Press Online Republic of Serbia
June 21, 2009
Veljko Lalić
U holivudskoj produkciji Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) Božidar Zečević upravo završava poslednje kadrove igrano- dokumentarnog filma o Draži Mihailoviću. Pressmagazin dobio ekskluzivno pravo da prvi prenese najzanimljivije delove.
Priču treba ispričati.
"Oduševljen sam „Suđenjem stoleća", zato što je to jedinstven projekat. Kroz prizmu ove sudske drame može se sagledati istorija. Dramatična je, napeta, ali pre svega istinita. Kao producent dokumentarnih televizijskih filmova i serija pre svega tražim priču. A ovu priču treba ispričati," rekao je u izjavi za Press producent serije Raša Drašković.
Draža Mihailović je govorio bez besedničke poze, bez ikakve srdžbe na svoje protivnike i lične neprijatelje, tečno i detaljno. Bio je pred nama vojnik po profesiji, koji u svojoj punoj jednostavnosti daje svoj dnevni izveštaj. Pokazivao je puno poštovanje prema sudu i puno praštanje prema gomili. Zato se za sve ovo vreme nije čulo njeno urlanje. Slušala je odbranu u punoj tišini. Svoju reč završio je oko pola noći, precizno i dostojanstveno. I sve dok reč nije prestala, grobna tišina vladala je u sudskoj sali, javio je 15. jula 1946. godine dopisnik londonskog „Tajmsa" sa suđenja vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.Dražinu završnu reč, koja je toliko fascinirala britanskog novinara, uskoro ćemo moći prvi put da čujemo u ekskluzivnom filmu „Suđenje stoleća - proces Draži Mihailoviću", jednog od naših napoznatijih režisera dokumentarnih filmova Božidara Zečevića. I to zahvaljujući Staljinu, koji je tražio od svog omiljenog snimatelja Blaškova da mu snimi čitav proces u Beogradu.
Osim ovih ekskluzivnih snimaka, Pressmagazin je dobio pravo da zaviri i u ostale nepoznate dokumente - američki film iz Pranjana, šokantni dokument sa Stenforda o pregovorima da se krajem 1944. nemačka armija na Balkanu preda Amerikancima i četnicima (!!!), dokaz da je Tito iza imao paravan odakle je uživo mogao da prati ispitivanje svog najvećeg neprijatelja...
Vihor svetski odneo je Dražu i njegov rad...
General Mihailović bio je slomljen do pojave advokata Joksimovića,
tada počinje odlučna odbrana koju, zahvaljujući Staljinovim snimcima
iz Moskve (kaiš gore), vidimo prvi put
Ali... najveće dostignuće su, ipak, posle toliko godina spojeni ton i zvuk, kao neoboriv dokaz koliko se svih ovih godina proces stoleća brutalno falsifikovao. Kada se film bude prikazao na malim ekranima, čitava Srbija prvi put će moći da čuje Dražu, da čuje Minića, da čuje žamor publike, njihova psovanja, urlike. Sve deluje arhaično, njihovi glasovi, njihovi čudni akcenti. Ali, baš kao što piše „Tajms", u sudnici je grobna tišina dok Draža iznosi završnu reč. Sudije gledaju u pod. Svi osim Minića. Draža Mihailović govori poslednji put:
"Našao sam se u vrtlogu događaja i smernica... Ostao sam ipak samo vojnik. Ubeđen da narod treba da da svoju reč na kraju. Ubeđen sam bio da sam na pravom putu i pozivao novinare celog sveta i tražio misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni, kad me je bacila u ovakav vihor, najteži mogući koji može jednoga čoveka snaći. Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali vihor svetski odneo je mene i moj rad".
Ovim rečima počinje film Božidara Zečevića, koji on naziva krunom svoje karijere. Pokazuje nam trejler, koji u produkciji holivudskog producenta Raše Draškovića (dobitnika četiri Emija) upravo završava za kanal Histori pod naslovom "Poslednja neispričana priča Drugog svetskog rata".
"Vrlo je važan američki ugao. Amerikanci su bili i ostali poslednji Dražin saveznik. Ruzveltova smrt, dolazak Trumana, leva opcija u Stejtu, hiljade su razloga zašto mu nisu pomogli u poslednjem trenutku, ali ga nisu ni izdali kao Englezi," priča Božidar Zečević.
On tvrdi da se u filmu ne bavi ni idelogijom ni politikom. - Samo dokumenti - kaže čovek koji je devedesetih na RTS-u probio led čuvenim dokumentarcem „Jugoslavija u ratu 1941-1945." Od tada i datira njegovo interesovanje za Mihailovića, za koga se definitivno zainteresovao posle serije o 27. martu, koju je pre nekoliko godina gledalo dva miliona ljudi.
"Tada sam shvatio da ljude zanimaju neispričane priče. A Mihailović je najveća," kaže Zečević, koji je igrom slučaja u Americi odmah pronašao Dražu na filmskoj traci. Selo Pranjani, 6. septembra 1944. godine. Američka delegacija, na čelu sa pukovnikom Robertom Mekdauelom i kapetanom Nikom Lalićem, predvodi najveću akciju spasavanja američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Operacija „Halijard" uredno je snimljena.
A onda i veliki poklon - kompletan snimak suđenja nalazi se u Moskvi. U odličnom je stanju, rađen lično za Staljina, koji je Zečević pronašao posle 60 godina. Tako ćemo, ironijom sudbine, istinu o Draži saznati zahvaljujući drugom najvećem Titovom neprijatelju - Staljinu.
I, naravno, Božidaru Zečeviću, koji je posle pet godina konačno uspeo da spoji ton i sliku sa svojim saradnicima i ekspertima za čitanje s usana. Mada su i tu imali problema, jer se oko tonskog zapisa tuže Radio Beograd i porodica profesora s Muzičke akademije, koji je jedini tajno snimio proces.
Ali, u filmu će se prvi put videti i šokantni dokumenti. Pre svih, izveštaj Roberta Mekdauela o pregovorima o predaji kompletne nemačke armije na Balkanu 1944. godine.
- To je šokantan papir koji pokazuje da se rat mogao završiti devet meseci ranije. To je 800.000 vojnika koji je trebalo da se predaju, kako je Mekdauel tražio, „savezničkom komandantu na ovom terenu Draži Mihailoviću".
Ovaj dokument je važan i za eventualnu rehabilitaciju Mihailovića, jer je na suđenju kao ključni argument njegove saradnje s Nemcima navođen navodni sastanak sa Rudolfom Štrekerom u Pranjanima.
'General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe', navodi Mekdauel, koji je o nemačkoj ponudi da se predaju Amerikancima, pre nego što Rusi uđu iz Bugarske i Rumunije, obavestio centralu u Kazerti, Kairu i Vašingtonu.
"Koliko je sve bilo blizu, svedoči podatak da je komanda iz Kazerte ponudila 600 padobranaca kako bi pomogli Mihailovića da preuzme nemački ratni materijal. Dakle rat je mogao da se završi devet meseci ranije, baš kao 1918, kada je probijen Solunski front, a Jugoslaviju bi preuzela Amerika i pobednička vojska generala Mihailovića. Sve je to sprečio Čerčil, koji je zahtevao da se prekinu pregovori i da se Mekdauel izvede pred vojni sud zbog prekoračenja ovlašćenja. Zahtevao je da se pregovori nastave zajedno s Rusima i Englezima, što su Nemci odbili i nastavili da se biju narednih devet meseci," priča Zečević.
On zato tvrdi da će film oboriti i ključnu tačku optužnice protiv generala Mihailovića, jer više nema nijednog dokaza o Dražinoj navodnoj saradnji s Nemcima.
Posle pogubljenja Mihailovića, na suđenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodećih nemačkih predstavnika. Ali ga niko nije osudio. U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan.
'Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana,' rekao je Nojbaher.
'Vi niste samo ratni zločinac, nego i bitanga,' bio je očajan tužilac.
Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu 'da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan'.
Adolf Hitler uvek je smatrao srpske nacionaliste najvećim neprijateljem na Balkanu. Čak i pri kraju, 22. avgusta 1944, Hitler je feldmaršalu Maksimilijanu fon Vajhsu i Hermanu Nojbaheru, očigledno saznavši za nameru da se predaju Amerikancima, naglasio da 'razume se, nema pomena o davanju oružja četnicima', i podvukao da Nemačka mora 'odlučno da se odupre svakom planu za stvaranje velike Srbije'.
General Albert Jodl izneo je Hitlerove poglede: 'Srpska vojska ne sme da postoji. Čak je bolje izložiti se izvesnoj opasnosti od komunizma'.
I to se upravo i desilo, kako prikazuje u filmu Božidar Zečević. Na trejleru koji posmatramo vidimo kako je Topčider bukvalno pretvoren u kopiju Moskovskih procesa na kojima je Staljin osudio sovjetske vođe. Puna sudnica, strani novinari, čak i Minić gestikulira kao ruski tužioci. I najvažnija stvar - svi optuženi govorili su protiv sebe, kao na primer Buharin, koga je Lenjin najavljivao kao „budućnost Sovjeta". Onda je vodeći teoretičar marksizma usred sudnice izgovorio:
"Mi smo svi izdajnici. Mi smo kulake pobunili. Mi smo spremali belogardejski ustanak. Slažem se s drugom tužiocem. Zaslužio sam najstrožu kaznu. Moji zločini su nečuveni".
Kad je slomljen ovaj tvrdi boljševik, šta li je tek čekalo Dražu. Profesor Radoje Vukčević u studiji „Na strašnom sudu" tvrdi da je reč o narkotiku meskalinu, što potkrepljuje Dražinim rečenicama sa suđenja: 'Ja ne znam šta je sa mnom. Često hoću da kažem ne, a ja kažem jeste'.
Božidar Zečević sada dolazi do sličnog zaključka, iako se fizičke torture ne mogu lako dokazati.
"Draža je bio slomljen čovek. On je jedva preživeo tifus, mučen je na razne načine, vidi se njegova podbulost, bezvoljnost. Slomljen je fizički, ali i psihički. On je napušten od svih - od kralja, od žene, dece, svojih komandanata. Svi koji su mogli da ga izdaju, izdali su ga. I onda se odjednom pojavio advokat Dragić Joksimović, koji ga je trgnuo. Koji je promenio istoriju Srbije. I zato pravi junak mog filma nije Draža već Dragić Joksimović," govori Zečević.
'Generale, neće vas pustiti. Sada će ubiti i mene i vas. Šta god da uradite, ubiće vas. Možete samo časno da umrete, da odbranite svoju vojničku zakletvu i reč', rekao je Joksimović negde na pola suđenja, koje je trajalo od 10. juna do 15. jula. Od tog trenutka Draža je počeo svoju odbranu. I to će se jasno videti na snimcima.
"Joksimović je bio neukaljana politička figura Demokratske stranke. On je odbijao da brani Dražu, dok ga on sam nije zamolio. Na kraju je održao taj veliki govor, koji zaslužuje da bude u svim udžbenicima. U tom govoru nalazi se sva ljudska drama, zbog koje je Tito dan kasnije javno tražio odmazdu. Uhapsili su ga jer je na nekoj slavi slušao Radio London i ubili ga u zatvoru. Ali ni tu nije bio kraj, ostavili su ga u dvorištu zatvora da „odleži kaznu", a na kraju i pohapsili ljude koji su mu došli na pogreb posle dve godine. Taj čovek je moj heroj, jer na neki način njegova sudbina prati i mene od kad sam se uključio u ovaj projekat. Ali znam koliko je važan i znam da ću da ga završim. Mogu samo da me ubiju. Kao Joksimovića i Dražu," jasan je Božidar Zečević.
___________
Gorski car srpskog naroda Iz završne reči branioca Dragića Joksimovića, 15. jula 1946:
...Svih sedam dokumenata koje sam ovde citirao objavio je „Službeni list" ove zemlje od 9. marta 1945. i predstavljaju nepobitne i nesumjnive dokaze da je jugoslovenska Kraljevska vlada u Londonu sve do 7. marta 1945. godine bila jedina legalna i od saveznika jedina priznata vlada Jugoslavije. Od 17. apri
la 1941. godine do 5. avgusta 1944. godine Dragoljub Mihailović bio je njen ovlašćeni ministar i organ u Srbiji. Sve što je optuženi Mihailović radio i uradio za vreme okupacije, radio je po naredbama i uputstvima ove vlade, a sve što je radila i uradila ta vlada, mogla je raditi i uraditi sa znanjem i odobrenjem naših zapadnih saveznika. Jugoslovenska vojska u otadžbini, kojom je Mihailović do kraja rata komandovao, bila je legalna vojska ove vlade, a sa pravne tačke gledišta partizanska organizacija imala se smatrati kao - ilegalna organizacija......Nameće se pitanje da li se stav optuženog Mihailovića prema NOP može nazvati izdajom? Ja bih mogao da se složim sa optužnicom da je skroz pogrešno i neopravdano mišljenje nemačko-fašističkog napadača kada je narodnooslobodilački pokret Jugoslavije okvalifikovan kao obična pobunjenička banda...
(negodovanje u sali)
...Akcija Mihailovića bila je uperena na kršenje i lomljenje jedne protivničke organizacije čiji su ciljevi, prema njegovom mišljenju, bili ne samo štetni, nego i opasni za postojeće društveno stanje koje je on želeo održati...
...Osim toga, treba da se zna i da ovde ostane zabeleženo: glavni cilj generala Mihailovića je bio sačuvati Srbiju...
...Neustrašivi borac i čovečni zaštitnik - to je pravi lik njegov za sve vreme. Bilo to kome krivo danas ili ne, general Mihailović je suvereno gospodario selima, dolinama i planinama Srbije i zaista je bio gorski car srpskog naroda!
(psovke, urlanja, ciča u sali)
Josip Broz Tito, protiv branioca Joksimovića, na Cetinju, 16. jula 1946:
...Evo, na primer, branilac na procesu optuženog Draže Mihailovića, koji je, čini mi se, član Demokratske partije, pogledajte njegovo mišljenje, njegovu ideologiju...
...Branili su Dražu i drugi, ali on ga nije branio sa pravilnog stanovišta. Iz njegove odbrane izdaje izbija neodoljiva mržnja prema narodu. Branio ga je sa duboko nenarodnog stanovišta. Draža je, kaže taj takozvani branilac, imao pravo, jer je postojala takozvana zakonita vlada u Londonu...
...To je ideologija ne samo branioca Joksimovića, nego i drugih Joksimovića, koji se kriju pod demokratskim plaštom. Kad danas vidimo da se oni ne žacaju da o toj izdaji govore kao o nečem zakonitom, onda nam je isto tako jasno i nešto drugo: da mi ne možemo imati samilosti prema takvim ljudima!
___________
Svi su ga izdali
"Draža je bio slomljen čovek. On je jedva preživeo tifus, mučen je na razne načine, vidi se njegova podbulost, bezvoljnost. Slomljen je fizički, ali i psihički. On je napušten od svih - od kralja, od žene, dece, svojih komandanata. Svi koji su mogli da ga izdaju, izdali su ga. I onda se pojavio advokat Dragić Joksimović, koji ga je trgnuo. Koji je promenio čitavu istoriju Srbije. I zato pravi junak mog filma nije Draža, već Dragić Joksimović."
Bozidar Zecevic
_________________
Priču treba ispričati
"Oduševljen sam „Suđenjem stoleća", zato što je to jedinstven projekat. Kroz prizmu ove sudske drame može se sagledati istorija. Dramatična je, napeta, ali pre svega istinita. Kao producent dokumentarnih televizijskih filmova i serija pre svega tražim priču. A ovu priču treba ispričati," rekao je u izjavi za Press producent serije Raša Drašković.
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=69499§ionId=63
__________
No comments:
Post a Comment