Monument to General Draza Mihailovich dedicated at New Gracanica Monastery, U.S.A. September 2009

On September 7th, 2009, in Third Lake, Illinois, a beautiful new monument was dedicated to the memory and legacy of

General Draza Mihailovich.

Photo courtesy of Serbian National Defense

Photo courtesy of Serbian National Defense

Photo courtesy of Serbian National Defense

Photo courtesy of Serbian National Defense

The following is the address of Mr. Slavko Panovich, President of the Serbian National Defense Council of America, at the dedication of the Mihailovich monument at New Gracanica Monastery on September 7, 2009:

Ваше Преосвештенство,

Часни оци,

Уважени председниче Удружења Српских Бораца КЈВ

Брате Милоше Катићу,

Поштовани представници српских националних организација,

Драга моја браћо Срби и сестре Српкиње,

Драга и мила српска омладино,

Помаже БОГ!

Окупили смо се овде код наше свете Грачанице да још једном посведочимо наше дубоко поштовање и љубав према Ђенералу Драгољубу Михаиловићу српском Чичи, човеку који може сваком Србину да служи на понос и родољубу који је још за живота саградио себи живи споменик у срцима свог народа.

Истовремено, желим да одам признање братској организацији Удружење Српских Бораца КЈВ, која је подигла овај велелепни споменик, који ће сведочити будућим генерацијама како су волели и поштовали свог врховног команданта.

И после 63 године од његове мученичке смрти остаје чињеница о генералу Дражи Михаиловићу да је он оснивач првог, најуспешнијег и најважнијег покрета отпора у Европи тада окупираној од нациста и њихових савезника. Он је на Равној Гори развио барјак отпора већ у мају 1941, у тренутку када је Совјетска Русија још била у привидном пријатељству са Трећим Рајхом, Америка неутрална, а Енглеска трпела поразе у Грчкој и северној Африци. Равногорски покрет био је у војничком смислу и по војно-стратешком учинку далеко најважнији покрет отпора у Другом светском рату, уз изузетак совјетских партизана, који су имали непоражену државу и војску са друге стране фронта.

У окупираној Југославији, Титови комунисти ниједног тренутка нису имали за главни циљ отпор окупатору, већ освајање власти. Зато су управо Равногорски покрет сматрали за главног непријатеља, а не Немце или усташе. До напада Немачке на Совјетски Савез комунистима није на памет падало да се боре. Од мучког убиства двојице српских жандара у Белој Цркви 7. јула 1941. па све до лета 1944. комунисти су само против Срба предузимали офанзивна дејства, док су борбу са Немцима, усташама или Италијанима прихватали искључиво када су морали, када им је била наметнута.

Насупрот остатку окупиране Европе, Дражини борци су ослобађали градове попут Лознице – и то у лето 1941, када је Вермахт грабио ка Москви и Лењинграду. У јесен 1943. Дражини су борци водили операције стратешког значаја у југозападној Србији и источној Босни, када су се немачки губици мерили стотинама мртвих, рањених и заробљених. Дража и његови борци спасли су и евакуисали 600 савезничких авијатичара оборених над небом српских земаља, што је више него што су спасли, а камоли евакуисали, сви остали покрети отпора у Европи заједно. Да је којим случајем неки покрет отпора у Европи постигао за четири године организовања и деловања оно шта је Дража постигао само у првој недељи октобра 1943. ослобађањем Вишеграда и Пријепоља и рушењем пруге Београд-Сарајево о томе би још како знао спољни свет.

Истина о ђенералу укључује и њега као човека, а не само као лидера и историјску личност првог реда. Он је симбол верности: Богу, своме народу, својој Отаџбини, своме Краљу и својим савезницима. Дража је своје борце и официре третирао и као своје синове и млађу браћу, у личном опхођењу био је благ и пријатан, заинтересован за сваког свог саборца и за судбину њихових породица. Реч је о хероју, јунаку, војнику и витезу, али и једном добром човеку и Србину утемељеном у духовност, морал, традицију, предање и дух свога народа. Он је једна од највећих личности коју је српски народ дао у 20. веку.

Драга браћо и сестре, Турци су паљењем моштију Светог Саве на Врачару мислили да ће тако заплашити српски народ и угасити буктињу слободе и вере православне, па су се тиме повели и комунисти који су на зверски начин 17. јула 1946. године уморили ђенерала Дражу. Данас у престоном граду Београду, на Врачару, диже се у небеса највећи православни храм на Балкану, па ће, ако Бог да, и на месту где је погубљен Дража бити саграђен достојан споменик који су он и његови саборци и следбеници са својим слободарским идејама заслужили.

Поигравање са Дражиним гробом, чији смо сведоци ових дана, равно је продужавању грађанског рата из 1941-1945 и равно је издаји и злочину, поготову ако имамо у виду сва страдања и искушења које су Срби искусили током деценија које су за нама и сва она искушења и страдања која Србима тек следе у деценијама пред нама. Нажалост, ово је тако јер у Србији помирења још није било. Комунистички зликовци, њихове авети и њихови ученици и посвећеници, још увек су на сцени. Тек када Дража буде достојно сахрањен, знаћемо да смо на путу коначног залечења рана из 1941-45.

Нека је слава и хвала нашем Чичи.

Жив је Дража умро није, док је Срба и Србије!

Photo courtesy of Jovan Ivancevic

Photo courtesy of Jovan Ivancevic

The following is the address of Mr. Slavko Panovich, President of the Serbian National Defense Council of America at the dedication of the General Mihailovich monument at New Gracanica Monastery in Third Lake, Illinois, U.S.A. on September 7, 2009:

Your Grace,

Honorable Fathers,

Esteemed President of the Association of the Serbian Fighters of the Royal Yugoslav Army, brother Milos Katic,

Esteemed representatives of Serbian national organizations,

My dear Serbian brothers and sisters,

Dear beautiful Serbian youth,

God be with you!

We have gathered here by our holy Gracanica to once again testify of our deep respect and love for General Dragoljub Mihailovich, the Serbian “Chicha”, a man every Serb can be proud of, and a patriot who built himself a lasting monument in the hearts of his people.

At the same time, I would like to praise the brotherly organization – The Association of Serbian Fighters of the Royal Yugoslav Army, which has erected this magnificent monument as a testimony to future generations of how much they have loved and respected their supreme commander.

Even after 63 years of his martyr death, the fact remains that Draza Mihailovich was the founder of the first, most successful and most important resistance movement in Europe which was at the time occupied by the Nazis and their satellites. At Ravna Gora Mountain, he sprang up the resistance flag in May 1941, at the time when Soviet Russia was still in what merely appeared to be a friendship with the Third Reich, America was neutral, and England was facing defeats in Greece and northern Africa. The Ravna Gora movement was, in the military sense and by military-strategic accomplishments, by far the most important resistance movement in World War Two, with the exception of Soviet Partisans, who had a state undefeated and an army on the other side of the front.

In occupied Yugoslavia, Tito’s Communists did not have the resistance to the occupiers as their primary goal, not for a single moment, except to seize power. That is why the Ravna Gora Movement was considered to be their primary enemy, not the Germans or the Ustashe. Until Germany’s invasion of the Soviet Union, the Communists did not even think of fighting. From a cowardly murder of two Serbian gendarmes on July 7, 1941 and until the summer of 1944, the Yugoslav Communists had undertaken offensives only against the Serbs, while they had fought the Germans, Ustashe, or Italians only when they had to, or when such fighting was imposed upon them.

As opposed to the rest of occupied Europe, Draza’s fighters had liberated towns like Loznica in the summer of 1941 when the Wermacht was pushing towards Moscow and Leningrad. In the fall of 1943, Draza’s fighters conducted operations of strategic importance in south-western Serbia and eastern Bosnia, when German casualties were measured in the hundreds of dead, wounded, or captured. Draza and his fighters saved and evacuated 600 Allied airmen shot down from the sky over the Serbian lands, which is more than all of Europe’s resistance movements saved, let alone evacuated. Had some resistance movement somewhere in Europe achieved in four years of organized actions what Draza had achieved only in the first week of October 1943 by liberating Visegrad and Prijepolje and by blowing up the Belgrade-Sarajevo railway, the outside world would have surely known about it.

The truth about the General includes him as a man, not just as a leader or a top history figure. He is the symbol of loyalty: to God, his people, his country, his King, and his Allies. Draza treated his fighters and officers as his sons and younger brothers. In his personal conduct he was mild and pleasant, interested in each one of his co-fighters and how their families were doing. We are talking about a hero, a brave man, a soldier and a knight, but also about a good man and a Serb embedded in the spirituality, morals, traditions, legends and spirit of his people. He is one of the greatest 20th century figures of the Serbian people.

Dear brothers and sisters, the Turks had set on fire the earthly remains of Saint Sava at Vracar, thinking that in that way they would scare the Serbian people and diminish the flame of freedom and their Orthodox faith, and the Communists followed suit and savagely murdered General Draza on July 17, 1946. Today in the capital city of Belgrade, at Vracar, the largest Orthodox Temple in the Balkans is reaching up towards the Heavens, and so, God willing, there will be a monument worthy of General Draza at the place of his execution, a monument that he and his co-fighters and followers deserve because of their freedom-loving ideals.

Toying around Draza’s grave, which we are witnessing these days, is equal to the continuation of the 1941-1945 civil war and is equal to treason and crime, especially bearing in mind all the tribulations and sufferings experienced by Serbs over the decades and all the tribulations and sufferings Serbs will face in the decades ahead. Unfortunately, this is so, because peace-making has not yet happened in Serbia. The Communist criminals, their ghosts, their students and followers, are still on the stage. Only when Draza is buried with dignity will we know that we are on the path of the final healing of the wounds from 1941 to 1945.

May God rest his soul!

Draza is alive while Serbia and Serbs prevail!



[Aleksandra's note: English translation provided by Alex in Belgrade. Many thanks to you.]

*****

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic (left). Sept. 2009

Photo courtesy of Jovan Ivancevic Sept. 2009

*****

This was the special place set aside for the Mihailovich monument

that now stands there. Photo by Aleksandra Rebic June 28, 2009

New Gracanica Monastery - Third Lake, IL U.S.A.

Photo by Aleksandra Rebic June 28, 2009

CONGRATULATIONS TO ALL WHO WERE INVOLVED IN THE ESTABLISHMENT OF THIS GORGEOUS MONUMENT TO THE GREAT GENERAL DRAZA MIHAILOVICH AT NEW GRACANICA MONASTERY IN THIRD LAKE, ILLINOIS, U.S.A.

 YOU HAVE GIVEN THE SERBIAN COMMUNITY SOMETHING

WE CAN ALL BE VERY PROUD OF. THANK YOU!

Aleksandra Rebic

September 2009

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****