajne grobnice u blizini severnog zida zatvora na Adi Ciganliji. I time je, kako tvrde, njihov posao završen.

"Ovde u ovom poslu možete očekivati napade sa svih strana. Ako nađete - zašto ste našli, ako ne - zašto niste. Mislim da je od nas ljudi koji su posvetili dosta truda tome da smo dali priličan doprinos tome i da smo olakšali ljudima koji eventualno dođu iza nas da rade istražuju dalje, da će to za njih biti daleko lakši posao nego naći samu krečanu i zidove zatvora, s obzirom da je toliko vremena prošlo i da je jako teško doći do svedoka, da nema dokumentarnih materijala", kaže Srđan Cvetković iz Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica ubijenih posle 1944.

Dalja iskopavanja terena utvrdiće da li na lokaciji na Adi ima ljudskih ostataka, ako ih ima čiji su, da li postoiji mogućnost da su ostaci spaljivani ili su odatle izmešteni na neku drugu lokaciju, o čemu takođe ima navoda.



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at



Илустрована Политика
Владимир КРСТИЋ
July 21, 2011


Све је више оних који сматрају да је на снази притисак да се случај четничког генерала заврши како било, а да истина није ни (толико) важна. Докази се и данас уништавају, каже члан државне комисије за проналажење тајних гробница Миладин Гавриловић, а историчар равногорског покрета Мирослав Самарџић додаје да ће тако бити све док су на власти потомци само једне стране из тадашњег српско-српског грађанског рата

Четнички ђенерал Дража Михаиловић
 за време рата

Месец дана након што је државна комисија за проналажење тајних гробница пронашла на Ади Циганлији људске кости, страсти се не смирују. Док су једни, практично истог дана, закључили да је реч о посмртним остацима генерала Драже Михаиловића, други верују да је истина, данас, можда даља него икад. Међу скептицима нису само потомци вође равногорског покрета, поједини историчари и део јавности већ и сами чланови државне комисије, међу којима има и оних који сматрају да је цела прича исхитрена и да је неком било у интересу да се овај случај пошто-пото што пре закључи.

Миладин Гавриловић, директор Задужбине "Краљ Петар И" на Опленцу и члан државне комисије за проналажење тајних гробница, каже да не сумња у добронамерност појединих колега, али и то да је рад Комисије све време био под огромним притиском.

Некадашњи затвор на Ади Циганлији где је,
наводно, убијен и сахрањен Михаиловић

- Не улазим у то да ли пронађени остаци на Ади заиста припадају Дражи Михаиловићу или не - каже Гавриловић. - Уосталом, то ће се открити анализом ДНК под условом, наравно, да неко заиста жели да се то уради. Подсећам да смо ми пре више од шест година пронашли масовну гробницу са 28 посмртних остатака на Опленцу, за које је непобитно утврђено да припадају четницима које су у децембру 1942. године стрељали Немци. Иако је већина скелета прилично добро очувана, иако смо пронашли и узели ДНК материјал од особа за које поуздано знамо да су директни потомци страдалих, релевантне научне установе упорно избегавају да ураде идентификацију. Очигледно да је отпор победника и њихових наследника и даље веома снажан, односно да су идеолошке страсти јаче и од обичне, хришћанске жеље да се сваком страдалом омогући да бар има гроб. Уосталом, ако нису могли да ураде анализу ДНК са ових сачуваних, ничим оштећених костура, како ће то да ураде са пронађеним костима на Ади где су се, бар према ономе што смо могли да видимо, практично сви утркивали да се пронађени трагови и остаци што пре униште.

Дража је тамо где му је место!

Можда му то није гроб,
али генералови следбеници су му поставили крст

Гавриловић тврди да је рад Комисије све време некоме трн у оку, односно да се осећао притисак да се потрага за Дражом Михаиловићом што пре оконча, на овај или онај начин.

-Другим речима, инсистирало се на томе да се цео случај закључи без обзира на то да ли ћемо гроб пронаћи на Ади Циганлији, Великом ратном острву, у Лисичијем потоку, или пак нигде. Важно је било да се што пре нешто пронађе, да медији пренесу спектакуларну вест, да неко постави гробно обележје на место где гроба уистину нема, и да се цео случај што пре заборави.

Међу онима којима је наш саговорник замерио на претераној журби су поједини посланици СПС-а и Мехо Омеровић, председник Скупштинског одбора за рад, борачка и социјална питања, и члан државне комисије. Омеровић то оповргава, али признаје да му смета атмосфера створена у јавности да је проналажење гроба четничког генерала најважније државно питање и једини проблем који Србија има.

- Погледајте само ту гомилу контроверзних вести - указује Омеровић. - Те, стрељао га је строј, те је сам изведен и убијен у потиљак, те је нађен, те га однела вода, те га траже, те Вук Драшковић полаже венце... Срамотно је да се јавност у Србији у наставцима бомбардује овом темом, поготово што ниједна осмишљена медијска кампања неке странке неће моћи да избрише историјску чињеницу да је тај човек сарађивао са окупатором, да је одговоран за страшне злочине и да је због тога, најпосле, осуђен и стрељан. Сем тога, никада није, нити ће моћи да буде рехабилитован. Историја је генерала Михаиловића коначно ставила тамо где је од почетка Другог светског рата и био - на страни фашизма!

Нажалост, да се у историји коју пишу искључиво победници никада ниједна чињеница не може сматрати непобитном, потврђује, можда, управо пример четничког команданта. Наиме, у мору контроверзи о Дражи Михаиловићу, стрељаног због наводне сарадње са окупатором, стоји и чињеница да га је савезничка, дакле „непријатељска'' армија јавно одликовала. Учинио је то Хари Труман, председник САД, посмртно 1948. године, што довољно говори о томе да његова улога у ратним збивањима није до краја разјашњена. Уосталом, баш као и начин на који је ухапшен, али и сам ток послератног суђења који многи и данас сматрају правном фарсом и монтираним судским процесом.

Миладин Гавриловић:
„Комисија ради под притиском”

- Извесно је да су ОЗНА и послератна комунистичка власт савршено одрадили свој задатак и да ништа није препуштено случају - подсећа Миладин Гавриловић. - Почев од тога да је веома мали број људи био укључен у читаву причу, па све до тога да су временом и они малобројни очевици дошли до тога да више не знају ни шта су гледали, ни шта су видели. При том мислим на фингирана стрељања, односно на могућност да је Дража више пута извођен пред стрељачки строј, али и пред будуће, потенцијалне сведоке. Управо су они ти који данас сведоче о томе да су видели и Дражу и егзекуторе, чули наредбу и пуцње, али не и сам чин убиства. Стога и не чуди што се као потенцијално место стрељања и сахрањивања и данас помињу Ада Циганлија, Лисичији поток, Јајинци и друге локације. Међутим, ма колико обучени, комунисти нису могли баш све да предвиде. Тако су, на пример, остали и неки детаљи, наизглед безначајне ситнице, које на читав случај бацају сасвим другачије светло.

Датум крије тајну

Једна од тих "ситница" је деловодник суђења који је Гавриловић пронашао у Архиву Југославије, а у којем је неки ситан, безначајан чиновник уредно забележио да је 19. јула 1946. године одбијена жалба Драже Михаиловића на смртну пресуду изречену четири дана раније.

Незавршено суђење Дражи

- Шта нам говори овај датум - пита се наш саговорник. - Најмање, две ствари. Прва је да није ни стрељан 17. јула, на дан који се данас сматра званичним датумом његове смрти, а други да је пресуда извршена у тренутку када његова жалба још није ни разматрана. У том случају, над вођом равногорског покрета није извршена судска пресуда, већ је брутално убијен, што само по себи довољно говори о судском поступку који је против њега вођен.

Један од последњих снимака из 1946.
контроверзног српског генерала Михаиловића

Међу онима који „спектакуларно'' откриће на Ади Циганлији, према сопственим речима, назива звекетањем празне кофе, јесте и Мирослав Самарџић, историчар равногорског покрета, који је током последњих четврт века изнео низ докумената о четницима, а који умногоме мењају искривљену слику коју су током целог послератног периода форсирали комунисти.

- Ако је циљ државне комисије био да се одреди локација за неки будући, меморијални центар који ће емигранте, њихове потомке и истомишљенике привући да масовно долазе из иностранства и тамо остављају девизе, Ада Циганлија је идеалан простор - не без ироније каже за „Илустровану'' Самарџић. - Близу је центра града, а ускоро ће бити још и ближа када се заврши мост који се увелико гради. Међутим, ако је циљ да се заиста утврди права истина о свему што се током рата и непосредно после њега дешавало у Србији, истина је никад даља.

Самарџић подсећа да је проналазак људских костију на Ади исто што и проналазак једне сламке у пласту сена!

- Само у протеклих сто година Ада Циганлија је била једно од највећих стратишта у Београду - каже Самарџић. - На њој су се водиле страховите борбе између Србије и Аустроугарске током Првог светског рата, да би касније била и тамница и место егзекуције политичких затвореника. Током Другог светског рата на њој су стрељали Немци, а после ослобођења и нове, послератне власти. Цела Ада је посејана костима, па откриће неких кошчица, за које се унапред зна да припадају вођи равногорског покрета, у најмању руку, представља лакрдију.

Наш саговорник верује да ће се цела прича завршити вишемесечним оклевањем да се изађе са резултатима анализе ДНК, а кад се једног дана, очекивано, све то покаже као пуцањ у празно, цела прича ће увелико пасти у заборав.

Као да се неко трудио да уништи доказе,
сматрају наши саговорници

- Све док су на власти политички експоненти само једне зараћене стране, односно њихови наследници и истомишљеници, права истина ће бити гурана под тепих - истиче Самарџић. - Чиме се све служе, можда најбоље сведоче и недавни написи у штампи према којима Војислав Михаиловић, Дражин унук, не пристаје да омогући ДНК материјал на основу ког би могла да се уради идентификација. Не знам да ли ће пристати да учествује у овој лакрдији, али поуздано знам да га још нико није контактирао и да још нико ништа од њега није захтевао.

Владимир КРСТИЋ


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at