Monday, March 30, 2009

Тајна гроба Драже Михаиловића

Published on "Politika Online"
March 24, 2009
Драган Влаховић

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Tajna-groba-Draze-Mihailovica.sr.html





Не зна се да ли је стрељан у Лисичјем потоку или на Ади Циганлији, тако да је понуда од 100.000 долара проналазачу његових посмртних остатака веома актуелна

Драгољуб Дража Михаиловић, министар војни Владе Краљевине Југославије у Лондону, начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске и командант Југословенске војске у отаџбини, званично, стрељан je ноћу, око 1.30 часова, 17. јула 1946. године. Правоснажна пресуда је, под светлошћу рефлектора, експресно извршена, а ни после 63 године јавност није сазнала где је обављена егзекуција и где почивају његови посмртни остаци. Тужилац је био пуковник Милош Минић, а већу је председавао судија пуковник Михајло Ђорђевић. Остали упућени у тај догађај, односно присутни том чину, како тврди Мирослав Тодоровић, бивши судија, а сада адвокат – били су Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Слободан Пенезић, Ћећа Стефановић, Иван Крајачић Стево, Јосип Манолић, Едо Брајник, извесни пуковник Вујошевић, незнани лекар и фотограф – углавном нису више међу живима, а тајну где се налази гроб Драже Михаиловића однели су са собом. Српској јавности су остали дужни објашњење зашто је то била најчуванија државна тајна.

Као што то увек бива, у недостатку званичних верзија, о тој смрти и месту сахране распредају се многе, готово фантастичне приче, а „поверљиве” информације преносе се од човека до човека. Зато награда од 100.000 долара, коју је понудила емигрантска организација Српска народна одбрана из САД ономе ко пронађе Дражин гроб, тешко да ће икада бити исплаћена.

Подсетимо, укратко, на неколико верзија тог догађаја од 16. јула 1946. године.






Прва, да је стрељање Драже Михаиловића обављено на Ади Циганлији у Београду, чији је гласноговорник Михајло Шешкијевијеч. После тог чина Михаиловићево тело је наводно бачено у кречану где су нестали земни остаци, потом је срушен зид између кречане и септичке јаме чиме је место затрпано за вечита времена. О томе је сведочио Ђоко Јованић, командант Шесте личке и потоњи шеф КОС-а Југославије: „Озна је спровела Дражу Михаиловића до Лисичјег потока тако да је Тито могао да чује рафале. Послије су Дражин леш однијели на Аду Циганлију где је сахрањен.” Из „поузданих” извора тачно је утврђено где се то догодило, па је на Ади, код купалишта, као симбол сећања, постављен јарбол. Упућени „знају” о чему је реч.

Друга верзија о којој је говорио Јовица Црвенко, који је провео три деценије у тамницама Албаније као информбировац, јесте авалски пут, прецизније – јаруга код Јајинаца.
Трећа верзија потекла је средином осамдесетих година прошлог века из равногорских кругова у Београду. По њој, место догађаја је данашње здање Ортопедске болнице на Бањици.

Четврта и највероватнија могућност јесте Лисичји поток, подно дедињског брда. Томе у прилог говоре следеће чињенице. Најпре сведочење Љубе Лазаревског, подофицира ЈНА у пензији, који је, како тврди, био сведок збивања. Он је у пратњи новинара пре неколико година прецизно показивао пут који је пређен те ноћи од затвора у Ђушиној улици до Улице Велисава Вуловића у Лисичјем потоку. Голим оком била су, на лицу места, видљива три гробна улегнућа, једно поред другог, као на запуштеним сеоским гробљима. То је и логично, јер су поред Михаиловића стрељана и сахрањена још осморица његових сабораца. Затим, та земљишна парцела је, за разлику од бројних у околини где ни игла више не може да стане, изузета од било какве градње. Зашто?

То место је, 2005. године у пратњи новинара „Политике”, обишао и шеф БИА и, додуше усмено, потврдио да је ту гроб Драже Михаиловића. Званичних докумената у бившем Врховном војном суду није било, као што их нема ни у архивама Београда, Србије и Југославије.


Драган Влаховић
[објављено: 24/03/2009]




__________________

No comments:

Post a Comment