Friday, May 31, 2013


The Jerusalem Post
Michael Freund
May 30, 2013

Ultimately, the Ustashe murdered more than 30,000 Jews, or 75 percent of the country’ [Croatia's] prewar Jewish community.

Photo by: (Reuters)

Just over a month from now, on July 1, a historic event will take place in the heart of Europe, when the EU welcomes Croatia as its 28th member state.

The move will mark the culmination of a grueling decade long process, one in which the former Yugoslav republic had to implement widespread changes in a number of fields – ranging from intellectual property law to the free movement of capital – to bring itself in line with accepted EU practice.

But however much the Balkan state may have tweaked its legal system and upgraded its food safety and environmental protection standards, there is one thing Croatia has demonstrably failed to do: come to terms with its disgraceful record of mass murder during World War II.

Most of us are aware of camps such as Birkenau, Dachau, Treblinka and Bergen-Belsen, where the Germans and their henchmen systematically slaughtered millions of innocents.

But how many of us have heard of Jasenovac or the horrors that were perpetrated there by Croatian fascists? Known as “the Auschwitz of the Balkans,” it was the largest of a network of camps established by the independent state of Croatia, which the Nazis set up on April 10, 1941.

Hitler assigned the task of ruling Croatia to Ante Pavelic, head of the fascist Ustashe movement, which vowed to rid the country of Serbs, Jews and other minorities.

Following in the Germans’ footsteps, Pavelic passed racial laws against the Jews, imposed restrictions on their freedom of movement and banned them from various professions.

Ultimately, the Ustashe murdered more than 30,000 Jews, or 75 percent of the country’s prewar Jewish community.

But it was the two million Serbs then living in Croatia who were the primary targets of Pavelic and his quislings.

With a bloodlust rivaled only by that of their Nazi patrons, the Ustashe set about the task of “cleansing” Croatian soil by torching Serb villages, beheading priests and herding Serbian worshipers into Orthodox churches before setting them alight. Over 200,000 Serbs were forcibly converted to Catholicism, with the active help and encouragement of the Archbishop of Zagreb, Aloysius Stepinac.

But it was at the Jasenovac camp that the Croats unleashed their most bestial cruelty, by many accounts killing at least several hundred thousand people in an orgy of indescribable savagery.

Jasenovac had no gas chambers or murder machines, so each killing had to be carried out the old-fashioned way: with knives, bars, axes or even hammers.

If Auschwitz was the epitome of mechanized murder, Jasenovac was the embodiment of manually orchestrated massacre.

In an interview that appeared earlier this month in the Serbian newspaper Politika, Jasa Almuli, a 95-year old author and journalist who previously served as president of the Belgrade Jewish community, described Jasenovac as “barbaric,” saying that “the murders were predominantly carried out manually.”

“Very seldom did they use bullets,” he said, “because they believed the victims ‘didn’t merit it.’” Almuli went on to describe some of the Ustashe’s methods, which included cutting out the eyes of their victims and slitting their throats, throwing live prisoners into brick furnaces and poisoning children.

The Ustashe even employed a special knife they called a “Srbosjek”, or “Serb-cutter,” to slaughter as many Serbs as possible.

There are numerous detailed accounts of the malevolence that was perpetrated at the camp. Eduard Sajer, a Jew from southeastern Bosnia and Herzegovina, was imprisoned in Jasenovac in November 1941. His parents and four of his five siblings were murdered there, and in an interview for the US Holocaust Memorial Museum, he recounted some of the Ustashe’s chilling practices, which included the use of blowtorches and welding rods for torturing inmates.

Sajer also described how his younger brother was bludgeoned to death by Croatian guards with a sledgehammer before his own eyes, and how he watched in horror as a group of Jews from Sarajevo were burned alive.

After the war and the establishment of Communist Yugoslavia, the camp was bulldozed and Yugoslav leader Josip Broz Tito sought to suppress the story of Jasenovac because he didn’t want it getting in the way of creating a new Yugoslav identity.

As a result, Croats were not forced to come to terms with their past or their dark deeds, a reality that continued even after the demise of Yugoslavia and Croatian independence.

Indeed, even though Croatian leaders have traveled to Jerusalem to offer words of apology at the Knesset, the legacy of the Ustashe remains very much alive and even admired among some Croats.

For example, a year and a half ago, in December 2011, large memorial masses were held in two Catholic churches in the Croatian cities of Zagreb and Split for Ustashe leader Pavelic, despite the fact that he was responsible for the deaths of hundreds of thousands of innocent people.

Can you imagine a similar event taking place in Rome for Mussolini or in Berlin for Hitler? One of the most popular musical groups in Croatia, the Thompson rock band, has drawn tens of thousands to its concerts, where many young people have come proudly dressed in Ustashe uniforms. The band has also included Ustashe slogans in some of its songs, and has even sung lyrics calling for the elimination of Serbs.

A key part of the problem lies in the fact that the memorial museum erected by Croatia at the Jasenovac site seems to have been deliberately designed to obfuscate the true nature of what took place there.

According to Dr. Efraim Zuroff of the Simon Wiesenthal Center, the exhibition at Jasenovac is an “educational disaster.” He says that it “speaks of the Ustashe without explaining who they are or even what their ideology was,” and that it does not even contain any photos of the Ustashe commanders of the camp or those who perpetrated the mass murder.

“If they don’t teach properly about what the Ustashe did at Jasenovac,” Zuroff told me, “one can only imagine what they are teaching in the schools in Croatia.”

A few weeks ago, a former board member of the Jasenovac museum also raised serious concerns about the nature of the exhibition. In a letter addressed to foreign ambassadors in Zagreb, Julija Kos said that the museum display presented a false image of what took place, calling it “blurred” and “systematic in avoiding a clear presentation of the information.” For over seven years, Kos wrote, she had “persistently pleaded with high government officials to do something to fix the problem,” but they had refused.

With Croatia marching forward into the arms of Europe, now is the time to compel Zagreb to confront its sinister past. History and its lessons cannot and must not be squelched, regardless of whether it is politically convenient.

The Croatian authorities need to drastically revise the memorial at Jasenovac and stop hiding behind blurry language. Bans should be imposed on holding memorial services for Ustashe officials, and Holocaust education should be made a priority in Croatia’s schools.

At a time of rising extremism and anti-Semitism across the continent, it is essential that Croatia’s hidden Holocaust, as embodied at Jasenovac, not be shunted aside.

Europe is still in a position to make these demands, and it should not shy away from doing so.

That is the least they can do in memory of the hundreds of thousands of innocent Jews, Serbs, Gypsies and others who were slaughtered there.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


HALYARD MISSION - Documentary Film Promo

Aleksandra's Note: Hoping that this Halyard Mission documentary will indeed come to fruition. The film promo by "EAI Production" is from the spring of 2012, a year ago. Thankfully, Milton Friend, Curtis Diles, Robert Bob Wilson, and Carl Walpusk, four World War II American veterans who lived this incredible story, are still with us. A number of those participants seen in this documentary are now gone - Arthur "Jibby" Jibilian, Major George Vujnovich...but it is through films such as this that future generations will have the opportunity to come to know these good men and their grand true story - a story for the ages.


Aleksandra Rebic


Posted on You Tube by "EAI PRODUCTION"


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Родослов Равне горе / "Политика" May 27, 2013

Мирјана Сретеновић
Oбјављено: 27.05.2013.
May 27, 2013
Кроз серијал „1941–1945” пратићемо и судбине просечних људи налик Таралићима, располућеној породици коју рат дели, дроби и уништава
Фотографија породице Таралић која ће се ускоро наћи на билбордима
(Фото Срђан Стевановић)
Неменикуће, под Космајем – Трошни дувар само што се не окруни у оџаклији куће испред које шминкерке војницима намештају камашне. У стварном животу, ова кућа је напуштена. Њени житељи су помрли, или као многи последњих деценија, побегли у град за лагоднијим животом. Пронашао ју је сценограф Драган Мићановић, обилазећи српска села, за потребе снимања драмске трилогије „1941–1945”, сценаристе и редитеља Радоша Бајића.

Ту је смештено домаћинство породице Таралић. Две куће од два брата. Глава породице деда Обрад Таралић оличење је чојства и части, а тумачи га Мирко Бабић. Он је Солунац, учесник битке на Кајмакчалану а три деценије после ове битке, осећа да је рат опет за вратом и сведок је да се покрај кућа његових синова Станоја и Светолика поново воде битке и промичу војници. Упадају у тор, хватају овце и козе и почињу да их кољу.

– Хватај јаре, оно неће много да се буни. Није битно да га ухватиш, битно је да буде активан кадар. Узнемири мало стадо, нису у позоришту. И слободно галамите! Људи снимише „Апокалипсу”, можемо и ми овај кадар – говори својој екипи редитељ Радош Бајић, који је у шатору сместио режијску опрему, а испомоћ му је Милан Булатовић, за којег каже да је један од најпознатијих помоћника редитеља у целој Југославији.

Протиче 102. дан снимања, чији се завршетак очекује почетком августа. Сунце је упекло и док је тако, снимаће се сцене екстеријера, и то најсавременијом „арифлекс” камером с дигиталном видео контролом слике. Иако се снима цео дан, редитељ екипи повремено даје „инјекцију” разних шала, а глумци прихватају и стварају добру атмосферу.

Више пута до сада Радош Бајић је напоменуо да овим серијалом од 10 једносатних епизода, које ће у новембру бити на програму Радио-телевизије Србије, нема намеру да тумачи нити кривотвори историју, дели етикете, исправља заблуде и криве Дрине, наглашавајући да је овде првенствено реч о играном програму, удаљеном од сваке политике. Писање сценарија, уз консултације са стручњацима из Института за савремену историју Србије, трајало је три и по године, а буџет за десет епизода износи милион и двеста хиљада евра. Дакле, велика друштвено одговорна прича у првом плану донеће теме патриотизма, слободољубивости, саборништва и идентитета српског народа, све оно што је прека потреба у било којем историјском периоду.

Кроз историографски оквир „Равне горе”, што је један део трилогије, нећемо пратити само равногорце и комунисте, већ и судбине просечних људи налик Таралићима, располућеној породици коју рат дели, дроби и уништава. Идеологија не пита за крв, раздвајајући браћу Таралиће. Један одлази у четнике, други у партизане. По српском усуду, браћа постају непријатељи...

Чека се снимање следећег кадра. Тонац га зауставља јер пролеће авион. Снимање се, иначе, прекидало и када сељаци у околини стружу дрва или кад се чује бука трактора. У том кадру појављује се 15-годишња Нина Мрђа у улози Радмиле, унуке Обрада Таралића. На сет је дошла с мајком, пошто се поштује правило да деца глумци на снимању буду у пратњи родитеља. Нини је све ово узбудљиво, изостаје из школе, али стиже све, предложена је за ђака генерације и првакиња је државе у теквондоу. Док јој помоћу лака за косу намештају фризуру, из позадине неко добацује да лак није постојао четрдесет прве...

– Желим и ја још мало пудера за мој официрски тен – надовезује се глумац Милош Ђорђевић, у улози потпоручника Павла Мешковића, чији је костим, као и за остатак војске, позајмљен из филмског студија „Барандов” из Прага, будући да их код нас није било довољно.

Како нам у паузи између кадрова каже Радош Бајић, серија ће подсетити да је српска породица вечито била на ветрометини историје која се циклично понавља, додајући да после балканских ратова наш народ већ 1941. поново мора да доказује своје право да у овој земљи, народски речено, слободно може да живи човек, блеји стока и певају славуји...

– Таралићи нису историјске личности, они припадају ауторској имагинацији, као људи из народа који трпе последице глобалних историјских догађаја. До шестог априла 1941. Таралићи су сложна породица, са традиционалним митским српским кошкањима. У ратном периоду они ће драстично трпети последице губитка слободе, потпуне несигурности, несналажења и безнађа. Овом серијом вратићемо у средиште породичне вредности и достојанственост, јер ћемо само тако као народ опстати и у наредним временима – сматра Радош Бајић, који је у овој, као и у претходној серији „Село гори а баба се чешља”, у аутентичном амбијенту верно овековечио добродушног српског сељака којег малограђански дух неретко исмева и потцењује.

Његови Таралићи чак и не знају да је рат почео. Сазнају то тако што авион надлети село и баци плакате да почиње напад „Шваба”.

– У контексту ужасних идеолошких подела и свести да се морамо борити за слободу, испричаћемо причу кроз пример черечења српске породице и њиховог потпуног разлаза, будући да се појавио неки нови свет који пружа пипке и на нашем простору. Све се то понавља и данас, када разноразним условима моћне државе уцењују оне мале – наглашава Бајић и објашњава да му је намера била да огледалу изложи најлепше лице српског народа, без улепшавања.

Снимање на Космају прекида пљусак, а за то време филмска екипа под шатором руча мусаку. Сељани из околних кућа испраћају нас с речима да не брину за кишу јер имају противградне ракете које су им послужиле и за испаљивање на непријатељске авионе за време бомбардовања 1999. године.

Глумачка екипа

У серији играју Драган Бјелогрлић, Лазар Ристовски, Небојша Глоговац, Ирфан Менсур, Милорад Мандић, Радко Полич, Ненад Јездић, Радослав Миленковић, Слободан Нинковић, Марко Баћовић, Мирко Бабић, Стојан Ђорђевић, Игор Ђорђевић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Јелена Иванишевић, Јелена Жигон, Бранислав Томашевић, Александар Ђурица, Феђа Стојановић ... Екипа овог амбициозног пројекта броји 80 глумаца, више од 100 статиста и 100 филмских радника (сценски мајстори, расветљивачи, оружари, каскадери, кетеринг...).

Мирјана Сретеновић
Oбјављено: 27.05.2013.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Thursday, May 30, 2013

Промоција књига Миле Михајловић одржана 23. Maj 2013 у Сремским Карловцима / Jovan Drndak Njegovic

Промоција књига Миле Михајловић
May 23, 2013
Jovan Drndak Njegovic

Промоција књига Миле Михајловић одржана [23. Maj 2013. године] у Сремским Карловцима, у Спомен библиотеци Карловачке славне српске гимназије. На промоцији су говорили историчари др Драго Његован и др Жарко Димић, а гост је био публициста Дане Ластавица. Програм је водио Срђан Илић, а драмски уметник Александар Матић је читао одломке из књига.

Историчар др Драго Његован се запитао како је могућа апсолутна замена теза фашизма и нацизма која још увек траје? Све негативно из Другог светског рата против кога се бори јесте фашизам. Из тога потичу "антифашистичке" организације, "антифашистичка" борба, "антифашистичка" омладина. Међутим, све те организације су на простору бивше Југославије створене после пада фашизма и капитулације Италије. У међувремену, не постоји нити једна организација која у свом називу има неко "антинацистички" обележје. Не постоји антинацистичко веће, антинацистички савез, антинацистички покрет омладине, ништа што би осудило нацизам, онај исти који је - за разлику од фашизма - имао концлогоре, логоре за масовна уништења, вршио етничка чишћења, геноцид и собом донео све страхоте Другог светског рата. Осим тога, др Његован је истакао да у НДХ народ није подигао устанак ни против фашиста - Италијана, ни против нациста - Немаца, већ против Хрвата усташа и усташког терора. Тиме је основно обележје устанка српског четника на Тромеђи општенародни устанак и заштита народа, не само од стране четника војводе Ђујића Момчила, већ и оних српских формација које су биле под италијанском командом. То није био устанак партизана, нити антифашиста, како се то касније приказивало. У њему није било ичега идеолошког. Једноставно, српски народ се дигао на оружје против усташа и НДХ - да би преживео. Значајно је приметио да тамо где је било четничких јединица, није било геноцида.

О претходне две књиге Миле Михајловић "Командир" и "1943 - Далмацијо, младости" говорио је др Жарко Димић, родом из Срба. Он је истакао истинитост описаних дешавања и судбину људи на просторима Тромеђе, где овакво једно сведочење често значи и једини запис о њиховим породицама. Приче и догађаји који су деценијама скривани, чак и од преживелих потомака због њихове личне безбедности, данас добијају потврду у документима и у архивској грађи коју су сачували Италијани у својим државним, војним и приватним архивама. Парадокс је тим већи зато што истину нису сачували Срби, већ Италијани, дошли да буду савезници Независној држави Хрватској, чиме документација постаје још драгоценија као сведочанство историје.

Са посебном пажњом пропраћено је сведочанство Данета Ластавице који је као 13-годишњи дечак преживео 21. новембар 1941. када су му усташе, на 12 метара удаљености, убили оца и породицу у родном селу Косињу, срез Перушић. Потресно сведочанство о несрећи српског народа кога су идеологије поделиле и тако омогућиле геноцид незапамћених размера, оставило је јак утисак на слушаоце. Касније, као одрастао човек, био је сведок још једног злочина над злочинима: "Након Бријунског пленума, угледам у својој радној средини како млади приправници СУП-а Госпић цепају та документа и пале их" - рекао је описујући послератно уништавање доказа о усташким злочинима баш од оних који је, те злочине и злочинце, требало да ухвате и приведу органима правде. Он подсећа и да су, након пленума на Брионима 1966. године, с високих државних функција у Хрватској поскидани Срби и постављени усташки синови. И од тада је почело уништавање архива о усташком геноциду над Србима.

Историјска истина је изузетно значајна јер, осим што онемогућава прекрајање историје, она врши превенцију новог злочина - закључила је Мила Михајловић. Исто тако, може да допринесе превазилажењу непремостиве удаљености страна. Под једним условом, условом искреног покајања оних који баштине злочин и поштеног односа према жртвама и њиховим потомцима. Битно је бити човек и хришћанин и то остати и онда када је то најтеже, рекла је Мила Михајловић.

Књиге Миле Михајловић можете поручити на


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Wednesday, May 29, 2013

Drugi put o datumu Dražine smrti - Prvi osnovni sud u Beogradu 14. juna [2013] ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović / "Novosti" May 28, 2013

E. R.
28. maj 2013. 20:44
May 28, 2013

Prvi osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović

Dragoljub Draža Mihailović

PRVI osnovni sud u Beogradu 14. juna ponovo odlučuje o datumu kada je streljan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović. Advokati koji su tražili Čičinu rehabilitaciju opet će izložiti dokaze da je on streljan 17. jula, 1946, a ne 31, kako je sud nedavno presudio.

Punomoćnik udruženja građana i pojedinaca koji su zatražili da se Mihailoviću vrate čast i ugled, advokat Aleksandra Andrić, kaže da su sudu tokom postupka dostavljene zvanične odluke državnih organa iz kojih se jasno vidi da datum smrti ne može da bude onaj naveden u prvoj odluci.

- Dostavili smo odluku Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 16. jula 1946, u kojoj piše da je „odbijena molba za pomilovanje na smrt osuđenih izdajnika i ratnih zločinaca“ meću kojima je i Dragoljub Mihailović - kaže Andrićeva. - Zatim dopis kojim Prezidijum obaveštava ministarstvo pravosuđa da je odbijena njegova molba za pomilovanje i da se „upućuje na dalji postupak“, i dopis u kom Vrhovni sud FNRJ obavešatava ministarstvo unutrašnjih poslova da je „presuda izvršna i da se dostavlja sa molbom za zakoniti postupak“, odnosno da se izvrši smrtna kazna.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Monday, May 27, 2013

С вером у Бога - За Краља и Отaчаство! With faith in God - For King and Fatherland! / Victorian artwork



С вером у Бога - за Краља и Отaчаство!
With faith in God - for King and Fatherland!
Source unknown at this time.
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at

Sunday, May 26, 2013

Краљевска породица, председник Србије, премијер, српска црква и српски народ присуствовали церемонији државне сахране у Краљевском маузолеју на Опленцу May 26, 2013
May 26, 2013

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип и Принц Александар, Принцеза Линда, Принц Никола, Принцеза Катарина, Принц Владимир и Принцеза Бригита, Принцеза Лавинија, г-дин Остин Причард – Леви и Лука Причард – Леви, Принц Димитрије, Принцеза Јелисавета, Принц Михајло, Принц Сергије и Принц Душан, заједно са Њ.Е. г-дином Томиславом Николићем, председником Србије, Њ.Е. г-дином Ивицом Дачићем, председником Владе, Њ.Е. г-дином Иваном Мркићем, министром спољних послова, Њ.Е. проф. др Славицом Ђукић – Дејановић, министром здравља, Њ.Е. г-дином Велимиром Илићем, министром грађевинарства и урбанизма, Њ.Е. г-дином Милорадом Додиком, председником Републике Српске, народним посланицима, представницима Војске Србије, великим бројем грађана Србије, Републике Српске и из иностранства, страних Краљевских породица, представницима дипломатског кора, одали су пошту Њиховим Величанствима Краљу Петру II, Краљици Александри и Краљици Марији, и Његовом Краљевском Височанству Краљевићу Андреју данас у Краљевском маузолеју на Опленцу.

Били су присутни и г-дин Дејвид Ендрјуз са супругом (син и снаха Њ.К.В.Принцезе Катарине), г-ђа Алисон Ендрјуз, (ћерка Њ.К.В.Принцезе Катарине) са својим синовима г-дином Николасом Гарфинкелом и г-дином Мајклом Гарфинкелом, и г-ђа Бети Румелиотис, сестра Њ.К.В.Принцезе Катарине.

Међу представницима Краљевских породица из иностранства били су присутни: Њихова Величанства Краљ Симеон и Краљица Маргарита од Бугарске, Њихова Величанства Краљ Константин и Краљица Ана Марија од Грчке, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследница Маргарита и Принц Раду од Румуније, Њихова Империјална и Краљевска Височанства Надвојвода Шандор и Надвојвоткиња Херта од Аустрије, Његово Височанство шеик Абдула Бин Хамад Ал Калифа од Бахреина, Њихова Краљевска Височанства Марграф и Марграфина од Бадена, Њихова Пресветла Височанства Принц Филип Еразмус и Принцеза Изабела од Лихтенштајна, Његово Краљевско Височанство Принц Мабандла Дламини од Свазиленда, Принцеза Ира фон Фирстенберг и Његово Пресветло Височанство Принц Пјер д’Аренберг.

Њ.Е. г-дин Мајкл Давенпорт, амбасадор Велике Британије и Њ.Е. г-ђа Мете Кјуел Нилсен, амбасадор Краљевине Данске присуствовали су служби у цркви.

Пре почетка церемоније Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар положио је круну Њ.В. Краља Петра И, Његово Краљевско Височанство Принц Филип скиптар и шар, а Његово Краљевско Височанство Принц Александар дијамантску сабљу на ковчег Њ.В. Краља Петра II.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Њихова Високопреосвештенства Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије и дабробосански Г. Николај, Њихова Преосвештенства Епископ сремски Г. Василије, Епископ будимски Г. Лукијан, Епископ браничевски Г. Игњатије, Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, Епископ yападноамери;ки Г. Максим, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Иринеј, Епископ хвостански Г. Атанасије и Архимандрит Хиландара Методије служили су и присуствовали Светој Саборној Архијерејској Литургији.

После Литургије и Помена, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је рекао: „Уважени српски Краљевски доме, на челу са Његовим Краљевским Височанством Александром II, у светлости божанске силе и истине, данас смо сведоци исправљања једне велике историјске неправде, неправде људске која вапије на небу. Потомци Карађорђа, оца Србије, доживели су окупацију своје земље, били принуђени да напусте своју земљу вољену и да деценијама живе у туђини. Данас, када је испуњена животна жеља Краља Петра И, да његови потомци живе у својој земљи и са својим народом, и да почивају у храму Светог Ђорђа на Опленцу, дубоко верујемо да се данас радују душе Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, што су после дугог и невољног странствовања дошли своме дому и своме народу. Ово је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића, на челу са Престолонаследником Александром. Око њихових светих гробова окупљаће се српска деца и српски народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу."

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, син Њ.В. Краља Петра II и Краљице Александре, и унук Њ.В. Краљице Марије, одржао је дирљив говор:

„Окупили смо се данас да одамо последњу пошту и испратимо Краља Петра Другог, Краљицу Александру, Краљицу Марију и Краљевића Андреја − Карађорђевиће, чија је судбина кроз историју била тесно повезана са судбином целог народа, али и са настанком модерне српске државе. Њихови животи су одраз онога што се у то време догађало њиховом народу и њиховој отаџбини. Предуго је трајало њихово лутање, њихово изгнанство. Живели су и умирали на различитим странама света.А данас су овде, на Опленцу, међу својим Карађорђевићима и међу својим Србима.

За мене − као старешину Краљевског Дома и као Карађорђевог потомка − ово је велики дан. Тужан, али свечан. Пун емоција, пун личних успомена. Ово је историјски тренутак за Краљевску породицу, али и за цео српски народ и државу Србију.“

Њ.Е. г-дин Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије је рекао: „Овим је данас залепљен последњи део мозаика наше историје. Прошлост се не може изменити, али грешке се данас исправљају. Идеологија има много, али Србија је само једна. Зато је важно да српски народ у будућности буде јединствен. Живела Србија!“

Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије је у свом обраћању истакао:

„Историја нашег народа поред славних дела, патриотизма, борбе за правду и истину бележи и сукобе. То је један од разлога што је наша држава позната по злехудој судбини. Више Срба је настрадало од српске него од окупаторске руке, и нека та чињеница остане за наук покољењима. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела и несрећа. Ми више себи не можемо и не смемо да дозволимо поделе и неправду. Срби су од старих времена уздизали правду и праведност као највишу врлину. Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа исправљамо страшну неправду. Чинимо још један корак ка јединству.“


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at

"Berem cvece, ovog leta" - Pesma posvecena Kralju Petru II Karadjordjevicu / Milan - Mica Petrovic

Posted on You Tube by "rade011bgd"

Pesma posvecena Kralju Petru II Karadjordjevicu

"Berem cveće, ovog leta"


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


ОПРОШТАЈ СА КРАЉЕМ – Говор Драгише Кашиковића над одром Краља Петра II Карађорђевића

Последња фотографија Краља Петра II
у Отаџбини, Капино поље код Никшића, април 1941.

Опраштамо се од тебе сећајући се оног ведрог дана у септембру пре четрдесет седам година када је Отаџбином одјекнула радосна вест...: родио се Престолонаследник!

ЗБОГОМ НАШ ПРИЈАТЕЉУ,још нисмо заборавили кобну вест из Марсеља, када је грозни злочинац одузео живот твоме оцу, нашем великом Краљу Александру. Као дете остао си сироче. Али имао си цео српски народ да се брине о теби, да прати сваки твој корак, да се радује сваком твом успеху.

тешку круну ниси дуго носио. Дошао је рат и државу уништио. Морао си у изгнанство. Постао си наш први емигрант.

у туђини борбу си наставио. Твој најбољи војник наш командант је био. Светом се пронело славно име ђенерала Драже. Ти си га унапредио, ти си га славио, ти си му поверење дао.

рат се завршио али нашом земљом поља нису цветала. Пшеница није дозрела међу голим дрвеним крстовима. Згаришта су постала споменици из рата. Тужни симболи трагичног времена. Као награду за наше милионске жртве добили смо ланце. Свет је брзо заборавио нашу крв и наше патње.

судбина ти је трнов венац наменила. Заједно са тобом крст смо носили, али најтеже бреме теби је припало. Носио си га без роптања, носио си га храбро – карађорђевски. Носио си га дуго, предуго.

од тебе се опраштамо у манастиру Светог Саве, далеко од Опленца у коме почивају твоји часни преци – устаник Карађорђе, ослободитељ Петар I, ујединитељ Александар I.

палимо свеће и шапућемо топле молитве Свевишњем. Твоја чиста душа одлази у Небеску Србију – тамо где су хиљаде српских мученика, тамо где су они које си волео, тамо где је велики владика Николај и твој највернији војник велики ђенерал Дража.

твоју борбу настављамо, за твоје идеале жртву подносимо, за твоју и нашу Отаџбину животе дајемо.

у манастир твоје тело сахрањујемо да га чува верно и постојано. Ми ти се кунемо својом чашћу и именом да ћемо га пренети на Опленац. У слободну Србију коју ти судбина није доделила да поново видиш.




Govor zahvaljujući "Српска историја" na Facebook.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Saturday, May 25, 2013

Краљевска Породица и грађани Србије испратили Краља Петра II, Краљицу Александру и Краљицу Марију и Краљевића Андреја од Београда до Опленца
May 25, 2013

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар и Принц Александар,  Принцеза Катарина, Принц Ђорђе и Принц Михајло, Принцеза Линда, Принц Владимир и Принцеза Бригита, Принц Димитрије, Принцеза Лавинија, г-дин Остин Причард – Леви и Лука Причард – Леви, и Принцеза Јелисавета, као и проф. др Оливер Антић, специјални саветник председника Србије, присуствовали су јутрос Светој Архијерејској Литургији у Саборној Цркви у Београду.

Његово Преосвештенство Епископ будимски Г. Лукијан служио је Литургију и Помен. После службе, присутнима у Саборној Цркви обратио се и Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и рекао да се овим чином исправља велика неправда и да ће коначно Њихова Величанства Краљ Петар II, Краљица Александра, Краљица Марија и Његово Краљевско Височанство Краљевић Андреј почивати уз своје велике претке, уз Вожда Карађорђа и међу својим српским народом.

После службе, праћени звуком звона са Саборне Цркве и свих београдских цркава, гардисти Војске Србије изнели су ковчег Њ.В. Краља Петра II, а ковчеге Њ.В. Краљице Александре, Њ.В. Краљице Марије и Њ.К.В.  Краљевића Андреја понели су чланови удружења Краљевина Србија обучени у српске народне ношње. Затим је колона возила кренула ка Опленцу где се налази Маузолеј Краљевске породице, праћена хиљадама грађана који су стајали уз пут и звоњавом црквених звона дуж целог пута.

Ковчези су пренети у посебна кола у Тополи, док су припадници гарде на коњима пратили ковчег Њ.В. Краља Петра II. Чланови Краљевске породице и велики број грађана су ишли пешке од Тополе до Опленца за поворком.

Свечану поворку су пред Црквом Светог Ђорђа на Опленцу дочекали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са свештенством и великим бројем грађана. Затим је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован са свештенством Епархије шумадијске служио помен у Цркви светог Ђорђа у присуству Њихових Краљевских Височанства Престолонаследника Александра II, Принцезе Катарине, Принца Наследника Петра и Принца Александра, Принцезе Катарине, Принца Ђорђа и Принца Михајла, Принцезе Линде, Принца Димитрија, Принцезе Лавиније и г-дина Остина Причарда Левија и Луке Причарда Левија, Принца Владимира и Принцезе Бригите, и Принцезе Јелисавете.

Помену је присуствовао и проф. др Оливер Антић, специјални саветник председника Србије.

Грађани Шумадије и целе Србије имаће могућност да одају пошту своме Краљу, Краљицама и Краљевићу до 20 часова вечерас.

Државна сахрана Њихових Величанстава Краља Петра II, Краљице Александре и Краљице Марије, и Његовог Краљевског Височанства Краљевића Андреја почеће у 10 часова у недељу 26. маја у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at