Ravnogorci: Kalabić nije izdao! / Novosti / March 21, 2011

Novosti
March 21, 2011

B. PUZOVIĆ


Ravnogorski pokret smatra da poznati Valjevac nije bio Titov zaštićeni svedok. Ljubinko Andrić: Znamo sve o likvidaciji, ispričali su nam komunisti

 

Nikola Kalabic

 
VALJEVO - Nikola Kalabić, komandant Gorske garde Ravnogorskog pokreta nije bio nikakav zaštićeni svedok komunističkog režima Josipa Broza, niti je izdao Dražu, koji je za njega bio svetinja. Utvrdili smo sve činjenice o poslednjim trenucima iz života Kalabića, znamo i gde je likvidiran, a to je uostalom nedavno zvanično sudski potvrđeno.

Ovako Ljubinko Andrić, predsednik Opštinskog odbora Ravnogorskog pokreta u Valjevu reaguje na nedavne tvrdnje svog sugrađanina Vladana Radosavljevića, kustosa četničkog muzeja na Ravnoj gori, da je Nikola Kalabić kao komunistički „insajder“ izdao Dražu Mihailovića i da na sudsko rešenje kojim je komandant Gorske garde nedavno proglašen zvanično mrtvim pada sumnja. Po Radosavljeviću, rešenje je doneto na osnovu izjave penzionisanog sveštenika Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca za kojeg, ističe, nema dokaza da je bio u četnicima!

Osnovni sud u Valjevu je Kalabića u vanparničnom postupku proglasio mrtvim i na to je, za nas, za sva vremena stavljena tačka - kaže Andrić. - Igrom slučaja u toku postupka dokazivanja smrti Kalabića utvrđeno je da je njegov jatak pukovnik Vojislav Branković iz Žabara kod Valjeva poginuo na svoju slavu, Jovanjdan 1946. godine. Dan posle Bogojavljenja, kada je u zoru njegovu kuću sa svojom pratnjom napustio Nikola Kalabić, odakle je krenuo ka kanjonu reke Gradac, gde ga je kod jedne pećine OZNA likvidirala.

Andrić ističe da je sve podatke dobio od potomaka komunista iz sela Klinci, koji su bili dobro upućeni šta se s Kalabićem događalo. Koliko su komunisti bili ubeđeni u izdaju Nikole Kalabića pre hvatanja Draže Mihailovića, tvrdi naš sagovornik, najbolje potvrđuje nekoliko verzija smrti komandanta Gorske garde koju je tadašnji režim puštao u javnost.

- Za sve to vreme, nigde nema tela poginulog Kalabića. Ako su mu bili poštedeli život, zašto ga nisu iskoristili kao svog svedoka na montiranom suđenju Draži - pita se Andrić.

ZAŠTO SUMNjA?

- NIJE nimalo sporna četnička prošlost prote Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, po čijem je svedočenju Osnovni sud u Valjevu doneo rešenje o danu smrti pukovnika Nikole Kalabića, 19. januara 1946. godine - kaže Andrić. - Prota Mijailo bio je u četnicima od 1941. godine. Bio je odmetnik u šumi do 1952. godine, kada je zarobljen. Komunisti su ga osudili na devet godina robije. Odležao je šest godina u zatvoru u Nišu.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:323748-Ravnogorci-Kalabic-nije-izdao


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

 

Exactly two years ago today, on March 21, 2009, the $100,000 Reward was issued by Serbian National Defense, for the location of the Mihailovich gravesite

To enlarge in order to be able to read the text

 in both Serbian and English,

just click on the image below and magnify as needed.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Antifašisti protiv rehabilitacije Draže / Vesti Online / March 21, 2011

Vesti Online
March 21, 2011


Savez antifašista Srbije zatražio je od premijera Mirka Cvetkovića da prekine proces rehabilitacije vođe ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Draže Mihailovića.

Savez antifašista traži od premijera Srbije

 da se prekine proces rehabilitacije

 Draže Mihailovića

U pismu, u koje je list "Danas" imao uvid, zahteva se ukidanje zakona o izjednačavanju četnika i partizana i tvrdi se da se povodom Mihailovićeve rehabilitacije sve češće oglašavaju njegove pristalice "s krajnje neobjektivnim izjavama".

Savez posebno proziva "neke funkcionere SPO, koji ne biraju sredstva da se Mihailović, ravnogorski četnički pokret i njegove oružane formacije prikažu drukčijim nego što su stvarno bili", a bili su "izrazito kolaboracionistički, antipartizanski, teroristički i pljačkaški vojni i politički pokret".

"Časno držanje i antifašističko borbeno raspoloženje pojedinaca i manjih grupa četnika, koje su se najčešće priključivale partizanskom pokretu, ne mogu da izmene opšti negativni karakter okupatorskih saradnika koji su u borbi protiv oslobodilačkih težnji naroda često bili nečovečniji i nemilosrdniji od samog okupatora", kaže se u pismu.

"Na hiljade dokumenata, foto-snimaka i filmskih traka, smeštenih u arhivima i muzejima kod nas i širom sveta, sadrže uverljive dokaze o zločinima četničkog pokreta i njegovoj saradnji sa okupatorima u Srbiji i Jugoslaviji. Negirati sve to - novi je zločin nad četničkim žrtvama, ali i nad istorijom", stoji u pismu.

Savez antifašista ističe da je apsolutno neshvatljivo zašto je skupština Srbije usvojila dva po mnogo čemu čudnovata zakona - Zakon o izjednačavanju prava partizana i četnika i Zakon o rehabilitaciji i smatra da je potpuno opravdana inicijativa SUBNOR Srbije da vlada predloži ukidanje pomenutih zakona.

"Zahtevi za rehabilitaciju četnika i njihovog vođe u stvari su zahtevi za rehabilitaciju gnusnih zločina i saradnje sa okupatorom u Drugom svetskom ratu, ali posredno i novijih zločina čime se baca dodatna ljaga na Srbiju i srpski narod i dovodi u pitanje proklamovana privrženost uključivanju u udruženu Evropu, sazdanu na temeljima pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i principima koji svakako nisu sadržani u četničkim projektima i vizijama njihovog vođe", konstatuje se u pismu koje je potpisao Radovan Pantović, predsednik Saveza antifašista Srbije.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/125127/Antifasisti-protiv-rehabilitacije-Draze


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

АДВОКАТ ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ - АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ March 10, 2011

А Д В О К А Т

ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ

11000 БЕОГРАД

Светозара Марковића 14

тел: 3233-397; факс: 3237-146

e-mail: zzivanovic@sbb.rs

Рех. 69/10


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ

11000 БЕОГРАД

ПОДНЕСАК ПРЕДЛАГАЧА

Предлагач је примио решење Апелационог суда у Београду Рех. 1/11 од 1.2.2011. године којим се уважава жалба Ристе Вуковића те се укида решење Вишег суда у Београду Рех. Бр.69/10 од 23.12.2010. године.

Предлагачи сматрају да одлука Апелационог суда није на закону заснована што произилази из следећег:

1. Став Апелационог суда да се на питања која нису уређена Законом о рехабилитацији сходно примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку а у складу са одредбом чл. 30. ст.2. ЗВП, супсидијарно, одредбе Закона о праничном поступку није заснован ни на једној законској одредби.

Наиме, према чл. 1. Закона о ванпарничном поступку тим законом се одређују „правила по којима редовни судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима који се по овом или другом закону решавају у ванпарничном поступку.“

Ни Законом о ванпарничном поступку, ни Законом о рехабилитацији ни било којим другим прописом није одређено да се на поступак рехабилитације примењују правила ванпарничног поступка.

Са друге стране члан 1. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку прописује да се одредбе тог закона примењују „и у другим правним стварима из надлежности редовних судова за које законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку, ако се не односе на заштиту повређеног или угроженог права нити се због учесника у поступку могу применити одредбе Закона о парничном поступку.“

Другим речима да би се одредбе Закона о ванпарничном поступку примениле на неку правну ствар за коју законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку потребно је да буду испуњен изричит услов: да се не односе на заштиту повређеног или угроженог права.

Сви предмети рехабилитације се односе на заштиту повређеног права, јер је чланом 1. Закона о рехабилитацији (Сл. гласник РС 33 од 17. априла 2006. године) уређена рехабилитација лица која су без судске или административне одлуке или судском или административном одлуком лишена из политичких или идеолошких разлога живота, слободе или неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу тог Закона.

Сходно изложеном, став Апелационог суда да се у поступку рехабилитације примењују одредбе Закона о ванпарничном поступку није заснован ни на једном позитивном пропису.

2. Предлагачи тврде да је поступак рехабилитације sui generis независан од постојеће категоризације. Ово произилази из следећих одредаба Закона.

Горе цитирани чл. 1. дефинише да се тим Законом уређује рехабилитација две групе лица лишених живота, слободе или неких других права:

а) на основу судске или административне одлуке и

б) без икакве судске или административне одлуке.

Члан 3. Закона прописује да је подносилац захтева дужан да пружи личне податке лица чија се рехабилитација захтева као и доказе о оправданости тог захтева а ако за то нема могућности даје опис прогона или насиља.

Члан 4. прописује да ће пре одлучивања по захтеву су прибавити потребна документа и податке од надлежних државних органа и организација који су обавезни да те податке суду и доставе.

Коначно, чл. 5. прописује и две врсте одлука које суд доноси уколико усваја захтев за рехабилитацију:

(а) уколико је лице лишено живота, слободе или неког другог права на основу судске или административне одлуке суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитованог лица ништава од тренутка њеног доношења (чл. 5. ст.1. и 2.).

(б) уколико је лице лишено живота, слободе или неког другог права без судске или административне одлуке суд утврђује да је рехабилитовано лице било жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога (чл. 5. ст.3.).

Сходно томе, поступак рехабилитације је поступак преиспитивања судских и админитративних одлука донетих против лица чија се рехабилитација тражи. Због тога је примена правила ванпарничног поступка неадекватна, будући да се у ванпарничном поступку могу преиспитивати само оне одлуке које су и донете у том поступку. Другим речима, ванпарнични поступак је неадекватан за преиспитивање судске одлуке донете у кривичном, парничном, прекршајном или управном поступку.

Због тога је став Апелационог суда да се у конкретном случају примењују правила ванпарничног постуока правно неутемељен.

3. Преиспитивање судских или административних одлука по редовним и ванредним правним лековима се иначе и врши у већима састављеним искључиво од професионалних судија, како је прописао чл. 4. ст.1 Закон о рехабилитацији односно чл. 23. ст.1. тач. 5. Закона о уређењу судова.

Законодавац је због тога првостепено одлучивање и поверио окружним (сада вишим) судовима имајући у виду да искуство судија тих судова у преиспитивању судских одлука у парничним, кривичним и управним стварима је довољно и за испитивање у првом степену, судских и административних одлука донетих против рехабилитованог лица. Из истих разлога законодавац је прописао да о правном леку, против првостепених одлука решава Врховни суд Србије, сада Апелациони суд у Београду.

Сходно томе, поступак преиспитивања судских и административних одлука, од којих су неке донете пре више од пет деценија, је поступак sui generis и нема никакве везе са правилима ванпарничног поступка.

4. Члан 4. Закона је изричито прописао да ће првостепени суд пре одлучивања прибавити потребна документа и податке од државних органа и организација. Овом одредбом, законодавац је очигледно хтео да у поступку рехабилитације суд, поред доказа прибављених од предлагача (чл. 3. ст.2.) цени искључиво документе и податке које прибави од државних органа и организација. Очигледно је да законодавац није желео да поступак рехабилитације буде нов поступак против лица чија се рехабилитација тражи у коме би се саслушавали нови сведоци, вештаци, вршили увиђаји и изводиле друге нове доказне радње. То је сасвим и разумљиво јер су се судске и административне одлуке на основу којих је неко лице лишено живота, слободе или неког другог права доносиле на подлози доказа изведених у том поступку те на основу њих суд треба да оцени да ли је неко лице лишено живота, слободе или неког другог права из политичких или идеолошких разлога.

У том смислу, учешће у поступку оних који би давали нове исказе против лица чија се рехабилитација тражи или предлагали нове доказе о којима би суд морао одлучивати би поступак рехабилитације, противно Закону о рехабилитацији, претвориле у парницу.

4. У конкретном случају, првостепени суд је прибавио потребна документа и одредио извођење даљих доказа које је сматрао потребним. Међутим, у овом поступку првостепени суд се више бавио поднесцима Ристе Вуковића него поступком рехабилитације. Уколико би се овакво поступање наставило поступак рехабилитације би био опструиран било поднесцима Ристе Вуковића било поднесцима других лица који по закону немају права на учешће у овом поступку.

Дужност је суда да омогући суђење у разумном року а на основу чл. 6. Европске конвенције за заштиту људских права која се пред нашим судовима примењује директно. Наиме, ако се судови уместо вођења поступка по захтеву овлашћеног лица баве поднесцима трећих страна које нису овлашћене да учествују у том поступку, тиме очигледно нарушавају права предлагача на суђење у разумном року.

Законом о рехабилитацији није прописано да у току поступка било ко изјави интерлокуторну жалбу. Како се на поступак рехабилитације не могу примењивати правила ванпарничног поступка то значи ни да се по том пропису интерлокуторна жалба не може изјавити. Шта више, чл. 20 Закона о ванпраничном поступку прописује да суд може одлучити дажалба не задржава извршење решења ако за то постоје важни разлози.

У конкретном случају, поднесци и жалбе Рсте Вуковића као лица које нема право учешћа у овом поступку, као и евентуални слични поднесци и жалбе других лица са истим правним положајем, ометали би нормалан ток поступка рехабилитације у случају ако они буду предмет расправљања или одлучивања по жалби која одлаже извршење решења.

Стога, предлагачи предлажу да Виши суд у Београду настави поступак и закаже рочиште без обзира на жалбу коју би евентуално изјавио Ристо Вуковић или друго неовлашћено лице.


Београд, 10. март 2011. године
Пуномоћник предлагача,


http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17323&postdays=0&postorder=asc&start=120



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Rešena misterija: Boža Đorđević hicem u potiljak ubio đenerala! / Ekskluzivno... REŠENA NAJVEĆA SRPSKA TAJNA / March 21, 2011

Press Online.Rs
March 21, 2011

Veljko Lalic

Konačno... Komisija za otkrivanje istine o grobu Draže Mihailovića obavila zadatak posle iskaza 91-godišnjeg visokog oficira Ozne. Državi će predložiti podizanje spomenika na Adi

General Draža Mihailović ubijen je i zakopan na Adi Ciganliji, otkrio je posle 65 godina pred Komisijom za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića visoki oficir Ozne, koji je to uradio da bi svog unuka oslobodio neke sitne krivične prijave!

Tako je savim slučajno razrešena najveća srpska misterija. Kako nam je rečeno u Komisiji, koja nam je i dostavila zapisnik sa saslušanja, BIA i VBA su proveravale svedočenje ovog 91-godišnjeg oznaša (ime poznato redakciji) i utvrđeno je da je sve što je rekao - istina. On je potpisao svaku stranu svog svedočenja, koje će Press ekskluzivno objavljivati u narednih nekoliko dana.

Ubica još živ?!

- Dražu Mihailovića ubio je metkom u potiljak Boža Đorđević, koji je rukovodio streljačkim vodom na Adi Ciganliji u noći između 16. i 17. jula. Devetoro osuđenika dovedeno je na Adu. Bile su iskopane rake. Nije istina da je bačen u septičku jamu. Njih devetorica bačeni su u raku i poliveni živim krečom. Svako je streljao po jednog metkom u potiljak. Niko nije davao otpor, samo je Mušicki (Kosta Mušicki, general Srpskog dobrovoljačkog korpusa, prim. aut.) viknuo: „Živela Srbija" - navodi se u saslušanju ovog oznaša.

Tužiocu je ispričao i da je, kako misli, Dražin ubica još živ.

Čuvali tajnu 65 godina

Najelitnije komunističke jedinice vodile računa

 o đeneralu Draži Mihailoviću

- On se nigde nije pojavljivao na tim partizanskim skupovima. Neko kaže da je živ i da stanuje blizu Starog dvora u Beogradu. Vrlo je disciplinovan. Bio je unapređen za načelnika oblasne Udbe u Kragujevcu, što je bilo znatno iznad njegovih sposobnosti. Ako je živ, da se vodi računa pošto je on vrlo tvrd čovek, traži potpunu anonimnost, da mu niko ne zakuca na vrata. Mora da dobije garanciju da neće biti gonjen - nastavlja svedok Dražinog ubistva.

Uticajni oznaš Mija Krdžić, koji je preminuo pre godinu dana, imao je dosta krvi na prsima, nastavlja svedok. Mija je kasnije jedini i progovorio o likvidaciji, nakon što je vraćen s dužnosti ambasadora u Tunisu, ljut što mu je žena teško bolesna i kćerka „ubijena na čudan način".

Komunisti mu digli spomenik

Visoki oficir Ozne kaže da su potpisali da nikad nikome neće pričati o događaju „pod teškim pretnjama". I tvrdi da je to jedini pisani trag.

- Ne znam da li je bilo pismenog obaveštavanja Krcuna, ako jeste, onda je ta poruka uništena prilikom čišćenja dokumentacije, koja je obavljena dva puta - nastavlja svedok.

I zatim detaljno opisuje Dražin grob...

- Bili su zakopani u raku dugačku pet metara i poliveni živim krečom. Sve je zaravnjeno. Bilo je naređeno da Dražin grob ima da nestane, da nema da bude nikakav trag, da se ne bi pravile ceremonije - objašnjava.

On je ipak tužiocu do detalja opisao mesto gde je sahranjen Mihailović, tako da su u Komisiji rekonstruisali njegovo svedočenje i zaključili da je Draža sahranjen u takozvanom ružičnjaku na Adi, gde se nekad nalazila ograda zatvora. To mesto su komunisti obeležili na neki svoj način, jer su baš tu stavili spomenik zvezdu petokraku. Dražino telo, ipak, tu se više ne nalazi.

Visoki oficir Ozne tužiocu je ispričao kako je saznao da je Draža kasnije premešten s Ade.

Posle godinu dana premešten na ostrvo

- Kada je ubijen, nije bilo rešeno da se njegovi ostaci izmeste, jer je zatvor još bio tamo. Posmrtni ostaci premešteni su pre likvidacije kompleksa. Nije bilo brzo, verovatno godinu dana nakon streljanja. Mija Krdžić mi je rekao, a i pričalo se u višim krugovima Udbe, da su ostaci premešteni na jedno dunavsko ostrvo koje nije naseljeno, da to ostrvo ne plavi stalno Dunav, već samo jedan njegov deo - navodi se u zapisniku sa saslušanja najpoverljivijeg svedoka ubistva Draže Mihailovića.

Njegov zaključak, kako je rekao srpskom tužiocu, jeste da je to bilo Ratno ostrvo.

Kako nam je rečeno u Komisiji za otkrivanje istine o grobu Draže Mihailovića, tajne službe su proverile navode ovog svedočenja i zaključile da je ovim razrešena najveća srpska misterija. Komisija je zaključila da je ovo vrlo relevantno svedočenje, kao i tužilaštvo, koje još pod ključem drži čitavu dokumentaciju.

Zbog svega toga Komisija namerava da uskoro održi konferenciju za štampu na kojoj će saopštiti ovo o čemu Press piše i jednom za svagda otkriti gde je ubijen đeneral Draža.

I zatim pozvati vlast da se na mestu ružičnjaka na Adi napravi spomenik Draži Mihailoviću.

Dželat u belim rukavicama

Visoki oficir Ozne ispričao je tužiocu kako su se obavljale likvidacije u zatvoru na Adi Ciganliji. To je bio zatvor za političke protivnike, u kojem su pre rata bili komunisti. Tako su se sada četnicima svetili bivši zatvorenici.

- Sva vešanja je obavljao Ladislav Hart, dželat za vešanje u belim rukavicama. Posle svakog vešanja on je bacao svoje rukavice - ispričao je oficir OZNE.

Živela Srbija

Njih devetorica bačeni

su u raku i poliveni
živim krečom. Niko
nije pružao otpor,
samo je Mušicki
viknuo: „Živela Srbija"



Dražu Mihailovića ubio je metkom u potiljak Boža Đorđević,koji je rukovodio streljačkim vodom na Adi Ciganliji u noći između 16. i 17. jula



http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/155060/Re%C5%A1ena+misterija%3A+Bo%C5%BEa+%C4%90or%C4%91evi%C4%87+hicem+u+potiljak+ubio+%C4%91enerala!.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Arthur "Jibby" Jibilian, the Halyard Mission Radioman, remembered on the one year anniversary of his passing

Today, March 21, 2011, marks the one year anniversary

of the passing of a dear friend of the Serbs:

Arthur "Jibby" Jibilian

the Halyard Mission Radioman.

One year later, it's still hard to imagine that he is gone.

That is one of the great things about the human heart -

those we loved live on in it forever.

We haven't forgotten, Arthur, and we never will...

Arthur "Jibby" Jibilian

"Lest we Forget"

Michigan, June 2009

Photo by Aleksandra Rebic

Arthur "Jibby" Jibilian and Aleksandra Rebic

"Lest we Forget"

Michigan, June 2009

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

65th anniversary of the capture of General Draza Mihailovich marked in Drazevina (Visegrad) in Bosnia / March 13, 2011

Draževina - Višegrad 13.03.2011
Posted on YouTube by "makso001"




"Uz prisustvo preko 600 rаvnogorаcа iz svih srpskih krаjevа i grаđаnа Višegrаdа i susjednih opštinа, u Dobrunskoj Rijeci-Drаževini obilježenа je 65. godišnjicа od hаpšenjа generаlа Drаže Mihаjlovićа i ubistvа njegovih prаtilаcа, mаjorа Drаgiše Vаsiljevićа, kаpetаnа Nikole Mаjtorovićа i poručnikа Blаgojа Kovаčа."

http://www.youtube.com/watch?v=A51SdJ4b1Xc


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com



*****

Субнор жари и пали - Милослав Самарџић

Процес рехабилитације ђенерала Драже одложен је на интервенцију комунистичких ветерана и не зна се када ће се наставити

''Срећна нова 1945. година!'' Ово је био коментар историчара Александра Динчића на вест да је, после интервенције тзв. Субнора, процес рехабилитације ђенерала Драже поново стављен ад акта."

Наиме, Субнор се жалио што једном његовом члану није допуштено да учествује у процесу. Окружни суд у Београду, у чијој је надлежности ђенералова рехабилитација, саслушао је адвоката тог субноровца и одбио његово учешће. Образложење суда било је: према актуелном Закону о рехабилитацијама нема основа да се пред судом појави ''друга страна'', нити да се на ма који начин обнавља цели процес, већ се само процењује да ли је кршено процесно право.

Међутим, на овакву пресуду Окружног суда, Субнор је уложио жалбу Врховном суду, који је одлучио да се процес рехабилитације одложи док се о свему не изјасни надлежни Апелациони суд. Тако је рочиште које је било заказано за 28. јануар одложено на неодређено време. Заправо, у редовима предлагача рехабилитације сматрало се да ће се све одвијати брзо и у позитивном смеру. Односно, да ће Апелациони суд у кратком року потврдити решење Окружног суда, и да ће ново рочиште бити заказано већ у фебруару. Ипак, како је фебруар одмицао, а ништа се није дешавало, предлагачи су се обратили јавности. У ''изјави подршке'', коју су потписали Српски либерални савет, Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и већи број појединаца, после подсећања да су прошле четири године откако је покренут процес рехабилитације ђенерала Драже, поред осталог се каже:

''По ко зна који пут, прошлог месеца, правничким акробацијама поступак се враћа на почетак или упућује на слепи колосек.

Можда је заиста наступио тренутак када би српско правосуђе требало да се одреди, да ли жели или не жели да спроводи законе ове земље укључујући и Закон о рехабилитацији.

Дуже од шест деценија злокобна сенка трагичних подела изазваних грађанским ратом у Србији лебди над победницима, пораженима и њиховим потомцима. И кад се најзад поверовало да ће неправда макар делом бити исправљена, а они који су из 'идеолошких и плитичких разлога' били прогоњени добити сатисфакцију, ствари се враћају на почетак.

Кад представници правосудног система добију лице Понтија Пилата, устукну под узвицима „Распни га, распни!" и перући руке покушају да кривицу пребаци на другог, наша је дужност да им кажемо: Више се не ради о кривици оних који су на монтираном процесу уз помоћ суда убили генерала Михаиловића; више се не ради о кривици оних који су тај злочин деценијама прикривали... Ради се о томе да ли је Србија демократска земља у којој се у законом прописаној процедури, пред судом може остварити било које право.

Ми, долепотписани, позивамо институције правосуђа Републике Србије да предузму енергичне кораке како би се поступак рехабилитације генерала Михаиловића привео крају без одлагања. Тиме би се коначно ставила тачка, не само на поделе у српском народу, већ и тачка на праксу да, условно речено, политички победник, има право да деценијама мрцвари своју немоћну жртву пљачкајући је и понижавајући.''

Никакве реакције није било, па се Српски либерални савет огласио и 24. фебруара:

''Само у земљи у којој држава функционише могуће је обезбедити имовинску и правну сигурност и амбијент за слободну конкуренцију рада и идеја. Српско правосуђе, нажалост, до сада није положило овај тест поверења. Двадесетосмог фебруара се навршава месец дана од како је, по нашем мишљењу потпуно непотребно, одложено рочиште о рехабилитацији генерала Михаиловића. Да се судски поступак за рехабилитацију не би претворио у морални поступак за оцену зрелости нашег правосудног система, позивамо судске органе да што пре наставе започети процес рехабилитације. До тада Српски либерални савет задржава право да сваког месеца подсећа српску јавност на непотребно одлагање логичног завршетка овог процеса.''

Очигледно, Српски либерални савет ће још дуго користити ово своје право - једино које му, у оваквом реду ствари, остаје. А какав је тај ред ствари довољно говори и случај потпредседника Субнора, Миодрага Зечевића, који, као тзв. бенефицирани пензионер, и даље држи катедру на Правном факултету у Београду. Да и не говоримо у члановима Субнора у установама попут Српске академија наука и уметности, или, што је у ствари најважније, у неформалним центрима моћи.

Такозвани обични грађани, и уопште људи добре воље, далеко су од тих центара. Не преостаје им ништа друго сем да пишу протесте, као што је то на пример учинио пензионисани ђенералштабни пуковник мр Драган Крсмановић:

''Другови из Субнора, прошло је време парола и славопојки. Ако сте такви јунаци, каквим су вас читанке приказивале, скупите храбрости реците већ једном Србији 'ИЗВИНИ'... Историјски гледано изостанак рехабилитације биће јасан знак сваком грађанину Србије да може постати потенцијална жртва режима, садашњег за који се без доказа надамо да је демократски, или неког будућег, на тај начин да се из нашег укупног живота издвоје непријатне епизоде, вешто сложе, попуне фалсификатима, измешају са злоделима стварних злочинаца и прикажу као злочиначки подухват. Начин на који је створена клима линча, па потом прикупљени и фалсификовани докази, само ће помоћи будућим узурпаторима да лакше обликују матрицу прогона.''

Најзад, ако је то уопште потребно напоменути, не оглашавају се ни државне комисије основане, како барем кажу, ради потраге за гробом ђенерала Драже и ради пописа жртава ''нових власти'', тј. комуниста.


''Слобода'',
Чикаго, 10. март 2011.
 
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18689
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
 
 
*****

Милослав Самарџић: Четници и партизани 1941 / "Погледи" из Крагујевца отворили су канал на "You Tube"

Погледи из Крагујевца отворили су канал на You Tube и то на интернет адреси:

http://www.youtube.com/user/PoglediKragujevac

На каналу се, за сада, могу видети веома вредни видео записи господина Милослава Самарџића, на теме о четницима...

Владимир Петровић

*****

Милослав Самарџић: Четници и партизани 1941

PoglediKragujevac



http://www.youtube.com/watch?v=jFfParM73d8&feature=channel_video_title

*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Dr. Srdja Trifkovic to be special guest speaker at the Serbian National Defense "Evening for Liberty" event in Chicago, IL on March 4, 2011

У петак 04. марта 2011. у просторијама Српске Народне Одбране у Чикагу у оквиру Вечери Слободе биће одржано предавање др Срђе Трифковића под називом

Политичка бура у исламском свету:

 Импликације за Србију

You are welcome to attend an "Evening for Liberty" featuring a special presentation by guest speaker historian Dr. Srdja Trifkovic

 taking place at the office of

 the Serbian National Defense Council of America

 in Chicago, IL

on Friday, March 4, 2011.

5782 N. Elston Ave.

Chicago, IL

http://www.snd-us.com/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Прослава дана Првог србског устанка Сретење Господње 15. 2. 2011. у Орашцу / Ravnogorski Pokret marks the anniversary of the First Serbian Uprising February 15, 2011 in Serbia

Написао Равногорац

На дан Сретења Господњег , 15 фебруара 2011. –ог. лета Господњег одржано је Саборно окупљање чланова и симпатизера Равногорског покрета,Сабора Монархиста Србије,Отачаственог покрета Образ и других братских и сродних организација у Орашцу поводом прославе и обележавања устаничког скупа и почетка Првог србског устанка одржаног у Орашцу, који представља почетак обнове србске државности после вишевековне отоманске власти. На збору старешина у Орашцу, 14. фебруара 1804. године за вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе.

Окупили смо се у јутарњим часовима у Орашцу,пристигли из свих крајева Србије,од стране општинских одбора Аранђеловац, Крагујевац, Топола, Београд, Ваљево, Кнић, Лајковац, Обреновац, Панчево, Лазаревац, Мионица, Земун, Чачак, Горњи Милановац, Ивањица,Ариље,Бајина Башта, Смедеревска Паланка, Смедерево,Петровац на Млави, Пожаревац,Рековац, Шабац ,Нови Сад,Суботица, Зрењанин, Књажевац, Сокобања, Бор, Неготин, Ниш Лесковац, Зубин Поток, Звечан,Лепосавић,Косовска Митровица,Републике Српске и емиграције.

Окупили смо се саборно у Орашцу у порти храма Светог Вазнесења Господњег, припадници Горске краљеве гарде Равногорског покрета са свештенством и верницима дочекали су у јутарњим часовима Његово преосвештвенство епископа шумадијског Господина Јована, и Његово краљевско височанство краља Србије Александра II Карађорђевића, Овом приликом Равногорски покрет у братској сарадњи са Сабором Монархиста Србије, као и друге братске организације својим масовним присуством, увеличали Сабор и скуп на дан Сретења Господњег, и показали смо ликом и делом широј јавности Србије да је православни монархизам светла и једина извесна будућност Србије, и да нас има довољно и у великом броју,национално свесних Светосаваца и националиста из свих србских Покрета и организација, који ће стати као један, поред свог краља Александра II Карађорђевића, и Боже дај да сви заједно осванемо ускоро у толико жељеној нам Краљевини Србији.

Васколики народ србски је са својим краљем присуствовао је масовно Светој Архијерејској литургији у храму Вазнесења Господњег, коју је служио Његово преосвештвенство епископ шумадијско Господина Јована уз саслужење свештенства епархије шумадијске и намесништва орашачког. Приликом одржавања Свете Архијерерске литургије, Његово преосвештенство владика шумадијски г.Јован одржао је беседу и пренео духовне поуке присутним верницима, потребу да се народ србски обожи и сусретне са васкрслим Господом Христом у делима и помислима, и да буде бољи у дане долазећег Васкршњег поста, у правцу очувања вере,Светосавља и традиционалних вредности,нагласио да је неопходан повратак обожењу и моралним вредностима рода србског.

Након завршетка литургије следбеници Равногорског покрета и припадници Горске краљеве гарде Равногорског покрета дочекали су излазак из храма и испратили Његово преосвештвенство владику шумадијског г.Јована и Његово краљевско височанство краља Србије Александра II Карађорђевића у организованој колони од неколико хиљада присутних упутили се ка спомен комплексу Марићевића јаруга,предвођени председником Равногорског покрета Срђаном Срећковићем,потпредседником и замеником председника и командантом Горске краљеве гарде Равногорског покрета Предрагом Богићевићем, председником Сабора Монархиста Србије др. Гораном Благојевићем, потпредседником Сабора Монархиста Србије, Љиљаном Јовановић,.Колона од неколико хиљада ходочасника пристигла је у спомен комплекс Марићевића јаруга,где су већ биле постројене јединице припадника Горске краљеве гарде,сам дочек председника Равногорског покрета Срђана Срећковића са осталим гостима из братских организација,протекао је у духу Светосавља и саборних начела.

Сама прослава отпочела је паљењем свећа и полагањем цвећа, на спомен обележје Првог србског устанка у Марићевића јарузи као колевци устанка и буне против турског завојевача. Присутном васколиком народу србском у спомен комплексу обратио се Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован и позвао све присутне на одржавање помена и сећања на славне дане србске историје и самог предводника и једног од зачетника Првог србског устанка вожда Ђорђа Петровића Карађорђа као родоначелника краљевске породице Карађорђевић и славног претка краља Александра II Карађорђевића.

Након завршетка помена у спомен комплексу Марићевића јарузи присутнима се обратио Његово краљевско височанство краљ Србије Александар II Карађорђевић, и истакао: „ Устанак није подигнут зато да би место дахија дошле војводе, него да слобода замени ропство, а правда и закон неправду и безакоње, данашње препреке које стоје пред Србијом нису много мање него у време Карађорђа.Не само зато што је урађено мало, него зато што смо свесни да је оно што је остало и што морамо да урадимо много теже и више. Да би била у Европи, Србија не мора никуд да иде.Довољно је да се врати себи и својим темељима, и заузме своје место међу народима, као стара европска краљевина, Орашац и Опленац симболи модерне србске државе и слободе и да се та чињеница не може сакрити.И раније је, у недавној прошлости, било тренутака када се та истина сакривала и нека друга измишљала. Неистина путује брзо, али је истина постојана и дуго траје. Зато смо ми и данас овде, и наши потомци ће сутра исто бити овде, истакао је Његово краљевско височанство краљ Србије Александар II Карађорђевић.

Након обраћања председника Равногорског покрета Срђана Срећковића скупу се обратио потпредседник и председник Западне области Драган Богдановић поздравио присутне и захвалио се на одзиву поштовалаца и чланова Равногорског покрета који су се окупили и поклонили се славној србској историји и сенима славних србских јунака и устаника, и позвао све Србе да се угледају на пример слоге и саборности, као и на свете примере србских јунака.Реч је узела потпредседник Сабора Монархиста Србије Љиљана Јовановић и нагласила да је организација Сабор Монархиста Србије све већи и масовнији као и најближа братска организација Равногорски покрет,у којима види снагу и одлучност за васпостављање Краљевине Србије и краља као јединог искреног домаћина на трону Србије, напоменула и приоритетни задатак монархиста.Након тога окупљенима се обратио председник Равногорског покрета Срђан Срећковић, поздравио окупљене и похваливши притом присутне на одзиву и поздравио је присутну браћу и чланове поздравио је и чланове из свих области где Равногорски покрет активно делује.Похвалио је све присутне за несебично залагање и јаку вољу због присуства на овом светом дану,присуства и активном учешћу на Светој Архијерејској литургији,. Такође нагласио да је Равногорски покрет велика снага која из дана у дан постаје све већа и снажнија, да је једна од најлегитимнијих организација са регистрованим и по законским стандардима вођена организација, и да је за Равногорски покрет приоритет рад у складу и начелима које прописује и следи СПЦ.такође нагласио да је Равногорски покрет признат од Круне и двора, да је морална обавеза сваког Србина да присуствује и појави се активно на обележавању важних датума као Сретење Господње, Марковдан на Равној Гори,Видовдан у Грачаници и на Газиместану, Пожелео је срећан дан државе Србије војсци Србије,иако је из дана у дан укидају,демилитаризују и растројавају,али је поносно изнео да Србија никад није била без војске, ове наше часне војске Равногорског покрета,такође је нагласио да је војска уз Србију,цркву и краља,такође и полиција,и да ће ускоро професионално почети да обавља дужности и да ће највероватније због политичких злоуопотреба положаја и неки министри завршити у притворима,јер народ не може трпети намета више. На крају обраћања пожелео је Срећан и Богом благословен Васкршњи пост.

Након обраћања председника Равногорског покрета Срђана Срећковића скупу се обратио потпредседник и председник Западне области Драган Богдановић поздравио присутне и захвалио се на одзиву поштовалаца и чланова Равногорског покрета који су се окупили и поклонили се славној србској историји и сенима славних србских јунака и устаника, и позвао све Србе да се угледају на пример слоге и саборности, као и на свете примере србских јунака.Реч је узела потпредседник Сабора Монархиста Србије Љиљана Јовановић и нагласила да је организација Сабор Монархиста Србије све већи и масовнији као и најближа братска организација Равногорски покрет,у којима види снагу и одлучност за васпостављање Краљевине Србије и краља као јединог искреног домаћина на трону Србије, напоменула и приоритетни задатак монархиста.

Реч је дата представнику Отачаственог покрета Образ Александри Миловановић који се обратила присутнима речима да свако србско срце мора бити пуно када угледа оволики број искрених и свесних Срба и србкиња који на прави начин поштују и славе своје славне претке,који су свој пример и аманет оставили србском роду да се занавек бори За крст часни и слободу златну,и да без тога Србији бољитка и здраве сутрашњице нема. Нагласила је спомен и велики значај бесмртног вожда Карађорђа који је дао снагу и дух Србима да устану и победе турске завојеваче, које се као пресликано данас дешава на светој србској земљи,вожд Карађорђе није подигао Србију и устанике на буну и устанак против тираније него и против лажних Срба који и данас свакодневно спутавају и скрнаве прави пут којим Србија треба да иде,а то је пут Светосавља, слоге и свесне србске саборности, напоменула је србски усуд кроз векове и поруку кукавичког и себичног дела Србије да погнуту главу сабља не сече,али напоменуо и праву поруку србских јунака и витезова Боље изгубити главу,него огрешити душу, и том приликом позвао све окупљене и целу Светосавску Србију на саборно окупљање и деловање.

Скуп и окупљање у спомен комплексу Марићевића јаруга је свечано завршен,и у стројевом поретку чланови и симпатизери Равногорског покрета,Сабора Монархиста Србије,Образа и осталих сродних организација упутили се пут Аранђеловца и хотела ресторана „Рујна Зора“ где је организована и приређено одржавање и прослава Крсне славе Сабора Монархиста Србије, Сретење Господње.Славски обред резања колача обавио је старешина Буковичке цркве са домаћином славе председником Сабора Монархиста Србије др.Гораном Благојевићем уз активно присуство свих домаћина и гостију крсне славе и окупљање братских Покрета, Сабора Монархиста Србије и Равногорског покрета. Након окончања обреда резања славског колача организовано је свечано окупљање и дружење у сали рестрана „Рујна Зора“ у Аранђеловцу.Монархисти и Равногорци са присутним гостима дружили су се до послеподневних часова у братској у саборној атмосфери,пуној братске љубави на скромној славској и Равногорској трпези поред председника Равногорског покрета Срђана Срећковића, целокупног састава председништва Равногорског покрета, председништва Сабора Монархиста Србије на челу са председником др.Гораном Благојевићем,потпредседника Сабора Монархиста Србије Љиљане Јовановић,представника и чланова Отачаственог покрета Образ.Домаћин славе др.Горан Благојевић и председник Раногорског покрета Срђан Срећковић захвалили су се између осталог на великом и достојаственом одзиву свих присутних речима: Живела Србија!!! Живео Краљ!!!


Равногорски покрет

Oдбор за маркетинг и информисање

Cекретар Милан Баришић

Уређивање текста и фотографије

Саша В. Милојковић, Равногорац


http://www.ravnogorskipokret.com/index.php?option=com_content&view=article&id=96:-------15-2-2011--&catid=1:novo


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****