.jpg)
SRPSKA javnost po prvi put imaće priliku sledećeg meseca da vidi lične stvari komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, koje su kod njega nađene prilikom hapšenja 1946. Ovo, kao i ispovesti, lične stvari, dnevnici, presude i fotografije nevino stradalih političkih osuđenika biće prikazane na izložbi "U ime naroda", u Istorijskom muzeju Srbije, koja se otvara sredinom aprila [2014].
Na izložbi će, između ostalog, biti izložena i pisma pisana na jastučnicama Save Popovića Gembeša, 18-godišnjeg fudbalera kluba "Bogoljub" iz Obrenovca i đaka Trgovačke škole. On je bio pripadnik ilegalnog đačkog odreda Jugoslovenske vojske u otadžbini, ali nije bio naoružan, niti je učestvovao u borbama, već se samo hvalio pred devojkama šajkačom i kokardom. U oktobru 1944. uhapsila ga je obrenovačka Ozna. Pod optužbom da je bio u crnoj trojci, izveden je na streljanje. Zahvaljujući urgenciji poznanika spasen je u zadnji čas. Po povratku kući poslat je na Sremski front. Pošto se vratio s ratišta preselio se u Beograd, gde je pre izbora 1945. lepio letke za opoziciju. Ozna ga je po drugi put uhapsila, 14. oktobra 1945, a iste noći uhapšeni su njegov otac, brat i devojka.
Tokom boravka u zatvoru, u Đušinoj ulici, uspeo je da nabavi olovku, pa je ispisivao pisma na donjem vešu i posteljini, koje je predavao majci. Majka Mileva i sestra Kosara poslednji put su ga videle početkom 1946, kada je osuđen na 20 godina zatvora. Obrenovačka Ozna žalila se na presudu. Kada je majka, u aprilu 1946. došla da ga obiđe, rečeno joj je da je streljan. Iza Save su ostale dve flekave jastučnice, na kojima je iz zatvora slao poruke.
Ovakvih slučajeva bilo je mnogo.
- Izložba "U IME NARODA! - represija u Srbiji 1944. - 1953." je prva muzejska izložba kod nas o višedecenijskim tabu temama: likvidaciji i suđenjima narodnim neprijateljima, Golom otoku i drugim logorima, prinudnom otkupu i koleketivizaciji, izborima, kultu ličnosti i političkoj kulturi toga vremena - kaže istoričar Srđan Cvetković, autor.
Od mača revolucije širom Srbije pred kraj 1944. stradalo je više desetina hiljada ljudi, među kojima i oko 70 predsednika opština i visokih opštinskih funkcionera. Među njima bio je i Dušan Krstić, predsednik opštine Kraljevo. Uhapšen je 22. aprila 1945, osuđen na smrt i sutradan streljan. Proglašen je krivim za masovno stradanje kragujevačkih civila 1941, iako na njega nije imao nikakav uticaj. Streljan je i pored toga što je za njegovo pomilovanje učitelj Miloš Simić, aktivista u Narodnom frontu, preko Dukanca i Grola došao do Tita i izdejstvovao pomilovanje. Broz je naredio da se pošalje telegram kojim se zahteva da se Krstić ne strelja. Nekome je, međutim, odgovaralo da telegram ne stigne na vreme. Krstić je rehabilitovan 2007.
.jpg)
Žinet Todorović
Posetioci izložbe upoznaće se i sa tragičnom sudbinom Žinet Todorović, maturantom stručne Učiteljske škole u Beogradu. Rođena je u Francuskoj, u porodici zastupnika prodaje automobila i autodelova "Štajer" i kamiona "Berlijet". Uhapšena je pred Prvi maj 1945, u Ulici kralja Milana, u Beogradu, sa drugim opoziciono orijentisanim omladincima koji su rasturali letke. Navodno je kod nje pronađen letak Draže Mihailovića.
Isleđivana je u istražnom zatvoru Ozne na Obilićevom vencu. Ostali su većinom pušteni ili osuđeni na zatvorske kazne. Njen otac je pozvan nakon tri nedelje da mu kažu da je skočila sa trećeg sprata zgrade. Prema iskazu poznanice koja je preuzela telo, obe noge su joj bile prebijene, a porodici je bilo zabranjeno da otvara sanduk.
Odmah po okončanju rata stradao je i Vladimir Dragić, prvak Srbije u skijanju, biciklista, odbojkaš, golman u Beogradskom sportskom klubu (BSK). Završio je čuvenu Drugu mušku gimnaziju u generaciji sa Ivom Lolom Ribarom, a sestra Olga Dragić bila je levičar i španski borac. Na dan dolaska sovjetskih tenkova, 16. oktobra 1944, Vladimir im je dostavio kompletan nacrt rasporeda protivtenkovske artiljerije koja se nalazila kod Železničke stanice. Odmah iza njih stupala je NOV, koju su dočekali i spremili im ručak u podrumu. Međutim, istog dana popodne došla su dva mlada partizana i uhapsila ga. Odveden je u jedan od kvartovskih zatvora Ozne u Ulici braće Nedića. Supruga Bosiljka je nosila hranu i vodu svakog dana, 20. oktobra preselili su celu grupu u Baba Višnjinu, a 29. oktobra izgubio mu se svaki trag.
.jpg)
- Na izložbi će u četiri tematske celine biti izloženi eksponati o stradanjima ljudi u vremenu revolucionarnog terora 1944 - 1953. Prva scena biće o izborima i političkoj kulturi toga vremena, druga će biti posvećena likvidiranim ljudima bez suđenja, treća će se baviti političkim zatvorenicima i uslovima u zatvorima, a jedna posebna prikazaće stradanja na Golom otoku i drugim logorima, kao i seljake u vreme otkupa i kolektivizacije. Biće izložena i baza dokumenata, poimenična baza 56.000 lica stradalih u vreme likvidacija 1944 - 1945, i baza zatvorenih od oko 16.500 ibeovaca - objašnjava Cvetković.
Posebna sala biće uređena kao sudnica iz onog vremena, i tu će gosti iz inostranstva prikazati iskustvo republika bivše Jugoslavije i zemalja Istočne Evrope.
- To bi bio interaktivan i multimedijalan program, baziran na igranom, dokumentarnom filmu, promocijama, prezentacijama i tribinama. Imamo potvrde od delegacija Slovenije, Poljske, Mađarske i drugih zemalja da će predstaviti svoja iskustva i istraživanja - dodaje Cvetković.
Izložba će na jesen obići veće gradove u Srbiji, a zasada je sigurno da će gostovati i u Sloveniji. U toku su pregovori da se postavi deo materijala u Poljskoj i Mađarskoj.
.jpg)
NA samom početku rada na prikupljanju materijala o žrtvama komunističkog terora, pre desetak godina, nailazili smo na prepreke. Arhivi i mediji bili su zatvoreni, tema je bila još politički osetljiva. U novije vreme je nešto drugačije, naročito nam je olakšalo posao osnivanje Državne komisije za tajne grobnice i odluka Vlade da se ukinu s određenih dokumenata i fondova oznake poverljivosti. Otpori nastaju iz dva razloga - ili je reč o nerazumevanju naših namera ili o prećutnoj odbrani ideologije i sistema koji u glavama mnogih nije imao mana. Vrhunska je vrlina svih antifašista i partizana to što su se borili protiv streljanja, neslobode, diktature i zločina okupatora. Upravo vođen tim idealima, smatram da su posleratne manipulacije NOB-om, zatvaranje neistomišljenika, mučenja i ubistva iz političkih i klasnih razloga, logori, vrhunska izdaja ideala u ime kojih su se borili mnogi časni partizani - poručuje Cvetković.
.jpg)
SVEDOČENjE IZ PETROVE RUPE
NA izložbi će biti prikazana i svedočanstva golootočana. Među njima i Nikole Golubovića, iz famozne Petrove rupe, u kojoj su robijali najtvrdokorniji:
- Odvedoše nekolicinu nas bojkotovanih do velike septičke jame. Meni narediše da se svučem do gole kože. Morao sam uskočiti u septičku jamu iako nisam znao koliko je duboka. Da li je to stvarno čišćenje septičke jame ili samo način da me nateraju da u nju potonem i udavim se? U svom poniženju tog čina i strahu, kad osetih dno čvrsto pod svojim stopalima i shvatih da ću ostati živ, zaigra mi onaj damar u prsima - zadovoljstvo i ohrabrenje što ću još nešto izdržati. Fekalije su mi bile do grudi. Pomislih: "sve se vodom može oprati osim crnog obraza". Kroz glavu mi prolazi neko samoohrabrenje: "Nikola, sačuvaj obraz, a za govna ćemo lako".
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment