Wednesday, December 11, 2019

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе / Sudbinu Draže Mihailovića odredile svetske sile / "Politika" Dec. 7, 2019

Politika
Аутор: Бране Карталовић
Dec. 7, 2019

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе

Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета.


Фотографија тела Драже Михаиловића (Фото: Википедија)

Kрагујевац – „Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело...” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на екрану појавила фотографија мртвог Драже и његовог оскрнављеног тела, сви су занемели.

– Дража је искасапљен. Али то не треба никог да чуди. Злочин је почињен у складу с духом времена и комунистичком идеологијом – каже Самарџић за „Политику”.

Наш саговорник открива да му је фотографију мртвог Драже дала Загорка Васић 1993. године, када се вратила у Србију из Америке.

– Загорка Васић је била секретар у влади Драгише Цветковића, а током рата Дражин обавештајац. Сахрањена је на манастирском гробљу у Жичи, где је, као искушеница, провела последње године живота. Негатив је уништен, а направљене су само три фотографије. Према мојим сазнањима, једна је била намењена Крцуну, друга Ранковићу, а трећа Светиславу Стефановићу Ћећи. Ипак, недуго после Дражиног убиства, фотографија је објављена у емигрантској штампи, због чега је у Београду избила велика афера – прича Самарџић, писац петотомног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, који додаје да је аутентичност фотографије потврдила „друга страна”, то јест пуковник ЈНА, историчар Бранко Латас.

Самарџићев документарац о четничком вођи већ је приказан у 22 града у Србији, Републици Српској и иностранству. Премијера је била у Аделејду у Аустралији децембра прошле године, а аутор каже да је највише публике било на пројекцији у Бањалуци.

Филм траје 114 минута и нуди обиље документаристичке грађе, коју је аутор, како сам каже, сакупљао годинама. Снимање је помогла Организација српских четника „Равна Гора”, са седиштем у Чикагу.

У документарцу се појављује чак 11 саговорника. О Дражи, првом герилцу у Другом светском рату, говоре његови саборци, сведоци ратних и поратних дешавања, амерички историчари.

Посебно су интересантна сведочења пуковника Милоша Костића, припадника „зелених беретки”, Дражиног курира Уроша Шуштерича, који говори о формирању четничког одреда у Словенији, адвоката Петра Мићића, који је бранио Дражу, као и запажања професора Грегорија Фримана, стручњака за Други светски рат на Балкану, аутора књиге „Заборављених 500” о спасавању америчких пилота у акцији „Халијард”, те његовог колеге Кирка Форда, чији кабинет красе Дражина биста и слика.

Филм се може поделити у три дела. Први говори о школовању Драже Михаиловића и његовом учешћу у балканским и Првом светском рату, други, најдужи, посвећен је дешавањима у Другом светском рату, а у трећем делу је осветљена трагична судбина вође четничког покрета.

– Краљ Петар је првог децембра 1941, на дан стварања Краљевине Југославије, обнародовао да је Дража Михаиловић вођа устанка. Радио „Слободна Француска” преузима говор који преноси Би-Би-Си, а потом ту вест објављују и други медији. У Америци излазе стрипови о Дражи, Орсон Велс снима радио-драму, а „Холивуд” прави филм „Четници, борбена герила”. Први негативан текст о Дражи појавио се августа 1942, у листу Комунистичке партије Шведске. Временом, таквих текстова је било све више, а од 1943. године Американци и Енглези се интензивно споре око ратне тактике и односа према партизанима и четницима. Рузвелт је против искрцавања савезника на Јадрану, а Черчил нуди Стаљину „топло море”, под условом да овај настави да се бори против Хитлера. Тако Црвена армија прва улази у Краљевину Југославију, септембра 1944, што је био почетак слома четничког покрета – наводи Самарџић.

Генерал Михаиловић је ухапшен 13. марта 1946. године у босанском селу Оскоруша, општина Рудо, где се лечио од тифуса.

– Енглески обавештајци су Титовим комунистима предали радио-везе и обезбедили авионе. Уместо савезницима, како су мислили, Дражу су његови последњи саборци предали официрима Озне, који су га у полусвесном стању одвезли за Београд. Вест о хапшењу Драже, онако како се то догодило, објавио је „Чикаго трибјун”, потом и швајцарски лист „Журнал дивердо”. Прича о томе како је Дражу издао Никола Калабић јесте само још једна од комунистичких измишљотина –  каже Самарџић.

Дража је осуђен на смрт стрељањем, а убијен је пре истека рока за жалбу. Наш саговорник каже да се то највероватније десило у подземном склоништу војног комплекса на Топчидеру, где је, од 10. јуна до 15. јула 1946, и одржано монтирано суђење.


http://www.politika.rs/scc/clanak/443480/Sudbinu-Draze-Mihailovica-odredile-svetske-sile

*****
Politika
Autor: Brane Kartalović
Dec. 7, 2019

Sudbinu Draže Mihailovića odredile svetske sile

Amerikanci bili protiv iskrcavanja saveznika na Jadranu, a komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu Englezi predali Titovim komunistima, kaže Miloslav Samardžić, autor dokumentarca o vođi četničkog pokreta.

Фотографија тела Драже Михаиловића (Фото: Википедија)

Kragujevac – „Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali je ratni vihor odneo mene i moje delo...” Kada su se čule ove reči generala Dragoljuba Draže Mihailovića, izmučenog optuženika, koje on izgovara u sudnici na kraju montiranog procesa, u publici je nastalo komešanje. To je pretposlednja sekvenca dokumentarnog filma o komandantu Jugoslovenske kraljevske vojske (u otadžbini), autora Miloslava Samardžića, urednika nekadašnjih „Pogleda”, koji je, u organizaciji Pokreta obnove Kraljevine Srbije, prikazan u prepunoj sali Skupštine grada Kragujevca. Tren kasnije, kada se na ekranu pojavila fotografija mrtvog Draže i njegovog oskrnavljenog tela, svi su zanemeli.

– Draža je iskasapljen. Ali to ne treba nikog da čudi. Zločin je počinjen u skladu s duhom vremena i komunističkom ideologijom – kaže Samardžić za „Politiku”.

Naš sagovornik otkriva da mu je fotografiju mrtvog Draže dala Zagorka Vasić 1993. godine, kada se vratila u Srbiju iz Amerike.

– Zagorka Vasić je bila sekretar u vladi Dragiše Cvetkovića, a tokom rata Dražin obaveštajac. Sahranjena je na manastirskom groblju u Žiči, gde je, kao iskušenica, provela poslednje godine života. Negativ je uništen, a napravljene su samo tri fotografije. Prema mojim saznanjima, jedna je bila namenjena Krcunu, druga Rankoviću, a treća Svetislavu Stefanoviću Ćeći. Ipak, nedugo posle Dražinog ubistva, fotografija je objavljena u emigrantskoj štampi, zbog čega je u Beogradu izbila velika afera – priča Samardžić, pisac petotomnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta”, koji dodaje da je autentičnost fotografije potvrdila „druga strana”, to jest pukovnik JNA, istoričar Branko Latas.

Samardžićev dokumentarac o četničkom vođi već je prikazan u 22 grada u Srbiji, Republici Srpskoj i inostranstvu. Premijera je bila u Adelejdu u Australiji decembra prošle godine, a autor kaže da je najviše publike bilo na projekciji u Banjaluci.

Film traje 114 minuta i nudi obilje dokumentarističke građe, koju je autor, kako sam kaže, sakupljao godinama. Snimanje je pomogla Organizacija srpskih četnika „Ravna Gora”, sa sedištem u Čikagu.

U dokumentarcu se pojavljuje čak 11 sagovornika. O Draži, prvom gerilcu u Drugom svetskom ratu, govore njegovi saborci, svedoci ratnih i poratnih dešavanja, američki istoričari.

Posebno su interesantna svedočenja pukovnika Miloša Kostića, pripadnika „zelenih beretki”, Dražinog kurira Uroša Šušteriča, koji govori o formiranju četničkog odreda u Sloveniji, advokata Petra Mićića, koji je branio Dražu, kao i zapažanja profesora Gregorija Frimana, stručnjaka za Drugi svetski rat na Balkanu, autora knjige „Zaboravljenih 500” o spasavanju američkih pilota u akciji „Halijard”, te njegovog kolege Kirka Forda, čiji kabinet krase Dražina bista i slika.

Film se može podeliti u tri dela. Prvi govori o školovanju Draže Mihailovića i njegovom učešću u balkanskim i Prvom svetskom ratu, drugi, najduži, posvećen je dešavanjima u Drugom svetskom ratu, a u trećem delu je osvetljena tragična sudbina vođe četničkog pokreta.

– Kralj Petar je prvog decembra 1941, na dan stvaranja Kraljevine Jugoslavije, obnarodovao da je Draža Mihailović vođa ustanka. Radio „Slobodna Francuska” preuzima govor koji prenosi Bi-Bi-Si, a potom tu vest objavljuju i drugi mediji. U Americi izlaze stripovi o Draži, Orson Vels snima radio-dramu, a „Holivud” pravi film „Četnici, borbena gerila”. Prvi negativan tekst o Draži pojavio se avgusta 1942, u listu Komunističke partije Švedske. Vremenom, takvih tekstova je bilo sve više, a od 1943. godine Amerikanci i Englezi se intenzivno spore oko ratne taktike i odnosa prema partizanima i četnicima. Ruzvelt je protiv iskrcavanja saveznika na Jadranu, a Čerčil nudi Staljinu „toplo more”, pod uslovom da ovaj nastavi da se bori protiv Hitlera. Tako Crvena armija prva ulazi u Kraljevinu Jugoslaviju, septembra 1944, što je bio početak sloma četničkog pokreta – navodi Samardžić.

General Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine u bosanskom selu Oskoruša, opština Rudo, gde se lečio od tifusa.

– Engleski obaveštajci su Titovim komunistima predali radio-veze i obezbedili avione. Umesto saveznicima, kako su mislili, Dražu su njegovi poslednji saborci predali oficirima Ozne, koji su ga u polusvesnom stanju odvezli za Beograd. Vest o hapšenju Draže, onako kako se to dogodilo, objavio je „Čikago tribjun”, potom i švajcarski list „Žurnal diverdo”. Priča o tome kako je Dražu izdao Nikola Kalabić jeste samo još jedna od komunističkih izmišljotina –  kaže Samardžić.

Draža je osuđen na smrt streljanjem, a ubijen je pre isteka roka za žalbu. Naš sagovornik kaže da se to najverovatnije desilo u podzemnom skloništu vojnog kompleksa na Topčideru, gde je, od 10. juna do 15. jula 1946, i održano montirano suđenje.



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

No comments:

Post a Comment