"Нажалост њихова надања била су изневерена" - На данашњи дан, 20. октобра 1944.године у незадрживом наступању јединице Црвене армије ослободиле су Београд од нацистичког окупатора

Foto preuzeta sa sajta www.srbin.info/

 

СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ УЗУН-МИРКОВА 3А ТЕЛ: 062 120 90 36 11 000 БЕОГРАД

Дан изневерених надања

На данашњи дан, 20.октобра 1944.године у незадрживом наступању јединице Црвене армије ослободиле су Београд од нацистичког окупатора. Био је то дан који су са одушевљењем дочекали Београђани. Исти они који су се 27.марта храбро успротивили Хитлеру и измешу пакта и рата изабрали „рат“.

Нажалост њихова надања била су изневерена. Иза совјетских тенкова град су окупирале ОЗН-а и КНОЈ, ослобађајучи грађане од имовине, достојанства а често и живота. Све што није било по вољи нових властодржаца било је слободно за „одстрел“ а десетинама хиљада убијених у „дивљим чишћењима“ ни данас се не зна гроб.

Нацизам и комунизам нису ни исти ни једнаки. Али оба представљају тоталитарне системе неспојиве са вишестраначком парламентарном демократијом и тршишном економијом. Европа је то већ сагледала и „Прашком декларацијом“ и одлукама Савета Европе обавезала државе да истраже злочине почињене у име комунистичке идеологије и сачувају сећање на њихове жртве.

Србија, којом и данас владају „деца комунизма“ не чини ништа да се та тамна страна наше прошлости истражи, изучи и обележи. У нашем интересу и интересу наше деце. А сутра када нам по „бриселском диктату“ у том правцу буде постављен неки услов опет ће наша власт, као веран слуга, усвајати резолуције и прихватати одговорност и за нешто за шта нисмо криви, понижавајући себе и српски народ.

Крајње је време да се држава одреди према „комунистичком наслеђу“ и дистанцира од онога што у њему представља супротност слободи и демократији а посебно од злочина почињених у име „класне борбе“. Док држава не учини шта јој је дужност и обавеза Српски либерални савет ће наставити да подсећа јавност на погубне последице власти једне партије и једног човека.


СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
20.октобра 2013


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****
 

Снимци 1944 - Дан ослобођења Београда / "PTC - Radio-Televizija Srbije" October 20, 2013

PTC
Radio-Televizija Srbije
October 20, 2013

Председник Србије Томислав Николић положио венац на спомен гробљу ослободиоцима Београда поводом 69 година од ослобађања главног града у Другом светском рату.

Навршава се 69 година од ослобођења Београда у Другом светском рату. На Спомен-гробљу ослободиоцима Београда венац је положио председник Србије Томислав Николић, а венце ће положити и премијер Ивица Дачић, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и Града Београда.

Николић је венац положио уз највише државе и војне почасти и интонирање химне "Боже правде".

Председник се, такође, уписао у књигу Спомен-гробља ослободиоцима Београда. "Да није било вас, у Србији се не би рађала деца, а рађају се честита и поносна деца Србије, која вас никад неће заборавити. Заувек хвала", написао је председник Николић.

Он је венац положио и на споменик припадницима Црвене армије који су учествовали у ослобађању Београда на којем је писало "храбрим руским саборцима".

Након вишедневних крвавих и тешких борби, припадници Народноослободилачке војске Југославије, помогнути својим совјетским савезницима, ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије.

Тиме су окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео штету изузетно великог обима. Битка за ослобођење Београда, у којој је погинуло 20.000 људи, једна је од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.

За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ-а имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Око 80.000 припадника југословенске и совјетске армије водило је тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе "Шумадија", којом је командовао генерал Ханс Фелбер. Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе "Е" немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ-а, већина њих (2.092) у заједничкој гробници. Совјетски генерал Жданов и маршал Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, погинули су 20. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу, приликом доласка на прославу годишњице ослобођења.

Снимци ослобођења Београда

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1422724/%D0%94%D0%B0%D0%BD+%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

УЗ ПОМОЋ РУСА ПРОТЕРАЛИ НЕМАЧКОГ ОКУПАТОРА: 69 година од ослобођења Београда [October 20, 1944 - 2013] / "СРБИН.ИНФО" October 20, 2013

СРБИН.ИНФО
October 20, 2013

Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске Црвене армије на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944.године.

 

 Операција ослобађање Београда започела је 12. октобра и трајала је до 20. октобра 1944. године, када је Београд ослобођен након четворогодишње окупације током које је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.

До 14. октобра јединице НОВЈ-а доспеле су до обода Београда, односно до Жаркова и Чукарице, а током ноћи 13. на 14. октобар запоседнута је Авала, док је током послеподнева 14. октобра уследио заједнички напад јединица НОВЈ и Црвене армије на град из више праваца односно четири колоне.

Прва колона била је линијом Булевар Краља Александра с циљем да се дође до Душанове улице, друга колона ишла је од Бањице преко Дедиња на Крунску улицу, трећа од Топчидера на улицу Краља Милана, и четврта линијом од Чукарице пут Савског пристаништа.

И поред тога Немци су пружали “жилав” отпор, а током првог дана и ноћи завршне фазе операције запоседнута је Бањица, Дедиње и Топчидер и јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара.

Са друге стране, ослобођена је Дунав станица, док су Немци жестоко бранили блок службених зграда у Немањиној и око Старог Двора.

До вечери 16. октобра ослободиоци су пристигли до зграде Народног позоришта, које је заузето сутрадан.

 

Све до 18. октобра смењивали су се напади и контранапади, а најжешће борбе водиле су се код железничког моста и код хотела “Москва” на Теразијама.

 

“Жилав” отпор јединице нацистичке Немачке пружале су на Чукарици и близу оближње Шећеране, због повлачења преко Саве.

 

Немци су на тим местима били подржани артиљеријом утврђеном на Ади Циганлији и на Бежанијској коси.

 

Још 19. октобра увече, ослобођење Београда симболично је обележено, јер је партизан Миладин Петровић на палати “Албанија” на Теразијама, тада највишој згради у граду, развио југословенску тробојку с петокраком.

 

Истог дана заузете су поред палате “Албанија” и хотел “Москва” и главна Железничка станица.

 

Остаци немачких јединица концентрисаних на простору Калемегдана и око Савског моста, повукли су се преко Саве током ноћи 19. на 20. октобар, а исте ноћи око два сата ујутру ослободиоци су заузели и Калемегдан.

 

Мостобран на левој обали Саве оформљен је током преподнева 20. октобра пошто је Савски мост запоседнут око осам сати тог јутра, док је Земун ослобођен 22. октобра, а остаци немачких јединица су одступили пут Руме.

 

Спомен гробље ослободиоцима Београда код Новог гробља свечано је отворено 20. октобра 1954. на десетогодишњицу ослобођења.

 

На натпису на спомен гробљу стоји да су за ослобођење Београда дали своје животе 2.944 борца Народно-ослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, као и да на том гробљу почива 1.386 бораца НОВЈ и 711 бораца Црвене армије.

 

Приликом 10 година обележавања ослобођења Београда званично је објављено да су немачке снаге тада имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.

 

 

Трагичан крај советских ослободиоца

Совјетски генерал Жданов и маршал Сергеј Бирјузов, који је руководио совјетским фронтом у оквиру чијих операција је била и Београдска, погинули су 19. октобра 1964. када је њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу 20. годишњице ослобођења Београда.

 

На месту трагедије на Авали подигнуто је спомен обележје.

 

 

http://srbin.info/2013/10/uz-pomoc-rusa-proterali-nemackog-okupatora-69-godina-od-oslobodenja-beograda/

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

*****



U nedelju [20. oktobra 2013] u Kragujevcu predpremijera prve epizode “Ravna Gora” / "Blic Online" October 18, 2013

Blic Online
Tanjug
18. 10. 2013.
October 18, 2013

Prva epizoda dramske trilogije “Ravna Gora” Radoša Bajića biće predpremijerno prikazana u nedelju 20. oktobra u bioskopu “Sinepleks” u Kragujevcu, najavila je Informativna služba gradske uprava Kragujevca.

 

U prvoj epizodi serije koja nosi naziv “Napad”, u središtu događaja su sudbonosni trenuci neposredno pred agresiju Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine.

 

 

Imajući u vidu nemerljiv doprinos Šumadije i grada Kragujevca u realizaciji ovog projekta koji je istorijski utemeljen i na drugačiji način odslikava dramatični period u Srbiji u 1941. godini, producenti su odlučili da predpremijeru prve epizode prikažu u Kragujevcu u okviru oktobarskih svečanosti.

 

 

 

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/413613/U-nedelju-u-Kragujevcu-predpremijera-prve-epizode-R

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****



Zvanično utvrđen datum smrti, nastavlja se rehabilitacija Draže Mihailovića / "Blic Online" October 15, 2013

Blic Online
Tanjug
October 15, 2013

Novo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je kao datum smrti komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića utvrđen 17. jul 1946. godine, postalo je pravosnažno i uskoro se očekuje nastavak postupka za njegovu rehabilitaciju.

Mihailović na posleratnom suđenju

 

Sud je preinačio  rešenje iz oktobra 2012. godine, kojim je Mihailovića proglasio mrtvim, sa datumom smrti 31. jul 1946. godine, rekla je Tanjugu jedan od punomoćnika podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Aleksandra Anrić.

 

Prema svim prikupljenim dokazima, sud je utvrdio da je Mihailović streljan 17. jula 1946. godine, i pošto se niko nije žalio na tu odluku ona je postala pravosnažna, dodala je Andrić.

 

Ona je navela da je od Višeg suda u Beogradu već zatraženo da zakaže nastavak postupka za rehabilitaciju Mihailovića, koji je prekinut 22. februara jer se čekalo pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti.

 

Prvo rešenje o datumu smrti osporili su žalbama podnosioci zahteva za rehabilitaciju, pa je po nalogu više sudške instance Prvi osnovni sud dopunio postupak za utvrđivanje smrti i kao novi datum utvrdio 17. jul 1946. godine.

 

Zahtevom za rehabilitaciju Mihailovića traži se od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.

 

Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, prof. međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

 

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

 

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/412811/Zvanicno-utvrdjen-datum-smrti-nastavlja-se-rehabilitacija-Draze-Mihailovica

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

Osvetljavamo mračne godine Srbije - Srđan Cvetković / "Novosti" October 13, 2013

Novosti
Marko Lopušina
October 13, 2013

Istorijski muzej Srbije prvi put prikazuje originalna dokumenta političke policije u našoj zemlji. Srđan Cvetković: Otkrivamo metode likvidacija, knjige streljanih, snimke dželata sa Golog otoka...

Srđan Cvetković / Foto M. AnĐela

 

Posle deset godina naučnih istraživanja i tri godine priprema, dr Srđan Cvetković, istoričar Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, okončao je multimedijalni projekat "U ime naroda", kojim želi javnosti da predstavi skrivanu mračnu stranu naše istorije.

 

Reč je o izložbi na kojoj će Istorijski muzej Srbije i dr Cvetković kao autor prvi put javnosti da predoče kako su izgledale kancelarije Ozne i Udbe, kaznionice za političke osuđenike, mnoga dokumenta i fotografije, audio i video zapise o komunističkoj represiji u našoj zemlji od 1944. do 1953. godine.

 

- Došlo je vreme da se suočimo sa istinom i da otkrijemo sve oblike terora revolucionarnih vlasti, uspostavljenih posle Drugog svetskog rata, nad stvarnim ili izmišljenim protivnicima državnog poretka. Na izložbi, koja je zamišljena kao kuća terora sa četiri velike sobe, biće izloženi artefakti koji prikazuju montirana suđenja, načine mučenja osumnjičenih i zatvorenih, lažirana glasanja, zabrane opozicionih novina, logore za političke neistomišljenike, metode likvidacija, prinudne kolektivizacije i otkup, kao i fotografije i imena desetina hiljada ljudi ubijenih od komunističkog režima u prvim posleratnim godinama - najavljuje dr Cvetković.

 

U ovoj multimedijalnoj naučnoj predstavi i sami posetioci će učestvovati tako što će dobiti gumene glasačke kuglice sa grbom FNRJ i glasati u jednu od tri kutije, pa makar i u "ćoravu", čime će kupiti ulaznicu za izložbu posle čega će ući u zatvor i druge odaje. Na putu do biračkog mesta publika će proći kroz "ulicu" političke propagande, govora mržnje i ideologije terora, koji vodi do policijskih islednika i dželata.

 

- Namera je da ljudi u 21. veku osete atmosferu represije koja je sprovođena prvo kao imitacija staljinizma, a potom kao totalitarizam na Titov način. Posetici će da ulaze u kancelarije inspektora Ozne i Udbe, kao i u ćelije Draže Mihailovića, Dragoljuba Jovanovića ili Borislava Pekića, kako bi osetili svu težinu političkog zatočeništva u tom vremenu. Ćelije su bile tesne, vlažne, hladne, bez kreveta, pa se spavalo na slami i podu, a osuđenici su često prebijani - objašnjava autor ovog projekta.

 

Prvi put se javnosti pokazuju Knjige streljanih i svedočanstva žrtava pred smrt. Mladi fudbaler Savo Popović iz Obrenovca ispisao je svoje poslednje poruke majci na jastučnici i donjem vešu. Javnost će videti naredbe Udbe o likvidacijama nedužnih ljudi i emigranata, ali i o zabrani sahranjivanja političkih osuđenika. Pokazaće se 50 eksluzivnih snimaka sa Golog otoka sa licima robijaša, ali i njihovih čuvara. Prvi put se objavljuje i lista od 16.500 zatočenika ove kaznionice. Maketom će biti dočarana zloglasna Petrova rupa, u kojoj su mučeni ibeovci. Vodič kroz ovaj deo postavke biće bivši logoraš Vlado Bobinac, koji je robijao tri godine.

 

- Poslednja scena prikazuje obavezni otkup i likvidaciju seljaka koji nisu mogli državi da isporuče žito i meso ili su se opirali kolektivizaciji. Kroz zatvore je prošlo na desetine hiljada seljaka. U Smederevu, Bežaniji i Dolovu su ljudi ubijani, a u Cazinu i drugim mestima seljaci su ustali na ustanak. Bilo je to u vreme gladne 1950. godine - kaže dr Cvetković.

 

 

U posebno dizajniranoj "kongresnoj sali" tokom izložbe biće prikazivani nekada zabranjeni igrani filmovi, dokumentarni program, ali i držana predavanja i tribine o političkoj represiji.

 

Predviđeno je da na izložbi gostuju delegacije iz Slovenije, Poljske, Mađarske i drugih zemlja koje će predstaviti svoja iskustva iz tog mračnog vremena.

 

Ovo je prva izložba koja otkriva najmračnije godine srpske novije istorije. Kako kaže naš sagovornik, cilj postavke je da se afirmišu istina i sloboda i da se mlađe generacije upoznaju sa istorijskim činjenicama.

MRAK TOTALITARIZMA

IZLOŽBA "U ime naroda" biće postavljena u zdanju Istorijskog muzeja Srbije, koje je nekada bila zgrada Ozne, Agitpropa i CK KPJ. Na otvaranju izložbe čitava zgrada i trg Nikole Pašića biće prekriveni tamom koja će dočarati atmosferu posleratnog terora.


GROBNICE

 

Dr Srđan Cvetković je autor obimne knjige "Između srpa i čekića" o metodima političke represije u Srbiji od 1944. do 1985. godine. Za svoju izložbu koristi dokumenta tajnih službi Jugoslavije, ali i istorijsku građu Slovenije, Hrvatske, BiH, Mađarske i Rusije.

 

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:458560-Srdjan-Cvetkovic-Osvetljavamo-mracne-godine-Srbije

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

 

Belgrade: Memorial service for World War II victims / "In Serbia Independent News" October 5, 2013

"inSerbia.info"
October 5, 2013

BELGRADE – A service in commemoration of tens of thousands of victims who were brutally executed near Belgrade during World War II was held at the memorial park in the Belgrade suburb of Jajinci on Saturday [October 5, 2013].

Jajinci memorial

 

The commemorative ceremony was held with full military and state honors and an art program titled ‘Sermon on Life and Death’.

Addressing the gathering, Serbian President Tomislav Nikolic said that “we need to forgive to go on, but we never should forget.”

“We owe it our own and other victims, to Serbs, Jews, Roma, and all others, to preserve the memory of their suffering as an eternal flame,” Nikolic said.

Ljubomir Zecevic, surviving prisoner of a Nazi concentration camp in the Belgrade neighborhood of Banjica, said that Jajinci has always been and will continue to be an invaluable history classroom that keeps us abreast of the truth about the atrocities committed by the occupying forces in Serbia during the war.

He said the victims of the Jajinci camp were both men and women, young and old, the bravest of the brave, who resisted the enemy with weapons, sabotage and civil disobedience.

Zecevic pointed out that among those killed were also 120 innocent children.

The ceremony was attended by Serbian parliament Speaker Nebojsa Stefanovic, Chief of Staff of the Serbian Armed Forces, Lt. Gen. Ljubisa Dikovic, Defense Minister Nebojsa Rodic, and diplomatic and military and diplomatic representatives from over 40 countries.

The ceremony was also attended by representatives of the Roma National Minority Council, war veterans, surviving prisoners of Nazi-occupied Europe death camps, descendants of the victims, representatives of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and of a number of other institutions of culture, science, education and arts, and students of Belgrade primary and secondary schools.

“United, we will not give away the inalienable” – Nikolic

Nikolic said Saturday that Serbia will not allow an inalienable part of the country to be snatched away from it, and the goal will be easier to achieve if the Serbs in Kosovo-Metohija (KiM) take part in the upcoming local elections to ensure the legality and legitimacy of their institutions before the international community.

“United in order to survive, Serbia will not allow anyone to snatch any of its inalienable parts away from it. Serbia is not powerful enough to wage wars, but is smart enough to negotiate,” Nikolic said in a speech he delivered at a memorial service held for tens of thousands of people who were executed at a site near Belgrade by Nazis during World War II.

Addressing the gathering at the memorial park in the Belgrade suburb of Jajinci, the Serbian president called on the KiM Serbs to exercise their right to defend their own interests and turn out and vote a Serb local government in, adding that such a joint struggle for KiM will produce results and make the goal easier to achieve.

“We sent a clear message to the EU that Serbia will rethink its participation in the local elections in Kosovo-Metohija if conditions are not created for regular and democratic elections, and if all Serbs who have the right to vote are not allowed to vote in a free and unimpeded manner,” Nikolic said.

Nikolic said that tens of thousands of innocent victims, mostly Serbs, Jews and Roma, were executed at Jajinci as part of the implementation of the Final Solution plan to annihilate one people in Nazi-occupied Europe to create space for colonization by another people.

The execution site, in the Balkans second in size only to the Jasenovac concentration camp, is the right place to ask how only a few decades ago anyone could have thought that it was possible to accomplish a noble goal, or achieve personal happiness, by committing crimes of any kind, Nikolic said.

“We owe it our own and other victims, to Serbs, Jews, Roma, and all others, to preserve the memory of their suffering as an eternal flame,” Nikolic said.



http://inserbia.info/news/2013/10/belgrade-memorial-service-for-world-war-ii-victims/



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****



Генерал Милан Недић – издајник, или пророк српског страдања? / Александар Недић / "Српски културни клуб" October 12, 2013

Српски културни клуб
Александар Недић
October 12, 2013

Просуђивање о властитој историји у српском народу је препуно предрасуда. Сви се сматрају позвани да коментаришу, хвале или осуђују а да при том нису уложили ни најмањи напор да се упознају са чињеницама о догађајима или личностима о којима доносе закључке. Мој деда-стриц Милан Недић једна је од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао је најзад свој живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године.

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се деценијама махало као крунским доказом његовог германофилства и издаје „још пре рата“.

Покушаћу, износећи оргинални текст Реферата (сачињен на основу преписа из елабората Комисије за утврђивање злочина окупатора и његових сарадника) да јавности укажем како је његов садржај бројним интерпретацијама искривљен и фалсификован. Препустићу да то читаоци сами утврде.

Пре тога бих напоменуо да лично, уз сво поштовање према претку, не делим све његове политичке ставове и не слажем се са његовим политичким проценама. Лично сам поштовалац генерала Михаиловића и сматрам да је генерал Михаиловић артикулисао жеље већег дела српског народа опредељујући се за наставак борбе и ослонац на савезнике Велику Британију – САД-Русију, правилно процењујући да ће Немачка изгубити рат јер су њени циљеви злочиначки и да је за Србе питање части и опстанка остати на страни демократије која мора победити. Али истовремено имам разумевања и за оне у Србији, који су под утиском страшних губитака из Првог светског рата, сматрали да је у сукобу велесила место Србији и Србима негде у запећку где би сачекали развој ситуације и избегли погром који га је нажалост задесио.

Концепт реферата од 1. 11. 1940. године

РЕФЕРАТ Њ. В. КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1. НОВЕМБРА 1940. Г.

"Мени је част, да у овим судбоносним данима (тренуцима) по опстанак Наше државе покренем извесна питања и дам потребне сугестије за даље нам и политичко и војно-политичко држање у данашњој ситуацији европској.

"Очигледно је да ми живимо у предвечерје најкрупнијих политичких догађаја за који је везан даљи опстанак наше државе. Сматрам да је последња четврт до дванаестог часа. Ми треба да донесемо прецизне и судбоносне одлуке о путу којим треба да идемо даље. Данашња колебљива политика, која је била до сада отргнута, не може се и не сме у будућности продужити без катастрофалних последица по наш народ. Јер од ових одлука зависи и војничка политика, која, ако не добије сада дефинитивно решење, може се претворити у деморализацију. Јер четрнаест месеци у сталној неизвесности војна снага народна и командног елемента и војника (кадровци и резервисти) на крају је моралне моћи и неће моћи даље да издржи без рђавих последица, и то далекосежних. Стално позивање и отпуштање војника и држање активних војних јединица почело је да буде широко поље за пропаганду комунистичку и других субверзивних елемената, па је морал почео да попушта. Више се не може и не сме говорити о нашој неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: – Хоћемо ли у антикомунистички блок, тј. са Немачком и Италијом или против њих?

"Ако хоћемо са њима, онда морамо напустити дефинитивно, ма какав однос и контакте са Енглеском. Ако хоћемо, напротив, са Енглеском, онда морамо друге мере предузети, које ћу ниже навести.

"Ми не можемо затворити очи или као ној метати главу у песак, а не видети стварност. Око нас се врши очито стратешко опкољавање које ће се у најкраће време свршити са тактичком стегом и нашом срамном капитулацијом.

"Доласком Немаца у Румунију наш утврђени северни и западни фронт изманеврисан је. Али нама неће много користити. Пребацивање немачких моторизованих и оклопних дивизија у Бугарску, а то може да се деси сваког часа, довешће нас са истока у безизлазан положај.

"Држање Бугарске је перфидно и командовано из Немачке. Спуштањем бугарских дивизија на грчко-бугарску границу на фронту Струма – јасно се одаје кооперација са италијанским снагама, које ће покорити Грчку у најкраће време. Грчка нема нити моторизованих јединица, нити ваздухопловства, а копнене снаге су релативно мале. Помоћ Енглеза не може бити ни ефикасна ни спасоносна за Грчку. Догодиће се да ће Италијани узети северну Грчку и избити на Солун, где ће се спојити са Бугарима и довршити наше стратегијско опкољавање. Онда ће нам се командовати да положимо оружје. Ми смо потпуно усамљени. Нико нам озбиљно нити може, нити хоће да помогне.

"Дакле, уколико хоћемо да следимо досадашњу политику, и да се деси горе изложено, ми треба да мобилишемо целу нашу земљу и да пођемо у помоћ Грцима, да са њима спречимо наше стратегијско опкољавање и избијање Италијана на Солун. Шта ће онда бити са нама, ако то учинимо? Одговор је прост. Напашће нас: Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних непријатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

"Да ли је наша војска спремљена тако морално и материјално и бројно да може овој навали да одоли? Одговор даћу на ово усмено.

"Ако нећемо да дођемо у ову и овакву ситуацију, шта треба да радимо да је избегнемо? По мом мишљењу, морамо испитати које су још друге могућности. Јердна од могућности је и закључивање одбрамбеног савеза са Русијом. Русијом оваквом каква је данас, са њеном данашњом политиком, њеним плановима за будућност. Њеним тешким стратешким положајем, Русија је у стратешким кљештима између Јапана и Немачке. Њен је положај још више погоршан доласком Немаца у Румунију где својим обухватним стратешким фронтом обухватају Русе чак до Буковине, за дејство у срце Украјине и Белорусије. Данас Немци имају 100 дивизија прворазредних према Русији од Балтичког до Црног мора. Немачка је војска опробани инструмент ратни, потврђен победама са сјајним врховним вођством. Све ово нема Русија. Њена војска и њено вођство је инфериорније. Поред тога и кад би хтела да нам помогне војнички, далеко је и одвојена је од Балкана. Хоћемо ли да тражимо ту помоћ? На то питање треба да одговори наша дипломација и унутрашња политика наша.

"Уз осовину [4] мислим да још има времена. Ствари и код осовине не иду глатко, зато је велики моменат ако се хоће то решење.

"Немачка је заузела европски континент и неограничени је господар. Са својих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њој, она ће бити дуго и дуго његов господар. Поред тога Немачка је била и биће наш силан сусед. Па је природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добијамо: прво, продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на крају крајева ипак изгубимо извесне делове земље за компензацију суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били непријатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославије највише платити. (подвукао А. Н).

"Према овакоме решењу, ако би га узели, морамо подесити све остало а нарочито, спољну и унутрашњу и војничку политику.

ЗАКЉУЧАК:

"Било коју одлуку да донесемо од ових три, морамо је донети што пре. За мене је важно као министра војске и морнарице, да то знам и да ми се писмено саопшти. Зима иде, људи се више не могу држати под оружјем и без видљивих циљева. Нема моћи да се активирана војска стави под кров. Незадовољство расте и код обвезника и код њихових породица, а тако исто попушта моћ и код подофицира и официра. Из болесног стања и неодговорности какво је данас код нас, може наступити слом и катастрофа војске, доцније и државе. Из овог разлога ово пишем и износим у овим тешким историјским часовима за наш историјски опстанак."

Милан Ђ. Недић

Свака сличност са стањем у коме се наша земља налази последњих година је намерна.


http://www.srpskikulturniklub.com/nedic-prorok-ili-izdajica


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

"THEY WERE ONLY CHILDREN" – Exhibition dedicated to children killed in JASENOVAC [in the Independent State of Croatia] / "In Serbia Independent News" October 12, 2013

"inSerbia.info"
Kurir
October 12, 2013

ZRENJANIN – In the National Museum in Zrenjanin [in Voyvodina, Serbia] on Friday night [Oct. 11, 2013] was opened an exhibition titled “They were only children”, which with words and photographs displays the killing of 19,432 children in the Ustasha concentration camp Jasenovac during World War II in the area of the so-called NDH (Independent State of Croatia – ISC).

The authors of the exhibition are publicist Dragoje Lukic, survivor of the concentration camp Jasenovac, and museum consultant of the Museum of the Victims of Genocide Jovan Mirkovic, who spoke at the opening.

The exhibition, in 45 panels, in three thematic areas, with original documents confirms the mass destruction of children, but also the humane rescue from the killing fields.

Thematic areas are “State of crime in the mirror of facts”, “Jasenovac grave of 19,432 girls and boys” and “Light of humanity in the darkness of evil”.

On the 46th panel is presented a numerical overview of the killed and identified children in the Jasenovac camp from the area of the ISC [Independent State of Croatia], by districts.

Mirkovic said that the suffering and killing of children is only a part of the total number of identified victims in the ISC that has reached the horrific figure of 455,973 men, women and children.
He said that this is 7.25 percent of the estimated number of people in former ISC. Among the victims: 64 percent were Serbs, 17 percent Croats, 7 percent Muslims, 6.3 percent Jews and 2.7 percent Roma.

Acting director of the Museum of the Victims of Genocide, Veljko Djuric Misina, said that he hopes the museum will gather information on the total suffering of the Serbs in the wars of the 20th century.

“This is a difficult exhibition to see, but crimes must not be forgotten so that they could not be repeated,” said Djuric.

The exhibition “They were only children” has been presented 30 times: 15 times in cities in Serbia, 5 in Republika Srpska [in Bosnia], once in Montenegro, and 9 times in cities across Italy.

The exhibition in Zrenjanin will be opened until November 5, 2013.



http://inserbia.info/news/2013/10/they-were-only-children-exhibition-dedicated-to-children-killed-in-jasenovac/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Почеци гериле и оружане борбе у окупираној Србији / Бранко М. Јевтић / October 2013

Почеци гериле и оружане борбе

у окупираној Србији

 

Немачке и италијанске трупе су 6.априла 1941. без објаве рата напале краљевину Југославију. Генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић се по ратном распореду тога дана налазио на положају начелника Оперативног оделења Друге армије у реону Кисељака код Сарајева. Одмах по избијању сукоба Друга армија под комадом генерала Милутина Недића је по ратном плану дислоцирана и заузела је одбрамбене положаје на северној граници према Мађарској. После првих оштрих борби и незадрживог продора немачких трупа било је јасно да је фронт у том сектору неодржив пре свега због масовног дезертерства хрватских официра и војника и деловања Пете колоне. Бројно надмоћнији уз то боље организован и технички опремљен непријатељ брзо је сломио отпор и извршио продор кроз прве одбрамбене линије. Хрватски војници и цивили одушевљено су стали на страну непријатеља, олакшавали његово напредовање разним саботажама и на крају отворено нападали  југословенску краљевску војску. У тако тешкој ситуацији пуковник Михаиловић је окупио преостале војнике Друге армије српске националности у Славонији и Барањи и организовао њихово постепено и безбедно повлачење преко Саве. За неколко дана ова операција је успешно завршена а потом је срушен велики савски мост код Брчког. По наређењу команданта Друге армије генерала Недића пуковник Михаиловић је 13.априла формирао посебан Борбени (Брзи) одред и са њим упућен је у Дервенту ради гушења усташке побуне у том месту. После крвавих и успешних борби против усташа и заузимања Дервенте настављена је акција ослобађања Босанског Брода у коме су власт преузели локални фолксдојчери и усташе. Због пробијања фронта и брзог приближавања немачких трупа одред је принуђен на обуставу операција и одступање у правцу Добоја. Изјутра 15. априла одред је водио огорчене борбе против једне немачке моторизоване колоне. У току послеподневног затишја курир је донео пуковнику Михаиловићу наређење Врховне команде о прекиду непријатељстава и безусловној предаји. За неприхватање капитулације и предаје, писало је у наређењу била предвиђена смртна казна. Тада је пуковник Михаиловић изрекао чувену реченицу ,,Капитулација? Та реч не постоји у нашем војном речнику.” Преживели борци Брзог одреда нису прихватали капитулацију и извршили су повлачење дубље у шуму. Тако је пуковник Михаиловић постао ,,први герилац окупиране Европе” Према сведочењу мајора Мирка Станковића својим окупљеним војницима у Петровом Селу Михаиловић је одржао данас историјски говор:

 

,,Јунаци! Наша влада је као што видимо из овог наређења потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацији не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Енглези су наши савезници. Оваква хетерогена војска каква је била наша, није била способна ни за какву борбу. О томе сам ја говорио и писао, али.... Ово није рат, ово је била забуна. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима.Када наши савезници Енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи. Малена Србија је водила Први и Други балкански и Први свестски рат. Из тих ратова она је изашла као победница. Својим савезницима показала је пуну верност, а српски хероизам задивио је цео свет и показао како се гине за слободу. Ми ћемо се и овога пута борити за своју слободу, за бољу и срећнију Југославију. Живео краљ! Живели наши савезници Енглези!"

У међувремену у групи коју је предводио Михаиловић долазило је до промена. Неки су одлазили, обесхрабрени тешком ситуацијом, а неки се прикључивали као рецимо жандармеријски капетан Милојко Узелац и капетан Петар Дејановић.

 

Михаиловићевој групи се 20.априла придружио Добојски четнички одред војводе Митра Пајовића јачине тридесетак бораца и морнарички подофицир Фрањо Сеничар.

 

Недељу дана касније 27. или 28. априла овој групи непредатих војника прокључио се мајор Миодраг Палошевић са преосталим борцима Првог јуришног (четничког) батаљона регуларне војске. Међу тада придошлим официрима и војницима био је капетан Миленко Рељић, поручник Бождар Илић Дебарац, потпоручник Павле Мешковић, један подофицир и још једанаест војника.

 

Пуковник Михаиловић је 20.априла преименовао свој Брзи одред у Горски. Наредних шест дана Горски одред подељен у шест група извео је неколико успешних диверзија на прузи око Хан Пијеска и водио борбе против усташких и немачких потерних оделења. Једна од већих борбених акција извео је Горски одред 26.априла изненадним и добро планираним нападом на једну немачку колону. Огорчени овим герилским акцијама Немци су покренули већ следећег дана велику потеру. Ценећи насталу ситуацију Михаиловић је донео одлуку о пребацивању Горског одреда преко Дрине у Србију. Преко реке су прешли 29.априла код села Заовине. Одмор у селу Заовине је трајао до 3.маја када је због опасности од немачких потерних оделења из Бајине Баште и Вишеграда донесена одлука о покрету у унутрашњост Србије. У сачуваним немачким извештајима стоји да је потера за 80 одметника безуспешно настављена без губитака и контакта. На Ђурђевдан, 6.маја1941. група је прешла друм Бајина Башта-Ужице и раздвојила се у мање групе са заказаним састанком за десет дана. Правац кретања и одредиште био је сувоборски масив.

 

Прве оружане акције против Немаца у окупираној Србији

 

Пуковник Михаиловић је ради тајности дао строго наређење да се ниуком случају не отвара ватра на окупатора и да треба избегавати сваки контакт са непријатељем. Ради лакшег и безбеднијег кретања одред је подељен у три групе и то овако:

 

Прва група: пуковник Михаиловић са жандармима, официрима и
                          Палошевићевим ,,јуришлијама,,.
                          Јачине око двадесет људи.

 

Друга група: Добојски четници са војводом Митром
                            јачине око тридесет људи

Трећа група: поручник Ратко Мартиновић, поручник Мило Живић
                            ,,Првош,, поручник Зоркић и пет војника,
                            дакле укупно осам људи.

 

За нашу причу занимљива је ова трећа, најмања група која је преко Горњег Милановца и Рудника стигла до манастира Враћевшница. Старешина манастира био је протосинђел Jован Рапајић, тада истакнути љотићевац а касније важна личност Равногорског покрета. Група је ради одмора и исхране свратила у манастир али већ следећег јутра наишла је повећа група Немаца. У последњем тренутку избегли заробљавање али су морали да хитно напусте овај терен. Наставили су кретање преко планине Рудник у правцу села Сврачковци и код села Мајдан на самом путу Горњи Милановац- Рудник примећен је немачки војник који је поправљао свој мотор. Без обзира на наређење о ненападању поручник Ратко Мартиновић није могао одолети па је са војником Николом Вучковићем успешно извео заробљавање немачког војника без испаљеног метка. Док су спроводили заробљеника наишла јер немачка моторизована патрола која је одмах отворила ватру на коју су остали борци са брега жестоко одговорили. Очевици из села Мајдан, Дмитар и Злата Бановић међутим тврде да је прво отворена ватра са брега од наших војника ради заштите Мартиновића и Вучковића који су са немачким заробљеником прелазили преко брисаног простора. Немци су узвратили ватру али у овом пушкарању није било жртава. Немачки војник је касније пуштен. Овај догађај се збио првих дана маја.Током 1942. поручник Ратко Мартиновић је прешао у партизане.

У многим крајевима Србије лутале су мање и веће групе непредатих војника и појединаца који нису желели да положе оружје и оду у немачко заробљеништво. Скривали су се у близини села, хватали везе и очекивали вести о подизању устанка. Ове притајене групе и појединци у почетку нису били повезани ни војнички организовани и тек касније када се проширио глас о пуковнику Михаиловићу и његовој групи приступали су устаничке редове. Понекад су били приморани да прихвате борбу. Тако се на пример 21.априла група непредатих војника и предратних четника сукобила са немачком патролом у атару села Доњи Добрић код Лознице. Том приликом убијен је један немачки официр а двојица тешко рањена. За одмазду Немци су спалили село Доњи Добрић.

Долазак на Равну Гору

Горски одред је за своју прву базу изабрао сувоборски масив, и то висораван позната као Равна Гора. Географски и стратешки гледано терен за прву герилску базу је одлично изабран. У близини ове висоравни налазили су се важнији српски градови а и сама престоница није била далеко. Неприступачан и лако одбрањив терен са једне стране и близина важних комуникација са друге чинили су овај простор идеалним за герилски начин ратовања. До висоравни нису постојали квалитетни путеви па тако непријатељ није мога користити моторизована борбена и транспортна средства што је олакшавало одбрану у случају напада. Управо због слабих комуникација осујећен је брзи продор непријатељских моторизованих колона.

Ставништво равногорских села било је слободарски и ратнички васпитавано,  традиционално наклоњено монархији и спремно за пружање сваке врсте помоћи герилским групама. Сам чин капитулације и брзи слом краљевске војске у Априлском рату и окупација која потом уследила тешко је погађала ове слободарске горштаке. У таквој средини пуковник Михаиловиће је лако обезбедио сигурно уточиште и помоћ у припреми устанка.

О датуму доласка на Равну Гору има неколико верзија, од којих су две најпознатије 8. и 13. мај. Међутим са великом сигурношћу се може тврдити да је пуковник Михаиловић стигао на ову висораван 11.маја 1941. Најпоузданији извор за ову тврдњу је трећи број листа ,,Равна Гора” од 1.маја 1943.у коме је детаљно описан долазак Драже и Горског одреда на Равну Гору. Други важан податак који наводи на овај датум је исказ поручника Боривоја Илића дат у ,,Упитниkу за старешине ЈВуО” И коначно у интервјуу који је Дража дао новинару Милу Васовићу 18.септембра 1942. у Липову наводи се 11.мај.1941. као датум доласка на Равну Гору.

Почетни ратни планови пуковника Михаиловића

Свестан велике војне надмоћи окупатора у људству и наоружању а по правилима герилског облика ратовања пуковник је направио план деловања герилских група у настпајућим данима. Први задатак био је органитовање ,,подземне војске” у Србији која је требала да се постепено и по потребама шири и на просторе под усташком влашћу и  Црну Гору. Друга планирана активност била је организација сталне обуке људства у герлиском начину ратовања, прикупљање оружја и опреме као и стварање база за одлагање хране, санитетског материјала и опреме. Трећа планирана активност је предвиђала сталне мале саботаже и диверзије ради узнемиравања и наношења штете окупатору али и ради одржавања борбене готовости својих трупа. Саботажама окупаторске снаге би морале ради обезбеђења комуникација и објеката али и потера издвајати значајне снаге које су предвиђене за друге фронтове. Оваквим акцијама герлици би значајно допринели очекиваној савезничкој победи.

Свеопшти народни устанак предвиђен је тек када се за тако нешто створе повољни услови а непријатељ није у стању да изврши претеће масовне одмазде над становништвом. Почетак устанка би се извео у тренутку када се савезничке снаге приближе и тако вежу главнину непријатељскох снага за себе, а ослабљени непријатељ више не буде у могућности да изврши одмазде. Спасавање и заштита цивилног сдтановништа био је један од приоритета у Дражиним плановима. Свака акција без обзира на успех после којих би уследила масовна срељања нису одобравана. Немци су запретили да ће за сваког убијеног немачког војника стрељати сто српских цивила. У таквим околностима свака герилска акција морала се пажљиво планирати.

Југословенска влада у Лондону, савезничка команда у Каиру и британска обавештајна служба СОЕ били су у потпуности сагласни са оваквим Михалиовићевим плановима.

Герила и групе за саботажу требале су да испоље активан отпор у циљу узнемиравања непријатеља сталним, мањим диверзјама али да истовремено избегавају велике устаничке акције које би могле изазвати погубне репресалије над незаштићеним српским становништвом.

Немачким нападом на Совјетски Савез дошло је великих промена на терену. Стаљиновим позивом и наређењем Коминтерне комунисти су донели одлуку и хитном подизању општег устанка против Немаца. На тај начин требало је везати за простор Балкана што више немачких војника који су предвиђени за кампању против Совјетског Савеза. Ризик од такве преурањене акције и могуће окупаторске репресије  над  српским становништвом нису много бринули комунисте. Комунистичко руководство је успоставило контакт са пуковником Михаиловићем који их је на свим сусретима одвраћао од преурањеног устанка јер је био убеђен не постоје реални изгледи у успех и из страха од претећих немачких одмазди због таквог чина. Сви напори пуковника Михаиловића били су узалудни а нестрпљиви комунисти нису пристајали на одлагање устанка и одбијање Стаљиновог наређења. Партизански покрет вешто је искористио и злоупотребио слободарска осећања српског народа који је одушевљено кренуо у борбу против окупатора. Тада народ није знао да ће комунисти у исто време покренути револуцију са циљем рушења старог монархистичког уређења и увођењем бољшевичке власти. Започеле су четничко-партизанске устаничке акције махом у Западној Србији са нападима на све веће српске градове. Тако је започео рат на просторима Србије са трагичним последицама за српски народ.

Први четнички одреди

Прве веће борбене групе, одреди, настали су у јуну 1941. Ти тек формирани одреди одмах су упућивани у крајеве где још није било организованих бораца са задатком да тамо формирају нове групе и одреде. Били су то у почетку групе од свега двадесетак бораца.

Ове герилске активности нису могле проћи непримећено од све забринутијих окупаторских власти па су понекад герилци били принуђени да прихвате борбу против немачких потерних оделења. Такав случај се догодио јуна 1941. на Руднику а прве жртве немачке одмазде било је вешање талаца у Пожеги.

Током 1941. формиран је читав низ одреда на целој територији Србије. Одзив војних обвезника је био велик а бројно стање је било условљено реалним потребама на терену. Избијањем свенародног устанка број бораца је значајније увећан. У првим устаничким данима четнички одреди су изводили акције заједно са ноформираним партизанским групама. Било је неколико мешовитих четничко-партизанских одреда са заједничком командом али убрзо је дошло до разлаза и сукоба. Партизани су као свој примарни  циљ имали успоставу своје револуционарне власти у свим ослобођеним местима што монархисти нису дозвољавали. После првих устаничких успеха дошло је до велике немачке казнене контраофанзиве и разбијања устаничких редова. Управо онако како је Дража предвидео, уследиле су страховите немачке одмазде над недужним српским становништвом. Ујесен 1941. равногорске јединице су спас од потпуног уништења пронашле у повлачењу у шуме и планине док су партизани напустли земљу и повукли се у правцу Босне у италијанску окупациону зону. Партизани се нису враћалу у Србију све до пред краја рата.
 

 

Списак четничких одреда 1941.
 

 

1. ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА

    Командант: потпуковник Драгослав Павловић па рез.поручник
    Никола Калабић

    Командант Првог батаљона: рез.поручник Никола Калабић

    Командант Другог батаљона: поручник Милан Витас

    Командир Прве чете Првог батаљона: ре.потпоручник Раде Бојовић

    Командир Друге чете Првог батаљона: рез.поручник Миодраг Бата
    Јевтић

    Командир Треће чете Првог батаљона: потпоручник Жика Павловић

    Командир пожешке чете: поручник Милош Станковић

 

2. ГРУПА ВАЉЕВСКИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА

    Командант: рез.потпуковник Света Протић

    Начелник штаба: капетан прве класе Владимир Комарћевић

    ПРВИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Нешко Недић

    Помоћник команданта: рез. поручник Воја Поповић

    Начелник штаба: поручник Тома Обрадовић

    Командир Прве чете: поручник Бора Алексић

    Командир Друге чете: поручник Милош Радосављевић

    Командир Треће чете: није познат

    Командир Четврте чете: наредник водник 3.класе Слободан Ђокић

    Јачина одреда 650 бораца

    ДРУГИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Стојан Цветковић

    ТРЕЋИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Милош Марић

    ЧЕТВРТИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан друге класе Селимир Поповић

    ПЕТИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Иван Миливојевић ,,Готица”

 

3. ЈЕЛИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Јован Бојовић

    Ађутант: рез.поручник Бранко Плазинић

    Помоћник и заменик команданта: наредник пилот Милоје
    Мојсиловић

    Ратни саветници у штабу: жанд. Пуковник Милош Павловић и
                            капетан прве класе Милојко Обренић

    Начелник штаба: Чедо Вујовић

    Заменик начелника штаба: Радомир Рашо Шипетић

    Чланови штаба: рез.капетан Јовица Церовић

                             сенатор Средоје Бркић

                             капетан Радојица Страњанац

                             посланик Милинко Милутиновић

                             Гвозден Шипетић

                             Обрад Којовић

                             Велимир Ивановић

    ПРВИ БАТАЉОН

    Командант: капетан Милојко Обренић

    Заменик команданта: наредник Станојло Плазина

    Котрашка чета: командир наредник Станојло Плазина

    Миросаљачка чета: командир Драгиша Милосављевић

    Вичка чета: командир наредник Крста Бабић

    Каонска чета: командир поручник Сима Митровић

    ДРУГИ БАТАЉОН

    Командант: капшетан Јовица Церовић

    Заменик команданта: поручник Јовица Јоца Крњић

    Гучка чета: командир потпоручник Миле Станчић

    Горачићка чета: командир Чеда Вујовић

    Грапска чета: командир свештеник Драган Шолајић

    ТРЕЋИ БАТАЉОН

    Командант: рез. капетан Драгољуб Недељковић

    Заменик команданта: рез.поручник Миладин Миленковић

    Краваричка чета: командир сенатор Средоје Бркић

    Тијањска чета: командир наредник Миладин Поповић

    Марковачка чета: командир наредник Миљко Јовашевић

    ЧЕТВРТИ БАТАЉОН

    Командант рез.капетан Милић Милићевић

    Заменик команданта: наредник Филип Ајдачић

    Лишанска чета: командир наредник Милан Милићевић

    Лучка чета: командир наредник Миломир Недељковић

    Дубочка чета: командир Милоје Рудинац

    УДАРНА (БОРБЕНА) ГРУПА

    Командант: наредник Милутин Јанковић

    Бројно стање Јеличког одреда око 1200 бораца

 

4. РУДНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан прве класе Прокопије Гачић

    Начелник штаба: капетан друге класе Мића Обрадовић

    Обавештајни официр: потпоручник Драгутин Димитријевић

    Прва чета: командир потпоручник Миловоје Миловановић ,,Фикус”

    Друга чета: командир поручник Милован Живић

    Јачина око 100 бораца

 

5. ПОЖЕШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан 1.класе Милош Глишић па капетан 2.класе
    Вучко Игњатовић

    Интендант: капетан прве класе Милутин Матијашевић

    Бакионичка чета: командир Миљко Котарац

    Глумачка чета: командир поручник Славољуб Илић

    Горобиљска чета: командир Милисав Станић

    Рошка чета: комадир рез.поручник Драгутин Илић

    Пожешка чета: командир рез.поручник Душан Илић

    Здравичка чета: непознат командир

    Висибабска чета: непознати командир

    Гугаљска чета: непознати командир

    Коњички ескадрон: командир коњички потпоручник Михаило
    Миливојевић

    Јачина одреда око 1200 бораца

 

 

6. ЦРНОГОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Косјерића)

    Командант: капетан Никола Младеновић

    Саветник команданта: рез.капетан Драго Перовић

    Косјерићка чета: командир рез.наредник Милан Пантић

    Ражањска чета: командир жанд.наредник Саво Малбашић

    Прва сечоречка чета: командир капетан Перишић

    Друга сечоречка чета: командир рез.капетан Драгољуб Ђукановић

    Субјелска чета: командир потпоручник Војимир Јосифовић

    Скакавичка чета: командир рез.наредник Јордан Ивановић

    Годевачка чета: командир рез.капетан Миодраг Цвијић

    Мионичка чета: командир наредник Јовановић

    Брајковићка чета: непознат командир

    Рошићка чета: непознат командир

    Стајићка чета: непознат командир

    Дреновачка чета: непознат командир

    Јачина одреда око 700 бораца

 

7. ЦЕРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан прве класе Драгослав Рачић

    Начелник штаба: поручник Војислав Туфегџић

    Ађутант: потпоручник Ратко Теодосијевић па капетан Миливоје
    Ковачевић
    Штабна чета: командир рез.поднаредник Милан Пушић
    па наредник Мика Малетић

    Коњички ескадрон: командир поручник Милутин Миловић

    Велосипедска чета: непознати командир

    Митраљеска чета: командир поручник Воја Туфегџић
    па поручник Бора Теодоровић

    Батерија топова 100мм м.14/28: командир капетан Милош Словић

    Церска чета: командир потпоручник Ратко Теодосијевић

    Чокешинска чета: командир наредник Обрен Поповић

    Мачванска чета: командир поручник Никола Сокић

    Љешничка чета: командир потпоручник Ђорђе Симољевић

    Прњаворска чета: командир капетан Милован Братић

    Иверска чета: командир жанд. Наредник Милорад Марковић
          "Чича Иверски”

    Мајурска чета: непознати командир

    Завлачка чета: командир поручник Драја Јеремић

    Вукошићка чета: командир наредник Милинковић

    Одред је почетком септембра 1941. преформиран у батаљоне.

    Јачина одреда око 2500 бораца

 

8. ПОДРИЊСКИ (ЈАДАРСКИ) ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Команданти: арт.пуковник Веселин Мисита

                                 капетан Богдан Дрљача

                                 потпуковник Јован Марјановић

                                 мајор Војислав Пантелић
     Помоћник команданта: поручник Михајло Вујчић
     па поручник Никола Гордић
     Ађутант: рез.поручник Михајло Маринковић
     па поручник Брана Тодоровић

     Иследник: адвокат Јован Чворић

     Јачина одреда око 2000 бораца

 

9. ЛОЗНИЧКА ЧЕТНИЧКА КОМАНДА

     Оперативни рад четничких одреда у Подрињу, Мачви
     и Поцерини обједињавала је ова команда.
     Командант команде био је потпуковник
     Веселин Мисита па потпуковник Никола Радовановић.
     Команди је било потчињено укупно 16 чета 

     укупне снаге око 1600 бораца.

10. РАЂЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: рез. поручник Рајко Марковић

      Јачина одреда 400 бораца

 

11. РИБНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: коњички мајор Александар Мишић

      Начелник штаба: ђенералштабни мајор Иван фрегл

      Јачина одреда око 600 бораца

 

12. ЗЛАТИБОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (јун 1941)

      Командант: рез.потпуковник Андрија Јевремовић,

                                потпуковник Радоје Пантић

                                потпуковник Чеда Захарић

       Одред у септембру 1941.

       Командант. Радомир Ђекић ,,Ђедо”

       Заменик команданта: Бождар Ћосовић ,,Божа Јаворски”

       Начелник штаба: капетан Ђуро Плећаш

       Оперативни официр: мајор Манојло Кораћ

       Обавештајни официр: жанд.капетан Антон Черни

       Администратор: Перо Пантић

       Прва чета: командир капетан Радојица Шапоњић

       Друга чета: командир наредник Павле Томић

       Трећа чета: командир жанд.поднаредник Влајко Мутавџић

       Четврта чета: командир наредник Бошко Костић

       Јачина одреда око 950 бораца

 

13. ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКИ ОДРЕД

      Командант: мајор Манојло Кораћ

      Јачина одреда око 100 бораца

 

14. УЖИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан прве класе Милош Павковић

 

15. РИБАШЕВИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Команаднт: капетан Милош Новаковић

       поручник Стојко Филиповић

       рез.наредник Недељко Вукић

       Јачина одреда око 150 бораца

 

16. САМОСТАЛНИ ДРИНСКИ ОДРЕД

       Командант: потпуковник Момчило Матић

 

17. ПОСАВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Обреновца)

       Командант: интендантски поручник Коста Маринковић

       Први батаљон: командант Спасоје Дрењанин ,,Зека”

       Други батаљон: командант жанд.наредник Максим Окука

       Трећи батаљон: непознати командант (извесни наредник Воја)

 

18. РАСИНСКИ ЧЕТНИЧКИ БАТАЉОН

       Командант: капетан Драгутин Кесеровић

       Прва чета: командир санитетски капетан др.Стеван Влаховић

       Друга чета: командир вазд. поручник Радивоје Милојевић

       Трећа чета: командир наредник Љубинко Бабић

       Четврта чета: командир наредник Димитрије Бабић

       Пета чета: командир рез.поднаредник Мирослав Милић ,,Биса”

       Шеста чета: командир арт.наредник Живко Топлица

       Седма чета: командир наредник Љубинко Љубић

       Осма чета: командир јереј Коста Нинић

       Јачина одреда око 300 бораца

 

19. ГЛЕДИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Миша Мојсловић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

20. КОСМАЈСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Света Ракић

       Јачина одреда око 250бораца

 

21. МРЧАЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: поручник Живојин Лукић

      Јачина одреда око 300 бораца

 

22. МРСАЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

       Командант: капетан друге класе Радомир Ђорђевић

 

23. СРЕСКИ ЉУБИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ,,ТАНАСКО РАЈИЋ”

       Командант: поручник Предраг Раковић

       Јачина одреда око 500 бораца

 

24. ЉУБИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: капетан првекласе Драгољуб Луковић

       Јачина око 70 бораца

 

25. ЗАБЛАЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Живојин Вучковић
       па поручник Србислав Васић

       Јачина одреда 300 бораца

 

26. ТРНАВСКИ (ЧАЧАНСКИ) ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Милорад Ристовић

       Заменик команданта: потпоручник Никола Петковић

       Јачина одреда око 400 бораца

 

27. ТРНАВСКИ ОДРЕД (други)

       Командант: рез.потпоручник Радојица Страњанчевић

 

28. ВИТАНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

       Командант: рез.капетан Исидор Живковић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

29. АДРАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Тихомир Тика Коларевић

 

30. ЖИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан друге класе Драгољуб Лаушевић

 

31. ЈЕЗДИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез.поручник Душан Тодоровић

       Јачина одреда 100 бораца

 

 

32. БОСАНСКИ ОДРЕД (околина Чачка)

      Командант: потпоручник Лазар Елез

      Прва Чета: командир пеш. поручник Божо Михајловић

      Друга чета: командир пеш.водник 3.класе Милисав Којић

      Трећа чета: командир потпручник Миливоје Бурић

      Четврта чета: командир наредник Тодор Петровић

 

33. ПАКОВРАЋСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: рез.капетан Владимир Мартиновић
       па капетан 2.класе Милун Петровић

      Јачина одреда око 120 бораца

34. КОТЛЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: потпуковник Радојко Јовандарић

      Ађутант: резервни поручник Љубивоје Поповић

      Чланови штаба: поручник Миломир Коларевић

                                          капетан Обрен Ристовић

                                          капетан Бранко Здравковић

                                          поручник Јевта Матковић

                                          поручник Душан Лазаревић

                                          потпоручник Радојко Јовановић

                                          поручник Станимир Чоловић

                                          потпоручник Јефта Гашић

                                          наредник Јован Новаковић-Вишњић

        јачина одреда око 700 бораца

 

35. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ПОРУЧНИКА ЂОРИЋА

        Командант: поручник Душан Ђорић

 

36. МИЈАКОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез. поручник Радовановић

       Јачина одреда око 80 бораца

 

37. ЈЕЖЕВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: поручник Грујанац

       Јачина одреда око 70 бораца

 

38. ПРЕЉИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: Обрад Марковић

       Јачина одреда око 70 бораца

 

39. КОНАРЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан 1.класе Љубиша Анђелковић
       па капетан Здравко Анђелковић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

40. КОЊЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: Радиша Чековић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

41. ПРИЈЕВОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: поручник Предраг Раковић

       Јачина одреда око 80 бораца

 

42. ОСТРОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Адам Вучићевић

       Заменик команданта: поручник Драгослав Ратковић

       Начелник штаба: жанд.наредник Драгоје Симић

       Прва чета: командир жанд.наредник Милоје Лепосавић

       Друга чета: командир поручник Живко Лукић

 

43. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД МАЈОРА ПАНТЕЛИЋА

       Командант: мајор Војислав Пантелић

       Јачина одреда 27 бораца

 

44. МОЈСИЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: наредник Алимпије Ранковић

       Јачина одреда око 70 бораца

 

45. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД КАПЕТАНА СТОЈАНОВИЋА

       Командант: капетан Радован Стојановић

       Јачина одреда око 120 бораца

 

46. ТАКОВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Звонимир Вучковић

        Јачина одреда око 120 бораца

 

47. ЛЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Марко Музикравић

       Јачина одреда око 150 бораца

 

48. БРЕСНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Грбовић

      Јачина одреда око 60 бораца

 

49. ЛЕПЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан друге класе Александар Милошевић

       Начелник штаба: капетан друге класе Милутин Братковић

       Прва чета: командир капетаб друге класе Тадија Вуловић

       Друга чета: командир коњички наредник Живомир Дугић
                    ,,Хусар”

       Јачина одреда 94 борца

 

50. ГОРЊОГРУЖАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Милован Продановић

 

51. КНИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Живота Глишић

 

52. ГРБИЧСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез.поручник Мома Миливојевић

 

53. ЈАСЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Душан Дуја Смиљанић

 

55. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД  РАДОСАВЉЕВИЋА

        Командант: нижи војни чиновник Милош Радосављевић

        Јачина одреда око 60 бораца

 

56. ГОРЊАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Јагош Живковић

 

57. БУРОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Миладин Банковић

 

58. БЕЛОРЕЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Михаило Банковић

 

59. ВРАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Бора Манић

        Јачина одреда око 30 бораца

 

60. ГАВРАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан друге класе Никола Гојнић

 

61. ЛАЗНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: рез.поручник Небојша Анђелић

 
62. КРАГУЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Драгомир Поповић

 

63. БЕЧАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Катанић

        Јачина одреда око 60 бораца

 

64. ЈАГОДИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: Саша Тодоровић

 

65. ЦРНОВРШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Видоје Стаменковић

 

66. КРЕПОЉИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Михајло Пејчић

 

67. ЖАГУБИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Ернст Славко Пипан
       па поручник Блажа Радовановић

 

68. СТЕПОЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Јован Илић

 

69. ДОДЕКОВ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Додек

 

70. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД НАРЕДНИК ЛЕПОСАВИЋА

        Командант: наредник Лепосавић

 

71. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД МАЈОРА МАРИНКОВИЋА

       Командант: рез.мајор Добривоје Маринковић

       Начелник штаба: поручник Буда Добрић

 

72. АРИЉСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

73. ЛАТВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Момир Марковић

 

74. СУВОПЛАНИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Радомир Цветић

 

 75. СТУДЕНИЧКО ДЕЖЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Формиран после растурања Сувопланинског одреда

       Командант: капетан Радомир Цветић

 

76. КОЛАШИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ( Ибарски Колашин)

       Командант: Тодор Добрић

 

77. ДУКАЂИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (на граници према Косову)

 

78. ПОСАВСКО ВОЈНО ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Ваљева)

       Командант: поручник Коста Миловић

 

79. ПОДГОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Ваљева)

       Командант: капетан Милорад Смиљанић
       па поручник Милош Радосављевић

 

80. ЉУБОВИЈСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

81. СИРЧАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

 

82. ОСАНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

83. РОЖАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

        Командант: пеш.поручник Драгутин Илић

 

84. ЈУХОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

85. МИЛАТОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

86. ТРСТЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

87. ЈОШАНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

88. ОЗРЕНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (Источна Србија)

        Командант: поручник Радомир Петровић ,,Кент”

89. ТУПИЖНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

90. ПОЖАРЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

91.  ВРБОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Сокобање)

        Командант: Љубомир Марјановић

92. СВРЉИШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

93. ЗАПЛАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: пеш.поручник Аксентије Аца Поповић

 

94. КОЛУБАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

95. КОРДУНАШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД
       (формиран у колубарском срезу)

       Командант: потпоручник Мирко Кривокућа
       па капетан Микашиновић

 

96. МИЛАНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД
       (околина Горњег Милановца)

97. ДРИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: мајор Момчило Матић

98. РИБАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

99. ИЗВОРНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

100. ЉИШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

101. СУВОДОЛСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

102: ТАМНАВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

103. ОВЧАРСКОКАБЛАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

104. ТРБУШАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

105. КУЛИНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

106. ЛИПНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

107. ЛАЂЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

108. ВИЉУШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

109. ОПЛАНИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

110. ПРЕМИЋСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

111. БЕЛАНОВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

112. АТЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

У првим устаничким данима пре дефинитивног разлаза
партизана и четника у целој Србији било је доста јединица
са заједничком командом. Такав мешовити одред био је

,,Војно четнички одред Мартиновић-Зечевић”

Овај одред је учествовао у борбама око Крупња и Столица
а каснијим комунистичким деловањем дошло је растурања одреда.

ВОЈНО ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ,,МАРИНОВИЋ –ЗЕЧЕВИЋ”
Команданти: поручник Ратко Мартиновић (прешао у партизане)

                             јереј Влада Зечевић (прешао у партизане)

Командири чета:

Прва: наредник Милош Вучковић (прешао у партизане)

Друга: наредник Рајко Марковић (прешао у четнике)

Трећа: учитељ Михајло Поповић (прешао у четнике)

Четврта: наредник Милош Спајић (прешао у четнике)

Пета: адвокат Тодор Пинтарић (прешао у четнике)

Крајем 1941. наредбом Врховне команде дошло је до укрупњавања јединица и формирања првих бригада. У састав бригада ушли су сви одреди са истог терена а батаљони су најчешће задржавали стара

имена одреда. До краја 1941. формиране су следеће бригаде:

Таковска: командант поручник Звонимир Вучковић

Церска: командант капетан Драгослав Рачић

Јадарска: командант мајор Војислав Пантелић

Љубићка: командант поручник Предраг Раковић

Драгачевска: командант поручник Давид Дача Симовић

Гружанска: командант капетан Душан Смиљанић

Ваљевска: командант поручник Нешко Недић

Качерска: командант поручник Драгиша Нинковић

Црногорска: командант капетан Никола Младеновић

Бранко М Јевтић

Члан Српског либералног савета
Oktobar 2013

http://www.srpskikulturniklub.com/gerila-juvo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****