TWO NEW BOOKS CELEBRATING THE HALYARD MISSION RESCUE OPERATION! Honoring General Draza Mihailovich, the Chetniks, the Serbian people loyal to them, and the American O.S.S. / "Tesla Memorial Society of New York" 2017

The front and back of the new book "OPERATION HALYARD" courtesy of

Dr. Ljubo Vujovic of the Tesla Memorial Society of New York.

Photo: Aleksandra Rebic January 2017

Aleksandra's Note: I'm so pleased to announce that two beautiful tribute books honoring the WWII Halyard Mission Rescue Operation and those directly involved in the largest rescue of American Airmen from behind enemy lines in the history of warfare will soon be available courtesy of Dr. Ljubo Vujovic, President of the Tesla Memorial Society of New York!

Dr. Vujovic has made it his personal mission to honor the legendary Halyard Mission Rescue Operation and its protagonists, including O.S.S. radioman Arthur "Jibby" Jibilian; George "Guv" Musulin and Captain Nick Lalich of the O.S.S.; Major George Vujnovich, O.S.S Chief of the Halyard Mission; and others who were directly involved in the success of the magnificent rescue operations that took place in the Nazi-occupied Serbian areas of the former Yugoslavia in 1944. First and foremost, the goal must always be to highlight and honor the memory and legacy of the beloved Serbian WWII commander General Dragoljub Draza Mihailovich and his Chetniks, to whom so many American children and grandchildren owe their lives.

Good and valid information about the Halyard Mission rescue operations of 1944 is rare. It's not readily available the way that it should be. It is not taught in American schools. And it should be. Thanks to the dedication and efforts of the O.S.S. operatives who insisted upon making the operation a "go" and then following through to make it happen; the American and Allied Airmen such as Major Richard L. Felman, Milton Friend, and Curtis "Bud" Diles of the U.S.A.F. who were rescued and who returned home alive to tell their important story for the rest of their lives; and the children and grandchildren who have kept the legacy of Halyard alive, we know of this very secret and significant event that took place during World War Two. Without the direct command and involvement of General Draza Mihailovich, his Chetniks, and the Serbian people loyal to them, the Americans who were shot down over Yugoslavia in 1944 by the German enemy would have met a very different fate. It is a travesty that far too many Americans are completely unaware of this incredible episode in their own history. The two books honoring Operation Halyard Dr. Vujovic is publishing and making available to the public provide an excellent antidote to ignorance.

One of the two books, OPERATION HALYARD, will be dedicated to an overview of the Halyard Mission and the other specifically to the Halyard Mission photo collection of Arthur "Jibby" Jibilian of the O.S.S. who was directly involved on the ground during the rescue operations.

To obtain these books, please contact Dr. Ljubo Vujovich directly by e-mail at: teslasociety@aol.com
or by telephone at (718) 417-5102.

These books will be a worthy and special addition to the library of anyone who values the illumination provided by the true stories of the unknown heroes of history. It is Dr. Vujovic's hope that these books will be shared with various institutions and historians who value that same enlightenment as well.

Sincerely,
Aleksandra Rebic
February 2017

*****

Dr. Ljubo Vujovic

President - Tesla Memorial Society of New York

Photo courtesy of www.teslasociety.com

 

Dr. Vujovic's "Halyard Mission Banner" with "Operation Halyard" book,

front and back, displayed upon it. Photo: Aleksandra Rebic January 2017.

 

Dr. Vujovic's "Halyard Mission Banner"

Photo by Aleksandra Rebic January 2017

"The relations between Serbia and the United States of America should be based on Operation Halyard for saving the lives of 512 Americans and other Allied Airmen by the Serbian people in 1944 in Nazi-occupied Yugoslavia."

Dr. Ljubo Vujovic
President, Tesla Memorial Society of New York

*****

MESSAGE TO AMERICA

"This story needs to be told to the American people! America owes a great debt of gratitude to the Serbs. On behalf of the American people and the rescued airmen, I extend "Kudos", "Gracias", "Hvala", and "Thanks" to the Serbian people."

Arthur "Jibby" Jibilian (O.S.S.)
Radio Operator of the Halyard Mission, Pranjani, Serbia 1944
One of the last surviving members of the Mission, now deceased.
Fremont, Ohio December 13, 2008

Arthur "Jibby" Jibilian 2009

Photo: The Toledo Blade

Please visit:

 

http://www.teslasociety.com/

 

for more information and pictures.

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу / Проф. др Србољуб Живановић / "БОРБА ЗА ВЕРУ" Feb. 13, 2017

БОРБА ЗА ВЕРУ
Проф. др Србољуб Живановић
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу
Лондон, Велика Британија
February 13, 2017

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу, поводом Изложбе о Јасеновцу у САД Министарствоa за иностране послове Републике Србије је требало да организује у Њујорку, САД у Уједињеним нацијама изложбу под насловом Холокауст - изложба о Аушвицу Балканског полуострва”, поводом 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. Наместо предвиђне изложбе у Уједињеним нацијама у Њујорку организована је изложба “Јасеновац – право на незаборав” и то у Хобокену, у једном бившем магацину фирме Flourish and multiply. Наравно нико од диплимата и нико од заинтересовани хособа није могао или није желео да посети ту изложбу.

Министарство иностраних послова Републике Србије је послало огроман број људи из Србије на ту изложбу, њих двадесет троје (23). Дневни лист ПОЛИТИКА из Београда је објавио више чланака о овој изложби које је написала новинарка Мирјана Стојановић. Ти чланци су писани са циљем да се обмане јавност у Србији и да се наведена изложба прикаже као велики успех. Сазнајемо да организатори изложбе нису уопште ни покушали да ступе у везу са Удружењем преживелих Јасеновачких заточеника и њихових потомака из Београда, које поседује огромну документацију прикупљену током више од пола века постојања. Нису ступили ни у контакт са Удружењем Јасеновац-Доња Градина из Бања Луке, на чијој територији се налази највеће стратиште Јасеновачког логора, у Доњој Градини код Козарске Дубице. Такође нису консултовали ни Међународну комисију за истину о Јасеновцу итд. Изгледа да је цела изложба у Хобокену била приватизована и организована за личну промоцију појединих приватних особа.

Сазнајемо да на тој изложби нису приказани кољачи Срба, Јевреја и Рома нити пак њихови налогодавци. Број жртава Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома је умањен и нејасан. Није истакнуто да су римокатолици Хрвати у Јасеновачком систему логора смрти страшно мучили и потом клали, убијали маљем и на друге начине Србе,православне вере, Јевреје и некатолике Роме.

Поред Министарства иностраних послова Републике Србије у организовању изложбе у Хобокену је учествовао и Јасеновац Research Institute из Њујорка, чије деловање је осудила IV  Међународна конференција о Јасеновцу, јер је њен садашњи дирецтор Бари Литучи, који је протерао или приморао да из ње оду сви оснивачи тог института. IV  Међународна конференција о Јасеновцу је донела закључак да се прекине свака сарадња са Баријем Литучијем јер је он преко америчких судова издејствовао да се забрани Зборник радова са I Међународне конференције о Јасеновцу, која је одржана у Њујорку под председништвом америчког професора Бернарда Клајна. По одлуци суда повучени су сви непродати примерци књиге и спаљени. Такође су сви примерци књиге повучени из библиотека и уништени. Бари Литучи је проглашен у Републици Српској за персона нон грата. Нажалост Министарство иностраних послова Републике Србије је решило да са таквом особом организује наведену изложбу. Наглашавамо да овакви поступци Министарства иностраних послова Србије ускраћују и одузимају жртвама Јасеновачких логора дужно поштовање. Тим поступцима Министарства тешко су повређене и ојађене све жртве. Министарство иностраних послова републике Србије није објаснило зашто изложба није организована у Уједињеним нацијама у Њујорку, као што је било предвиђено, ни зашто су назив и тема изложбе промењени.  Није објашњено зашто се дозволило да се изложба претвори у промоцију приватних лица и зашто је јавност у Србији погрешно информисана. Није објашњено зашто је било потребно да се на изложбу упуте 23 особе из Србије на челу с једним представником Министарства иностраних послова.

У име свих жртава Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, у име свих организација које се баве проучавањем и чувањем сећања на Јасеновачке жртве из Републике Српске и Републике Србије, у име преживелих Јасеновачких мученика, Међународна комисија за истину о Јасеновцу улаже своје негодовање и протест збаог наведених поступака Министарства иностраних послова Републике Србије и организатора изложбе о Јасеновцу у САД.


Проф. др Србољуб Живановић,
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,
Лондон, Велика Британија


http://borbazaveru.info/content/view/9387/1/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Zid ćutanja oko Jasenovca / Izložbom "Jasenovac - pravo na nezaborav" i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata. / "Vesti Online" Feb. 9, 2017

Vesti Online
D. Dekić
Feb. 9, 2017

Zid ćutanja oko Jasenovca

Izložbom "Jasenovac - pravo na nezaborav" i nizom komemorativnih dešavanja Srbija je u Njujorku krajem januara predstavila najmasovnije srpsko stradanje u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Delegacija: Ivan Kostić i Vladimir Božović sa našim predstavnicima.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Najveća do sada priređena postavka u inostranstvu, povodom 75 godina osnivanja zloglasnog logora, nažalost, prošla je bez naročitog medijskog odjeka.

Pitanja čitalaca "Vesti"

Tim povodom "Vestima" su se javili čitaoci koji su između ostalog pitali zbog čega je 23-člana srpska delegacija bila brojnija od novinarskih ekipa i zašto u Njujork nije stigao i proslavljeni reditelj Emir Kusturica, iako je bio najavljen. Zanimalo ih je i zašto je izložba postavljena u neuglednoj zgradi u Nju Džerziju, a ne na Ist riveru u sedištu UN, a takođe i kako se desilo da dijaspora nije obaveštena o događaju i koliko je koštala organizacija tog poduhvata.

"Vesti" su od Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) za kratko vreme dobile iscrpne odgovore na osam stranica, ali uz uvažavanje njihovog truda, nismo u mogućnosti da ih objavimo u celini, te izdvajamo najbitnije.

- Prepoznavanje značaja i davanje prostora događaju je stvar uređivačke politike medija - tumače u MSP-u, uz objašnjenje da su Vlada Srbije i Ministarstvo putem svojih sajtova plasirali informacije o događaju.

 

 

 

 

 

 

 

Emir Kusturica / Tanjug

Kusturicu omela bolest

Odsustvo Emira Kusturice MSP pravda bolešću i visokom temperaturom zbog koje nije mogao da poleti za Njujork.

- Prikupio je snage da se pojavi u javnosti tek u petak uveče na dodeli Andrićeve nagrade, u svom Višegradu.

Dugujemo mu zahvalnost na doprinosu kulturi sećanja na žrtve u NDH - poručuju iz MSP-a.

 

Menhetn preskup

 

Takođe se podseća da je inicijativa za manifestaciju došla od srpske dijaspore iz SAD, Nemačke, Italije, Norveške i Švajcarske, i ističe da projekat nije politički, već akademski, i da je delo je srpskih i jevrejskih nevladinih organizacija, naučnih instituta i stvaralaca.

- Srpska delegacija je sa jevrejskom učestvovala u nizu komemorativnih aktivnosti: na planetarnoj Centralnoj ceremoniji svetskog Dana holokausta u UN, uručivanju plaketa preživelima iz Jasenovca, otvaranju izložbe u Hobokenu u Nju Džerziju, konferenciji i predstavljanju Zbornika naučnih radova, kao i pomenu u Parku holokausta kod spomen-kamena Jasenovac u Njujorku. U pripremi je dokumentarni film o ovim dešavanjima - navodi se u odgovoru.

Izložba je otvorena u Nju Džerziju, državi koja se graniči sa Njujorkom, a u MSP-u objašnjavaju da je nosilac projekta Institut za Jasenovac iz Njujorka, kao i da je izbor prostora bio uslovljen skromnim finansijama.

- Poznato je da na Menhetnu galerijski prostor dnevno košta i do 40.000 evra, pa je srpska dijaspora u SAD postupila u skladu s mogućnostima - navode iz ministarstva.

Takođe, u MSP odgovaraju da su sva diplomatsko-konzularna predstavništva u SAD dobila instrukciju da na uobičajeni način obaveste srpsku dijasporu kako bi uzela učešće u komemorativnim manifestacijama, kao i da su najave bile postavljene i na sajtu MSP i Vlade.

Koordinaciju kompleksnog projekta obavljala je dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, a institucionalni okvir su dali savetnik premijera za dijasporu Vladimir Božović i predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Skupštine Srbije Ivan Kostić.

Glavni trošak na dijaspori

MSP navodi da nije bilo neprimereno utrošenih sredstava. Ministarstvo je izdvojilo, kako navodi, skroman iznos od oko 8.000 evra, a avionske karte i smeštaj su pomogli Srbi iz dijaspore, dobrotvori i zadužbinari iz SAD, Norveške i Švajcarske.

- Naučni istraživači i glumci su putovali uglavnom sami ili uz pomoć dijaspore, a umetnički radovi vredni 200.000 evra su vlasništvo umetnika - navode iz MSP-a.

Bolje da je putovao i Dačić!

Predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivan Kostić bio je član delegacije, a kaže da mu nije poznato zašto je izostao veći medijski eho višednevne manifestacije.

- Država Srbija morala je da uloži više napora i da bolje reprezentuje veliki događaj. Sve je moglo da bude i na višem državnom nivou i trebalo je da prisustvuje i šef diplomatije Ivica Dačić - ističe Kostić za "Vesti".

On kaže da je svedočanstvo stradanja u Jasenovcu prvi put predstavljeno u najvećem obimu, sa centralnom ceremonijom u UN i uz prisustvo preživelih logoraša i gostiju iz Ambasade Izraela.

- Od ogromne je važnosti što su se njihova i naša dijaspora bolje upoznale sa veličinom tog stradanja - kaže naš sagovornik.

Događaj u Njujorku, smatra Kostić, podsticaj je za organizovanje istog događaja u Beču, Berlinu, Frankfurtu i na drugim mestima gde je srpska dijaspora najbrojnija. Najavljuje i da će ovu izložbu uvesti u hol Skupštine Srbije.

- To treba da bude inicijalna kapisla za detaljniji prikaz jasenovačkog stradalništva u udžbenicima za osnovne i srednje škole - kazao je Kostić.

Potvrda iz nemačkih arhiva

U MSP-u kažu da 180 panoa o Jasenovcu i NDH predstavljaju podvig Međunarodne ekspertske grupe istoričara iz sedam zemalja sa arhivskom građom iz njihovih država, čime je izbegnuta zamka sukoba srpske i hrvatske istoriografije.

- U tom smislu ostvarena je saradnja na istraživanju nemačkih, italijanskih i norveških arhiva što je rezultiralo stvaranjem 50 panoa. Memorijalni centar "Donja Gradina" dao je autentične predmete koji su bili deo izložbenih eksponata - kažu u MSP.

Obmana naroda i poniženje žrtava

Dr Sima Mraović, poznati srpski aktivista iz Pariza, izložbu povodom 75 godina od osnivanja logora smrti u Jasenovcu nazvao je obmanom i poniženjem.

On za "Vesti" navodi da između palate UN, u kojoj je mesecima najavljivana izložba "Skrivani holokaust - izložba o Aušvicu Balkanskog poluostrva", i mesta Hoboken na severu države Nju Džerzi u kojoj je postavljena s novim nazivom "Jasenovac - pravo na nezaborav" nema ni pet kilometara vazdušne razdaljine. Međutim, kaže dr Mraović, razlika je velika između zgrade UN i izložbene prostorije, odnosno renoviranog magacina koji se izdaje za 1.000 dolara dnevno amaterima fotografije, filma...

- Moj prijatelj R. R. iz Njujorka taj deo Hobokena opisao je rečima: "Ružan i zabačen, tako da mislim da nije bilo mnogo posetilaca. Zgrade preko puta samo što se ne sruše koliko su stare i dotrajale. To je ružno lice Amerike" - kaže Mraović.

On navodi da u taj deo ne zalaze diplomate, ni ugledni dopisnici visokotiražnih novina, niti predstavnicima vlasti ili turistima iz Srbije pada na pamet da tu zađu bez posebne potrebe.
Dr Mraović ocenjuje da smo umesto dostojnog obeležavanja srpskog stradanja u Drugom svetskom ratu suočeni s još jednom "prevarom, obmanom, lažima i poniženjem".

Da se niko ne uvredi

Dr Mraović ironično ukazuje da put u Njujork 23 člana srpske delegacije treba opravdati i prilagoditi političkim potrebama, odnosno za "dobrobit narodnih masa u Srbiji". Takođe, ocenjuje da je u retkim izveštajima srpskih medija izvitoperena suština.

- Tako je preneto da ova izložba "nije uperena protiv jednog naroda, religije ni države". To piše na jednom od izloženih plakata. Reč je o nesumnjivo važnoj poruci srpske delegacije. Nema smisla da uvredimo koljače, niti njihove potomke - kaže Mraović.

- Dok se posle skupe i promašene prekookeanske avanture članovi srpske delegacije vraćaju kući, srpski narod očekuje dužno objašnjenje o tome zašto je izložba o Jasenovcu preseljena u neuglednu četvrt naselja Hoboken umesto da se ispoštuje najavljeni program. Zašto se pristalo na to poniženje? - postavlja dr Mraović pitanje za "organizatore izložbe, a posebno odgovorne u MSP i ministra Ivicu Dačića".

- Čijom krivicom? Ili, možda, uvažena gospoda misle da je ćutanje najbolji odgovor. Nadamo se da tako ne misli i narod Srbije pred predstojećim izborima - zaključio je Mraović.

Одговор Министарства спољних послова листу "Франкфуртске вести"

- Зашто је тако велики догађај у Србији био слабо медијски пропраћен?


Препознавање значаја теме и давање медијског простора је ствар уређивачке политике самих медија. Влада РС и Министарство спољних послова ставили су на свој веб сајт информације о овом догађају на уобичајени начин, одакле се рутински преузимају информације и наставља истраживачко новинарство. За Светог Саву, објављена је вест да је Танјугов сајт био хакован, а обично се агенцијске вести брзо и једноставно преносе и шире у јавности.


Најстарија дневна новина на Балкану „Политика“, , имала је изузетно запажен серијал чланака, новинара Мирјане Сретеновић од којих су се чак три пута њени специјални извештаји са догађаја нашли и на насловној страни.


Информативни програм РТС, новинар Ненад Зафировић имао је прилог за ТВ Дневник, као и други који су испратили догађаје у Њујорку и Џерсију, попут Радио Београда, Блица и др.  На пример, да ли треба поставити и питање зашто медији нису испратили комеморацију која је у исто време, за Дан Холокауста и Дан Светог Саве одржана у Лондону, а коју је отворио амбасадор РС др Огњен Прибићевић са српском дијаспором у Британији.


Инцијатива за Изложбу и пратеће манифестације дошла је изван Србије, од српске академске дијаспоре  из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске.  Пројекат није политички, већ академски. Дакле, читав пројекат „Јасеновац-75-Њујорк“ дело је српских и јеврејских невладиних организација, научних института, уметника и разних других стваралаца.


Сваки напор да се учини корак напред у заштити културе сећања на жртве у НДХ и Јасеновца, може се величати, али и обезвредити, омаловажити и обешчастити на разне начине. Лансирање догађаја у информациону орбиту, али и спиновање „дезинформација“, ћутање о догађају, стварање и креирање сумњи у часни циљ и сврсисходност подухвата, такође, могу да произведу медији. На тај начин креира се атмосфера поштовања или непоштовања учињених напора на реализацији догађаја. У овом пројекту учествовало је више од 50 људи. Сама питања медија или читалаца дају одговоре на питање са којим циљем су постављена и да ли су добронамерна или  злонамерна са циљем величања или деградације догађаја и подухвата.


Занимљиво је интересним групама, циљ да се помери фокус са монументалног догађаја на „истраживање трошкова и проучавање детаља ко је где био и зашто, када се одигравао Јасеновац-75-Њујорк“.  Суштина је да је 180 паноа о Јасеновцу и НДХ подвиг Међународне експертске групе историчара из 7 земаља са архивском грађом из тих земаља, како би се избегла замка „сукоба две регионалне историографије, српске и хрватске“. У том смислу остварена је сарадња на истраживању немачких војних архива односно војних дневника и италијанских и норвешких архива што је резултирало стварањем 50 паноа базираних на овим изворима. Меморијални центар Доња Градина дао је један број аутентичних предмета који су били део изложбених експоната.


Пројекат је српско-јеврејски подухват академске заједнице и дијаспоре. Директор Експертског тима и ове историјске изложбе је проф. др Гидеон Грајф, светски признат експерт за Холокауст и Аушвиц. Хероји овог подвига су, свакако, логораши Јелена Радојчић и Гојко Рончевић, који су уз подршку својих породица у својој деветој деценији одлучили да пређу Атлантик и по први пут седе у клупи Уједињених нација на планетарној Централној церемонији жртава Холокауста у Другом светском рату. Било би интересантно прочитати у медијима шта то значи за њих лично и за њихове породице. Затим, јавности би било интересантно да сазна зашто су се уметници упустили у овако деликатну мисију и тешку тему, јер су и они својеврсни хероји, јер је по први пут у иностранству приказана овако монументална изложба историјских архива, уметничких радова и аутентичних сведочења преживелих. Дакле,  и Љубиша Манчић и Катарина Трипковић са 30 својих скулптура, мр Драган Јеловац, академски сликар који је сачинио 20 цртежа бруталних метода ликвидације у Јасеновцу и Вукица Микача, аутор фото зида јасеновачког незаборава су, такође, хероји овог подухвата. Све што су радили било је пуно одрицања и давања. Сви који су учествовали на пројекту српске дијаспоре ушли су у њега само са једним циљем – да се изађе на црту и одбрани достојанство и жртва народа. Отуда су промотери кампање заштите културе сећања на жртве НДХ и Јасеновца поред проф. Кустурице и примадоне Јадранке Јовановић и Ана Софреновић, глумица и амбасадор УНИЦЕФ, Вјера Мујовић Прајс, глумица и многи други.


Одређеним структурама унутар земље, па и у иностранству, вероватно је више одговарало да се догађај у Њујорку и Џерсију не деси, али десио се и обележио важну историјску годишњицу - 75 година од оснивања Јасеновца,од 26-30. јануара 2017.године. Српска делегација је у циљу заштите културе сећања на страдање Срба у НДХ у сарадњи са јеврејском академском заједницом узела учешће у низу комеморативних активности: 1) на планетарно Централној церемонији светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, 27. јануара 2017.  2) на маргинама Централне церемоније светског Дана Холокауста у Уједињеним нацијама уприличено је уручивање плакета преживелима из Јасеновца од стране шефа делегације и организатора изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ 3) на свечаном отварању Изложбе „Јасеновац-право на незаборав, Хобокен-Џерси, 4) на научној конференцији и представљању Зборника научних радова „Јасеновац-право на незаборав“, Хобокен-Џерси 5) на помену у Парку Холокауста код спомен камена Јасеновац у Њујорку и на полагању венаца на споменик Јасеновцу и Аушвицу.


У припреми је документарни филм са Централне церемоније Дана Холокауста у Уједињеним нацијама, на којој су по први пут у историји  присуствовали српски  логораши из Јасеновца и Јастребарског Јелена Радојичић и Гојко Рончевић на прагу своје девете деценије, као и са изложбене поставке, научне конференције, помена у Парку Холокауста и пратећих догађаја.


Историјски контекст у коме је реализована Изложба о Јасеновцу је, такође веома деликатан и одигран је у комплексним околностима:


• Након Изложбе о Алојзу Степинцу у Европском парламенту и  у години када ће се наставити разговори СПЦ и хрватске католичке цркве око беатификације Алојза Степинца.


• Након подизања споменика „За дом – спремни“ у самом меморијалном комплексу „Јасеновац“ који је изазвао бојкот државне церемоније Р.Хрватске за међународни Дан Холокауста, 27. јануар од стране јеврејске заједнице, коме су се прикључиле и српске, ромске и антифашистичке организације у Хрватској.   Српско-јеврејска Изложба и пратећи догађаји у Њујорку и Џерсију, представљају допринос универзалним вредностима човечанства и представљају српско-јеврејски протест против „релативизације и ревитализације усташтва, усташког покрета и НДХ“.


• Дакле, идеја о српско-јеврејском пројекту настаје у време бојкота јеврејске, српске, ромске заједнице, као и антифашистичких организација, најпре државне комеморације Јасеновца, априла 2016.године а потом и државне церемоније Дана Холокауста у Хрватској 27. јануара 2017.


Процените сами да ли је и шта је вест у вези и око самог монументалног пројекта оваквог формата,  а шта може да буде повод за величање подухвата или зла намера у циљу деградације и обезвређивања резултата.


- Зашто прослављени редитељ Емир Кустурица, мада најављен, није присуствовао овим вишедневним дешавањима?


Треба отклонити сваку сумњу и покушај било каквог довођења у питање доприноса  проф. Кустурице афирмисању и учешћу у српско-јеврејском пројекту ширења истине о Јасеновцу због изостанка са отварања у Њујорку. У својству оснивача и директора Андрић Института, проф. Кустурица  је потписник Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице у области заштите културе сећања на заједничко страдање народа у Другом светском рату у НДХ. Од сусрета са историчарима, проф. Грајфом, проф. Литучијем и Кнутом Торесоном, о чему је известила „Политика“, дакле од 13. јула 2016 било је познато да је проф. Кустурица  потврдио своје учешће у Њујорку, које је, такође, у писаној форми потврђено и пред саму реализацију Изложбе. Међутим, због великих напора око филмског фестивала „Кустендорфа“ који се одиграо само неколико дана пред пут,  на изузетно ниској температури, буквално, ноћ уочи пута за Њујорк,  добио је високу температуру и није могао да лети. Саопштење за јавност је већ одавно било пуштено у етар, када је стигла информација да га је оборио вирус. Док сви нешто планирамо, живот се дешава сам од себе и прави своје обрте, изненада и неочекивано. Чак је у договору са његовим блиским сарадницима, Организациони одбор српске академске дијаспоре држао резервацију авио карте и резервацију хотела отвореном и изгубио право на рефундацију истих у нади да ћемо успети да „надиграмо непредвиђене околности“. Међутим, иако је примао јаке  антибиотике, морао је да мирује, јер би интерконтиненталним путовањем у таквом стању могао да изазове трајне здравствене дисфункције. Таква жртва није била потребна у сврху било каквог доказивања. Он је заиста  део тима и желео је да говори о свему што је задесило наш народ на овим просторима, али, просто, болест је нешто на шта не може да се утиче, па би било неправедно правити инсинуације и алузије на тему “зашто се није појавио у Њујорку“. Прикупио је снаге да се појави у јавности тек у петак увече на додели Андрићеве награде, али у свом Вишеграду и нигде другде. Икона светске кинематографије Емир Немања Кустурица показао је да је само човек од крви и од меса и да има и он исте рањивости као и остали обични смртници, па је то само по себи одговор да у његовом изостанку није било никаквог „предумишљаја“ нити било каквих намера да обезвреди напоре учесника у пројекту. Напротив, сви су му захвални на доприносу и интересовању које је исказао за заштиту културе сећања на жртве у НДХ.


- Због чега је изложба била у галерији Фам у Хобокену (Њу Џерси), а не у Њујорку?


Носилац пројекта је Институт за Јасеновац из Њујорка, њихов избор места одржавања био је условљен скромним финансијским средствима и чињеницом да је Изложба била само део од укупно 5 сегмената комеморативних свечаности које су се одиграле у Њујорку и Џерсију на следећи начин: у Њујорку - у Уједињеним нацијама и у Парку Холокауста, а изложба и конференција у Џерсију. Општепозната је чињеница да у Њујорку, на Менхетну, један дан галеријског простора кошта и до 40 000 еур. У складу са тим, српска дијаспора у САД, морала је да направи неке алтернативне изборе и у датим околностима поступи у складу са могућностима.


Право питање је овде зашто су представници српске академске дијаспоре из САД, Немачке, Италије, Норвешке и Швајцарске са партнерима из Израела одабрали да у Њујорку и Џерсију обележе 75 година Јасеновца. Дакле, у широј јавности, мало је познато следеће:


• Град Њујорк је једини инострани град који је донео званичну Одлуку да се 22. април, Дан пробоја јасеновачких логораша прогласи за Дан Јасеновца (Jasenovac Remembrance Day) и обележава се сваке године од 2005. године у Њујорку.


• Парк Холокауста у Њујорку је једини инострани меморијални парк у свету у коме постоји споменик Јасеновцу који је подигла српска дијаспора.


• Планетарна, Централна комеморација Међународног дана Холокауста, када су логораши извршили пробој Аушвица, обележава се, сваке године, у Уједињеним нацијама, сваког 27. јануара, на Дан Светог Саве.


Отуда Помен Јасеновачким великомученицима на 75-у годишњицу Јасеновца у Њујорку, седишту Уједињених нација, епицентру светске моћи и центру планетарног одлучивања о рату и миру у свету, и то у Парку Холокауста, код јединог споменика Јасеновцу у иностранству, у непосредној близини споменика Аушвицу, у присуству српске и јеврејске дијаспоре, представља чин посвећења и шаље поруку да постоји „српско-јеврејски бедем културе сећања на заједничке жртве пред ревизијом историје“. Помен је глас народа и поклоњење сенима Јасеновачких великомученика на 75. годишњицу од Јасеновца.


У том смислу, одржавање комеморације Јасеновца  у Њујорку  је историјска мисија српског народа који излази на црту одбране и заштите достојанственог сећања на своје жртве.


- Зашто Срби који живе у САД нису обавештени о овом догађају? (Јављали су нам се читаоци који су желели да на овој манифестацији упознају пријатеље Американце са страдањима у том логору, али нису знали где се и када одржава)


Сви ДКП на територији САД добили су инструкцију из МСП да на уобичајени начин обавесте српску дијаспору да учествује у комеморативним манифестација.осим тога информација о томе је била постављена на веб сајт МСП и Владе РС, затим на сајту РТС-а , а и свакога дана су били специјални извештаји од новинара „Политике“ који је пратио делегацију. Наравно, увек остане и број „необавештених“ који из разних разлога нису добили правовремену информацију.


Иначе, о намери да се одрже комеморативне манифестације у Њујорку  упозната је јавност још у јулу 2016., током предавања проф. др Гидеона Грајфа на Филолошком факултету у Београду и Андрићевом институту у Вишеграду. Иницијалном предавању, осим стручне јавности, присуствовали су представници Народне скупштине Србије и Јасеновачког одбора Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.


Уследило је потписивање Меморандума о разумевању између Андрићевог института, Института за холокауст из Израела, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУу Министарству спољних послова у присуству ППВ и МСП И. Дачића и Њ.Е. др Алоне Фишер Кам, амбасадора Израела, а један од следећих заједничких корака  је организовање светске конференције о холокаусту и геноциду у НДХ.


Шестог октобра 2016. у Народној Скупштини РС уследио је хиринг (јавно слушање), први у историји српског Парламента о заштити културе сећања на Јасеновац. Хиринг је одржан у организацији Министарства спољних послова, Одељења за миграције и дијаспору и Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине РС. Учествовали су историчари и борци против расне дискриминације из седам земаља у присуству генералних секретара Председника и Министарства спољних послова, саветника српског премијера, бројних удружења логораша, дипломатског кора и посланика. Циљ пројекта је заштита  културе сећања на жртве у Другом св. рату у НДХ, са циљем да се заштита сећања на српске жртве  стави у контекст одбране универзалних вредности човечанства, а не у локални оквир „искључиво српско-хрватских односа“, јер су жртве били и Јевреји и Роми. Сврха Међународног експертског тима је да око НДХ и Јасеновца  не сме да постоји сукоб две регионалне историографије које воде „рат сећања“ о жртвама у Јасеновцу. Посебно дирљиви били су говори преживелих дечјих логораша из Јасеновца Јелене Радојчић и Смиље Тишме, које су са сузама у очима указале на то да је за њих лично и њихове породице посебно значајно што су дочекале, за живота да се државне инстиутције залажу да се заштити пијетет и достојанство палих жртава у Јасеновцу.


- Колико је коштао овај пројекат и пут 23-члане делегације у САД?


Нема закулисних радњи нити „непримерено утрошених средстава“. Министарство спољних послова Републике Србије је Одлуком ППВ и МСП Ивице Дачића  број 23/2016-01/16, у скромном новчаном износу у противвредности од око 8000еура подржало капитални пројекат невладине организације Института за Јасеновац из Њујорка, што је објављено на веб сајту МСП.


Авионске карте и смештај су помогли Срби из дијаспоре, добротвори и задужбинари, и то: из САД, Норвешке и Швајцарске. Научни истраживачи и глумачки састав су углавном сами или уз помоћ дијаспоре успели да остваре своја путовања. Уметнички радови у виду бронзаних скулптура и сликарских графика у вредности од око 200 000 еур  власништво су уметника који су их позајмили да би Изложба била јединствена, монументална и незаборавна. Авио компанија AIR SERBIА, шпедитери, штампарије које су штампале постере, каталоге изложбе и научни зборник, такође, солидарно, у складу са својим могућностима дале су свој допринос, као и научни истраживачи и уметници који су се одрекли својих хонорара.


Све се може, јер када има воље, онда има и начина. Овај пројекат није, нити може икада да буде КОМЕРЦИЈАЛНИ, он је пројекат НАЦИОНАЛНОГ ДОСТОЈАНСТВА Србије и њених грађана како у Матици, тако и у расејању. Дијаспора је, и овога пута изашла на црту и помогла својој Матици да реализује овако захтеван пројекат. Синергија деловања дијаспоре, владиног и невладиног сектора и уметника дала је резултат.


Пошто се ради о 75 година Јасеновца, координацију овог комплексног пројекта српско-јеврејске академске заједнице и дијаспоре обављала је др Љиљана Никшић, амбасадор у МСП, а пошто су се акцији прикључивали сукцесивно уметници, научни истраживачи, историчари из 7 земаља и свој одлазак потврдили и логораши делегација је, због значаја добила свој институционални оквир у виду прикључивања историјској мисији од стране саветника премијера задуженог за дијаспору г. Владимира Божовића и мр Ивана Костића, председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону Народне Скупштине Србије, како би се и на тај начин, још једанпут изразило поштовање и подршка српској академској дијаспори за пројекте оваквог профила и значаја за очување достојанства народа и његових жртава, али и да би се јасно указало да Србија на овај начин даје свој скроман допринос Уједињеним нацијама на Дан Холокауста за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства и заштете културе сећања на жртве у Другом светском рату. И Срби су били жртве и припада им достојанствено место под једнаким условима у заједници народа света. Репризе 75 година Јасеновца у Њујорку неће бити. Она је сада део историјског подухвата 23члане српске делегације и остаје тековина и подстрек новим генерацијама да наставе традицију сваког 27.јануара у Њујорку у планетарном епицентру и седишту светске организације за мир.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/632530/Zid-cutanja-oko-Jasenovca


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

THE RIGHT TO KILL - A message from a descendant of the surviving victims, Bosko Ivkovic, to all those who were killers in his village and their descendants.

 

School Memorial to Serbian victims of the WWII Croatian Ustasha terror

in Ponikve, Croatia. Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.

 

Some of the engraved names of Serbian victims, including children,

on the school memorial to Serbian victims of the WWII Croatian Ustasha terror

in Ponikve, Croatia. Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.

 

 

THE RIGHT TO KILL

Who gave you the right to kill?

Who gave you the right to enter my mother's home and slit the throats of six old women and a sixteen-year-old boy, just after you butchered my great grandfather in front of the shed?

Who gave you the right to kill the people in our village?  And why all those innocent children who had never even known that they were Serbian or what being Serbian was, or had parents who didn't understand that they prayed to a different Christian God and shared the innocence of their children.

If it was God who gave you the right to kill, I will accept your God.  I will accept that there is only one God, your God, who has the holy right to judge and punish me in his heavenly court.  I will accept my destiny to the hell that you have intended for me.  However, I will always wonder why I deserved this hell.  For you never gave me a reason or the answers as to why you are worthy and I am not.

When you can answer these questions with God as your witness, I will accept the fate of my family.  I too will wish for all Serbs, Jews, and Gypsies to be eradicated by the grace of your God – a God who repudiates Serbs and their Orthodox Christian faith.  I will accept that your people are the chosen people, chosen by God, and that we do not belong on this earth.

I will spare you and kill myself if I can develop the courage.  If not, I will, with free will, allow you to kill me, just as Vukasin of Klepci was martyred by the same people who had killed in my village.

But until that time, I will believe that I'm a Christian with the same God, and I’m just as worthy as you in the eyes of God, maybe even worthier because I didn't kill, nor do I celebrate those who have killed, nor could I kill you or anyone else.

I am worthy because I do not have blood on my hands.  I am worthy because I have pure thoughts.  I am worthy because I believe in a Christian God.  I am worthy because I see us all as human beings, and I accept that others may pray to their own God.  I am worthy because I do not hate anyone.

If I could change one thing, it would be that you would have killed the victims without emotion, without the butchery and gruesome torture that I heard through the stories told by my parents and other surviving villagers.

I cannot erase the images of the babies who were hurled into the air and impaled with knives.  I cannot imagine being a parent and forced to watch someone slit the throat of my own child.  I cannot imagine what I am able to imagine, especially the torture and murders which had no witnesses.

May God have mercy on all of us.  And if it was your God and a God who wanted to purify Croatian lands, may he have mercy on Franjo Mance, Alojz Troha, and other Ustashe who committed atrocities in the name of God in the village of Ponikve and all other Serbian villages.


- A message from a descendant of the surviving victims, Bosko Ivkovic, to all those who were killers in his village and their descendants.

Canada
February 11, 2017

 

The tombstones of one of the Serbian families who were murdered by the Croatian Nazis, the Ustashe, in Ponikve, Croatia in 1945. Pay attention to the age of death of some of the victims. Serbian children in the villages were not spared.

Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015. (1) 

 

The tombstones of one of the Serbian families who were murdered by the Croatian Nazis, the Ustashe, in Ponikve, Croatia in 1945. Pay attention to the age of death of some of the victims. Serbian children in the villages were not spared.

Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015. (2)

 

Hram Preobraženja Gospodnjeg u Ponikvama / Iconic Serbian Orthodox Church in Ponikve, Croatia. This church was severely damaged and looted by the Croatian Nazis, the Ustashe, in 1941, but later restored.

Photo by Bob Ivkovic Autumn 2015.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****