Sunday, March 30, 2014

Congratulations to the newly formed MOVEMENT OF SERBIAN CHETNIKS RAVNE GORE - Phoenix, Arizona Chapter and Executive Board! / March 2014


Phoenix, Arizona Chapter and Executive Board
Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore
Photo courtesy of Kristina Kostur Tuba


Aleksandra's Note: This is so great to see! The Chetnik legacy will live on, and it is especially heartening when young people formally get involved and make the commitment to keep that legacy going! It enriches us all.

Best wishes to the new Phoenix, Arizona chapter and Executive Board of the "Movement of Serbian Chetniks Ravne Gore" for your success and may your numbers be ever growing as time goes on.

Congratulations!

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Saturday, March 29, 2014

Dražine stvari prvi put u javnosti [na izložbi „U ime naroda“] / "Novosti" March 22, 2014

Novosti
V. Crnjanski Spasojević
March 22, 2014

Lični predmeti, dnevnici, presude „državnih neprijatelja“ uskoro na izložbi „U ime naroda“. Baza 56.000 lica stradalih u vreme likvidacija 1944 - 1945. i 16.500 Ibeovaca

 
SRPSKA javnost po prvi put imaće priliku sledećeg meseca da vidi lične stvari komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, koje su kod njega nađene prilikom hapšenja 1946. Ovo, kao i ispovesti, lične stvari, dnevnici, presude i fotografije nevino stradalih političkih osuđenika biće prikazane na izložbi "U ime naroda", u Istorijskom muzeju Srbije, koja se otvara sredinom aprila [2014].
 
Na izložbi će, između ostalog, biti izložena i pisma pisana na jastučnicama Save Popovića Gembeša, 18-godišnjeg fudbalera kluba "Bogoljub" iz Obrenovca i đaka Trgovačke škole. On je bio pripadnik ilegalnog đačkog odreda Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali nije bio naoružan, niti je učestvovao u borbama, već se samo hvalio pred devojkama šajkačom i kokardom. U oktobru 1944. uhapsila ga je obrenovačka Ozna. Pod optužbom da je bio u crnoj trojci, izveden je na streljanje. Zahvaljujući urgenciji poznanika spasen je u zadnji čas. Po povratku kući poslat je na Sremski front. Pošto se vratio s ratišta preselio se u Beograd, gde je pre izbora 1945. lepio letke za opoziciju. Ozna ga je po drugi put uhapsila, 14. oktobra 1945, a iste noći uhapšeni su njegov otac, brat i devojka.
 
Tokom boravka u zatvoru, u Đušinoj ulici, uspeo je da nabavi olovku, pa je ispisivao pisma na donjem vešu i posteljini, koje je predavao majci. Majka Mileva i sestra Kosara poslednji put su ga videle početkom 1946, kada je osuđen na 20 godina zatvora. Obrenovačka Ozna žalila se na presudu. Kada je majka, u aprilu 1946. došla da ga obiđe, rečeno joj je da je streljan. Iza Save su ostale dve flekave jastučnice, na kojima je iz zatvora slao poruke.
 
Ovakvih slučajeva bilo je mnogo.
 
- Izložba "U IME NARODA! - represija u Srbiji 1944. - 1953." je prva muzejska izložba kod nas o višedecenijskim tabu temama: likvidaciji i suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i koleketivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi toga vremena - kaže istoričar Srđan Cvetković, autor.
 
Od mača revolucije širom Srbije pred kraj 1944. stradalo je više desetina hiljada ljudi, među kojima i oko 70 predsednika opština i visokih opštinskih funkcionera. Među njima bio je i Dušan Krstić, predsednik opštine Kraljevo. Uhapšen je 22. aprila 1945, osuđen na smrt i sutradan streljan. Proglašen je krivim za masovno stradanje kragujevačkih civila 1941, iako na njega nije imao nikakav uticaj. Streljan je i pored toga što je za njegovo pomilovanje učitelj Miloš Simić, aktivista u Narodnom frontu, preko Dukanca i Grola došao do Tita i izdejstvovao pomilovanje. Broz je naredio da se pošalje telegram kojim se zahteva da se Krstić ne strelja. Nekome je, međutim, odgovaralo da telegram ne stigne na vreme. Krstić je rehabilitovan 2007.
 
Žinet Todorović
 
Posetioci izložbe upoznaće se i sa tragičnom sudbinom Žinet Todorović, maturantom stručne Učiteljske škole u Beogradu. Rođena je u Francuskoj, u porodici zastupnika prodaje automobila i autodelova "Štajer" i kamiona "Berlijet". Uhapšena je pred Prvi maj 1945, u Ulici kralja Milana, u Beogradu, sa drugim opoziciono orijentisanim omladincima koji su rasturali letke. Navodno je kod nje pronađen letak Draže Mihailovića.
 
Isleđivana je u istražnom zatvoru Ozne na Obilićevom vencu. Ostali su većinom pušteni ili osuđeni na zatvorske kazne. Njen otac je pozvan nakon tri nedelje da mu kažu da je skočila sa trećeg sprata zgrade. Prema iskazu poznanice koja je preuzela telo, obe noge su joj bile prebijene, a porodici je bilo zabranjeno da otvara sanduk.
 
Odmah po okončanju rata stradao je i Vladimir Dragić, prvak Srbije u skijanju, biciklista, odbojkaš, golman u Beogradskom sportskom klubu (BSK). Završio je čuvenu Drugu mušku gimnaziju u generaciji sa Ivom Lolom Ribarom, a sestra Olga Dragić bila je levičar i španski borac. Na dan dolaska sovjetskih tenkova, 16. oktobra 1944, Vladimir im je dostavio kompletan nacrt rasporeda protivtenkovske artiljerije koja se nalazila kod Železničke stanice. Odmah iza njih stupala je NOV, koju su dočekali i spremili im ručak u podrumu. Međutim, istog dana popodne došla su dva mlada partizana i uhapsila ga. Odveden je u jedan od kvartovskih zatvora Ozne u Ulici braće Nedića. Supruga Bosiljka je nosila hranu i vodu svakog dana, 20. oktobra preselili su celu grupu u Baba Višnjinu, a 29. oktobra izgubio mu se svaki trag.
 
 
- Na izložbi će u četiri tematske celine biti izloženi eksponati o stradanjima ljudi u vremenu revolucionarnog terora 1944 - 1953. Prva scena biće o izborima i političkoj kulturi toga vremena, druga će biti posvećena likvidiranim ljudima bez suđenja, treća će se baviti političkim zatvorenicima i uslovima u zatvorima, a jedna posebna prikazaće stradanja na Golom otoku i drugim logorima, kao i seljake u vreme otkupa i kolektivizacije. Biće izložena i baza dokumenata, poimenična baza 56.000 lica stradalih u vreme likvidacija 1944 - 1945, i baza zatvorenih od oko 16.500 ibeovaca - objašnjava Cvetković.
 
Posebna sala biće uređena kao sudnica iz onog vremena, i tu će gosti iz inostranstva prikazati iskustvo republika bivše Jugoslavije i zemalja Istočne Evrope.
 

- To bi bio interaktivan i multimedijalan program, baziran na igranom, dokumentarnom filmu, promocijama, prezentacijama i tribinama. Imamo potvrde od delegacija Slovenije, Poljske, Mađarske i drugih zemalja da će predstaviti svoja iskustva i istraživanja - dodaje Cvetković.
 
Izložba će na jesen obići veće gradove u Srbiji, a zasada je sigurno da će gostovati i u Sloveniji. U toku su pregovori da se postavi deo materijala u Poljskoj i Mađarskoj.
 
 
IZDAJA IDEALA

NA samom početku rada na prikupljanju materijala o žrtvama komunističkog terora, pre desetak godina, nailazili smo na prepreke. Arhivi i mediji bili su zatvoreni, tema je bila još politički osetljiva. U novije vreme je nešto drugačije, naročito nam je olakšalo posao osnivanje Državne komisije za tajne grobnice i odluka Vlade da se ukinu s određenih dokumenata i fondova oznake poverljivosti. Otpori nastaju iz dva razloga - ili je reč o nerazumevanju naših namera ili o prećutnoj odbrani ideologije i sistema koji u glavama mnogih nije imao mana. Vrhunska je vrlina svih antifašista i partizana to što su se borili protiv streljanja, neslobode, diktature i zločina okupatora. Upravo vođen tim idealima, smatram da su posleratne manipulacije NOB-om, zatvaranje neistomišljenika, mučenja i ubistva iz političkih i klasnih razloga, logori, vrhunska izdaja ideala u ime kojih su se borili mnogi časni partizani - poručuje Cvetković.


SVEDOČENjE IZ PETROVE RUPE

NA izložbi će biti prikazana i svedočanstva golootočana. Među njima i Nikole Golubovića, iz famozne Petrove rupe, u kojoj su robijali najtvrdokorniji:

- Odvedoše nekolicinu nas bojkotovanih do velike septičke jame. Meni narediše da se svučem do gole kože. Morao sam uskočiti u septičku jamu iako nisam znao koliko je duboka. Da li je to stvarno čišćenje septičke jame ili samo način da me nateraju da u nju potonem i udavim se? U svom poniženju tog čina i strahu, kad osetih dno čvrsto pod svojim stopalima i shvatih da ću ostati živ, zaigra mi onaj damar u prsima - zadovoljstvo i ohrabrenje što ću još nešto izdržati. Fekalije su mi bile do grudi. Pomislih: "sve se vodom može oprati osim crnog obraza". Kroz glavu mi prolazi neko samoohrabrenje: "Nikola, sačuvaj obraz, a za govna ćemo lako".

 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****


Wednesday, March 26, 2014

Војни пуч у Београду 27. марта 1941. године - ИЗМЕЂУ НЕБЕСКОГ И ЗЕМАЉСКОГ ЦАРСТВА / Новица Стевановић - Пуковник у пензији / March 2014


 
Autor teksta: generalštabni pukovnik Novica Stevanović,
 pogled iz drugog ugla na jedan toliko zloupotrebljavan
istorijski događaj!
 
Војни пуч у Београду
27. марта 1941. године
 
ИЗМЕЂУ НЕБЕСКОГ
И ЗЕМАЉСКОГ ЦАРСТВА
 
Једна војска – два циља! Тако се могао сагледати војни пуч у Београду 27. марта 1941. године којим је главнокомандујући војним снагама (више од 30.000 војника) ваздухопловни генерал Боривоје Мирковић с млађим официрским кадром остварио своју давно замишљену намеру о “кажњавању свих унутрашњих непријатеља,  који су вукли земљу у блато” и повратак српској официрској части, слави и традицији, a патријарх Гаврило оценио: “Приволели смо се царству небеском, царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе...”

Да војни удар у Београду 27. марта 1941. није дошао, рекло би се – с неба, или као неко плански смишљено дело тајних служби, већ дуги низ година брижљиво планирана официрска акција, а да је “Бечки протокол”, потписан два дана раније, био само “окидач”, у то уверава главнокомандујући пуча генерал Југословенске војске Боривоје Мирковић, који каже: “Отприлике пре пет година, када сам већ стигао до једног положаја с кога сам обимније могао да радим на прикупљању свих позитивних снага, правих и истинских родољуба, створио сам одлуку да оборим једном за увек срамне режиме забушаната, мародера и вагабунди, који су после Уједињења пристизали један за другим, смењивали се и спремали народу пропаст... Црни клер користио је ово безвлашће и отпочео бесомучни рад на чисто религиозном пољу, претварајући црквене олтаре у бунтовничке трибине с којих је свом снагом обарао национални и братски дух. Ови су, заправо, и били ти последњи џелати који су по диктату из Рима спремали голготу Југославије... Све оно што је вукло земљу у блато десетину година требало је, по мојој замисли, да се утопи у крви, безпоштедно и до последњег кривца, па макар то ишло и до милиона...”

Његовом првом помоћнику, команданту београдских копнених снага  у преврату, мајору Живану Кнежевићу (кога је Мирковић 1940. године “убацио” за команданта батаљона Краљеве гарде), била је важнија војничка морална компонента – официрска част: “Моралне темеље југословенске војске јако је подривало  повлашћивање у официрском кору свих несрпских елемената... Противно ономе што се причало, сразмеран број официра Срба није био ни у Двору као ађутанти, ни на припреми за ђенералштабну струку, ни у војним изасланствима, ни у ваздухопловству на командним положајима...” па неће бити случајно што ће се после преврата исправити велика неправда према чувеном команданту последње одбране града Београда из Првог светског рата, мајору Гавриловићу: краљ Петр II потписаће указ о његовом унапређењу у чин бригадног генерала.

Да мајор Кнежевић  није био усамљен у размишљањима и наканама о војном удару после стварања Хрватске бановине, и нарочито после тајног састанка првог југословенског намесника кнеза Павла са Хитлером у Бергхофу (4.3.1941), када је потом Черчил сазнао да се Кнез “под страховитим притиском, усмено обавезао да ће Југославија поћи за примером Бугарске”, говоре и друге чињенице. Наиме, капетан Властимир Ђорђевић, из пука Коњичке бригаде Краљеве гарде, говорио је после преврата да су сви млађи официри устали против Владе и да је у том смислу постојала “ћелија” где су се они могли заклети. И артиљеријски капетан Миленко Масниковић, командир 6. батерије, наводи да га је капетан Теодоровић укључио у једну тајну организацију од 15 до 20 генералштабних приправника који су од њега захтевали артиљеријска оруђа ради рушења Владе. Потпуковник Лучић бележи да га је позвао генералштабни бригадни генерал Чедомир Шкекић, начелник  штаба Територијалне ваздушне одбране, и од њега сазнао да се “нешто припрема од неких виших војних кругова противу стања створеног Цветковићевим потписивањем Протокола”.

Сумирајући резултат војног пуча (на телефонски позив, генерал Симовић је стигао у Штаб ваздухопловства 26. марта око 17 часова, када му је генерал Мирковић готово издао задатак: “Господине Ђенерале, ја сам донео одлуку да ноћас извршим удар за народно ослобођење!” Он му је одговорио: “Ама ниси требао још... Изгледа да ће то бити прерано...” “Господине Ђенерале, ја сам донео одлуку! Ви немате никакве везе с евентуалним неуспехом. Будите слободни, а када буде моменат, тј. када буде све свршено, ја ћу вам послати аутомобил да Вас довезе у министратсво војске и да преузмете даље вођење државне управе...”), генерал Мирковић је децембра 1941. написао: “Пошто сам се уверио да је мој подухват у потпуности успео, да је срушена једном заувек анационална влада Кнеза  намесника, и Драгише Цветковића, да је власт потпуно у рукама војске, и, најзад, да је извршен удар народног ослобођења, предао сам власт ђенералима Душану Симовићу и Богољубу Илићу, верујући да је предајем у сигурне, и најсигурније, руке” (примерак рукописа налази се у архиви универзитета у Стенфорду, САД, а други, уз примедбе генерала Симовића завршио је у Београду...).

Пред Светим архијерејским сабором 28. марта генерал Симовић означио је два узрочна чиниоца за преврат: приступање Југославије Тројном пакту (чл. 1 Протокола: Југославија приступа Пакту трију Сила, поптисаном у Берлину 27. септембра 1940. године, између Немачке, Италије и Јапана) и недемократска владавина која је то омогућила (између осталог Крунски савет сазвао седницу Владе уочи пута делегације у Беч да би се и она учинила одговорном за претходно донешену одлуку) и закључио: “Није остајала никаква друга могућност него да народ силом узме власт у своје руке” и да је то “све утолико значајније што је Њ. В. Краљ Петар узео краљевску власт у своје руке са искреном жељом да васпостави демократску владавину у југословенској заједници, која је престала да функционише благодарећи људима који нису имали квалитете да воде државу и да се побрину за народне интересе...”

После близу седам деценија појавила се књига “Кнез Павле – Истина о 27. марту”. У њој се каже: “Наш амбасадор Милан Гавриловић у тајној депеши 18. фебруара (1941), јавља да је сазнао у немачкој амбасади у Москви... ‘Примила Југославија захтеве Фирера, или не, њена је судбина запечаћена. Ако прими, она још може спасти за Србију статус Словачке, ако не прими, биће потпуно уништена...’”

Та се информација поклопила с оном коју ће седам дана касније генерал Боривоје Јосимовић, шеф војнообавештајне службе, уручити начелнику Генералштаба генералу Петру Косићу. Она је говорила о томе да је Југославија на Хитлеровом путу за агресију “десета по реду”, па Грчка, или обе заједно једновремено” што је, иначе, стајало у плановима генерала Браухича, главног оперативца Вермахта, с краја децембра 1940. године. Стога Кнезови маневри с одуговлачењем о договору с Хитлером (“на оба састанка Хитлер је говорио о могућности да се склопи нека врста споразума између двеју земаља; чини ми се да је  на другом од њих први пут поменуо – не инсистирајући на томе – Тројни пакт. Ми смо стално давали избегавајуће одговоре, а министри би увек одговарали да морају да се консултују са мном. Он је зато почео да тражи састанак са мном, а ја сам се дуго ‘правио глув’...) су само изгубљено време а могло се после капитулације Француске порадити на стварању једног “одбрамбеног балканског фронта (Југославија, Грчка и Турска)”, за који су се Черчил и Рузвелт залагали. Стога не без разлога генерал Мирковић је оценио: “Да сам још 1937. извршио удар народног ослобођења, ратни догађаји из 1941. не би нас затекли овако неприпремљене.

Шест дивизије на југу Југославије које је октобра 1940. године војни министар генерал Недић тајно мобилисао после италијанске агресије на Грчку октобра исте године, одређујући им нејасан циљ (Солун), и потом Мусолинијев одговор у виду бомбардовања Битоља, свакако су могле бити државни сврсисходнији аргументи. Да је тако говори и Хитлеров страх од могуће акције Југословенског генералштаба па је сугерисао Мусолинију: “Сматрам да је потребно да свим расположивим снагама поседнете и обезбедите најважније превоје из Југославије за Албанију...”

Одмах после преврата српски патријарх Гаврило, чувар и тумач националних традиција у континуитету, као Кнежев гост на ручку 23. марта у Белом двору, готово пророчки упозорава: “Какав Пакт, побогу, Ваше Височанство, без договора и одлуке целог нашег народа...”, с Радио-Београда 27. марта 1941. изговориће следеће речи: “Пред нашу нацију у ове дане судба је поново била ставила питање: коме ће се приволети царству? Јутрос у зору на то питање дат је одговор: приволели смо се царству небеском, тј. царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе...” Али важну поуку из 27-момартовског пуча извући ће и југословенски комунисти и у послератном периоду своје полувековне владавине елиминисаће и најмању претњу од српског официрског кора, кога ће разбити у неких шест националних “бановина”. Стога слоган 27-момартовског преврата “За слободу и демократију, а против свих диктатура”, који настаје у континуитету националне традиције после Четничког покрета, исте године ће као своја начела – слобода и демократија – истаћи на застави наступајући Равногорски покрет, али које ће после пола века у своје темеље уградити и Европска унија.


Пуковник у пензији Новица Стевановић
Mарт 1941. године

www.savremenaistorija.com


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Monday, March 24, 2014

Na izložbi i lične stvari Draže Mihajlovića [ sredinom aprila 2014] / "Novosti" March 21, 2014

Novosti
Tanjug
March 21, 2014

U Istorijskom muzeju Srbije sredinom aprila biće otvorena multimedijalna izložba "U ime naroda", na kojoj će prvi put biti prikazane lične stvari generala Draže Mihailovića.

Foto: N. Fifić
 
BEOGRAD - U Istorijskom muzeju Srbije sredinom aprila biće otvorena multimedijalna izložba "U ime naroda", na kojoj će prvi put biti prikazane lične stvari generala Draže Mihailovića zaplenjene od njega prilikom hapšenja 1946. godine.
 
Kako za Tanjug kaže autor izložbe, istoričar Instituta za savremenu istoriju, dr Srđan Cvetković, izložba se bavi temom likvidacije narodnih neprijatelja, političkih suđenja, Golog otoka i drugim stvarima koje su se događale nakon Drugog svetskog rata u bivšoj SFRJ.

Izložba će trajati do avgusta meseca, a osim ličnih stvari generala Mihailovića prvi put će srpskoj javnosti biti prezentovane i originalne knjige i spiskovi streljanih.

"Videćemo vrlo precizne podatke o streljanjima ljudi bez suđenja, kako su tekli politički procesi i politička suđenja, kao i stvari koje su zaplenjene prilikom hapšenja Draže Mihailovića", kaže Cvetković.

Prema njegovim rečima, prvi put će biti prikazan i spisak svih zatočenika na Golom otoku, sa mogućnosti pretrage po internet bazi koja je kreirana za ovu priliku.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:483679-Na-izlozbi-i-licne-stvari-Draze-Mihajlovica

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****


 

Saturday, March 22, 2014

Месни одбор СНО у Северном Чикагу одржаће посни ручак у недељу 23. марта 2014. - Позивамо наше чланове и пријатеље СНО да тога дана буду наши драги гости. / Members and friends of SND invited to special Lenten luncheon on Sunday March 23, 2014 in Chicago

 
 
Активности Месних одбора СНО
 
Месни одбор СНО у Северном Чикагу одржаће посни ручак у недељу 23. марта 2014. у просторијама СНО:
 
5782 N. Elston Ave, Chicago, IL
са почетком у 1 сат после подне.
 
Позивамо наше чланове и
пријатеље СНО да тога дана буду наши драги гости.
 
Members and friends of Serbian National Defense are invited to a special Lenten luncheon at Serbian National Defense headquarters in Chicago on Sunday, March 23, 2014 beginning at 1:00 p.m. in the afternoon.
 
5782 N. Elston Ave, Chicago, IL
 
 
За Управу
Градимир-Града Марковић,
председник
 
Из Канцеларије СНО
 
 
 
 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Thursday, March 20, 2014

Недићева рехабилитација пред Апелационим судом / "Политика" March 19, 2014

Политика
Б. Билбија
Oбјављено: 19.03.2014.

Жалба на одбацивање захтева за рехабилитацију Милана Недића поднета због „битне повреде одредаба поступка.”

Милан Недић обилази љотићевски јединицу у Београду
(Фото www.pogledi.rs)
 
Подносиоци захтева за рехабилитацију Милана Недића, председника пронемачке Владе Србије током Другог светског рата, уложили су жалбу на одлуку Вишег суда у Београду, којом се одбацује захтев за рехабилитацију генерала, уз образложење да је правно неуредан. Како је наведено, жалба је поднета због битне повреде одредаба ванпарничног, односно парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Александар Недић, праунук Милана Недића (генерал је рођени брат његовог прадеде) и генерални секретар Српског либералног савета (СЛС), каже за „Политику” да је жалбу Апелационом суду у Београду поднео њихов правни заступник, адвокат Зоран Живановић.

– Осим у моје, жалба је поднета и у име Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и Српског либералног савета, који је програмски наследник Српске либералне странке. Наш правни заступник је објаснио све нејасноће које је нижестепени суд имао око рехабилитације генерала Недића, а ми подносиоци се надамо да ће додатна образложења помоћи надлежном суду да покрене рехабилитацију – каже Недић.

Њихова је жеља, како тврди, да на рочишту изнесу аргументе који су широј јавности Србије мало познати или сасвим непознати: да је Недић спасао преко 350.000 Срба из НДХ, да ниједан Србин није био мобилисан и на силу одведен на Источни фронт, да Недић није оснивач Бањичког логора, већ је то била била комесарска управа под Миланом Аћимовићем, као и да влада Милана Недића нема везе са оснивањем логора Сајмиште, јер је он био на територији НДХ.

– Управа и стражари Сајмишта били су Немци или усташе, а са београдске стране, у организацији Немаца, превожени су београдски и српски Јевреји, директно по заповести Гестапоа. Сви ови документи се могу наћи у архивама града Београда и Архиву Србије, па је то веома лако проверити. Тадашња српска влада под руководством Милана Недића, одговорно тврдим, нема никакве везе са ликвидацијама и мучењима логораша на Сајмишту. Уосталом, лично је Недић спасао председника и секретара Јеврејске општине у Београду, дотурајући им лажна документа, како би пребегли у италијанску окупациону зону – тврди генералов праунук.

Генерални секретар СЛС-а уверава да би Србија била подељена између Бугара, Мађара и НДХ да Недић није прихватио да преузме формирање владе на наговор 360 српских интелектуалаца, са академиком Александром Бјелићем на челу. То је био, да подсетимо, „Проглас српском народу”, којим су припадници тадашње елите позвани да стану на страну нацистичке Немачке.

– Да није прихватио, био би то крај Србије. О томе је писао и економски саветник Трећег рајха Херман Нојбахер у својој књизи. Посебан, лични угао, даје и чињеница да је Недић прихватио ову функцију тек након погибије сина у експлозији у Смедереву, иако му је било нуђено много раније. Он је свесно жртвовао себе, како би спасао Србију од потпуне пропасти – објашњава Недић.

Поступак рехабилитације је један од начина да се утврди шта је и ко је био Милан Недић, и каква је његова улога у српској историји, сматра праунук.

– Недић је трагична личност српске историје. Сматрам да је Дража Михаиловић, за разлику од Недића, био аутентични антифашиста, а да је Недић био на челу пронемачке владе, али и патриота који се трудио да у тим крвавим данима спасе што већи број српских глава. И тврдим да он, за разлику од Димитрија Љотића, није био нациста. Зато верујем да је потребна рехабилитација Милана Недића, без икакве глорификације његове личности. Томе би свакако допринела јавна и отворена расправа о улози како Недића тако и Драже Михаиловића и Јосипа Броза у историјским дешавањима 20. века – каже генерални секретар СЛС-а Александар Недић.


Б. Билбија
Oбјављено: 19.03.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nediceva-rehabilitacija-pred-Apelacionim-sudom.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, March 15, 2014

VIDEO: Održana godišnjica hapšenja đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića u mjestu Undrulje ili Draževina kod Višegrada 68 godina od kada su pripadnici OZNE uhapsili generala / March 13, 2014

Foto: SRNA March 13, 2014

Posted on You Tube by "Visegrad Info"
Published on Mar 13, 2014

Oko 600 članova i simpatizera Ravnogorskog pokreta Republike Srpske i Srbije obilježilo je danas u mjestu Undrulje ili Draževina kod Višegrada 68 godina od kada su pripadnici OZNE uhapsili generala Dražu Mihailovića.

Održana godišnjica hapšenja đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića - 1.dio



http://youtu.be/CaDxz_KeryE

*****

Održana godišnjica hapšenja đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića - 2.dio



http://youtu.be/D1BsAjomzMk


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Thursday, March 13, 2014

ОБИЉЕЖЕНО 68 ГОДИНА ОД ХАПШЕЊА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА - 13. МАРТА 2014. / "СРНА"

СРНА
ВИШЕГРАД
13. МАРТА 2014.

Око 600 чланова и симпатизера Равногорског покрета Републике Српске и Србије обиљежило је данас у мјесту Ундруље или Дражевина код Вишеграда 68 година од када су припадници ОЗНЕ ухапсили генерала Дражу Михаиловића.

 
Равногорци и поклоници дјела Драже Михаиловића присуствовали су парастосу на Спомен-обиљежју генералу и његовим пратиоцима капетану Николи Мајсторовићу, мајору Драгиши Васиљевићу и поручнику Благоју Ковачу које је подигнуто у Ундруљама, гдје је генерал ухапшен 13. марта 1946. године, а његови саборци убијени.

Предсједник Равногорског покрета Републике Српске Јово Вукелић подсјетио је да је више од годину дана од када је у Србији прекинута потрага за посмртним остацима Драже Михаиловића, јер је копање на неколико потенцијалних локација, гдје се претпостављало да је генерал сахрањен, није дало никакве резултате или је то тако, како је навео, сервирано јавности.

"За нас је изузетно важно да је проведена сва законска процедура да се неометано може донијети пресуда о рехабилитацији Драже Михаиловића, чиме ће се признати и његова војска у отаџбини и идеја равногорског покрета", рекао је Вукелић.

Предсједник Равногорског покрета Србије, са сједиштем у Тополи, Предраг Богићевић рекао је да су Срби коначно схватили да им је угрожено српство, православље и вјера, што је доказ све масовнијег окупљања сваке године код Чичиног споменика у Добрунској Ријеци.

Архимандрит Јован Гардовић истакао је да је црква мјесто гдје се могу славити великани историје.

Он је позвао на јединство равногорских покрета, јер их је више у Србији, и упозорио Србе да никад више не пристану на оштре идеолошке и политичке подјеле које им никад добро нису донијеле.

На скупу у Дражевини били су припадници Равногорског покрета из Суботице, Новог Сада, Београда, Ваљева, Шабца, Крагујевца, Краљева, као и многих општина Републике Српске.

Окупљање равногораца, који су прије поласка у Држевину, у Вишеграду положили цвијеће на споменик Браниоцима Републике Српске, протекао је у мирној и достојанственој атмосфери.





 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
*****

Odbijena rehabilitacija Milana Nedića / "Politika" March 12, 2014

Politika
Bojan Bilbija
Objavljeno: 12.03.2014.

Sedam godina posle podnošenja zahtev odbačen kao neuredan, a protiv rešenja Višeg suda moguće je podneti žalbu

Milan Nedić govori na skupu u vreme okupacije tokom Drugog svetskog rat

Viši sud u Beogradu nedavno je odbacio zahtev za rehabilitaciju generala Milana Nedića, predsednika kvislinške marionetske vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata, saznaje „Politika”. Zahtev koji su podneli Srpska liberalna stranka, to jest njen pravni naslednik Srpski liberalni savet, zatim Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, i Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića, rešenjem Višeg suda odbačen je – kao neuredan. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba pred Apelacionim sudom.

Navodi se da predlagači nisu dostavili dokaz iz koga „proizlazi da su navedeni predlagači zainteresovana pravna lica za podnošenje zahteva za rehabilitaciju”, a da pravni zastupnik Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima Vojislav Krompić nije pristupio ročištu 27. septembra prošle godine. Krompić je inače ranije prošle godine preminuo, dok je Slobodan Mavrenović, nekadašnji pravni zastupnik SLS-a, napustio advokatsku delatnost, da bi ga zvanično nasledio beogradski advokat Zoran Živanović.

Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića i generalni sekretar Srpskog liberalnog saveta, objašnjava da su, kao podnosioci zahteva za rehabilitaciju, veoma neprijatno iznenađeni odlukom Višeg suda u Beogradu.

– Veoma nas je iznenadilo što je odbijen naš zahtev za rehabilitaciju generala Milana Nedića, pod obrazloženjem da je pravno neuredan. Podsećam da je zahtev pisao iskusni pravnik, advokat Zoran Živanović, koji je između ostalog pravni zastupnik u Hagu, a u Srbiji radi na rehabilitaciji generala Draže Mihailovića. Čudi nas, takođe, što je nadležni sud tek sada uvideo da je zahtev pravno neuredan, iako je on podnet još 2007. U januaru 2009, sud nam je naložio da mu pribavimo popis spisa materijala Milana Nedića. To su dokumenti, naslovi knjiga, novinski članci, koje je trebalo priložiti sudu radi rehabilitacije. Sud je najveći deo toga odavno od nas dobio, ali uprkos tome proces praktično nije ni započeo – kaže Nedić.

Deo traženog materijala odnosio se na dosije Milana Nedića, koji je preuzet od Bezbednosno-informativne agencije (BIA), a sada se nalazi u Arhivu Srbije i ima 1.645 strana, dodaje generalov praunuk. Ova obimna dokumentacija neophodna je u procesu rehabilitacije, ali još u maju 2009, Arhiv Srbije je saopštio da zbog velikih troškova nije u stanju da dostavi sudu fotokopiju ovog dosijea, navodi Nedić.

– Lično sam uveren da odugovlačenje nije pravne prirode, već da iza svega stoji nešto drugo. Mi ćemo uložiti žalbu, a naš pravni zastupnik ju je već pripremio i očekujemo da će sud konačno da pristupi rehabilitaciji. Lično ne mogu ni da pomislim da je pravno moguće odbiti rehabilitaciju mog pradede, pre svega imajući u vidu da on nikada nije osuđen, niti je protiv njega podignuta bilo kakva optužnica – poručuje Aleksandar Nedić.

Podsetimo, Milan Nedić bio je odlikovani oficir srpske vojske u balkanskim ratovima, a kao pukovnik u Prvom svetskom ratu komandovao je brigadom u proboju Solunskog fronta. Između dva rata bio je načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije, a od 1939. i ministar vojske i mornarice. Zbog zalaganja za svrstavanje uz Adolfa Hitlera, usled nespremnosti Jugoslavije za rat, smenjen je 1940, a reaktiviran godinu dana kasnije, uoči Aprilskog rata.

Prihvatio je mesto predsednika kvislinške vlade 29. avgusta 1941, sprovodeći nemačku politiku i ideologiju. Pripisuju mu se zasluge za spasavanje stotina hiljada srpskih i drugih izbeglica iz NDH. U oktobru 1944. beži u Austriju, da bi ga britanske snage isporučile Beogradu u januaru 1946. godine. Beogradske novine objavile su 5. februara 1946. da je Nedić izvršio samoubistvo u zatvoru, skočivši kroz prozor. Mesto gde je sahranjen zvanično nikada nije saopšteno.

Dosije u arhivskoj građi BIA

Marija Nenadić, ovlašćeno lice za arhivsku građu BIA u Arhivu Srbije, potvrđuje za naš list da je zahtev za pribavljanje dokaza u vezi sa postupkom za rehabilitaciju Milana Nedića primljen od Okružnog suda u Beogradu 30. marta 2009. godine. „Odgovorili smo 4. maja i obavestili sud da se u Arhivu Srbije nalazi dosije za pokojnog Milana Nedića i da se sastoji od 1.645 strana. Međutim, upravo u tom periodu Arhiv nije imao materijalnih mogućnosti za kopiranje tako obimnih dosijea, što je potrajalo nekoliko meseci. Zbog toga smo dostavili takozvani popis spisa materijala, odnosno sadržaj Nedićevog dosijea na 14 strana. Zamolili smo sud da nas obavesti koja dokumenta iz navedenog dosijea su im potrebna, kako bismo im te materijale dostavili i napomenuli da je neophodno da Okružni sud snosi troškove kopiranja. Od Okružnog suda nikada nismo dobili odgovor, niti novi zahtev. Mi smo, naravno, uvek otvoreni za saradnju sa svim državnim organima”, objašnjava Marija Nenadić.


Bojan Bilbija
Objavljeno: 12.03.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odbijena-rehabilitacija-Milana-Nedica.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Wednesday, March 12, 2014

ПРЕДЛАЖЕМ: "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918" / Александра Ребић



ПРЕДЛАЖЕМ:

1. Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнуту МЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.

2. Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту.

3. Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала.

4. Да се земља покупљена са сваког од бојишта закопа у одговарајући гроб у Башти са надгробним каменом, на сваком који ће бити означен именом односног бојишта, кад се битка одиграла, и колико је Срба Хероја пало у истој.

5. На уласку у Башту да се озида зид на коме би писало "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918" и непосредно испод овог написа да се уреди да гори вечни пламен док је века и Србије. Зеленило и цвеће да буде сађено према временским могућностима.

*****

Ако Влада или Скупштина Републике Србије не прихвате на себе одговорност за овај пројекат, из било ког разлога, треба покушати све да Срби у расејању (Дијаспори) то ураде.

Све ово да буде урађено у знак обележавања стогодишњице горе поменутих ратова.

Ја би информације о сваком напору у сврху примене овог пројекта ставила на мој веб-сајт www.heroesofserbia.com, као и слике ђака који су отишли на бојишта да земљу ископају које ми се пошаљу.


 
 
Са срдачним поздравом,
 
Александра Ребић

www.heroesofserbia.com

E-mejl: heroesofserbia@yahoo.com

Пошта: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195, USA


*****