Почеци гериле и оружане борбе у окупираној Србији / Бранко М. Јевтић / October 2013

Почеци гериле и оружане борбе

у окупираној Србији

 

Немачке и италијанске трупе су 6.априла 1941. без објаве рата напале краљевину Југославију. Генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић се по ратном распореду тога дана налазио на положају начелника Оперативног оделења Друге армије у реону Кисељака код Сарајева. Одмах по избијању сукоба Друга армија под комадом генерала Милутина Недића је по ратном плану дислоцирана и заузела је одбрамбене положаје на северној граници према Мађарској. После првих оштрих борби и незадрживог продора немачких трупа било је јасно да је фронт у том сектору неодржив пре свега због масовног дезертерства хрватских официра и војника и деловања Пете колоне. Бројно надмоћнији уз то боље организован и технички опремљен непријатељ брзо је сломио отпор и извршио продор кроз прве одбрамбене линије. Хрватски војници и цивили одушевљено су стали на страну непријатеља, олакшавали његово напредовање разним саботажама и на крају отворено нападали  југословенску краљевску војску. У тако тешкој ситуацији пуковник Михаиловић је окупио преостале војнике Друге армије српске националности у Славонији и Барањи и организовао њихово постепено и безбедно повлачење преко Саве. За неколко дана ова операција је успешно завршена а потом је срушен велики савски мост код Брчког. По наређењу команданта Друге армије генерала Недића пуковник Михаиловић је 13.априла формирао посебан Борбени (Брзи) одред и са њим упућен је у Дервенту ради гушења усташке побуне у том месту. После крвавих и успешних борби против усташа и заузимања Дервенте настављена је акција ослобађања Босанског Брода у коме су власт преузели локални фолксдојчери и усташе. Због пробијања фронта и брзог приближавања немачких трупа одред је принуђен на обуставу операција и одступање у правцу Добоја. Изјутра 15. априла одред је водио огорчене борбе против једне немачке моторизоване колоне. У току послеподневног затишја курир је донео пуковнику Михаиловићу наређење Врховне команде о прекиду непријатељстава и безусловној предаји. За неприхватање капитулације и предаје, писало је у наређењу била предвиђена смртна казна. Тада је пуковник Михаиловић изрекао чувену реченицу ,,Капитулација? Та реч не постоји у нашем војном речнику.” Преживели борци Брзог одреда нису прихватали капитулацију и извршили су повлачење дубље у шуму. Тако је пуковник Михаиловић постао ,,први герилац окупиране Европе” Према сведочењу мајора Мирка Станковића својим окупљеним војницима у Петровом Селу Михаиловић је одржао данас историјски говор:

 

,,Јунаци! Наша влада је као што видимо из овог наређења потписала акт о нашој безусловној капитулацији пред немачком оружаном силом. Ја ту капитулацији не признајем. Жив се Немцима нећу предати. Енглези су наши савезници. Оваква хетерогена војска каква је била наша, није била способна ни за какву борбу. О томе сам ја говорио и писао, али.... Ово није рат, ово је била забуна. Ми ћемо се организовати и повести герилску борбу против окупатора, према нашим могућностима.Када наши савезници Енглези буду чули за наше постојање, они ће нас помоћи. Малена Србија је водила Први и Други балкански и Први свестски рат. Из тих ратова она је изашла као победница. Својим савезницима показала је пуну верност, а српски хероизам задивио је цео свет и показао како се гине за слободу. Ми ћемо се и овога пута борити за своју слободу, за бољу и срећнију Југославију. Живео краљ! Живели наши савезници Енглези!"

У међувремену у групи коју је предводио Михаиловић долазило је до промена. Неки су одлазили, обесхрабрени тешком ситуацијом, а неки се прикључивали као рецимо жандармеријски капетан Милојко Узелац и капетан Петар Дејановић.

 

Михаиловићевој групи се 20.априла придружио Добојски четнички одред војводе Митра Пајовића јачине тридесетак бораца и морнарички подофицир Фрањо Сеничар.

 

Недељу дана касније 27. или 28. априла овој групи непредатих војника прокључио се мајор Миодраг Палошевић са преосталим борцима Првог јуришног (четничког) батаљона регуларне војске. Међу тада придошлим официрима и војницима био је капетан Миленко Рељић, поручник Бождар Илић Дебарац, потпоручник Павле Мешковић, један подофицир и још једанаест војника.

 

Пуковник Михаиловић је 20.априла преименовао свој Брзи одред у Горски. Наредних шест дана Горски одред подељен у шест група извео је неколико успешних диверзија на прузи око Хан Пијеска и водио борбе против усташких и немачких потерних оделења. Једна од већих борбених акција извео је Горски одред 26.априла изненадним и добро планираним нападом на једну немачку колону. Огорчени овим герилским акцијама Немци су покренули већ следећег дана велику потеру. Ценећи насталу ситуацију Михаиловић је донео одлуку о пребацивању Горског одреда преко Дрине у Србију. Преко реке су прешли 29.априла код села Заовине. Одмор у селу Заовине је трајао до 3.маја када је због опасности од немачких потерних оделења из Бајине Баште и Вишеграда донесена одлука о покрету у унутрашњост Србије. У сачуваним немачким извештајима стоји да је потера за 80 одметника безуспешно настављена без губитака и контакта. На Ђурђевдан, 6.маја1941. група је прешла друм Бајина Башта-Ужице и раздвојила се у мање групе са заказаним састанком за десет дана. Правац кретања и одредиште био је сувоборски масив.

 

Прве оружане акције против Немаца у окупираној Србији

 

Пуковник Михаиловић је ради тајности дао строго наређење да се ниуком случају не отвара ватра на окупатора и да треба избегавати сваки контакт са непријатељем. Ради лакшег и безбеднијег кретања одред је подељен у три групе и то овако:

 

Прва група: пуковник Михаиловић са жандармима, официрима и
                          Палошевићевим ,,јуришлијама,,.
                          Јачине око двадесет људи.

 

Друга група: Добојски четници са војводом Митром
                            јачине око тридесет људи

Трећа група: поручник Ратко Мартиновић, поручник Мило Живић
                            ,,Првош,, поручник Зоркић и пет војника,
                            дакле укупно осам људи.

 

За нашу причу занимљива је ова трећа, најмања група која је преко Горњег Милановца и Рудника стигла до манастира Враћевшница. Старешина манастира био је протосинђел Jован Рапајић, тада истакнути љотићевац а касније важна личност Равногорског покрета. Група је ради одмора и исхране свратила у манастир али већ следећег јутра наишла је повећа група Немаца. У последњем тренутку избегли заробљавање али су морали да хитно напусте овај терен. Наставили су кретање преко планине Рудник у правцу села Сврачковци и код села Мајдан на самом путу Горњи Милановац- Рудник примећен је немачки војник који је поправљао свој мотор. Без обзира на наређење о ненападању поручник Ратко Мартиновић није могао одолети па је са војником Николом Вучковићем успешно извео заробљавање немачког војника без испаљеног метка. Док су спроводили заробљеника наишла јер немачка моторизована патрола која је одмах отворила ватру на коју су остали борци са брега жестоко одговорили. Очевици из села Мајдан, Дмитар и Злата Бановић међутим тврде да је прво отворена ватра са брега од наших војника ради заштите Мартиновића и Вучковића који су са немачким заробљеником прелазили преко брисаног простора. Немци су узвратили ватру али у овом пушкарању није било жртава. Немачки војник је касније пуштен. Овај догађај се збио првих дана маја.Током 1942. поручник Ратко Мартиновић је прешао у партизане.

У многим крајевима Србије лутале су мање и веће групе непредатих војника и појединаца који нису желели да положе оружје и оду у немачко заробљеништво. Скривали су се у близини села, хватали везе и очекивали вести о подизању устанка. Ове притајене групе и појединци у почетку нису били повезани ни војнички организовани и тек касније када се проширио глас о пуковнику Михаиловићу и његовој групи приступали су устаничке редове. Понекад су били приморани да прихвате борбу. Тако се на пример 21.априла група непредатих војника и предратних четника сукобила са немачком патролом у атару села Доњи Добрић код Лознице. Том приликом убијен је један немачки официр а двојица тешко рањена. За одмазду Немци су спалили село Доњи Добрић.

Долазак на Равну Гору

Горски одред је за своју прву базу изабрао сувоборски масив, и то висораван позната као Равна Гора. Географски и стратешки гледано терен за прву герилску базу је одлично изабран. У близини ове висоравни налазили су се важнији српски градови а и сама престоница није била далеко. Неприступачан и лако одбрањив терен са једне стране и близина важних комуникација са друге чинили су овај простор идеалним за герилски начин ратовања. До висоравни нису постојали квалитетни путеви па тако непријатељ није мога користити моторизована борбена и транспортна средства што је олакшавало одбрану у случају напада. Управо због слабих комуникација осујећен је брзи продор непријатељских моторизованих колона.

Ставништво равногорских села било је слободарски и ратнички васпитавано,  традиционално наклоњено монархији и спремно за пружање сваке врсте помоћи герилским групама. Сам чин капитулације и брзи слом краљевске војске у Априлском рату и окупација која потом уследила тешко је погађала ове слободарске горштаке. У таквој средини пуковник Михаиловиће је лако обезбедио сигурно уточиште и помоћ у припреми устанка.

О датуму доласка на Равну Гору има неколико верзија, од којих су две најпознатије 8. и 13. мај. Међутим са великом сигурношћу се може тврдити да је пуковник Михаиловић стигао на ову висораван 11.маја 1941. Најпоузданији извор за ову тврдњу је трећи број листа ,,Равна Гора” од 1.маја 1943.у коме је детаљно описан долазак Драже и Горског одреда на Равну Гору. Други важан податак који наводи на овај датум је исказ поручника Боривоја Илића дат у ,,Упитниkу за старешине ЈВуО” И коначно у интервјуу који је Дража дао новинару Милу Васовићу 18.септембра 1942. у Липову наводи се 11.мај.1941. као датум доласка на Равну Гору.

Почетни ратни планови пуковника Михаиловића

Свестан велике војне надмоћи окупатора у људству и наоружању а по правилима герилског облика ратовања пуковник је направио план деловања герилских група у настпајућим данима. Први задатак био је органитовање ,,подземне војске” у Србији која је требала да се постепено и по потребама шири и на просторе под усташком влашћу и  Црну Гору. Друга планирана активност била је организација сталне обуке људства у герлиском начину ратовања, прикупљање оружја и опреме као и стварање база за одлагање хране, санитетског материјала и опреме. Трећа планирана активност је предвиђала сталне мале саботаже и диверзије ради узнемиравања и наношења штете окупатору али и ради одржавања борбене готовости својих трупа. Саботажама окупаторске снаге би морале ради обезбеђења комуникација и објеката али и потера издвајати значајне снаге које су предвиђене за друге фронтове. Оваквим акцијама герлици би значајно допринели очекиваној савезничкој победи.

Свеопшти народни устанак предвиђен је тек када се за тако нешто створе повољни услови а непријатељ није у стању да изврши претеће масовне одмазде над становништвом. Почетак устанка би се извео у тренутку када се савезничке снаге приближе и тако вежу главнину непријатељскох снага за себе, а ослабљени непријатељ више не буде у могућности да изврши одмазде. Спасавање и заштита цивилног сдтановништа био је један од приоритета у Дражиним плановима. Свака акција без обзира на успех после којих би уследила масовна срељања нису одобравана. Немци су запретили да ће за сваког убијеног немачког војника стрељати сто српских цивила. У таквим околностима свака герилска акција морала се пажљиво планирати.

Југословенска влада у Лондону, савезничка команда у Каиру и британска обавештајна служба СОЕ били су у потпуности сагласни са оваквим Михалиовићевим плановима.

Герила и групе за саботажу требале су да испоље активан отпор у циљу узнемиравања непријатеља сталним, мањим диверзјама али да истовремено избегавају велике устаничке акције које би могле изазвати погубне репресалије над незаштићеним српским становништвом.

Немачким нападом на Совјетски Савез дошло је великих промена на терену. Стаљиновим позивом и наређењем Коминтерне комунисти су донели одлуку и хитном подизању општег устанка против Немаца. На тај начин требало је везати за простор Балкана што више немачких војника који су предвиђени за кампању против Совјетског Савеза. Ризик од такве преурањене акције и могуће окупаторске репресије  над  српским становништвом нису много бринули комунисте. Комунистичко руководство је успоставило контакт са пуковником Михаиловићем који их је на свим сусретима одвраћао од преурањеног устанка јер је био убеђен не постоје реални изгледи у успех и из страха од претећих немачких одмазди због таквог чина. Сви напори пуковника Михаиловића били су узалудни а нестрпљиви комунисти нису пристајали на одлагање устанка и одбијање Стаљиновог наређења. Партизански покрет вешто је искористио и злоупотребио слободарска осећања српског народа који је одушевљено кренуо у борбу против окупатора. Тада народ није знао да ће комунисти у исто време покренути револуцију са циљем рушења старог монархистичког уређења и увођењем бољшевичке власти. Започеле су четничко-партизанске устаничке акције махом у Западној Србији са нападима на све веће српске градове. Тако је започео рат на просторима Србије са трагичним последицама за српски народ.

Први четнички одреди

Прве веће борбене групе, одреди, настали су у јуну 1941. Ти тек формирани одреди одмах су упућивани у крајеве где још није било организованих бораца са задатком да тамо формирају нове групе и одреде. Били су то у почетку групе од свега двадесетак бораца.

Ове герилске активности нису могле проћи непримећено од све забринутијих окупаторских власти па су понекад герилци били принуђени да прихвате борбу против немачких потерних оделења. Такав случај се догодио јуна 1941. на Руднику а прве жртве немачке одмазде било је вешање талаца у Пожеги.

Током 1941. формиран је читав низ одреда на целој територији Србије. Одзив војних обвезника је био велик а бројно стање је било условљено реалним потребама на терену. Избијањем свенародног устанка број бораца је значајније увећан. У првим устаничким данима четнички одреди су изводили акције заједно са ноформираним партизанским групама. Било је неколико мешовитих четничко-партизанских одреда са заједничком командом али убрзо је дошло до разлаза и сукоба. Партизани су као свој примарни  циљ имали успоставу своје револуционарне власти у свим ослобођеним местима што монархисти нису дозвољавали. После првих устаничких успеха дошло је до велике немачке казнене контраофанзиве и разбијања устаничких редова. Управо онако како је Дража предвидео, уследиле су страховите немачке одмазде над недужним српским становништвом. Ујесен 1941. равногорске јединице су спас од потпуног уништења пронашле у повлачењу у шуме и планине док су партизани напустли земљу и повукли се у правцу Босне у италијанску окупациону зону. Партизани се нису враћалу у Србију све до пред краја рата.
 

 

Списак четничких одреда 1941.
 

 

1. ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА

    Командант: потпуковник Драгослав Павловић па рез.поручник
    Никола Калабић

    Командант Првог батаљона: рез.поручник Никола Калабић

    Командант Другог батаљона: поручник Милан Витас

    Командир Прве чете Првог батаљона: ре.потпоручник Раде Бојовић

    Командир Друге чете Првог батаљона: рез.поручник Миодраг Бата
    Јевтић

    Командир Треће чете Првог батаљона: потпоручник Жика Павловић

    Командир пожешке чете: поручник Милош Станковић

 

2. ГРУПА ВАЉЕВСКИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА

    Командант: рез.потпуковник Света Протић

    Начелник штаба: капетан прве класе Владимир Комарћевић

    ПРВИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Нешко Недић

    Помоћник команданта: рез. поручник Воја Поповић

    Начелник штаба: поручник Тома Обрадовић

    Командир Прве чете: поручник Бора Алексић

    Командир Друге чете: поручник Милош Радосављевић

    Командир Треће чете: није познат

    Командир Четврте чете: наредник водник 3.класе Слободан Ђокић

    Јачина одреда 650 бораца

    ДРУГИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Стојан Цветковић

    ТРЕЋИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Милош Марић

    ЧЕТВРТИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан друге класе Селимир Поповић

    ПЕТИ ВАЉЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Иван Миливојевић ,,Готица”

 

3. ЈЕЛИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: поручник Јован Бојовић

    Ађутант: рез.поручник Бранко Плазинић

    Помоћник и заменик команданта: наредник пилот Милоје
    Мојсиловић

    Ратни саветници у штабу: жанд. Пуковник Милош Павловић и
                            капетан прве класе Милојко Обренић

    Начелник штаба: Чедо Вујовић

    Заменик начелника штаба: Радомир Рашо Шипетић

    Чланови штаба: рез.капетан Јовица Церовић

                             сенатор Средоје Бркић

                             капетан Радојица Страњанац

                             посланик Милинко Милутиновић

                             Гвозден Шипетић

                             Обрад Којовић

                             Велимир Ивановић

    ПРВИ БАТАЉОН

    Командант: капетан Милојко Обренић

    Заменик команданта: наредник Станојло Плазина

    Котрашка чета: командир наредник Станојло Плазина

    Миросаљачка чета: командир Драгиша Милосављевић

    Вичка чета: командир наредник Крста Бабић

    Каонска чета: командир поручник Сима Митровић

    ДРУГИ БАТАЉОН

    Командант: капшетан Јовица Церовић

    Заменик команданта: поручник Јовица Јоца Крњић

    Гучка чета: командир потпоручник Миле Станчић

    Горачићка чета: командир Чеда Вујовић

    Грапска чета: командир свештеник Драган Шолајић

    ТРЕЋИ БАТАЉОН

    Командант: рез. капетан Драгољуб Недељковић

    Заменик команданта: рез.поручник Миладин Миленковић

    Краваричка чета: командир сенатор Средоје Бркић

    Тијањска чета: командир наредник Миладин Поповић

    Марковачка чета: командир наредник Миљко Јовашевић

    ЧЕТВРТИ БАТАЉОН

    Командант рез.капетан Милић Милићевић

    Заменик команданта: наредник Филип Ајдачић

    Лишанска чета: командир наредник Милан Милићевић

    Лучка чета: командир наредник Миломир Недељковић

    Дубочка чета: командир Милоје Рудинац

    УДАРНА (БОРБЕНА) ГРУПА

    Командант: наредник Милутин Јанковић

    Бројно стање Јеличког одреда око 1200 бораца

 

4. РУДНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан прве класе Прокопије Гачић

    Начелник штаба: капетан друге класе Мића Обрадовић

    Обавештајни официр: потпоручник Драгутин Димитријевић

    Прва чета: командир потпоручник Миловоје Миловановић ,,Фикус”

    Друга чета: командир поручник Милован Живић

    Јачина око 100 бораца

 

5. ПОЖЕШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан 1.класе Милош Глишић па капетан 2.класе
    Вучко Игњатовић

    Интендант: капетан прве класе Милутин Матијашевић

    Бакионичка чета: командир Миљко Котарац

    Глумачка чета: командир поручник Славољуб Илић

    Горобиљска чета: командир Милисав Станић

    Рошка чета: комадир рез.поручник Драгутин Илић

    Пожешка чета: командир рез.поручник Душан Илић

    Здравичка чета: непознат командир

    Висибабска чета: непознати командир

    Гугаљска чета: непознати командир

    Коњички ескадрон: командир коњички потпоручник Михаило
    Миливојевић

    Јачина одреда око 1200 бораца

 

 

6. ЦРНОГОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Косјерића)

    Командант: капетан Никола Младеновић

    Саветник команданта: рез.капетан Драго Перовић

    Косјерићка чета: командир рез.наредник Милан Пантић

    Ражањска чета: командир жанд.наредник Саво Малбашић

    Прва сечоречка чета: командир капетан Перишић

    Друга сечоречка чета: командир рез.капетан Драгољуб Ђукановић

    Субјелска чета: командир потпоручник Војимир Јосифовић

    Скакавичка чета: командир рез.наредник Јордан Ивановић

    Годевачка чета: командир рез.капетан Миодраг Цвијић

    Мионичка чета: командир наредник Јовановић

    Брајковићка чета: непознат командир

    Рошићка чета: непознат командир

    Стајићка чета: непознат командир

    Дреновачка чета: непознат командир

    Јачина одреда око 700 бораца

 

7. ЦЕРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Командант: капетан прве класе Драгослав Рачић

    Начелник штаба: поручник Војислав Туфегџић

    Ађутант: потпоручник Ратко Теодосијевић па капетан Миливоје
    Ковачевић
    Штабна чета: командир рез.поднаредник Милан Пушић
    па наредник Мика Малетић

    Коњички ескадрон: командир поручник Милутин Миловић

    Велосипедска чета: непознати командир

    Митраљеска чета: командир поручник Воја Туфегџић
    па поручник Бора Теодоровић

    Батерија топова 100мм м.14/28: командир капетан Милош Словић

    Церска чета: командир потпоручник Ратко Теодосијевић

    Чокешинска чета: командир наредник Обрен Поповић

    Мачванска чета: командир поручник Никола Сокић

    Љешничка чета: командир потпоручник Ђорђе Симољевић

    Прњаворска чета: командир капетан Милован Братић

    Иверска чета: командир жанд. Наредник Милорад Марковић
          "Чича Иверски”

    Мајурска чета: непознати командир

    Завлачка чета: командир поручник Драја Јеремић

    Вукошићка чета: командир наредник Милинковић

    Одред је почетком септембра 1941. преформиран у батаљоне.

    Јачина одреда око 2500 бораца

 

8. ПОДРИЊСКИ (ЈАДАРСКИ) ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

    Команданти: арт.пуковник Веселин Мисита

                                 капетан Богдан Дрљача

                                 потпуковник Јован Марјановић

                                 мајор Војислав Пантелић
     Помоћник команданта: поручник Михајло Вујчић
     па поручник Никола Гордић
     Ађутант: рез.поручник Михајло Маринковић
     па поручник Брана Тодоровић

     Иследник: адвокат Јован Чворић

     Јачина одреда око 2000 бораца

 

9. ЛОЗНИЧКА ЧЕТНИЧКА КОМАНДА

     Оперативни рад четничких одреда у Подрињу, Мачви
     и Поцерини обједињавала је ова команда.
     Командант команде био је потпуковник
     Веселин Мисита па потпуковник Никола Радовановић.
     Команди је било потчињено укупно 16 чета 

     укупне снаге око 1600 бораца.

10. РАЂЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: рез. поручник Рајко Марковић

      Јачина одреда 400 бораца

 

11. РИБНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: коњички мајор Александар Мишић

      Начелник штаба: ђенералштабни мајор Иван фрегл

      Јачина одреда око 600 бораца

 

12. ЗЛАТИБОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (јун 1941)

      Командант: рез.потпуковник Андрија Јевремовић,

                                потпуковник Радоје Пантић

                                потпуковник Чеда Захарић

       Одред у септембру 1941.

       Командант. Радомир Ђекић ,,Ђедо”

       Заменик команданта: Бождар Ћосовић ,,Божа Јаворски”

       Начелник штаба: капетан Ђуро Плећаш

       Оперативни официр: мајор Манојло Кораћ

       Обавештајни официр: жанд.капетан Антон Черни

       Администратор: Перо Пантић

       Прва чета: командир капетан Радојица Шапоњић

       Друга чета: командир наредник Павле Томић

       Трећа чета: командир жанд.поднаредник Влајко Мутавџић

       Четврта чета: командир наредник Бошко Костић

       Јачина одреда око 950 бораца

 

13. ЗЛАТИБОРСКО-УЖИЧКИ ОДРЕД

      Командант: мајор Манојло Кораћ

      Јачина одреда око 100 бораца

 

14. УЖИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан прве класе Милош Павковић

 

15. РИБАШЕВИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Команаднт: капетан Милош Новаковић

       поручник Стојко Филиповић

       рез.наредник Недељко Вукић

       Јачина одреда око 150 бораца

 

16. САМОСТАЛНИ ДРИНСКИ ОДРЕД

       Командант: потпуковник Момчило Матић

 

17. ПОСАВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Обреновца)

       Командант: интендантски поручник Коста Маринковић

       Први батаљон: командант Спасоје Дрењанин ,,Зека”

       Други батаљон: командант жанд.наредник Максим Окука

       Трећи батаљон: непознати командант (извесни наредник Воја)

 

18. РАСИНСКИ ЧЕТНИЧКИ БАТАЉОН

       Командант: капетан Драгутин Кесеровић

       Прва чета: командир санитетски капетан др.Стеван Влаховић

       Друга чета: командир вазд. поручник Радивоје Милојевић

       Трећа чета: командир наредник Љубинко Бабић

       Четврта чета: командир наредник Димитрије Бабић

       Пета чета: командир рез.поднаредник Мирослав Милић ,,Биса”

       Шеста чета: командир арт.наредник Живко Топлица

       Седма чета: командир наредник Љубинко Љубић

       Осма чета: командир јереј Коста Нинић

       Јачина одреда око 300 бораца

 

19. ГЛЕДИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Миша Мојсловић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

20. КОСМАЈСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Света Ракић

       Јачина одреда око 250бораца

 

21. МРЧАЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: поручник Живојин Лукић

      Јачина одреда око 300 бораца

 

22. МРСАЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

       Командант: капетан друге класе Радомир Ђорђевић

 

23. СРЕСКИ ЉУБИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ,,ТАНАСКО РАЈИЋ”

       Командант: поручник Предраг Раковић

       Јачина одреда око 500 бораца

 

24. ЉУБИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: капетан првекласе Драгољуб Луковић

       Јачина око 70 бораца

 

25. ЗАБЛАЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Живојин Вучковић
       па поручник Србислав Васић

       Јачина одреда 300 бораца

 

26. ТРНАВСКИ (ЧАЧАНСКИ) ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Милорад Ристовић

       Заменик команданта: потпоручник Никола Петковић

       Јачина одреда око 400 бораца

 

27. ТРНАВСКИ ОДРЕД (други)

       Командант: рез.потпоручник Радојица Страњанчевић

 

28. ВИТАНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

       Командант: рез.капетан Исидор Живковић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

29. АДРАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Тихомир Тика Коларевић

 

30. ЖИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан друге класе Драгољуб Лаушевић

 

31. ЈЕЗДИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез.поручник Душан Тодоровић

       Јачина одреда 100 бораца

 

 

32. БОСАНСКИ ОДРЕД (околина Чачка)

      Командант: потпоручник Лазар Елез

      Прва Чета: командир пеш. поручник Божо Михајловић

      Друга чета: командир пеш.водник 3.класе Милисав Којић

      Трећа чета: командир потпручник Миливоје Бурић

      Четврта чета: командир наредник Тодор Петровић

 

33. ПАКОВРАЋСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: рез.капетан Владимир Мартиновић
       па капетан 2.класе Милун Петровић

      Јачина одреда око 120 бораца

34. КОТЛЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

      Командант: потпуковник Радојко Јовандарић

      Ађутант: резервни поручник Љубивоје Поповић

      Чланови штаба: поручник Миломир Коларевић

                                          капетан Обрен Ристовић

                                          капетан Бранко Здравковић

                                          поручник Јевта Матковић

                                          поручник Душан Лазаревић

                                          потпоручник Радојко Јовановић

                                          поручник Станимир Чоловић

                                          потпоручник Јефта Гашић

                                          наредник Јован Новаковић-Вишњић

        јачина одреда око 700 бораца

 

35. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ПОРУЧНИКА ЂОРИЋА

        Командант: поручник Душан Ђорић

 

36. МИЈАКОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез. поручник Радовановић

       Јачина одреда око 80 бораца

 

37. ЈЕЖЕВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: поручник Грујанац

       Јачина одреда око 70 бораца

 

38. ПРЕЉИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: Обрад Марковић

       Јачина одреда око 70 бораца

 

39. КОНАРЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан 1.класе Љубиша Анђелковић
       па капетан Здравко Анђелковић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

40. КОЊЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: Радиша Чековић

       Јачина одреда око 200 бораца

 

41. ПРИЈЕВОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

       Командант: поручник Предраг Раковић

       Јачина одреда око 80 бораца

 

42. ОСТРОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Адам Вучићевић

       Заменик команданта: поручник Драгослав Ратковић

       Начелник штаба: жанд.наредник Драгоје Симић

       Прва чета: командир жанд.наредник Милоје Лепосавић

       Друга чета: командир поручник Живко Лукић

 

43. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД МАЈОРА ПАНТЕЛИЋА

       Командант: мајор Војислав Пантелић

       Јачина одреда 27 бораца

 

44. МОЈСИЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: наредник Алимпије Ранковић

       Јачина одреда око 70 бораца

 

45. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД КАПЕТАНА СТОЈАНОВИЋА

       Командант: капетан Радован Стојановић

       Јачина одреда око 120 бораца

 

46. ТАКОВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Звонимир Вучковић

        Јачина одреда око 120 бораца

 

47. ЛЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Марко Музикравић

       Јачина одреда око 150 бораца

 

48. БРЕСНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Грбовић

      Јачина одреда око 60 бораца

 

49. ЛЕПЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан друге класе Александар Милошевић

       Начелник штаба: капетан друге класе Милутин Братковић

       Прва чета: командир капетаб друге класе Тадија Вуловић

       Друга чета: командир коњички наредник Живомир Дугић
                    ,,Хусар”

       Јачина одреда 94 борца

 

50. ГОРЊОГРУЖАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Милован Продановић

 

51. КНИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Живота Глишић

 

52. ГРБИЧСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: рез.поручник Мома Миливојевић

 

53. ЈАСЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Душан Дуја Смиљанић

 

55. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД  РАДОСАВЉЕВИЋА

        Командант: нижи војни чиновник Милош Радосављевић

        Јачина одреда око 60 бораца

 

56. ГОРЊАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Јагош Живковић

 

57. БУРОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Миладин Банковић

 

58. БЕЛОРЕЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Михаило Банковић

 

59. ВРАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Бора Манић

        Јачина одреда око 30 бораца

 

60. ГАВРАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан друге класе Никола Гојнић

 

61. ЛАЗНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: рез.поручник Небојша Анђелић

 
62. КРАГУЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: поручник Драгомир Поповић

 

63. БЕЧАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Катанић

        Јачина одреда око 60 бораца

 

64. ЈАГОДИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: Саша Тодоровић

 

65. ЦРНОВРШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Видоје Стаменковић

 

66. КРЕПОЉИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: капетан Михајло Пејчић

 

67. ЖАГУБИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Ернст Славко Пипан
       па поручник Блажа Радовановић

 

68. СТЕПОЈЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

        Командант: наредник Јован Илић

 

69. ДОДЕКОВ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: поручник Додек

 

70. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД НАРЕДНИК ЛЕПОСАВИЋА

        Командант: наредник Лепосавић

 

71. ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД МАЈОРА МАРИНКОВИЋА

       Командант: рез.мајор Добривоје Маринковић

       Начелник штаба: поручник Буда Добрић

 

72. АРИЉСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

73. ЛАТВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: Момир Марковић

 

74. СУВОПЛАНИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: капетан Радомир Цветић

 

 75. СТУДЕНИЧКО ДЕЖЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Формиран после растурања Сувопланинског одреда

       Командант: капетан Радомир Цветић

 

76. КОЛАШИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ( Ибарски Колашин)

       Командант: Тодор Добрић

 

77. ДУКАЂИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (на граници према Косову)

 

78. ПОСАВСКО ВОЈНО ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Ваљева)

       Командант: поручник Коста Миловић

 

79. ПОДГОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Ваљева)

       Командант: капетан Милорад Смиљанић
       па поручник Милош Радосављевић

 

80. ЉУБОВИЈСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

81. СИРЧАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

 

82. ОСАНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

83. РОЖАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

        Командант: пеш.поручник Драгутин Илић

 

84. ЈУХОРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

85. МИЛАТОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

86. ТРСТЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

87. ЈОШАНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

 

88. ОЗРЕНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (Источна Србија)

        Командант: поручник Радомир Петровић ,,Кент”

89. ТУПИЖНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

90. ПОЖАРЕВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

91.  ВРБОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Сокобање)

        Командант: Љубомир Марјановић

92. СВРЉИШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

93. ЗАПЛАЊСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: пеш.поручник Аксентије Аца Поповић

 

94. КОЛУБАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

95. КОРДУНАШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД
       (формиран у колубарском срезу)

       Командант: потпоручник Мирко Кривокућа
       па капетан Микашиновић

 

96. МИЛАНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД
       (околина Горњег Милановца)

97. ДРИНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

       Командант: мајор Момчило Матић

98. РИБАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

99. ИЗВОРНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

100. ЉИШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

101. СУВОДОЛСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

102: ТАМНАВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

103. ОВЧАРСКОКАБЛАРСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

104. ТРБУШАНСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Чачка)

105. КУЛИНОВАЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

106. ЛИПНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

107. ЛАЂЕВСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД (околина Краљева)

108. ВИЉУШКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

109. ОПЛАНИЋКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

110. ПРЕМИЋСКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

111. БЕЛАНОВИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

112. АТЕНИЧКИ ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД

У првим устаничким данима пре дефинитивног разлаза
партизана и четника у целој Србији било је доста јединица
са заједничком командом. Такав мешовити одред био је

,,Војно четнички одред Мартиновић-Зечевић”

Овај одред је учествовао у борбама око Крупња и Столица
а каснијим комунистичким деловањем дошло је растурања одреда.

ВОЈНО ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ,,МАРИНОВИЋ –ЗЕЧЕВИЋ”
Команданти: поручник Ратко Мартиновић (прешао у партизане)

                             јереј Влада Зечевић (прешао у партизане)

Командири чета:

Прва: наредник Милош Вучковић (прешао у партизане)

Друга: наредник Рајко Марковић (прешао у четнике)

Трећа: учитељ Михајло Поповић (прешао у четнике)

Четврта: наредник Милош Спајић (прешао у четнике)

Пета: адвокат Тодор Пинтарић (прешао у четнике)

Крајем 1941. наредбом Врховне команде дошло је до укрупњавања јединица и формирања првих бригада. У састав бригада ушли су сви одреди са истог терена а батаљони су најчешће задржавали стара

имена одреда. До краја 1941. формиране су следеће бригаде:

Таковска: командант поручник Звонимир Вучковић

Церска: командант капетан Драгослав Рачић

Јадарска: командант мајор Војислав Пантелић

Љубићка: командант поручник Предраг Раковић

Драгачевска: командант поручник Давид Дача Симовић

Гружанска: командант капетан Душан Смиљанић

Ваљевска: командант поручник Нешко Недић

Качерска: командант поручник Драгиша Нинковић

Црногорска: командант капетан Никола Младеновић

Бранко М Јевтић

Члан Српског либералног савета
Oktobar 2013

http://www.srpskikulturniklub.com/gerila-juvo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****