Saturday, August 04, 2018

Ко је Тед По, конгресмен који тражи Дражин гроб? / "Pogledi" August 3, 2018

Pogledi
August 3, 2018

Ко је Тед По, конгресмен који тражи Дражин гроб?

“Данас желим да одам почаст једном од наших најзначајнијих савезника — српском народу. Већ више од 130 година имамо блиске односе са српским народом“, рекао је По у једном свом говору у Конгресу. Доносимо цели говор и краћу биографију Теда Поа.


Копредседавајући српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да се објаве документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михајловића.

Приликом прославе стогодишњице истицања српске заставе на Белу кућу, 25. јула 2018, копредседавајући српског Кокуса у Конгресу и Сенату САД, конгресмен Тед По из Тексаса, уручио је премијерки Србије, Ани Брнабић,писмо у коме се тражи објављивање докумената у вези суђења и убиства генерала Драже Михаиловића. “Надам се да ћемо заједничким радом успети да образујемо будуће генерације Американаца и Срба о нашем дугом историјском пријатељству, како би оно опстало у годинама које долазе“, навео је поред осталог Тед По у том писму.

Конгресмен Тед По је члан америчког конгреса од 2005. Долази из Тексаса и у Представничком дому заступа грађане Хјустона и околине. По се родио 1948. године у предграђу Остина, Тексас, и читав живот је провео у тој америчкој држави. Дипломирао је политичке науке на Абелајн хришћанском универзитету 1970. године, док је звање доктора права стекао 1973. на Универзитету Хјустон. Иза себе такође има војничко искуство службе у резерви америчког ваздухопловства, у јединици C-130 у хјустонској Елингтон ваздухопловној бази.

Тед По отпочиње своју правничку каријеру на функцији главног тужиоца округа Харис у држави Тексас. 1981. године постаје један од најмлађих тексашких судија. Стекао је огромну популарност јединственим мерама које је изрицао извршиоцима кривичних дела у оквиру тексашких закона о изрицању казни и мера безбедности. Тако је, рецимо, ситним лоповима умео да изрекне меру ношења знака ”ја сам лопов” испред продавница коју су претходно опљачкали.

Године 2004. По одлучује да се кандидује за место у Представничком дому америчког Конгреса. У свом првом покушају на изборима осваја убедљиву већину и као републиканац улази у Конгрес из дистрикта који су претходно деценијама држале демократе. На сваким наредним изборима односио је убедљиве победе.

Његова законодавна активност се највише везивала за конгресне одборе у којима је био члан, попут Одбора за спољну политику и Одбора за правосуђе.

Практично од 2005. године се налазио на челу Српског кокуса (групе чланова конгреса из оба дома који су заинтересовани за српска питања) и неуморно је радио на побољшавању односа Србије и САД, као и на свим важним питањима везаним за српску дијаспору у САД.

Ожењен је и има четворо деце. На жалост, током 2016. године добија дијагнозу леукемије и услед лечења бива принуђен да објави своје повлачење из политике, које ће уследити у јануару 2019.

У наставку доносимо један говор Теда Поа у америчком Конгресу:

"Још од свог оснивања, Американци су одувек били принуђени да се боре за слободе које данас имамо. Међутим, током историје, имали смо и савезнике на нашој страни из других делова света који су били спремни да нам помогну, као што смо и ми помагали њима, држећи се заједно у борби за слободу против тираније.

"Данас желим да одам почаст једном од наших најзначајнијих савезника — српском народу. Већ више од 130 година имамо блиске односе са српским народом. Овде у Вашингтону, на пример, у мом тиму данас ради једна Американка српског порекла, Блер Бјелос, која је мој повереник за питања жртви насиља. Док сам био судија у Тексасу, мој шеф кабинета је била Илејн Дудић Столте, која данас води најбољи центар за помоћ деци на свету. И једна и друга су српског порекла.

"Наше пријатељство са Србима је везано за заједничку веру у демократију и борбу за слободу. И за време Првог и за време Другог светског рата, наше две земље су се бориле на истим фронтовима, док су наши људи заједно проливали крв за слободу. Захваљујући том братству, имамо специјалне односе.

"У Првом светском рату, Аустроугарска је напала Србију након Јулског ултиматума. Наравно да тај ултиматум није имао за циљ да се постигне истински договор и направљен је намерно да буде неприхватљив, како би изазвао рат између две државе. Упркос томе што је била чак десет пута мања од Аустроугарске, Србија је као једна независна и слободољубива земља, одбила да се повуче пред агресором. Као прави Давид против Голијата, српски народ се храбро борио заједно са нама против Централних сила у Првом светском рату. На крају је чак 25% српског становништва страдало у том рату.

"Упркос страховитим последицама Првог светског рата по Србију, када је почео Други светски рат, Срби су поново били наши савезници. Небројени примери њихове храбрости током Другог светског рата сведоче о томе и о многим од тих догађаја се у свету до скора није много знало. Ја данас желим да говорим о једном од њих.

"Можда и најинспиративнији пример храбрости и братства је показан за време Мисије “Халијард“, када су српски ђенерал Дража Михаиловић и амерички Србин Џорџ Вујиновић повели мисију спашавања америчких пилота које су нацистички авиони оборили иза линија фронта у Србији.

"Током 1944. године, стотине пилота и чланова посаде борбених авиона B-17 и B-24 оборено је од стране нацистичке „Luftwaffe“ изнад данашње Србије. Ђенерал Михаиловић одмах креће у проналазак оборених пилота и чланова посада и крије их у сигурним кућама и амбарима широм Србије, где год је могао да им пронађе сигурно уточиште. Он, његови људи и српски цивили су крили наше војнике. Ризиковали су своје животе чинећи то и многи од њих су били суочени са најтежим последицама када су нацисти сазнали о чему се ради.

"Када је Михаиловић радио везом обавестио Вашингтон о својим акцијама, овде у Сједињеним државама, Вујиновић, који је био агент ОСС-а српског порекла, отпочиње планирање једне високоризичне акције спашавања. Вујиновић врши обуку савезничких снага како да се преруше у Србе и прикраду на територију под контролом нациста, у циљу спашавања оборених пилота и чланова летачких посада. Од тренутка уласка на територију, они би били задужени за навођење америчких авиона на места са којих би могли да покупе оборене пилоте.

"Уз помоћ локалних Срба, прерушени амерички војници и ђенерал Михаиловић конструишу привремени аеродром за само девет дана. Они то чине без икаквих софистицираних средстава и машина неопходних за такав подухват, само уз помоћ волова, колица, снагом људских руку и користећи шта год су могли на брзину да пронађу. Током наредних 6 месеци, савезнички авиони су долетали и слетали на такву писту пред носевима нациста.

"Ја сам имао невероватну срећу што сам био у прилици да лично познајем једног од тих храбрих људи. Србин Ђорђе Дудић је био један од оних који су ризиковали животе спашавајући оборене америчке пилоте. Када се господин Дудић са својом породицом касније преселио у Сједињене државе, издвојио је време да пронађе многе од тих пилота и чланова посада, састајући се са њима после толико година.

"Током Мисије “Халијард“, укупно је спашено 512 америчких ваздухопловаца. Ни један Американац није страдао, иако је много Срба погинуло током тих спашавања.

"На жалост, након тог рата, Америка је заузела погрешну страну, подржавајући једног комунисту Тита, уместо Михаиловића који је требало да води Србију.

"До скора се нисмо адекватно захвалили Михаиловићу и сада је њему уручен Орден легије за заслуге; а Вујиновић је од Сједињених држава, у својој 95. години, примио Бронзану звезду.

"Многи Американци и многи амерички Срби борили су се заједно и ја хоћу да честитам на односима и да одам почаст односима између Сједињених америчких држава и Србије током ратова и односима које две земље имају данас.

"И то је тако и другачије не може бити."



http://www.pogledi.rs/%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%B4-%D0%BF%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B6/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****


No comments:

Post a Comment