Tuesday, July 27, 2010

Prvi spomenik niškim četnicima July 27, 2010

Photo courtesy of Alo



ALO! Vesti

Utorak - 27.07.2010



Pripadnici Ravnogorskog pokreta iz Niša postavili su u selu Gornja Studena spomenik poginulim i preminulim pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), Čegarskog korpusa kapetana Mirka Ćirkovića. Ovo je prvi spomenik te vrste u tom delu Srbije.

"Ravnogorski pokret grada Niša i svi dobronamerni ljudi ne žele da istoriju prepuste zaboravu i zato su se latili teškog posla jer ovo je prvi spomenik takve vrste u niškom kraju. Ravnogorski pokret se borio za slobodni krst časni, za demokratiju, za parlamentarnu monarhiju. Mi ćemo nastaviti i dalje da negujemo tradiciju slavnog Čegarskog korpusa i besmrtnog đenerala Draže Mihajlovića," kaže sekretar niških ravnogoraca Milan Živković.

B. J.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета // Милослава Самарџића, пети том

www.pogledi.rs


Ускоро излази из штампе:

Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета

Милослава Самарџића, пети том.

Ово је последња књига из серије. Има 900 страница, а изнете тврдње поткрепљене су са 1900 фуснота, већином докумената које је аутор лично пронашао у архиву.

Књига је опремљена као и претходне четири: тврди повез, формат Б-5, илустровано.

Свих пет томова чине најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата на нашем тлу.

НАЧИН ПРЕТПЛАТЕ

Наруџбином по промотивној цени стичете могућност да Ваше име буде уписано на списку претплатника на последњој страници књиге. Такође, изаберите између две фотографије на крају теме која ће красити насловну страну књиге.

Промотивна цена, која важи до 5. септембра 2010. године, за Србију износи 2.500 динара (уместо 3.800 динара, по изласку из штампе).

Због превеликих цена поштанских услуга за пошиљке у Републику Српску и иностранство, приморани смо да промотивну цену увећамо на 60 км за Републику Српску и 50 евра за иностранство.

Потребно је да пошаљете Вашу адресу на мејл pogledi@sbb.rs а НИП ''Погледи'' ће Вам послати уплатницу, ако сте из Србије, односно упутство за уплату, ако сте из Републике Српске или из иностранства.

Надамо се да нећете пропустити јединствену прилику да учествујете у објављивању ексклузивног материјала о нашој историји за време Другог светског рата.

Срдачно,

Редакција Погледа

*****
 
САДРЖАЈ ПЕТОГ ТОМА:


1

ЧЕТВРТА ОФАНЗИВА ЧЕТНИКА ПРОТИВ СИЛА ОСОВИНЕ

1. Мобилизација 1. септембра 1944. године . . . . . . .11

2. Борбе у Источној Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. Борбе у Шумадији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

4. Борбе у Јужној Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

5. Борбе у Источној и Централној Босни. . . . . . . . . . 29

6. Битка за Требиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

7. Борбе у крушевачком округу . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

8. Ослобођење Ражња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  52

9. Ослобођење Крушевца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

10. Борбе код Краљева и Чачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

11. Масакр Немаца на Рогозни . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

12. Дража и амерички официри о борбама
       ујесен 1944. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64


2

СПАШАВАЊЕ САВЕЗНИЧКИХ ПИЛОТА

1. Почетак акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

2. Борба за пилоте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

3. Извештаји агенције 
     ''Демократска Југославија'' . . . . . . . . . . . . . . . 79

4. Евакуација из Прањана . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

5. Евакуације из Коцељеве и Бољанића . . . . . . 85

6. Број спашених пилота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

7. Политичке импликације . . . . . . . . . . . . . . . . . .90


3

САВЕЗНИЧКА БОМБАРДОВАЊА СРПСКИХ ГРАДОВА

1. Употреба авијације и последице промене
     западне политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

2. Крвави београдски васкрс . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

3. Мајска бомбардовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

4. Операција ''Недеља пацова'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

5. Америчка документа о циљевима
     бомбардовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112

6. Комунистичка документа и пример Лесковца . . .115

7. Немачка документа о бомбардовањима... . . . . . . . .119

8. Број жртава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122


4

КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ

1. Интриге кнеза Павла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

2. Преписка краља Петра са Рузвелтом . . . . . . . . . . . 133

3. Попуштање пред Черчиловим претњама . . . . . . . .136

4. Краљево држање и ситуација у земљи . . . . . . . . . . .139

5. Дража: ''Најстрашнији удар нанео нам
     је краљ...'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

6. Краљев отпор Черчилу и америчка подршка . . . . .151

7. Коначна краљева капитулација . . . . . . . . . . . . . . . . .156


5

СОВЈЕТСКА И БУГАРСКА ВОЈСКА У СРБИЈИ

1. Упад милион совјетских и бугарских војника . . . . 161

2. Први сусрет четника и Совјета . . . . . . . . . . . . . . . . . .166

3. Сукоби Совјета и четника у Крушевцу
     и Банату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

4. Сарадња четника и Совјета у борбама
     за Чачак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

5. Дражина реакција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

6. Долазак Совјета и Бугара и 2. косовски корпус . . .187

7. Понашање црвеноармејаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189


6

ПОСЛЕДЊА АМЕРИЧКА МИСИЈА КОД ДРАЖЕ

1. Опште околности и пример Грчке . . . . . . . . . . . . . . 193

2. Долазак Мекдауелове мисије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

3. Мекдауелови савети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

4. Преговори са Немцима о предаји . . . . . . . . . . . . . . .210

5. Употреба Немаца против Совјета . . . . . . . . . . . . . .  216

6. Мекдауелов извештај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

7. Ођек Мекдауелове мисије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226


7

НЕЗАВИСНА ГРУПА НАЦИОНАЛНОГ ОТПОРА

1. Оснивање и развој догађаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

2. Дражин састанак са Баћовићем и
     Остојићем и расплет ситуације . . . . . . . . . . . . . . 245

3. Мајор Војислав Лукачевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

4. Пуковник Захарије Остојић . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

5. Пуковник Петар Баћовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259


8

БОСАНСКА ГОЛГОТА

1. Повлачење Врховне команде и места
     Дражиног штаба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

2. Дражини планови и повлачење главнинe
    трупа на запад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

3. Битка за Тузлу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

4. Битка за Калиновик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299

5. Битка за Модричу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .305

6. Танталове муке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .309

7. Јединице и положаји почетком 1945. године . . 319

8. Радиофонска станица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341

9. Бројно стање, карактеристике . . . . . . . . . . . . . . .343

10. Покрети до средине априла 1945. године . . . . 347

11. Последња легализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

12. Повлачење Динарске четничке дивизије . . . . 365

13. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374


9

ПОВЛАЧЕЊЕ И СТРАДАЊЕ ЦРНОГОРАЦА

1. Павле Ђуришић: ''Донео сам одлуку да
     се повучем'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379

2. Извештаји команданта Бококоторског
     корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390

3. Љотићев изасланик код Ђуришића . . . . . . . . . . . 394

4. Међу Дражиним четницима . . . . . . . . . . . . . . . . . . .402

5. Уочи покрета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413

6. Лијевча Поље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426

7. Судбина војске и избеглица . . . . . . . . . . . . . . . . . . .442

8. Судбина Ђуришићеве групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

9. Полемика у емиграцији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451


10

РАТНИК И СТРАДАЛНИК

1. Дражина герилска стратегија . . . . . . . . . . . . . . . 457

2. Потпуковник Сајц о Дражиној герили . . . . . . . . 463

3. Дражина породица током рата . . . . . . . . . . . . . . 464

4. Највећа Дражина грешка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .479


11

ПИТАЊЕ ДИСЦИПЛИНЕ И РАТНИХ ЗЛОЧИНА

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .487

2. Војничка дисциплина и герилски начин
     ратовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492

3. Случај Милутина Јанковића . . . . . . . . . . . . . . . .497

4. Слово З и ''црне тројке'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 510

5. Почетак кампање о ''кољачима
     српског народа''. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513

6. Душан Радовић Кондор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516

7. Ликвидације клањем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .524

8. Примери ликвидација и број ликвидираних. . . 527

9. Село Вранић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535

10. Село Друговац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .539

11. Злочини над муслиманима и Хрватима . . . . . 547

12. Фалсификован Ђуришићев извештај . . . . . . . 557

13. Дедијерове и Милетићеве оптужбе . . . . . . . . . . 561


12

СЛОВЕНАЧКИ ЧЕТНИЦИ (''ПЛАВА ГАРДА'')

1. Почетна ситуација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569

2. Иницијатива мајора Новака . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573

3. Борба за придобијање Беле гарде . . . . . . . . . . . . .  575

4. Рад за Западне савезнике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .580

5. Уочи капитулације Италије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583

6. Капитулација Италије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .586

7. Одлазак мајора Новака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  591

8. Пуковник Владимир Ваухник . . . . . . . . . . . . . . . . . .596

9. Нова организација у Словенији . . . . . . . . . . . . . . . 604

10. Војвода Јевђевић о Словенцима . . . . . . . . . . . . . .611


13

МУСЛИМАНИ У ЧЕТНИЦИМА

1. Опште напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617

2. Алија Коњхоџић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .618

3. Дражин став и политика муслимана . . . . . . . . . . .622

4. Муслимани прваци у четничким редовима . . . . . 628

5. Муслиманске јединице у Херцеговини . . . . . . . . . 630

6. Муслиманске јединице у долини Лима . . . . . . . . .632

7. Муслиманске јединице на североистоку
     Босне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .635

8. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641


14

ХРВАТИ У ЧЕТНИЦИМА

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645

2. Ситуација до капитулације Италије . . . . . . . .646

3. Хрватска армија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 653

4. Надмудривање са Мачеком . . . . . . . . . . . . . . . 655

5. Тумачења одласка делегације у Загреб . . . . 659


15

ЧЕТНИЦИ И ДРУГИ НАРОДИ

1. Албанци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669

2. Бугари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681

3. Румуни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 692

4. Руси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .696

5. Пољаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .701

6. Мађари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .707

7. Грци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .712

8. Јевреји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 713


16

ПОСЛЕДЊИ ПОКУШАЈ

1. Прелазак 15.000 људи у Италију . . . . . . . . . . . . . . . .719

2. Патријарх Гаврило и епископ Николај у
     Словенији . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .723

3. Љотићевци у Истри и Словенији . . . . . . . . . . . . . . . 732

4. Герилци и командоси у Србији после
     октобра 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .742

5. Повратак у Србију и слом на Зеленгори . . . . . . . . .749

6. Погибија Дражиног сина Војислава . . . . . . . . . . . . 762

7. Борбе после 13. маја 1945. године . . . . . . . . . . . . . . .764

8. Комунизам у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 771


17

КОНАЧНА ПОДЕЛА ЕВРОПЕ

1. Черчилов говор од 22. фебруара 1944. . . . . . . . . . 781

2. Конференција на Јалти . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 782

3. Конференција у Потсдаму . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 786

4. Избори од 11. новембра 1945. године . . . . . . . . . . 790


18

ПОСЛЕДЊИ ЧИН

1. Како је заробљен Дража . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .797

2. Суђење столећа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .813

3. Дража на страшном суду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 830


*****

ФОТОГРАФИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .321

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 842

РЕГИСТРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 846

ИЗВОРИ

*****

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

(Из рецензије професора историје Александра Динчића)

Свој дугогодишњи научни рад под насловом ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', Милослав Самарџић је започео давне 1996. године, када се појавила прва књига под тим насловом. Последња књига из серије, пети том, нашла се пред читаоцима јесени Господње 2010. године. За четрнаест година активног рада, Самарџић је на 3.500 страница испричао причу о генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, Војно-четничким одредима Југословенске војске, Југословенској војсци и четничком, а од 1944. године и равногорском покрету.

Ово је данас најобимније дело на тему генерала Михаиловића и његове војске. Познато је да се велика дела никада не пишу лако. Довољно је поменути да ових пет књига скупа имају око 8.000 фуснота. Свака од њих по научној тежини више вреди од стотину књига из партизанског доба, писаних по сећањима и како је партија диктирала у ондашње време.

Аутор нам је у једном тому сликовито показао да су партизански извештаји из рата били монтирани, прехиберболисани и да се не могу сматрати изворима првога реда, већ да је то пропаганда једне тоталитарне странке. Ако побројимо партизанске губитке против свих зараћених страна, па их упоредимо са послератним званичним пописима, онда видимо да се у ратним извештајима и комуникејима много измишљало, да се губици и борбе нису верно приказивали и да су се партизани такмичили ко ће да пошаље лепши извештај. Значи, ни историја се није тачно писала.

Хиљаде цитираних докумената из Војног архива у Београду, те Зборника докумената и већ објављених књига, открили су дуго скривану мистерију. Њих је писац погледао, сравнио и написао причу.

Последња књига највише прати најжалоснију годину у историјату четничког (равногорског) покрета за време Другог светског рата - хиљаду деветсто четрдесет и пету. У читавој Европи рат је окончан 9. маја, а у Југославији је завршен седам дана касније. Четнички покрет, издан од савезника, напуштен од светских моћника, био је осуђен на пропаст. Из те пропасти требало је сачувати она најважније – образ. Ако српска краљевска војска 1915. није дефинитивно капитулирала, то се не би могло рећи за период од три деценије касније. То је био заиста њен крај и одлазак у прошлост. Уништена је вољом моћника, а никако снагом противника. Краљ Петар Први се после свих недаћа као победник вратио у напуштену отаџбину, а његов унук је остао заувек далеко од ње, без круне и народа који га је толико чекао. Умро је у туђини.

Тамо где је започела историја четничког покрета - ту се и завршила. У Босни, где је генералштабни пуковник Дража Михаиловић први започео покрет отпора у поробљеној Европи, рекавши историјско ''Не'', четири године касније нестале су последње формације Југословенске војске и остала је, како рече песник, безгробна војска.

Без улепшавања и навијања, аутор хронолошки приказује догађаје како су се одвијали током Босанске голготе. Дневник потпоручника Милетића, командира у Горској гарди, омогућује нам да се у великој мери унесемо у трагедију. Тај дневник је од велике историјске вредности. Приказује нам односе четника и муслимана за време Босанске голготе, обарајући произвољне и паушалне закључке да је према муслиманима спроводен геноцид и етничко чишћење.

У историји српског народа имали смо Албанску голготу, а имали смо и Босанску. Догодило се - не поновило се!

На крају је остала реч победника проглашених за зеленим столом, али и хрпа пожутелих папира, која је после рата сколоњена да се не види и не прочита. Када су се државне архиве делимично отвориле, ови папири су дали сасвим другачију слику догађаја. Зато су се Титови комунисти бојали и папира, као опасних сведока.

Наша читалачка јавност до појаве књига Милослава Самарџића није имала тачних знања о Југословенској војсци у Другом светском рату. Пре изласка ових књига испреплетале су се две струје по питању оцене Дражине борбе: комунистичка-екстремна, која је писала по законима партије, држећи се по сваку цену ''братства и јединства'', и неокомунистичка, која и данас жели да покаже како су и партизани и четници били борци за слободу, да оправда закон о изједначавању једних и других, али и да констатује како су их идеологије поделиле и довеле до разлаза.

Међутим, у рату партије не воде борбу, већ је за то задужена војска, а она може бити само једна, као што нема ни два министра у једном ресору. Једна држава, а две војске, никада није било нити ће бити - каже генерал Михаиловић у једном радиограму. Да су тако партије, наводно у име ослободилачких традиција, водиле борбу и у Првом светском рату, краљу Петру не би остало ништа друго него да потпише капитулацију и пре одсудне навале Централних сила.

Генерал Михаиловић је априла 1941. године ушао у свој шести - последњи рат. Једини рат из кога неће изаћи као победник. Пресудили су велики, који су подржали мале, а који су силом прилика постали велики. Историја ће се, на жалост, много година касније поновити, и то поново на штету српског народа.

Самарџићеве књиге не могу се сматрати неком тоталном ревизијом историје, писаном из угла једне зараћене стране, како о њему пише немачки непознавалац српске историје Холм Зундхаусен, већ представљају велики научни допринос у сагледавању истине о једном српском генералу и његовим борцима.

Аутор је највећи број докумената из четничке, немачке, недићевске и партизанске архиве пажљиво погледао, ископирао и написао вишетому историју Југословенске војске, односно четничког (равногорског) покрета у Другом светском рату. Од априла 1941. до маја 1945. године. Од почетка до краја. То је један велики и непоновљиви Алманах четничке борбе за време Другог светског рата, у коме се по први пут помињу потпуно непознати догађаји, који свакако привлаче пажњу читаоцима.

Личност генерала Михаиловића и његова војно-политичка организација је дуги низ година била жигосана. Зашто је ово рађено? Од монтираног судског процеса па до пада једнопартијског система, користећи се свим средствима једног тоталитарног режима, монополом државне пропаганде, штампе, радија и телевизије, као и целог школског васпитног апарата, постављана је таква теза да је генерал Михаиловић био издајник, сарадник са окупатором и ратни злочинац. Оно што је при томе значајно јесте велика доза анти-четничке хистерије, уз коју је једна те иста прича упорно понављана. А да је то заиста било тако, да је то заиста очигледно и истинито, не би ни морало да се понавља са толиком упорношћу.

Вредност Самарџићевог историографског рада за ових четрнаест година лежи у чињеници да је применио један нови, историографски најпожељнији вид писања - да документа сама говоре.

Писцу је на првом месту рат, а не мир у рату. Борбе, бројност јединица свих страна, њихове структуре, оперативна наређења, извештаји о борбама и биткама, о губицима, итд. Једном речју - права војна историја.

Многи су писали о Дражи, али ништа нису откривали. Преко његових веза са Енглезима, Немцима, па чак и Совјетима, до његове агентуре за рачун свих, уплитања у разне игре, расплињавали су се у покушају да га разоткрију и кажу нешто ново што би усталасало читалачку јавност. Када Титовим историчарима није пошло за руком да га оцрне како треба, тај посао је поверен Дражином некадашњем официру, Николи Миловановићу Грби. Ту је и некадашњи поручник Ратко Мартиновић, чија се књига ''Од Равне Горе до Врховог штаба'' некритички узима као својеврсно сведочанство четничког пребега.

Милослав Самарџић Дражу прати пре свега преко ради преписке. Онако како је он тада радио и размишљао, а никако постхумно. Односно, као да је знао да је изгубио рат, што многи историчари раде.

Генерал Дража Михаиловић је остао доследан борби у коју је пошао 6. априла 1941. године. Преко Кисељака, Брчког, Равне Горе, па даље, водио је народ на путу слободе, коју није дочекао. У тој борби против комуниста и нациста исписао је славне странице српске историје, која од памтивека зна за страдања и патње.

На мегдан генералу Михаиловићу комунисти нису могли и зато су га елиминисали и пре суђења. Запад је ћутао у жељи да се не замери Титу. Спасени пилоти и савезнички официри нису имали ту снагу да утичу на своје власти да се појаве у Београду и кажу истину о Дражи и четницима. Комунистима се журило и зато су српског генерала прво мучили па убили. На тај начин он се придружио светом кнезу Лазару, који је такође на мукама отишао у вечност да би његов народ могао да живи. И поражен је победио непријатеље. Историја ће и о томе донети свој суд.

Паралелно са генералом, по стаљинистичким методама, убијани су и његови високи команданти под оптужбама да су сарађивали са окупатором и чинили ратне злочине. Само је један четнички командант корпуса који је остао у земљи преживео рат и умро природном смрћу.

Убијен је човек који је први повео народ у борбу против фашизма и нацизма, док су комунисти до 22. јуна 1941. седели по окупаторским институцијама, а после рата изигравали борце за слободу и добијали првоборачке награде, ордења и пензије. Тиме су му у потпуности дали пијетет мученика.

Последњи српски ђенерал је од почетка до краја на свом антифашистичком и народном путу, путу Светосавља, остао чист. О томе говоре на десетине хиљада стрељаних, погинулих и интернираних националних бораца од стране окупатора за време рата. То су велика стратишта националних бораца за слободу, од Косовске Митровице, преко Лесковца, Ниша, Крушевца, Краљева, Крагујевца, Чачка, Београда, Земуна, Ужица, Шапца, итд, У тим непобусаним гробљима почивају најбољи национални слободари: железничари, лекари, судије, чиновници, адвокати, учитељи, професори, официри, трговци, национални радници...

Нека крај ове дугогодишње студије буде почетак једног новог разоткривања наше затамњене прошлости, обавијене велом заборава, и наставак објективног приказивања генерала Михаиловића, Југословенске војске и равногорског покрета.

Аутор књиге, пишући општу историју четничке борбе за национално ослобођење, дао је оно што је најбоље могао. На читаоцима је да дају свој завршни суд.

(Из рецензије професора историје Александра Динчића)

*****

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17055


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Monday, July 26, 2010

A unique ride through Pranjani, Serbia in July of 2010, site of the Halyard Mission

Aleksandra's Note: Courtesy of Simo Corovic from Zrenjanin, Serbia, we can enjoy a "virtual" car ride through the village of Pranjani, Serbia, site of the legendary "Halyard Mission" rescue operation. This is a unique "ride in the country", providing a countryside perspective of a very special, historic place in the world.

Enjoy.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

"PRANJANI"  July 2010 


Posted on YouTube by "Corovic11"





http://www.youtube.com/watch?v=wTXYpZrm6Qc


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

"Draza dies a Martyr" by Watson Kirkconnell

Watson Kirkconnell
Born: Port Hope, Ontario May 16, 1895
Died: Wolfville, Nova Scotia February 26, 1977


Aleksandra's Note: Canadian Watson Kirkconnell was an incredibly prolific man. Among the hats he wore were that of professor, university administrator (President of Acadia University 1948-64), poet, translator proficient in many languages, including Hungarian, Ukranian, Russian, Serbo-Croatian, and others (it has been said that he was a "master of more than 50 languages and dialects"!), social commentator, literary critic, scholar, Baptist lay leader, and repeatedly a nominee for the Nobel Prize.

My sincere gratitude goes out to Mr. Michael Petrovich in Canada for sharing this passionate and honest historical poem about General Draza Mihailovich, written by Watson Kirkconnell in 1946, that gives new meaning to "poetic justice" as it serves as both a proper tribute and a condemnation.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

DRAZA DIES A MARTYR

By Watson Kirkconnell


The cheeks of every honest man
Are wet with tears today;
And everyone, at murder done,
For justice kneels to pray.

The evil deed that Tito did
Smells foul to honest men;
The world will weep at Draza's death
Till freedom comes again.

Tito a triple traitor was,
A life-long cheat and knave,
Who sought through Soviet tyranny
To make his land a slave.

While Stalin kissed with Hitler
Tito kissed Hitler too,
And blessed the bloody Nazi band
That raped and sacked his native land.
The Serbs and Draza made a stand
But Tito was untrue.

And when the Soviets joined the war
And Tito turned to kill
He fought not for his country-folk
But fought for Stalin still.

When Draza won a victory,
Black Tito claimed the credit.
A radio on Russian soil
In noisy clamor said it.

In vicious folly the Allies
Then bowed to Stalin's orders,
And gave to Tito countless guns
To join the fight on Hitler's Huns;
But Tito murdered Serbia's sons,
Who guarded Serbia's borders.

Cold Stalin's orders must be served;
The Serbs must not be free:
Convicted by a mighty lie,
Draza Mihailovich must die
Who stands for liberty.

Five hundred Yankee airmen
Give Tito back the lie;
They know the truth of Draza
Whom Tito dooms to die.

But Tito will not hear them speak;
Foul murder is his aim;
Three of his bloody generals
Conclude a court of shame.

And as the summer sunshine dawns
Upon white Belgrade town,
The guns of murdering Communists
Shoot noble Draza down.

At last the Yanks and English see
No deed is on the level
That sells the saints and heroes out
To please a bloody devil.

The lying clamors of their press
And radio have ceased,
And men and nations now begin
To see the folly and the sin
Of hoping by foul means to win
The friendship of a beast.

Pale Churchill gnaws his black cigar
To hear of Draza's doom;
The haggard ghost of Roosevelt
Is restless in the tomb;

But in the reeking Kremlin
Where bloody Stalin stands,
The tyrant laughs in bloody glee
And cringing servants shrink to see
Fresh blood upon his hands.

But all shall speak of Draza,
And all shall tell his worth,
Long after bloody autocrats
Have vanished from the earth.

For through all lands and nations
His name shall glorious be
When, the comfort of all souls,
Serbs, Balts, Ukrainians and Poles ---
And Russians -- shall be free.

Then let us pray for Draza,
That he with God may dwell,
His tortures done, his warfare o'ver,
Among the saints for evermore.
While Tito rots in hell.



Watson Kirkconnell
 1946


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Friday, July 23, 2010

"Thank You" to Old Holy Resurrection Serbian Orthodox Church in Chicago, IL for marking "Drazin Dan" July 18, 2010

Very Rev. Cedomir Kostic honors General Mihailovich
at Old Holy Resurrection Serbian Orthodox Church
on Palmer Square in Chicago, IL
Sunday, July 18, 2010
Photo courtesy of CSO President Dragan Stevanovic


From left to right: Oliver, Aleksandra Rebic, Aleksandra J., and
President, Old Holy Resurrection CSO, Dragan Stevanovic
Sunday July 18, 2010
Drazin Dan, Chicago, IL
Photo courtesy of A. Rebic



Note from Aleksandra: I wanted to convey my sincere thanks to the members of the Old Holy Resurrection Serbian Orthodox Church on Palmer Square in Chicago, IL for inviting me to be part of their special event honoring General Draza Mihailovich on Sunday, July 18, 2010. A special thanks go to Very Rev. Cedomir Kostic, CSO President Dragan Stevanovic, and Vladimir Malesevic, Vice President of the church board, for their warm and gracious hospitality.

My portion of the presentation on Sunday included the speech below - "The Remains of Mihailovich" and the photo montage video tribute: "General Draza Mihailovich: A True Man of the People" which can be found on YouTube, posted by AleksandraR2010.



Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

THE REMAINS OF MIHAILOVICH


It won't be long now. In March of 2010 a group of Serbs announced that digging was going to begin on Ada Ciganlija for the Mihailovich remains. Ada Ciganlija, a sort of “river island peninsula” between the Sava River and Belgrade, used to be the notorious place where executions of “undesirable elements” were carried out. Now, “Ada” is one of the most popular recreational spots in Serbia, where hundreds of thousands of locals and visitors go to enjoy nature, beaches, and sports activities. You’d never know it was once a killing field. It’s here, on the grounds of this fun place, that the remains of General Draza Mihailovich, the slain Supreme Commander of the Yugoslav Army of the Homeland in World War II, are thought to be hidden. If they don't find what they're looking for there, they'll move on to somewhere else.

On July 17th, 1946, after a phony trial that would have made the O.J. Simpson trial look like a paragon of judicial virtue, the Yugoslav communists loyal to Josip Broz carried out the execution that Tito had mandated. Tito was finally rid of his nemesis, Mihailovich, the Chetnik freedom fighter and true democrat, who had remained loyal and true to the Western Allies despite their abandonment and betrayal of him, and who had earned the respect, the trust, and the love of the people. Josip Broz was a shrewd man. Tito knew that by executing Draza Mihailovich, he would instantly elevate Mihailovich to martyrdom, but at least by hiding the remains he would guarantee no gravesite for the fallen General. Thus, there would be no shrine. There was to be no funeral. There was to be no "official" burial. There was to be no gravesite. And, most importantly, there would be no shrine. Nobody was even to know exactly where the remains were disposed of except for whoever was taking care of the disposal. Maybe he figured “out of sight, out of mind”. But, even shrewd men like Josip Broz, who from the very beginning of his rise to power in Yugoslavia had set about establishing a cult of personality that would have made even Hitler, Stalin and Churchill jealous, have their limitations. He didn't count on the chord that General Draza Mihailovich struck in people being so transcendent, transcending time and place to where people who weren't even born until long after World War Two, a million miles away from where it had been fought, would be struck by the Mihailovich legacy and captivated by the virtues inherent in it.

He also didn't count on DNA and technologically advanced tracking and seeking equipment that can locate and identify things hidden way beneath the earth's surface. Like bones and teeth and things. So, even Tito, who thought he had everything wrapped up in July of 1946, couldn't quite "finish the job" so that it was completely finished. The dead have a way of talking when their lives have been taken under unethical and immoral circumstances.

For a very long time, years and years, I've been harping about that non-existent gravesite and what a travesty that is. How can a man like General Mihailovich not have a gravesite? On my first trip to Serbia in the winter of 1995, the phantom of no gravesite haunted me. But then it dawned on me that Draza's spirit was EVERYWHERE in Serbia. It was too big to be contained in one little spot. That epiphany made me feel much better. Sort of.

Despite that epiphany, I continued to harp, because it just still wasn't right that after that phony trial in Belgrade and the criminally unjustified execution of a true patriot, Mihailovich didn't even get a decent burial. He didn't die in some foreign land; he died in his own homeland. He died, in the truest sense of the word, for his country. For everything that the Serbs can blame the Western Allies for, and rightfully so, there is Serbia's own burden to bear and her accountability in this travesty. I laid it out on Sept. 1, 2006:

SERBIA OWES A DEBT

Unlike his rival, Yugoslav communist leader Marshal Josip Broz Tito, General Draza Mihailovic was, and remained, a true man of the people in his beloved Serbia. Even as he rose to fame for being the first real, and successful, resistance leader in occupied Europe during World War Two, General Mihailovich remained a humble man whom the people adored. He did not lie to them, he did not seek to rule over them, and the sacrifices they willingly made on behalf of the Allied cause would tear at his heart. The people remained loyal to General Mihailovich, just as he remained loyal to the Allies, to the very end.

There is something very wrong with there being a “House of Flowers” complete with lovely landscaping in Dedinje, one of the wealthy neighborhoods in Belgrade, with a bronze likeness of the dictator Tito watching over his white marble mausoleum hung with red velvet curtains, housing his massive marble, gold inscribed tomb, and there is not even a headstone, not even a marker, for the beloved General Draza, in all of Serbia.

It is not even known where General Mihailovich is buried.

Serbia must rectify this. She owes General Draza Mihailovich that. She owes that to the people that loved him and their descendants who know only the legend but who carry on the legacy. He was a man of the people in the truest sense of the word - a hands on leader who was “in the trenches” with his men, who never took his people for granted, who chose to stay and meet his fate instead of leaving when evacuation was offered to him, and who paid for his love of his country with his life.

Serbia owes.


*****


Last year, in March of 2009, the Serbian National Defense Council of America announced that a reward would be given to anyone who could locate the remains of Mihailovich, after those remains were proven to be his. Although I can’t speak to previous such offers and challenges or if such were made, I know that this particular challenge was heard around the world and set off a flurry of activity and interest. I told SND President Slavko Panovich shortly after the offer went public that I was convinced that his initiative was going to have a good result and that without it the search for the Mihailovich remains might have remained forever dormant. Others have also issued the call to find those remains, among them Aleksandar Cotric and his group in Serbia, whose motivations and intentions, I believe, are pure.

Then, in a conversation in June of 2009, Mr. Panovich said something about the matter that really struck me. It was something along the lines of “the entire Serbian nation being buried along with Mihailovich”. In other words, with his death, something essential in the heart of the Serbian nation died as well. Perhaps with finding the remains of Mihailovich and attending to them properly, the Serbian nation, and with it her national spirit, can find itself again.

I'm confident that 2010 will be the year that the remains of General Mihailovich will finally be found. The searchers will find something. And they'll get a DNA match. But, that’s when things will get tricky. The old adage - "Be careful what you wish for" may come around to haunt all of us who have wished for the same thing all these years.

When the remains are found, then what? Here are some of the questions that have come to my mind:

Where are the Mihailovich remains going to be stored so that they remain safe until the time comes for the burial?


Where is the memorial service going to be held? What will it consist of?


Where is General Mihailovich going to be buried?


Who is going to conduct the funeral?


Who will be allowed to attend the funeral?


Is the funeral or memorial service going to be public or private?


Who's going to be ‘invited’ to attend the service?


What is the Mihailovich gravesite going to consist of? What kind of headstone and what will it say?


Those are the immediate questions that come to mind as I consider the prospect of the Mihailovich remains being found so that he can be laid to rest in the manner in which he deserves. Since it will be the Serbs who will be making those decisions, and anyone who knows the Serbians understands that being able and willing to come to a consensus is not one of their primary character traits, things could get very lively indeed. Perhaps poor General Mihailovich will end up wishing they'd just left good enough alone and had let him be, wherever that’s been all these years.

I wonder if the powers that be in Serbia have even begun to consider these questions and all the collateral and unintended issues that will inevitably arise. I sure hope so.

I won't have any say in any of it, I know, but here's my very short list of "MUSTS":

The President of Serbia must be at that funeral service – because Serbia owes.


The Prime Minister of Great Britain must be at that funeral service - because Great Britain owes.


The President of the United States of America must be at that funeral service – because America owes.


And General Mihailovich, if you can hear me, there are many, many of us in whose hearts you will live forever, regardless of whether they ever find you and wherever you're finally properly laid to rest. For the last 64 years your spirit has been everywhere, and that's exactly where it will remain. I hope that if you are found, they treat you right this time around.

If they never find you, then I leave you with this, dear General of the ages, by Pericles, so that you may truly rest in peace:

"...HEROES HAVE THE WHOLE EARTH FOR THEIR TOMB;


AND IN LANDS FAR FROM THEIR OWN,


WHERE THE COLUMN WITH ITS EPITAPH DECLARES IT,


THERE IS ENSHRINED IN EVERY BREAST


A RECORD UNWRITTEN WITH NO TABLET TO PRESERVE IT,


EXCEPT THAT OF THE HEART..."



Aleksandra Rebic
July 18, 2010


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Парастос генералу у Дражевини July 17, 2010

Drazevina


July 22, 2010

Реп. асоц. за неговање тековина Равногорског покрета


У месту Ундруља, данас Дражевина, недалеко од манастира Добрун, (општина Вишеград) у суботу 17. јула 2010. године, послије јутарње литургије у цркви Светог Николе одржан је парастос ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу - Чичи, који је прије 64 године убијен од стране комунистичке власти, после монтираног судског процеса, који је одржан у Београду од 10. јуна до 15. јула 1946. године.

Јутарњу, заупокојену литургију служили су свештеници и монаси Српске православне цркве уз присуство бројних потомака и поштоваоца ђенерала Михаиловића и његових Равногораца, који су углавном пострадали током Другог светског рата и непосредно послије њега.

Послије литургије бројни гости, који су дошли из готово свих крајева Републике Српске, Србије и Црне Горе, заједно са свештенством и монаштвом посетили су место гдје су 13. марта 1946. године приликом заробљавања ђенерала Михаиловића погинули његови пратиоци поручник Благоје Ковач, капетан Никола Мајсторовић и мајор Драгиша Васиљевић, командант Вишеградске четничке бригаде. Ово место обележено је спомеником у облику крста, који је постављен 2000. године залагањем чланова и симпатизера Српског покрета обнове, који и данас доследно истрајава на откривању истине о мјесту егзекуције и сахране ђенерала Михаиловића. Крај стазе на мјесту гдје су сахрањени Благоје, Никола и Драгиша, породица Мајсторовић, синовци Ранко, Љубомир и Миленко и синовице Јелена и Зора су 2002. године подигли надгробни споменик. Код овог споменика одржан је помен овим храбрим српским витезовима који су до последњег даха тог 13. марта били уз свог команданта. Историјски час на том мјесту одржао је професор Предраг Остојић, аутор књиге „Чичина прича“.

Тачно у 12 часова, на платоу испред цркве Светог Николе код споменика ђенералу Михаиловићу, послије интонирања химне „Боже правде“, одржан је парастос ђенаралу Михаиловићу. Присутнима се обратио монах Јован Гардовић, који све ове године истрајава у намери да заврши овај јединствени спомен - комплекс. Он је у име присутних упутио апел државној комисији Републике Србије у чијој је надлежности проналажење места егзекуције и сахране ђенерала Михаиловића „да је крајње време да се окупимо код ђенераловог гроба, како би му по хришћанском, православном обреду одржали вечно опело и достојанствено, како и доликује га сахранили“. Наш Чича је то заслужио и пред Богом и пред људима, јер је пао као жртва комунистичког безумља, напуштен и од савезника, препуштен као и читав српски род на милост и немилост Брозових убица.

„Пре 64 године, дан по погубљењу ђенерала Михаиловића, режимска, комунистичка штампа пренела је кратку агенцијску вест да је у Београду извршена смртна пресуда над ратним злочинцем и издајником генералом Дражом Михаиловићем. Данас, 64. године послије, његова свећа гори још сјајније у свим православним храмовима, у свим српским домовима и у срцима свих истинских родољуба. Истину о бесмртном ђенералу, најодликованијем официру 20. века никаква комунистичка пропаганда није успјела сакрити, па тако неће ни његов гроб. Искрено се надамо да ћемо се догодине окупити око ђенераловог гроба, који ће као луча светлети поколењима“, рекао је професор Остојић, завршавајући историјски час у спомен комплексу у Дражевини.

Овај скуп је организовао Оштински одбор Равногорског покрета Републике Српске из Вишеграда, чији су чланови за ову прилику припремили ручак - скромну трпезу љубави за покој душа ђенерала Михаиловића и свих Равногораца.

У исто време, на Равној Гори у организацији Српског покрета обнове и Републичке асоцијације за неговање традиција Равногорског покрета, у цркви Светог Ђорђа одржан је парастос коме су присуствовали високи функционери СПО и Републичке асоцијације Александар Југовић и Александар Чотрић, који су положили и венац на споменик ђенералу Михаиловићу. У име ДС венац је положио посланик Срђан Миливојевић.

Парастос бесмртном Чичи одржан је и у Београду у цркви Светог Марка, Саборном храму и Вазнесенској цркви, цркви Св. Николе на Жлијебима изнад Херцег Новог, као и у многим местима у којима живи васколико Српство.


http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=226&Itemid=1




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****