БАШКА (СВЕТОСАВСКА) РЕЗОЛУЦИЈA - Cа Светосавског конгреса 1944

Pogledi
March 7, 2013

Говор др Живка Топаловића војницима приликом

затварања Светосавског конгреса

 

Најважнији званични политички документ донет под окриљем четничког покрета, и уопште у српској средини током Другог светског рата, је резолуција са Светосавског конгреса, позната као Башка резолуција. Она гласи:

Представници Равногорског покрета, представници и припадници свих демократских странака у Југославији, које су и у нередовним и редовним приликама на свима изборима добијале поверење огромне већине народа (изузев Хрватске сељачке странке, са чијим је легалним представницима за сада додир онемогућен насиљем окупатора), као и представници свих великих народних, неполитичких, културних, спортских, витешких, социјалних и других организација које такође окупљају велику већину народа, нарочито омладину;На великом народном конгресу одржаном у дане 25, 26, 27. и 28. јануара 1944. године у слободним југословенским планинама, а по саслушању изјаве представника југословенске краљевске владе, министра војске, морнарице и ваздухопловства и команданта Југословенске војске у Отаџбини, армијског генерала Драже Михаиловића, као и по саслушању реферата др Стевана Мољевића, адвоката из Бањалуке, члана Централног националног комитета Југославије; и реферата представника др Живка Топаловића, новинара из Београда, шефа Социјал-демократске странке Југославије, инжењера Владимира Предавеца из Дугог Села код Загреба, Антона Крејчија из Марибора, бив. народног посланика Југословенске националне странке и пуномоћника представника осталих демократских странака у Словенији; Мустафе Мулалића, бившег народног посланика и публицисте из Лијевна; Велимира Јојића, директора гимназије и бившег народног посланика Демократске странке из Андријевице, као и изјава представника неполитичких народних скупина, доноси следећу

РЕЗОЛУЦИЈУ:

1) 27. марта 1941. године Југославија је ставом и својим уласком у рат створила преокрет и увелико променила планове непријатеља. Уз огромне жртве, народ Југославије допринео је свој удео општој савезничкој ствари и олакшао положај и Великој Британији и Совјетском Савезу. Иако побеђена од огромно надмоћног непријатеља, Југословенска војска окупила се око првог покретача народног отпора генерала Драже Михаиловића и давала отпор непријатељу, везујући његове знатне снаге на Балкану. Захваљујући томе, југословенски отпор је данас у пуноме обиму организован.

Конгрес са одушевљењем и нарочитим признањем поздравља југословенску народну војску, која се, под командом генерала Драже Михаиловића, организовала у Отаџбини. Ова Права народна војска, под командом народних старешина и под стручним вођством народних официра, јесте истинити бранитељ народних слобода и залога државне будућности свих Југословена.

2) Конгрес поздравља и подвлачи изјаву команданта Југословенске војске у Отаџбини генерала Михаиловића да он и војска под његовом командом јесу и остају верни свом врховном заповеднику Њ. В. краљу Петру Другом и уставном и законском поретку Југославије, као и да ће поштовати искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног народног представништва, да уставним путем врши организацију државе.

Ово, тим пре, што је наш народ за демократију давао своје жртве, извојевао био себи демократију и у њој живео онда, када су неки од оних што данас хоће да га уче демократији, живели у најцрњем ропству. И само кроз демократију, Србија је била оспособљена за велике напоре које је имала да издржи у великим ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Наш народ је достојан себи и својој демократској прошлости 27. марта 1941. прекинуо лажну игру са двадесетогодишњом демократијом и, по цену најскупљих жртава, стављајући у питање и своју државу и свој народни опстанак, придружио се великим демократијама Запада у борби за слободу и равноправност свих народа, и малих као и великих, против нацизма и фашизма и свих врста диктатура.

Исто тако конгрес поздравља изјаву генерала Михаиловића да су лажни сви гласови да ће Југословенска војска вршити неку колективну одмазду, јер Југославија има своје позитивне законе по којима ће сви кривци одговарати за ратне злочине, и да ће они који нису криви имати законску заштиту.

Конгрес сматра, да су овом изјавом оповргнути сви лажни гласови о недемократским и диктаторским тежњама генерала Михаиловића и његове војске, као и лажни гласови да ће бити вршена колективна одмазда или ма какви произвољни и незаконити поступци приликом преласка у редовно стање.

3) Конгрес истиче као историјску важну и судбоносну чињеницу за будућност Срба и Хрвата и Словенаца, да они у овом најкритичнијем тренутку свог живота, судбински повежу све своје снаге и уистини сложно и братски учине отпор непријатељу, подједнако као и свима насртајима на њихову слободу и независност, који могу доћи ма са које стране.

У том смислу конгрес са радошћу и одобравањем прима изјаву присутних представника и припадника демократских странака, да су се оне вољно подчиниле народној дисциплини; да су се, све до обнове државе и нормализовања прилика у њој, одрекли сваке партијске политичке делатности и да заједно са припадницима Равногорског покрета чине Југословенску демократску народну заједницу и усвајају њен програм.

Конгрес са радошћу и одобравањем поздравља изјаву великих неполитичких, националних, социјалних, уметничких и осталих скупина и удружења, женских и мушких, која се такође саглашавају са овом општом народном акцијом.
Конгрес овлашћује организациони одбор, да у договору са представницима свих горе именованих група, прошири Централни национални комитет, који постаје народно вођство и помагач краљевске владе и државне оружане силе у извршењу њихових задатака на ослобођењу народа и обнови државе.

4) Конгрес поставља следећи општенародни програм:

а) да се у целини обнови југословенска држава и прошири на територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци и да се као минимално тражење будућој Југославији одреде границе према тражењу југословенске делегације на конференцији мира после Првог светског рата.

б) Југославија треба да буде уређена као федеративна држава, у облику уставне и парламентарне наследне монархије, са народном династијом Карађорђевић и са краљем Петром Другим на челу.

в) Конгрес сматра, да је солидност будуће Југославије условљена стварањем, на демократски начин, једне српске јединице у државној заједници, која би на демократским основама окупила цео српски народ, на његовој територији. Исто важи и за Хрвате и за Словенце.

г) У свим федеративним јединицама заједничке државе има се народу дати могућност за задовољење посебних покрајинских: економских, културних, социјалних и других интереса и потреба кроз широке народне самоуправе.
Разграничење између Срба и Хрвата извршено без легитимних претставника српског народа, као и сва друга фактична стања створена пред рат или у рату, под притиском насиља и диктатом окупатора, не признају се.

д) Конгрес изражава жељу да се још у току стварања овакве државне организације, обезбеде предуслови за корените реформе: привредне, социјалне и општекултурне, које дух времена намеће и које буду одговарале потребама народа српског, хрватског и словеначког, са циљем да се основна начела демократије проведу не само на политичком, него и на привредном, социјалном и општекултурном пољу.

ђ) Држављани Југославије уживаће сва она политичка права и слободе, која ће гарантовати њихов одлучујући утицај на пословање државе и самоуправних тела. Сваком Југословену биће обезбеђен културни успон и сигурност од свих врста незгода у животу.

5) Конгрес констатује да је краљ Петар Други народни краљ по уставу и законима Југославије, и да је он по њима обавезан на вршење својих краљевских дужности, те сматра да нико у земљи ни са стране, нема права да га од ових дужности разрешава или на њихово вршење утиче, да чак ни Он сам не може да напусти вршење ових дужности, нарочито дужности врховног команданта војске и нарочито данас, када је земља у рату, све дотле, док га слободно изабрано народно представништво легалним путем од вршења ових дужности, не би ослободило.

Стога конгрес најодлучније протестује против познатих одлука усташко-комунистичке мањине, која у тежњи да наметне своје превратничке идеје и оствари политику свршеног чина, чини безуспешан покушај узурпирања народних права и прејудицирање народне воље.

6) Конгрес најодлучније осуђује акцију Комунистичке странке Југославије, која се одвојила из опште народне заједнице, створила своју партијску војску и чини напоре да рушењем државног уставног поретка дограби и узурпира власт и заведе своју диктатуру у Југославији. Комунистичка странка је ишчезавајућа мањина, и њене покушаје политичке и социјалистичке револуције, одлучно одбија и осуђује огромна већина народа у Југославији. Партизанско војно вођство је својом војном нестручношћу и безобзирношћу према народним жртвама у великој мери допринело упропашћењу масе нашег народа, нарочито његове омладине.
Комунистичка акција, која изазива грађански рат, слаби отпорну снагу народа против окупатора. Комунистичка странка Југославије, да би попунила своје слабе редове, на једној страни врши насилну мобилизацију народа, угроженог и од окупатора и од усташа, а на другој прима у своје редове ратне злочинце и ослобађа их одговорности за почињене злочине. Она тиме вређа све оне наше светле жртве што, незаштићене већ близу три године, страдају једне од окупатора, а друге од њихових слугу, највише од усташа.

Конгрес осуђује покушај комунистичког већа, да једностраним одлукама присвоји себи права да мења уставни поредак Југославије. Те одлуке су без икакве вредности, и влада Рибар-Броз-Пијаде није никаква народна влада, већ једнострана творевина Комунистичке странке Југославије.
Конгрес позива Комунистичку странку Југославије да обустави своју штетну разбојничку акцију на војном и политичком пољу и да се, као и све остале народне скупине, потчини у ослободилачком рату општој народној дисциплини. Сви социјални и политички преображаји у нашој држави, имају се спроводити после обнове државе демократским методама и законитим средствима.

Конгрес жали што су, услед недовољне обавештености о нашим стварним приликама, неки од наших савезника придали незаслужени значај посебној комунистичкој акцији и изражава наду да ће ова погрешка бити исправљена у општем интересу југословенске и опште савезничке ствари утолико пре, што ова акција све више постаје и усташка, и бива подржавана од немачких сателита и ратних криваца у овоме рату.

7) Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије да ће удружени народи, под вођством великих савезника Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај светски рат, у који је Југославија ступила још 1941. године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно, до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свима врстама тираније и диктатуре. Конгрес сматра Атлантску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и свих друштвених слојева.

Конгрес очекује, да ће сви савезници остати доследни својим начелима, уговорима о савезу и датим обећањима, да ће поштовати нашу народну част и да ће поступати према нашој народној држави и њеним легитимним представницима као равноправним савезницима.

Здружени овим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне Југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије. [89]



Извори:

[89] Књига о Дражи, том 2, 10-15. Такође: Ж. Топаловић, На Равној Гори, 229-234.

(Из књиге Милослава Самарџића “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, четврти том, НИП “Погледи“, Крагујевац, 2007, стране 76-81)

http://www.pogledi.rs/baska-svetosavska-rezolucija/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

ОБЕЛЕЖЕНО 70 ГОДИНА СВЕТОСАВСКОГ КОНГРЕСА - Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. године, Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, Краљеве омладине и Српског покрета обнове January 24, 2014

У организацији Удружења припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. године, Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, Краљеве омладине и Српског покрета обнове одржан је 24. јануара скуп поводом седамдесет година од Светосавског конгреса, који се састао у селу Ба. Овом приликом представљен је и календар за 2014. годину који су заједнички приредили и објавили Удружење и Асоцијација.

 

 

Календар је поводом сто година од почетка Великог рата посвећен учешћу Драгољуба Михаиловића у Балканским ратовима и Првом светском рату, у којима се храбро борио за ослобођење српског народа и српских земаља, за шта је Михаиловић био одликован високим орденима Краљевине Србије, али и једним енглеским одликовањем.

Пред дупке испуњеном салом у Српском покрету обнове говорили су народни посланик Александар Чотрић, председник Асоцијације; Љубомир Станојловић, секретар Удружења; Милош Павковић у име издавача календара и историчар Немања Девић.

Они су истакли значај овог Конгреса одржаног од 26. до 28. јануара 1944. године, уз учешће скоро 400 делегата из свих крајева Југославије и на којем су били представници готово свих југословенских предратних политичких странака (осим тоталитарних организација као што су КПЈ и "Збор" Димитрија Љотића) и бројних националних, културних и научних удружења. Конгрес је својим једногласном усвојеним закључцима предвиђао да Југославија после Другог светског рата буде уређена као федерација, демократска и парламентарна монархија, у којој ће бити поштована основна људска права и верске слободе, а држава бити социјална и солидарна са свима којима је потребна помоћ друштва.

Говорници су истакли да Светосавски конгрес није био закаснела реакција на Заседање АВНОЈ-а у Јајцу, новембра 1943. године, већ Конгрес са далекосежним циљевима, који је имао потребан легитимитет, с обзиром на то да су на њему учестовали делегати из свих југословенских крајева, политички представници Срба, Хрвата, Словенаца, Муслимана и из свих релевантних политичких групација, међу којима и странке левице и републиканског опредељења.

- Друго Заседање АВНОЈ-а у Јајцу је био скуп једне политички странке, то је био партијски конгрес, а та партија је била пука агентура Стаљиновог СССР-а - рекао је Александар Чотрић и запитао - због чега је 29. новембар најсвечаније и најдуже прослављан у Србији, када на овом Заседању Србија није имала своје представнике и када је Заседање имало катастрофалне последице по српски народ у целини?

- Какав је однос једног народа према прошлости, такав је и према будућности. Зато, ако се не зна прошлост и не увиђају грешке, ризикује се да ће се грешке понављати и убдуће - закључио је Чотрић.

Присутни посетиоци на скупу били су из свих делова земље и српског расејања (Аустралија, Канада, Швајцарска...), међу којима и проф. арх. Спасоје Крунић, председник Меморијалног центра "Равна гора".

Сви гости скупа добили су на поклон примерке календара, "Равногорске читанке" и Билтена СПО.

Aleksandar Cotric
www.cotric.com


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА СВЕТОСАВСКОГ КОНГРЕСА - Петак, 24. јануара 2014. Београд

Скуп поводом седамдесет година од одржавања Светосавског конгреса у селу Ба, биће организован у петак, 24. јануара [2014], с почетком у 18 часова у просторијама Српског покрета обнове у Кнез Михаиловој улици број 48.

Светосавски конгрес у селу Ба 1944

 

Свечаност у част Конгреса на којем су учестовали представници Краљевске Владе, делегати из свих крајева Краљевине Југославије, представници скоро свих предратних југословенских странака, стручних, научних, уметничких и спортских организација, организују

 

Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945. и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета.

О значају и историјским дометима Конгреса говориће историчар др Душан Ђукић, историчар Немања Девић и народни посланик Александар Чотрић.

Милош Павковић ће представити Равногорски календар за 2014. годину, а у уметничком делу програма учествоваће Драган Млађеновић Шекспир.


*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Grave of Draza Mihajlovic [Mihailovich] located in the White Palace complex in Belgrade? / "In Serbia Independent News" January 19, 2014

InSerbia.info
January 19, 2014

A former Tito’s elite guard member claims to know where is the grave of Draza Mihajlovic. He passed his knowledge to a historian from Nis, Aleksandar Dincic, with one  condition – not tell anyone his name. The reason is the retaliation he experienced when he found out details about Draza’s liquidation, and the fear that it will be repeated.

Map with the alleged location of the grave of Draza Mihajlovic

Image: Koreni



The guardsman served in the military (JNA) from 1955 to 1957 in the complex of [the] White Palace in Topcider. He gathered information from the testimonies of older guardsmen and from his own experience, writes Miroslav Samardzic, for “Sloboda”.

[For a] Year and a half after the liberation [Oct. 22, 1944], says the guardsman, Tito used to live in shelters from air raids, made under the White Palace on the eve of World War II. He was also in one of them during the liquidation of Draza Mihajlovic.

Mihajlovic was placed in the same shelter to spend the last days of his life. From there he was taken to his trial in the Guard House in Topcider. His belongings were left there, and later transported to BIA’s museum.

According to the guardsman, Draza was buried in the complex of the White Palace, in a valley below the church of St. George, where the terrain is lowered to Lisicji Potok. The fence there, located underneath the grave, divides this slope of Liscji Potok into two parts.

At the time the guardsman was there, Draza’s grave was bordered with stones mottled with moss. Just above the grave was a forked deciduous tree, probably planetree. Around it was a lawn, and through the lawn, next to the grave, was the footpath which guards used to get to the fence. This path is separated from the road that leads from White to Old Palace. The grave is located about 30 to 50 meters from the road.

The testimony of this guardsman should be taken seriously, because it essentially coincides with the version that Samardzic learned from Zagorka Vasic, an intelligence officer of the [under the command of] General Miodrag Damjanovic, Commander of Chetniks who at the time were in [Displaced Persons] camps in Italy.


 

 

http://inserbia.info/news/2014/01/grave-of-draza-mihajlovic-located-in-the-white-palace-complex-in-belgrade/

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****



VIDEO: "BODLJE I ZAOKE" - Dragan Krsmanovic / Драган Крсмановић / January 21, 2014

Dragan Krsmanovic 

 

Published on You Tube by "RTV Marš Valjevo"

Published on Jan 21, 2014

 



http://youtu.be/FSo_Z7Io5VU


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Posle četiri decenije zabrane američka knjiga o Draži [„Streljanje istorije“] / "Novosti" January 19, 2014

Novosti
Marko Lopušina
19. januar 2014.

Posle četiri decenije, u SAD dato zeleno svetlo za objavljivanje knjige pukovnika Roberta Mekdauela „Streljanje istorije“. Mihailović se, za razliku od Tita, borio protiv nacista od prvog do poslednjeg dana rata.

 

KADA je američki istoričar i bivši vojni obaveštajac Robert Mekdauel početkom 1970. godine u SAD pripremao objavljivanje svoje knjige „Streljanje istorije“ o generalu Draži Mihailoviću, maršalu Titu i borbi četnika i partizana protiv nacista u Drugom svetskom radu, CIA je zabranila štampanje i distribuciju ovog dela. U strahu za život i sudbinu rukopisa, profesor Mekdauel je knjigu tada dao prijatelju Blagoju Radenkoviću, iz Los Anđelosa, sa preporukom: „Uradi šta možeš da istina izađe na videlo!“

 

Tek 42 godine kasnije, „Streljanje istorije“ je štampano u SAD na engleskom i u Srbiji na srpskom jeziku. Američka čitalačka publika je tako dobila priliku da spozna drugo lice rata na prostoru bivše Jugoslavije.

 

- Mekdauel je krajem 1944. bio oficir za vezu američke obaveštajne službe OSS u štabu kod đenerala Draže i šef Odeljenja OSS za Jugoistočnu Evropu. Na licu mesta se uverio kako su se pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini borili protiv nacista i kako su ih saveznici, Amerikanci i Englezi izdali i predali komunistima. Ta istina nije bila po volji američkoj vlasti pune četiri decenije i knjiga je bila pod embargom - otkriva nam Blagoje Radenković, priređivač knjige na srpskom jeziku.

 

Robert Mekdauel bio je univerzitetski profesor antropologije i istoričar. U vreme rata kao obaveštajac Kancelarije za strateške zadatke (OSS), iz koje je stvorena CIA, bio je zadužen za analizu Balkana. Bio je poslednji američki oficir za vezu kod generala Mihailovića. Preminuo je 1980. godine.

 

Mekdauelova knjiga je vrlo sažeta. Čine je autentični američki vojni i politički dokumenati, od kojih su neki prvi put objavljeni, i pukovnikova analiza ratnih operacija na prostoru Jugoslavije. On otkriva pozitivnu ulogu Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini i Draže Mihailovića u borbi protiv nacista, ali i dokazuje savezničku izdaju Ravne gore, posle odluke predsednika Ruzvelta i premijera Čerčila da komandu i vlast u Jugoslaviji predaju Titu. Da bi se opravdala vlast komunista, Zapad je, piše Mekdauel, koristio laži i političku propagandu. Zato je autor knjigu i naslovio „Streljanje istorije“.

 

„Opseg ratnih operacija Pokreta Ravna gora u ratu protiv neizmerno nadmoćnijih nacista je vođen na frontu, ali i u pozadini, jer su fašistima onemogućavali korišćenje rudnih i prehrambenih dobara, bitnih za funkcionisanje nacističke vojne mašine. Vojska Draže Mihailovića je imala dejstva protiv železničkih saobraćajnica, prevoza na Dunavu i direktne napade na nemačke trupe. Ostvarena je i saradnja sa bugarskim, rumunskim i mađarskim nacionalnim pokretima“, piše Mekdauel.

 

Podseća da su Amerikanci za đenerala Dražu pred kraj rata pisali da je „Balkanski orao, srpski Robin Hud i nada saveznika na Balkanu“. Da je Trumanovo odlikovanje Draži Mihailoviću dodeljeno 1948. godine uz obrazloženje:

 

„Za presudan doprinos Srba u postizanju pobede u Drugom svetskom ratu. General Dragoljub Mihailović se istakao organizovanjem i vođenjem važnih odbrambenih snaga protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju od decembra 1941. do decembra 1944. Zahavaljujući izvanrednim naporima njegovih trupa mnogi avijatičari američkog ratnog vazduhoplovsta su spaseni i bezbedno vraćeni u svoje baze pod savezničkom kontrolom. General Mihailović i njegove snage, iako bez neophodnog ratnog materijala, i boreći se pod ekstremnim okolnostima, doprineli su u velikoj meri savezničkim ratnim naporima i bili važan faktor u postignutoj konačnoj savezničkoj pobedi!“

 

Međutim, odlikovanje predsednika SAD nije uručeno đeneralu jer ga je Tito streljao u leto 1946. godine, niti je u SAD dozvoljeno da se Draži Mihailoviću u Vašingtonu podigne spomenik. Nastao je period prećutkivanja istine, piše Mekdauel. I naglašava:

 

„Optužbe protiv Draže Mihailovića za izdaju su laž! Draža se borio od prvog do poslednjeg dana rata - Tito nije. Nije postojao nikakav period Dražine ‘neaktivnosti’ tokom čitavog rata. Draža nije sarađivao sa okupatorima, Tito jeste! Ravna gora jeste bila jedan od presudnih činilaca za pobedu u Drugom svetskom ratu“, tvrdi Mekdauel.

 

 

 

ZAHTEV ZBOG svog stava da je general Mihailović jedini delotvorni nosilac otpora Hitleru i njegovim slugama u Jugoslaviji, po povratku sa vojne misije pukovnik Mekdauel je, u zimu 1944, udaljen sa mesta šefa Odeljenja za Jugoistočnu Evropu. Kako se danas otkriva, Titov režim je 1970. godine „zahtevao“ od američkog državnog sekretarijata da se profesor Mekdauel osudi na smrt, a da se njegov rukopis knjige „Streljanje istorije“ spali!

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:474062-Posle-cetiri-decenije-zabrane-americka-knjiga-o-Drazi

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****

 

Самарџић: Одговор Павловићу и Марковићу / "Погледи" January 18, 2014

Погледи
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
January 18, 2014

Милослав Самарџић

Прањани, 15. септембра 2013.

Испред овог звоника говорио је Дража, 6. септембра 1944.

 

Претпостављам да циљају на то што сам дипломирао економију, а не историју. Али, историја коју проучавам није се могла студирати ни тада, а на жалост не може ни данас, за шта су одговорни и они, као водеће личности Института за савремену историју. Чак и под притисцима Европске уније, овај Институт, Министарство науке, и други званичници, на свим катедрама у земљи као основни уџбеник за Други светски рат упорно држе књигу из 1980-тих, односно из доба пре пада Берлинског зида, када је овде владала парола „И после Тита – Тито!“ Зато ми корене тражимо тамо где је постојала слобода говора – у емиграцији, односно у делима Спободана Јовановића, браће Кнежевић, пуковника Пилетића, потпуковника Живановића и Тодоровића и многих других.

 

Др Момчило Павловић и др Предраг Марковић сматрају да је мени историја хоби, а да су они професионални историчари, макар „тзв“, шта год им то значило. Ми се лично познајемо и они наравно знају чиме се бавим, а и да се нисмо упознали, то су лако могли проверити на званичном сајту Новинско-издавачког предузећа „Погледи“, односно на мом радном месту. Дакле, историја Другог светског рата је моје занимање, што значи да је реч о професији, а не о хобију.

 

Претпостављам да циљају на то што сам дипломирао економију, а не историју. Али, историја коју проучавам није се могла студирати ни тада, а на жалост не може ни данас, за шта су одговорни и они, као водеће личности Института за савремену историју. Чак и под притисцима Европске уније, овај Институт, Министарство науке, и други званичници, на свим катедрама у земљи као основни уџбеник за Други светски рат упорно држе књигу из 1980-тих, односно из доба пре пада Берлинског зида, када је овде владала парола „И после Тита – Тито!“ Реч је, наравно, о пропаганди једне тоталитарне странке, а не о правој историји. У социјалистичкој Југославији није постојала слобода говора, а где нема слободе говора – не постоји историја као наука.

 

Да, открили смо много тајни, почев од немачке потернице за ђенералом Дражом на 100.000 рајхсмарака у злату, коју смо објавили новембра 1989. године и од које је клупко почело да се одмотава. У Југославији коју хвали нарочито Марковић, објављивање те потернице било је кривично дело, са запрећеном казном затвора. Ми смо се провукли кроз иглене уши, али, баш до тог периода, хиљаде су испаштале због борбе за истину.

 

Од тада смо објавили близу 100 књига. Само у једном случају аутор је доктор наука, јер је садржај везан за почетак 20. века. Разлог је тај што се образовни систем и даље базира на комунистичкој пропаганди, док ми корене тражимо тамо где је постојала слобода говора – у емиграцији, односно у делима Спободана Јовановића, браће Кнежевић, пуковника Пилетића, потпуковника Живановића и Тодоровића и многих других. Наша фирма окупља и историчаре са факултетском дипломом, као ауторе и рецензенте, а они се, што је логично, не држе комунистичке догме.

 

Кладим се да су Павловић и Марковић прочитали само рекламе за неке моје књиге.

 

Зашто, када професионални историчари морају да прате све из своје области?

 

Зато што Други светски рат у ствари није њихова професија, што пише и у њиховим биографијама, на сајту Института. Тако, они су овде новопечени и њима је ово хоби, што је основни разлог за онако велики број грешака у ТВ серији „Равна Гора“.

 

Како су др Павловић и др Марковић залутали на овај терен? Зашто улога консултаната није поверена историчарима Института задуженим за Други светски рат, др Кости Николићу, др Бојану Димитријевићу и др Николи Жутићу? Зашто захтев аутора серије Радоша Бајића за рецензију није прошао кроз процедуру Института, него је све спало на двојицу „хобиста“ и „новопечених колега“?

 

Не желим да нагађам, нека се изјасни ко мора, ако је неко у оваквој држави уопште задужен за то.

 

И Радош Бајић је у реакцијама на моје критике говорио о некаквим сликовницама. Али, њему то некако више приличи. Не знам шта ово треба двојици научника, макар каквих? Они знају да моје главно дело има 3.500 страница, са 8.000 фуснота у којима цитирам документа свих учесника.

 

Ако под сликовницама подразумевају албуме четника у 1.000 слика – не видим шта би друго? – реч је о невероватном потцењивању фотографије као историјског документа. И сам Марковић је, у изјави за један часопис приликом премијере „Равне Горе“, утиске о Другом светском рату у великој мери базирао на фотографијама – а утиске о равногоркама на једној јединој фотографији, закључивши да су оне у глобалу изгледале „као свраке“. Реч је о фотографији коју су комунисти стално прештампавали, скривајући притом многе друге, на којима равногорке изгледају лепо. Овим је Марковић дао класичан пример непознавања ширег контекста, који сада приписује мени, и то без изношења доказа.

 

Даље, није реч о нападу, већ о критици, а позивање на Жене у црном као на некакав репер у историографији је само још један трик у овом чланку.

 

Да, Павловић и Марковић нису натерали Радоша Бајића да комунисте прикаже као зликовце, мада је при њиховом Институту постојала комисија за истраживање комунистичких злочина – само под неким камуфлираним именом, да се избегне употреба речи „злочин“. Иако без воље и аљкаво, комисија је пописала око 70.000 имена жртава комуниста, што значи да су они починили много више злочина него четници. Па ипак; Павловић и Марковић су „натерали“ Бајића да као зликовце прикаже људе из Дражиног окружења, а не комунисте.

 

Бројне фактографске грешке су последица чињенице што су консултанти лаици за историју Другог светског рата и то се овим покушајем окретања на хумор и сатиру не може маскирати. Прецизније речено, њихов и Бајићев лаицизам је навелико предмет пошалица на Интернету.

 

Занимљива је фраза “нема поузданих података“, коју стално понављају. Истина је да они немају поуздане податке, јер тешко да су уопште завирили у неки архив. До “историјски вероватног“, тј. до нагађања, долазе из незнања, али тако да ипак не дирају основне постулате комунистичке пропаганде: нема сарадње између Немаца и комуниста која карактерише цели овај период, покољи се приписују само четницима, а Немци стрељају само комунисте, због “отпора“ упркос “високој цени борбе за слободу“.

 

Комунисти и борба за слободу? Зар њима циљ није био власт за себе, а за народ ропство, тј. укидање свих грађанских слобода и људских права које се могу укинути?

 

На страну коте и статистике, Бајићеви консултанти су промашили главну мету: “добри момци“ били су припадници регуларне Југословенске војске, а не комунисти. Они су били “лоши момци“. Сем, наравно, у њиховој интерпретацији. А Павловић и Марковић се, очигледно, и даље држе те њихове интерпретације.

 

Да ли су они комунисти?

 

Не знам. Оно што је несумњиво, то је да спроводе комунистичку пропаганду.

 

Која је то „нова перспектива“ у серији, кад четници и даље пију, кољу, силују, отимају… док су комунисти фини? Серија није сатанизовала комунисте, то свакако, али јесте четнике.

 

Какво раздвајање идеологијама, чему множина? Реч је о једној – тоталитарној комунистичкој идеологији, која је раздвојила своје следбенике од народа. Та прича о подели на комунисте и четнике већ у наслову садржи трик, јер је један на један, тј. пола-пола (подела имплицира „пола дела“). Исправно би било рећи: подела на комунисте на једној и на радикале, демократе, земљораднике, социјалисте, републиканце, итд, затим државне установе, цркву, нестраначка удружења, итд, на другој страни. Или: подела на партизане и државну војску, коју су подржавале политичке странке и нестраначка удружења. Још боље: подела на комунисте и 99,9 посто народа. А најтачније: у оваквим случајевима се не употребаљав термин „подела“.

 

Зато је далеко од истине тврдња да је просечна српска породица имала по једног члана у редовима комуниста и регуларне војске. Број таквих породица мерио се промилима.

 

Типична српска породица први пут види авион 7. априла 1941, када Србија има девет фабрика авиона и на десетине аеродрома, од којих је најближи Планиници на свега 17 километара ваздушном линијим? Не, то није типична српска породица, нити је Србија била тако заостала – напротив, била је средње развијена европска земља.

 

 

http://www.pogledi.rs/samardzic-odgovor-pavlovicu-i-markovicu/

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****

 

Ekskluzivno - Radoš Bajić: Ideolozi bi da sravne Goru / "Novosti" January 18, 2014

Novosti
Predrag Vasiljević
18. januar 2014.

Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv.

POSLE deset epizoda serije „Ravna gora“, koje su samo prvi deo najavljene ratne trilogije „1941-1944 [1945.]“, autor Radoš Bajić ekskluzivno za „Novosti“ odgovara na najvažnije kritike i kontroverze koje su pratile njeno emitovanje.

Koliko li ste sa ove distance zadovoljni onim što ste uradili?

- Snimiti „Ravnu goru“ u okolnostima kakve smo imali ravno je podvigu. Ipak, samo delimično sam zadovoljan. Realizovati projekat koji odslikava epohu, na lokacijama u celoj Srbiji, sa tolikim brojem učesnika, sa ogromnim troškovima i veoma skromnim budžetom, bez ikakve podrške države, uprkos činjenici da smo tretirali temu od prvorazrednog nacionalnog značaja - to je čudo koje se samo jednom u životu događa. Kada se glave malo ohlade - to će biti jasno i onima koji napadaju „Ravnu goru“. Inače, autorski i profesionalno stojim iza svakog kadra, iza svake scene i sekvence - i ne pozivam se ni na kakav alibi. Naprotiv, veoma sam ponosan na „Ravnu goru“.

Koji je, po vašem mišljenju, umetnički, a koji društveni značaj serije?

- Serija „Ravna gora“ je civilizacijski iskorak srpskog društva. Posle 70 godina jednoumlja slodobno smo progovorili o jednom od najdramatičnijih razdoblja u novijoj istoriji srpskog naroda. Neki su mislili da još nije vreme - zaboravljajući koliko je prošlo decenija otkako se Vili Brant poklonio žrtvama Holokausta, ili - kad je pao Berlinski zid. Objektivno - ogromni društveni značaj je nadvladao umetnički u percepciji „Ravne gore“. Zbog ideoloških raskola koji razaraju srpsko nacionalno biće serija je dočekana na nož - i umetnički aspekt serije je žrtvovan. Pri čemu su ideološki protivnici ostali nepovređeni, a najdeblji kraj je izvukao autor, to jest ja. Objektivno, veliki broj onih koji su analizirali umetnički i kreativni aspekt, činio je to sa snažnim ideološkim predznacima i zamerkama.

 

Suštinska ideja serije bila je - istinom do pomirenja. Ali, čini se da porukama nisu zadovoljeni ni „komunisti“ ni „četnici“?

 

- Može se reći da sam kao autor prošao kroz svojevrsnog „toplog zeca“, o čemu sam već govorio. I jedni i drugi su me složno napadali - što mi je potvrda da sam napravio upravo ono što sam želeo, da nisam služio ni jednoj ni drugoj dogmi - već sam sledio put istine i verodostojnosti.

 

Jedni vas optužuju za rehabilitaciju ravnogoraca, a drugi za komunističku propagandu...

 

- Sa različitih ideoloških pozicija veliku halabuku su pravili zanemarljivi ostaci komunističke dogme i agresivne kvazipatriote sa primitivnim nacionalističkim predznakom. Ako su vrednosni sistemi jedne i druge družine danas merodavni u Srbiji - teško nama i teško Srbiji.

 

Zamera vam se da niste do kraja poštovali istorijske istine - Krcun se pojavljuje sa Titom u Zemunu, a tada je, navodno, bio u Užicu, Koča dočekuje Broza iako je u aprilu već isključen iz partije...

 

- „Ravna gora“ je umetnička, igrana, autorska serija koja je inspirisana događajima za koje je istorijski potvrđeno da su se dogodili, ili je verovatno da su se mogli dogoditi. To nije pozivanje na gole autorske slobode, to je uobičajen postupak u kreativnoj umetničkoj formi. Da je „Ravna gora“ dokumentarna, naučna, istorijska serija koja isleđuje tačnost svih relevantnih istorijskih podataka - to ne bilo moguće. Dakle, oni koji su mi to zamerali mešali su babe i žabe. Nekima, poput izvesnog hobi istoričara Samardžića iz Brusa, to je bio povod da organizuje antikampanju protiv „Ravne gore“. Kao i da koristoljubivo sebe promoviše u ozbiljnog istoričara. Inače, čovek je po struci ekonomista.

 

Najčešća kritika koja se mogla čuti je da je serija spora i bez dovoljno gledljive dinamike?

 

- Ta teza se kao duh iz boce iskrala iz jednog od više formiranih štabova za rušenje i blaćenje „Ravne gore“. Pospešena snažnom internet-kampanjom - ona je, moram priznati, ušla u širu upotrebu. Svi koji su morali nešto da zamere „Ravnoj gori“, pošto nisu imali šta drugo - jer je produkcija vrhunska, glumačka podela sjajna, kamera briljantna, kostim, maska, scenografija - odlični, jer je režija stabina i čvrsta sa jakim autorskim pečatom - posezali za opštom prozaičnom i neutemeljnom tvrdnjom: „Sporo je“.

 

Ali, u kojoj funkciji je bio taj usporeni ritam serije?

 

- To je pitanje autorskog viđenja. Podjednako smešno je da kritikujemo, na primer, Van Goga - zbog toga što na njegovim platnima preovladava žuta boja. To je zbog toga što on kao autor to tako oseća. Nema sporo-brzo, postoji samo dobro ili lose.

 

 



Čemu služe duge scene pejzaža ili detalji koji su, prema kritikama, razvlačili dinamiku - komunista sa pticom u kavezu ili traženje kokošjih jaja po tavanu...

- U „Ravnu goru“ sam uložio pet godina života i rada i svaki kadar u seriji sam odsanjao i znam ga napamet. Uz neverovatnu malicioznost jednog dela mojih „kritičara“ - zapanjen sam opijenošću jednog broja Srba diletantskom fatamorganom - da sve znaju, da su stručnjaci za sve, da znaju kako se pišu dijalozi, da znaju kako se „razvlači dinamika“. Moram da priznam da stručna i profesionalna scenarističko-dramska praksa ne poznaje taj termin. To je smešno. Mislim da je to lepo objasnio professor Janković u panelu u „Novostima“.

Zašto se Draža Mihailović pojavljuje tek u četvrtoj epizodi, kad je centralni motiv serije njegova lična drama i razlozi zbog kojih je podigao ustanak i poveo ljude na Ravnu goru?

- To je odlično pitanje. Prvo, uvod ili ekspozicija za književno delo od tri toma nije isti kao za knjigu od 300 strana. Kada sam počeo da pišem scenario za „Ravnu goru“, po formi to je trilogija koja je predviđena da traje između 50 i 60 epizoda. Zbog toga je objektivno ekspozicija „Ravne gore“ nešto duža. Uz činjenicu da smo prikazali samo 10 epizoda od planiranih 15 za prvi ciklus - ima mesta ovoj zamerci.

Zbog čega Draža nije u središtu radnje kao motorna snaga projekta?

- U uvođenju lika pukovnika Mihajlovića zastupao sam tezu da on tada, 1941, nije bio mitska ličnost, kako ga mi doživljavamo danas - već jedan od mnoštva oficira Jugoslovnske vojske. Dakle, uveo sam ga lagano - bez agresivnosti i anticipiranog značaja, kao normalnog čoveka i patriotu, kakvih je bilo na hiljade. Tek kasnije, njegova sudbina i ličnost koja će tako snažno biti ugrađena u kolektivno pamćenje srpskog naroda - u seriji dobija svoj puni zamah.

Tita uvodite u Beograd, bez objašnjenja situacije iz koje dolazi? Kao da nedostaje odgovor - zašto stiže baš u Srbiju, a ne diže ustanak u NDH, recimo, u Splitu ili Osijeku...

- Vidim da se citiraju Titove reči iz serije, kad odgovara da Zagreb nije bombardovan: „Tam nije razbijena ni šalica kave...“ Mnogo sam vremena posvetio tačnom pozicioniranju Titovog lika. Svi se slažu da je moj Tito - nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv. Treba imati u vidu da se serija zavrišla sa dve trećine dramske radnje. Dakle, ovo je bila „Ravna gora“ bez trećeg čina - u kojem se, pored ostalih sudbina, Titov lik i uloga prioritetno razvijaju upravo vezano za teze koje su sadržane u vašem pitanju.

DOGOVORIĆEMO SE O NASTAVKU SERIJE

JESU li istinite spekulacije da su vam iz RTS već javili da nema novca za nastavak projekta?

- Ja sam autor „Babe“, najgledanije TV serije i najgledanijeg programa ikada u Srbiji. „Ravna gora“ je ubedljivo najgledanija TV serija u periodu njenog prikazivanja u Srbiji - sa preko 2.300.000 gledalaca. Nagledanija je i u BiH, to jest u RS. U RTS sede ljudi koji umeju da cene važnost i značaj ovakvih rezultata. Para nema, ali se kao najbolji partneri dogovaramo kako da obezbedimo sredstva za nastavak.

I, za kada je planiran nastavak snimanja?

- To treba pitati gospođu Branku Otašević. Ona je jedini referentni TV kritičar, mada u penziji - koja me je odmah, posle druge epizode, tabloidno izgrdila za sporost, zatim je u panelu „Novosti“ rekla da sam loš scenarista, pa je u svom kritičkom osvrtu u „Politici“ dala preporuku RTS „da ne veruje da bi nastavak ‘Ravne gore’ interesovao TV gledaoce“. A onda je, gle čuda, u istom tabloidu zavapila kako se snimanje „Ravne gore“ mora nastaviti.


POHVALE DELIM, KRITIKE PRIHVATAM SAM

ZAŠTO ste se sami latili i scenarija, i dramaturgije, i dijaloga, i režije? Neki misle da ste se precenili?

- „Ravna gora“ je autorska serija. Pokazao sam da sam i kadar i hrabar da se uhvatim ukoštac sa ovako važnom i osetljivom temom. Treba bolje pogledati odjavnu špicu „Ravne gore“ i videti da takve zamerke ne stoje, i koliko sjajnih i značajnih saradnike sam imao za svaki od navedenih segmenata. S tim, što pohvale delim sa svima - a kritike prihvatam sam.

HRVATI SE LjUTE ZBOG ISTINE

IMALI ste žestoke napade iz Hrvatske, a najviše su zamerili što ste ih kroz lik Vlatka Mačeka optužili za izdaju Jugoslavije?

- Eto vidite - makar neke koristi od „Ravne gore“. Čast mi je što sam prvi na ekrane nacionalne televizije izveo Dražu, za šta je pre mene zaslužniji pokojni Saša Tijanić. Ali sam, takođe, zadovoljan - što sam nedvosmisleno rekao da su Hrvati uvek kad su mogli razgrađivali Jugoslaviju. Ne vidim zbog čega se ljute - kad i oni znaju da je to istina. Međutim, apsurdno zvuči kad kažem - da je objektivnije i profesionalno rasterećeno o stručnim i umetničkim aspektima serije pisala hrvatska štampa - nego što su činili pojednici iz srpskih medija. Ovde se uspeh teško prašta.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473907-Rados-Bajic-Ideolozi-bi-da-sravne-Goru

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

VIDEO! Deseta [poslednja] epizoda - "RAVNA GORA" "Ravna Gora" / January 12, 2014 / "RTS - Radio-Televizija Srbije"

RTS - Radio-Televizija Srbije
January 12, 2014

 

 

Published on You Tube by "Serbia Online 2"

Published on January 12, 2014

RAVNA GORA -  DESETA [poslednja] EPIZODA - "RAVNA GORA"

Published on Jan 12, 2014

Ravna Gora Ep.10 - Ravna Gora

"U nedelju, 12. januara, emitovana poslednja epizoda TV serije "Ravna gora", prvog ciklusa velike dramske trilogije "1941-1945", autora Radoša Bajića. Serija koja je od samog početka, već prvom epizodom privukla pažnju gledalaca i kritike, nedeljama je u žiži interesovanja i tema je mnogih polemika.

"Osim što nas je, nakon 70 godina podsetila na zbivanja u Srbiji s proleća 1941. godine, serija je svakako otvorila i mnoga do sada malo poznata poglavlja srpske istorije.

"U desetoj epizodi "Ravne gore", čija se radnja odvija sredinom meseca maja 1941. godine, Stanoja Taralića zatičemo u nemačkom zatvoru u Ljigu. I dok streljački vod pred njegovim očima kosi dvojicu osuđenika, žandarmerijski kapetan ulazi u zatvorsku ćeliju i držeći spisak u rukama, čita upravo njegovo ime.

"A u selu Struganik, u rodnoj kući vojvode Živojina Mišića, njegov sin Aca Mišić dočekuje svog starog ratnog druga, pukovnika Dragoljuba Mihailovića.

Čeka se konačna odluka: hoće li se major Mišić pridružiti Draži i Brzom odredu."

http://youtu.be/z7QneFHc1c8



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****
 

,,Почеци гериле и оружане борбе у окупираној Србији,, и ,,Ратни дневник поручника Милоја Лазаревића, команданта Невесињске бригаде,, - ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ КЊИГА у среду, 22. јануара 2014. године

  

 

ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ КЊИГА

 

,,Почеци гериле и оружане борбе у окупираној Србији,, и ,,Ратни дневник поручника Милоја Лазаревића, команданта Невесињске бригаде,,

 

 

Aутора истраживача и публицисте

Бранка М. Јевтића из Будве у Црној Гори.

Промоција ће бити одржана у среду, 22. јануара 2014. године, од 18 часова у свечаној сали Канцеларије Владе Републике Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, у Васиној улици, број 20.

Организатори су Српски либерални савет и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета.

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****