СЛС
понавља свој апел надлежне органе Србије да постоји велики број убистава са
политичком позадином за које је одговорна Титова тајна полиција, а која су до
данашњег дана неразјашњена.
Погледајте списак неразјашених убистава који је објавио СЛС:
1. Потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац, командант Млавског корпуса, киднапован у Аустрији 16. октобра 1954, пребачан у Југославију и убијен у Београду, у затвору, без суда.
2. Капетан Андрија Андра Лончарић, официр за везу између Драже и југословенске владе у Каиру. Одлежао је 14 година робије у земљи, па је емигрирао. Убијен је у Паризу, 6. марта 1969. године.
3. Поручник Бора Благојевић, командир Штабне чете Дринског корпуса. После рата држао ресторан “Сарајево“ у Бриселу. Убијен пред улазом у свој стан, 8. марта 1975. године.
4. Петар Љ. Валић, новинар, током рата уредник дневног листа “Видовдан“, издање Шумадијске групе корпуса, као и истог листа у издању 2. равногорског корпуса. Такође уредник “Гласа Опленца“, листа Горске гарде, као и “Шумадије“, листа Шумадијске групе корпуса. Користио је псеудониме “Слободан Небојшић“ и “Пјер“. У емиграцији је уређивао лист “Васкрс Србије“. Убијен је 13. маја 1976. у Бриселу.
5. Миодраг Бошковић, четник После рата власник хотела “Бошко“ у Бриселу и предсседник удружења “Привредник“. Убијен је у свом хотелу, 6. августа 1976. године. Заједно са њим убијен је и студент Урош Милићевић.
6. Богдан Мамула, припадник Организације српских четника “Равна Гора, убијен у ноћи између 17. и 18. августа 1977. у Гери, САД, приликом повратка кући.
7. Раде Панић, припадник Организације српских четника “Равна Гора“, убијен 28. августа 1977, бомбом подметнутом у његову гаражу, у Торонту, Канада. Од исте експлозије гину и Петар Буњевац и Петар Кљајић.
8. Ратко Обрадовић, љотићевац, 17. априла 1967, Минхен.
9. Јаков Љотић, 8. јула 1974, Минхен.
10. Сава Чубриловић, дописник листа “Српска борба“, који је излазио у Чикагу, из Шведске, 15. децембра 1969, у Нејсу, Шведска.
11. Драгиша Кашиковић, правник, технички уредник листа “Слобода“, органа СНО за Америку, и Иванка Милошевић, његова деветогодишња поћерка, 19. јуна 1977, Чикаго.
12. Др Михајло Наумовић, уредник листа “Слобода“, 16. јануара 1978, у Чикагу (сурвали су му ауто у реку, са моста).
13. Борислав Васиљевић, спикер српског радија у Гери, САД, убијен 16. децембра 1978, у својим колима, при повратку кући.
14. Душан Седлар, председник СНО у Немачкој и одговорни уредник “Белог орла“, гласила СНО у Немачкој, убијен 17. априла 1980, у 9,30 пре подне, на сто метара од свог стана.
15. Митар Бошковић, убијен јуна 1981.
16. Јован Царичић, стар 63 године, бивши председник Слободне српске православне општине у Бечу. Убијен у дворишту своје куће, ноћи између 23. и 24. децембра 1981, о чему су аустријске новине писале већ истог дана.
17. Боривоја Манић бивши капетан ЈВО, убијен 1986. године, на једном паркиталишту у Јужном Чикагу. Његово тело пронађено је раскомадано у гепеку аутомобила. Манић је у тренутку убиства имао 72 године.
СЛС је позивао надлежне органе Србије да разреше поменута убиства иза којих се верује да стоји тадашња Удба.
Српски либерални савет сматра да Србији нису потребна никаква заташкавања и упозорења из Европске уније ,и даје она способна да сва споменута убиства реши ради правде и дуга према мртвима.
Напоменули би да све бивше републике бивше СФРЈ воде предмете пред својим судовима око споменутих догађаја.
Овом приликом Српски либерални савет позива све појединцен и организације да се прикључе нашој инијацитиви да сви егзекутору споменутих злодела буду изведени пред лицем правде а и ако имате неких информација о другим жртвама које нису споменуте у овом тексту јавите се на меил.
Српског либералног света
sls.seobe@hotmail.com
са назнаком жртве Титове тајне полиције.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment