Принц Андреј Карађорђевић - Помен испрачај у уторак, 14. маја, у 7:00 сати увече - Манастир Нова Грачаница, Third Lake, IL U.S.A. / Farewell Memorial Service for Prince Andrej Karageorgevich at New Gracanica Monastery on Tuesday May 14, 2013

Prince Andrej Karageorgevich

Courtesy of www.royalfamily.org

Блаженопочивши Принц Андреј Карађорђевић, најмлађи брат блаженопочившег Краља Петра II Карађеорђевића, који је 1990. године сахрањен на манастирском гробљу Нове Грачанице, биће пренешен за Србију и сахрањен у заједничку гробницу породице Карађорђевић у цркви Светога Великомученика Георгија на Опленцу. Манастир Нова Грачаница организује помен испрачај у уторак, 14. маја, у 7:00 сати увече. Овим се обавештавате да би у вашим молитвама поменули Принца Андреју на Литургији у недељу и обавестили своје парохијане о овом догађају, како би они, који би евентуално желели присуствовати овоме помену, могли доћи у уторак. Унапред благодаримо.

Душан Иванчевић

Our blessed and late Prince Andrej Karadjordjevich, the youngest brother of our blessed and late King Petar II Karadjordjevich, who was laid to rest in the cemetery of New Gracanica Monastery in Third Lake, IL in 1990, will be transferred to Serbia and laid to rest in the family tomb of the Karadjordjevich family in the church of Saint George, the Great Martyr, on Oplenac. New Gracanica monastery has organized a memorial farewell service on Tuesday, May 14th at 7:00 p.m. in the Monastery Church.

Dusan Ivancevich

The gravesite of Prince Andrej Karageorgevich

at New Gracanica Serbian Orthodox Monastery in Third Lake IL U.S.A.

Photo by Aleksandra Rebic February 18, 2012

The gravesite of Prince Andrej Karageorgevich

and the monument to General Draza Mihailovich

at New Gracanica Serbian Orthodox Monastery in Third Lake IL U.S.A.

Photo by Aleksandra Rebic February 18, 2012.

*****

New Gracanica Serbian Orthodox Monastery

35240 W Grant Ave. Third Lake IL 60046

Photo courtesy of:

http://www.newgracanica.com/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Održan sabor pristalica JVO na Ravnoj gori [11. Maj 2013] / "Novosti " May 11, 2013

Novosti
Tanjug
11. maj 2013.

Na Ravnoj gori održan tradicionalni sabor, kojim će biti obeležena [72]. godišnjica formiranja Ravnogorskog pokreta pod vbođstvom generala Draže Mihailovića

 

Na Ravnoj gori u subotu je održan tradicionalni, 23. sabor kojim je obeležena [72]. godišnjica Ravnogorskog pokreta.

 

Manifestaciji su prisustvovali ratni veterani i poštovaoci tradicije Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ravnogorskog pokreta iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore, a ogranizovala ju je Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta.

 

Prema rečima predsednika Republičke asocijacije Aleksandra Čotrića, na ovoj manifestaciji više neće biti političkih govora, jer su političari rekli sve što su imali.

 

"Očekujemo da sud sada rehabilituje generala (Dragoljuba) Mihailovića, a kada se to desi biće uklonjene prepreke da Ravnogorci ostvare svoja prava na penzije i druge prinadležnosti na osnovu zakona iz 2004. godine", kazao je Čotrić Tanjugu. On je izrazio nadu da će Mihailoviću biti izgrađen spomen kompleks na Adi Ciganliji u Beogradu, ali i uklonjen žig izdaje koji mu je nepravedno "udaren". Čotrić je ranije rekao Tanjugu da lider SPO Vuk Drašković neće prisustvovati ovoj manifestaciji, jer je Predsedništvo stranke tako odlučilo.

 

U okviru obeležavanja godišnjice početka organizovanog vojnog otpora nacističkom okupatoru Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, služen je pomen u hramu Svetog Georgija na Ravnoj gori, položeno cveće na spomenik generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, priređena izložba u Spomen domu i izveden kulturno-umetnički program.

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:433279-Odrzan-sabor-pristalica-JVO-na-Ravnoj-gori

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

Na hiljade knjiga spaseno od uništenja / "RTS" May 12, 2013 / [SLS: "U Nedićevom Beogradu 1941-1944 nisu uništene knjige u Univerzitetskoj biblioteci"]‏

PTC
Radio-Televizija Srbije
May 12, 2013

Iako su okupacione vlasti na početku Drugog svetskog rata naredile popis i uništavanje nepodobnih knjiga, uprava Univerzitetske biblioteke u Beogradu uspela je da, na hiljade vrednih naslova, sačuva od uništenja.

Sredinom 1942. godine, nemačke vlasti naredile su zaposlenima u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu da popišu i uklone sve knjige čije su autore smatrali antinemačkim i prosovjetskim. Prema sačuvanim dokumentima, na popisu su se našla dela jevrejskih autora, domaćih pisaca, ali i svetskih klasika.

Knjige spasene od uništenja u Drugom svetskom ratu

 

Spiskovi "nepodobnih" knjiga i autora prvi put su predstavljeni javnosti prošle godine, a sa njima je otkivena i tajna kako su srpski bibliotekari uspeli da od uništenja sačuvaju na stotine naslova.

 

"Od naših pisaca, na popisu su se našli Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Branimir Ćosić i mnogi drugi", navodi Danica Filipović, autorka knjige "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941 - 1944". "Od simpatizera komunista ili samih komunista, na spisku su bili Božidar Adžija, Veselin Masleša i sve mape Đorđa Andrejevića Kuna."

 

Na ovom obimnom poslu bilo je angažovano petnaestoro bibliotekara. Na spisku nemačke komande našlo se oko tri hiljade naslova i osamdeset časopisa koje je trebalo uništiti. Navedeno je da nekim autorima treba zabraniti kompletan književni opus.

 

Članovi komisije kojoj je bio poveren taj posao, trudili su se na sve načine da spreče uništenje bibliotečkog fonda i spasu što veći broj naslova.

 

"Mudro su postupili i bibliotekari i članovi komisije", smatra Danica Filipović. "Komisija se sastajala svakog dana, ali su mudro odugovlačili taj posao. Prema naredbi Nemaca, trebalo je 80 do 90 odsto knjiga sa tog spiska uništiti."

 

Bibliotekari su u svojoj nameri uspeli, pa je tako 14. novembra 1944. godine, predsednik popisne komisije dr Dimitrije Kirilović, ponosno saopštio da je dočekao da Nemci odu iz Beograda, a da nijedna knjiga nije uništena.

 

Napori bibliotekara da sačuvaju na hiljade vrednih naslova, sakupljeni su i objavljeni u knjizi "Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944" Danice Filipović i Nikole Markovića.

 

 

 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/1320636/Na+hiljade+knjiga+spaseno+od+uni%C5%A1tenja.html

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

POSLEDNJA KRALJICA PRVI PUT U SRBIJI! Zemni ostaci supruge Petra II preneti na Dvor! / "Telegraf" May 9, 2013

Telegraf
D. Zlojutro
May 9, 2013

Kovčeg je stigao i pred Beli dvor, gde ga je dočekalo nekoliko stotina pristalica koji su klekli u znak poštovanja prema pokojnoj kraljici. Među prisutnima su i patrijarh Irinej, članovi Krunskog saveta, kao i predsatavnici nekoliko monarhističkih organizacija

Foto: Tanjug

 

Zemni ostaci kraljice Aleksandre Karađorđević, supruge poslednjeg jugoslovenskog monarha Petra Drugog Karađorđevića, preneti su u Srbiju iz Grčke gde je po sopstvenoj želji sahranjena na Kraljevskom groblju palate “Tatoj“ u blizini Atine. Kovčeg je stigao pred Beli dvor, gde ga je dočekalo nekoliko stotina pristalica koji su klekli u znak poštovanja prema pokojnoj kraljici. Među prisutnima su i patrijarh Irinej, članovi Krunskog saveta, kao i predstavnici nekoliko monarhističkih organizacija.

 

Zemne ostatke je na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” dočekao savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, ambasador Grčke u Srbiji Demosten Stoidis, ambasador Danske u Srbiji Mete Kjuel Nilsen i episkop hvostanski Atanasije.

 

Ostaci kraljice Aleksandre, majke princa Aleksandra, posle aerodroma preneti su u kapelu Svetog Andreja Prvozvanog u krugu Belog dvora, gde se nalaze i ostaci Petra Drugog i njegove majke kraljice Marije.

Foto: Tanjug

 

Pomen je služio patrijarh srpski Irinej koji je nakon opela rekao da je ovim činom ispravljena velika nepravda i istorijska greška.

- Ovih dana slavimo najradosniji praznik Vaskrs, a evo i još jednog razloga za slavlje. Sudbina joj nije bila naklonjena da borvi u Beogradu i bude kraljica svom narodu. Eto, ako ne živa, onda će bar svojim moštima biti prisutna u svom voljenom gradu. Ovim činom ispravljamo veliku nepravdu i istorijsku grešku - rekao je patrijarh okupljenima.

Nakon opela prisutnima se obratio i prestolonaslednik Aleksandar rečima:

-Hvala svima što ste se okupili danas, ovde, da odamo počast mojoj majci, kraljici Aleksandri od Jugoslavije. Moja majka udala se za mog oca dok je bio u izgnanstvu za vreme Drugog svetskog rata. Delila je sa njim tragediju nasilne odvojenosti od sopstvene zemlje i naroda. Uskoro će ni opet biti zajedno na Oplencu i tako ispuniti zaveštanje mog pradede Kralja Petra I da svi Karađorđevići budu sahranjeni na jednom mestu – rekao je prestolonaslednik.

Foto: Telegraf

 

Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić rekao je da se sada ispravlja jedan veliki greh koji je učinjen Karađorđu i njegovoj porodici.

 

- Mi smo počeli da plevimo kukolj i da vraćamo onaj ponos Srbiji koji je imala. U svemu tome dugujemo veliku zahvalnost SPC koja je uvek bila tu. Mi ispravljamo jedan veliki greh koji je učinjen Karađorđu i njegovoj porodici …Tužna kraljica kako ju je narod zvao vratila se u Srbiju – istakao je Antić nakon opela.

 

KO JE KRALJICA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆ?

 

Kraljica Aleksandra je ćerka kralja Aleksandra od Grčke i princeze Aspazije od Grčke i Danske.

 

Rođena je u Atini, 25. marta 1925. godine, a umrla je 30. januara 1993. u Istočnom Saseksu u Engleskoj i sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine.

Školovala se u Vestfildu, pa zatim u školi Hitfild, a posla završenog školovanja u Engleskoj živela je u Parizu.

Foto: Wikipedia/Snake bgd

 

Za poslednjeg jugoslovenskog monarha udala se 1944. godine u Velikoj Britaniji.

 

Jedni tvrde da je to bila ljubav na prvi pogled, drugi da je plod intriga čiji trag je vodio i do engleskog premijera Vinstona Čerčila, a biće da je istina bila negde između i najbliža rečima kojima je vezu objašnjavao Kosta St. Pavlović, šef kabineta jugoslovenske vlade u izbeglištvu:

 

- Ovaj brak nije bio iz računa jer princeza nije imala nikakav miraz. Nije bio ni iz državnog interesa jer su svi oni koji su mogli da predstavljaju državu listom bili protiv njega. Taj brak bio je proizvod mladenačke ljubavi i spletkarenja Aleksandrine majke, gospođe Aspazije!

 

Zaista, u prvo vreme protiv ovog braka bila je i Petrova majka, kraljica Marija. Iako im je dala blagoslov uz upozorenje da nije prikladno praviti lično veselje dok narod u otadžbini pati, ona neće prisustvovati venčanju koje je obavljeno marta 1944. godine u zgradi jugoslovenske ambasade u Londonu.

 

Prema svedočenjima, buduća kraljica je na venčanje došla u pozajmljenoj venčanici, a Petar u uniformi avijatičara, a onda će sreću, prema rečima same Aleksandre, zameniti “iznenadno i užasavajuće zatišje u Petrovom životu. Ništa nije imao da radi, igde da ide, i malo čemu da se nada”.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

http://www.telegraf.rs/vesti/690682-poslednja-kraljica-prvi-put-u-srbiji-zemni-ostaci-supruge-petra-ii-preneti-na-dvor-foto

 

 

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

"Не прихватам капитулацију, та ријец не постоји у српском језику!" Пуковник Драгољуб Михаиловић Maj 1941 / Дражин ратни пут 1941-1946, у слици и речи - Милослав САМАРЏИЋ

Дражин ратни пут 1941-1946, у слици и речи

ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ
5. Maj 2013.

Првог дана рата, 6. априла 1941. године, генералштабни пуковник Драгољуб Дража Михаиловић налазио се у Кисељаку крај Сарајева, на положају начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске. Наредних дана прелази у Славонију и Барању, где прикупља српске делове Друге армије и организује постепено повлачење преко Саве. Та операција била је завршена 9. априла, а три дана касније Дража наређује рушење великог моста код Брчког. Истог дана штаб Друге армије повучен је из Брчког дубље у Босну, у Грачаницу. У овом месту Дража 13. априла постаје командант управо основаног Брзог одреда, са којим сутрадан савладава усташе у Дервенти и Босанском Броду. У Босанском Броду одржао је свој први ратни говор.

Ујутру 15. априла Брзи одред пролази кроз Добој, да би се потом код села Шеварлије сукобио са немачком оклопном колоном. У току једног затишја курир доноси наређење Врховне команде и команданта Друге армије да Брзи одред одмах капитулира и преда се најближој немачкој команди. “Капитулација? Та реч не постоји у нашем војном речнику“, одговорио је Дража. Тога дана он је остатке Брзог одреда повукао у шуму, поставши први герилац окупиране Европе. Током рата је управо 15. април обележавао као Дан устанка.

У Петровом Селу Дража је 20. априла одржао још један говор, преименујући Брзи одред у Горски одред. Током наредна два дана одред је онеспособио пругу Завидовићи – Хан-Пијесак и напао четири најважније железничке станице са усташким посадама. Уследио је напад Хрвата из села Каменско, али се они повлаче после пола сата борбе. Онда су 25. априла Немци из Олова послали муслимане. Срби из околних села на време обавештавају Дражу, па Горски одред разбија муслиманске усташе.

Следећег дана, 26. априла, Горски одред је напао једну немачку колону на око шест километара северно од Хан-Пијеска. Прошао је без губитака, а са добрим ратним пленом. Одмах се упутио према истоку, да би поподне застао у српском селу Кусаче.

Већ 27. априла Немци су послали потеру за Горским одредом, па се он, ради заметања трага, вратио на север. Код Симовићевих колиба, у близини Хан-Пијеска, Горском одреду се прикључио мајор Миодраг Палошевић са остацима свог четничког батаљона. Сутрадан одред креће ка Дрини и прелази је 29. априла поподне, изнад села Заовине.

У ово време, око 1. маја 1941, настају прве засад познате Дражине ратне слике, међу којима је и ова:

Стоје, с десна на лево:

мајори Мирко Станковић и Миодраг Палошевић, Дража…
Клече, с лева на десно: Благоје Ковач, Божа Перовић,

Бора Илић, Владимир Ленац…

 

Дража и његови људи одмарају се у Заовини до 3. маја, када их нападају Немци из Бајине Баште, којима сутрадан долази појачање из Вишеграда. Дража уништава архиву и пушта коње у шуму. Током наредна два дана вештим маневрима успева да завара гониоце.

 

На Ђурђевдан, 6. маја 1941, група одабраних прелази друм Бајина Башта – Ужице. Тога дана Дража дели одред на два дела, а трећој групи официра и војника дозвољава да напусти јединицу. У ноћи између 10. и 11. маја 1941. са једним делом Горског одреда Дража стиже у кућу војводе Живојина Мишића у Струганику, ради договора са својим старим пријатељем, војводиним сином мајором Александром Мишићем. Горски одред одмах шаље на Равну Гору, а он му се придружује сутрадан, 11. маја, око подне.

 

Укључујући и Дражу, у тој првој групи на Равну Гору је стигло 26 официра, подофицира и војника. Сместили су се у колибе на коси изнад тзв. мокре пећине. Ту је Дража провео највећи део времена до почетка децембра, с тим што је силазио у Планиницу, Струганик, Брајиће и друга околна села.

 

У Струганик ускоро долази и Дражина породица – жена Јелица, синови Бранко и Воја и ћерка Гордана. У Мишићевој кући остају до септембра, када се враћају у Београд, осим Воје.

 

Ово је Мишићева кућа у Струганику:

 

 

Мишићеву кућу су спалили Немци у Операцији “Михаиловић“ 6. децембра 1941. Данас се могу видети само остаци њених темеља, у шипражју, недалеко од родне куће војводе Живојина Мишића, низ падину која се види лево на овој слици:

 

 

 

Nastavlja se...

 

http://www.pogledi.rs/drazin-ratni-put-1941-1946-u-slici-i-reci/

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

Video: MARKOVDAN NA RAVNOJ GORI May 8, 2013

Posted on You Tube by "ruzica dekic"




http://youtu.be/MwluG1fZulw




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Three Serbian Royals finally return Home after decades of Exile / State Funeral for HM King Peter II, HM Queen Alexandra and HM Queen Maria to be held May 26, 2013 in Serbia

 Photo: www.telegraf.rs

 

 

May 9, 2013:

 

The remains of

HM King Peter II, HM Queen Alexandra,

and HM Queen Maria Karageorgevich have finally been  safely returned to Serbia to await

an honorable state funeral

at home after decades of exile.

 

Sincerely,

 

Aleksandra Rebic

 

 

Photo courtesy of

 

Удружење Краљевина Србија - Kingdom of Serbia Association

 

 

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

 

 

Традиционални сабор на Равној гори, у организацији Српског покрета обнове и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, биће одржан у суботу, 11. маја, 2013 са почетком у 12 часова.

Седамдесет и две године је прошло од када је искра слободе засијала у срцу поробљене Србије и Европе. У тренутку када је свака нада нестала, група најодважнијих бораца заклетих краљу и отаџбини окупила се 10. маја 1941. године у родној кући војводе Живојина Мишића у Струганику. Следећег дана, Драгољуб Дража Михаиловић стигао је на Равну Гору, која ће од тада ући у легенду, а њено име биће исписано златним словима на страницама српске историје.

Убрзо након Дражиног доласка на Равну Гору основан је једини легитимни покрет отпора на југословенском простору под именом Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО). Ови први борци за слободу на тлу поробљене Европе, дубоко иза непријатељских линија, били су трн у оку свим ауторитативним идеологијама које су нашле плодно тле у разбијеном и разједињеном српском националном корпусу. Вођена само идејом очувања народа и стицања слободе, ова војска била је изолована и напуштена од свих савезника до краја рата. Упркос свему, њен славни ђенерал Дража остао је до самог краја уз свој народ и, као прави вожд Трећег спрског устанка, на олтар отаџбине принео је свој живот, пркосећи и у смрти хордама зла и црвеног терора.

Шта је данас Равна Гора?

Она није само висораван на обронцима Сувобора. Она је српска Голгота, симбол отпора и победе живота над смрћу. Српски народ живео је у вишедеценијској црвеној помрачини, чувајући успомену на Равну Гору и њене бесмртне јунаке. Равногорске жртве падале су у борбама од Маћедоније до Алпа, мучки су убијане након 1944. године, па све до данашњих дана, када се потомци и извршитељи знаних и незнаних злочина над равногорцима свим силама боре да истина не изађе на видело. Ти исти баштиници наопаких идеологија изнова пред српски народ постављају лажну дилему и избор између Истока и Запада, делећи Србију на ''патриоте'' и ''издајнике''. Баш против тога је Равна Гора устала. Србија је једна и недељива идеја праведне државе, са њеном народном династијом Карађорђевић на челу и Српском православном црквом као духовним ослонцем и везивном грађом.

Чувајући светлу успомену на јунаке антифашистичке борбе Југословенске војске у отаџбини, Српски покрет обнове и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета по 23. пут организују традиционални Сабор на Равној гори 11. маја 2013. године, са почетком у 12 часова.

Христос Васкрсе!

Горан Милосављевић,

саветник за пропаганду

у Промотивном извршном одбору СПО

http://www.spo.rs/vest.php?id=569

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

У четвртак, 9. маја 2013. у Србију долазе посмртни остаци Њ.В. Краљице Александре Карађорђевић, супруге Њ.В. Краља Петра II и мајке Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

 

 

Драги пријатељи,

 

у четвртак, 9. маја 2013. у Србију

 

долазе посмртни остаци

Њ.В. Краљице Александре Карађорђевић,

супруге Њ.В. Краља Петра II и мајке Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, где ће бити дочекани од стране Краљевске породице, државних званичника и свих суграђана који буду желели да се поклоне вољеној Краљици.

 

ОКУПЉАЊЕ НА КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

ПОЧИЊЕ У 15:30 часова!

Посмртни остаци Краљице Александре биће положени у Дворској капели Светог Андреја Првозваног на Краљевском двору, поред посмртних остатака њеног супруга Краља Петра II и њене свекрве Њ.В. Краљице Марије.

После много година, наши Краљ и Краљица ће поново бити једно поред другог и са својом породицом.

ДОЧЕКАЈМО НАШУ КРАЉИЦУ
КАКО ДОЛИКУЈЕ!!!

Удружење Краљевина Србија - Kingdom of Serbia Association

Да Васкрсне Краљевина Србија!






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 8. МАЈА 2013 ДАНА РАВНЕ ГОРЕ НА ЧЕЛУ СА ВОЈВОДОМ СЛАВКОМ АЛЕКСИЋЕМ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ “110 ГОДИНА ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА” УПРИЛИЧИТИ ТРАДИЦИОНАЛНУ ЧЕТНИЧКУ ЗАКЛЕТВУ! ДОБРОДОШЛИ!

 

 

Voyvoda Slavko Aleksic

 

 

 

 

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****

 

Crown Council Member Branko Terzic interviewed on "Voice of America" (Serbian service) on the reburial of King Peter II, Queen Alexandra and Queen Maria of the Serbian Royal Family / By Branko Mikasinovic of VOA May 7, 2013

Posted on You Tube by "RoyalSerbianChannel"





http://youtu.be/LXNTp3lxfBs







*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Песма "Ђурђевдан" настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. / "СРБИН.ИНФО" May 6, 2013

СРБИН.ИНФО

May 6, 2013

 

Jasenovac Memorial Park

 

 

(Курир)

 

Песма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге” у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе први пут је запевао: ”Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”

 

“Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бежати из Сарајева. Уточиште су налазили на суседним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, верујући да у душманима ипак постоји мрва човечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

 

Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција НДХ наредила је да се Србима припреми “ђурђевдански уранак”. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.

 

Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколосечне железнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.

 

Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.

 

У колони је било око три хиљаде махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима а било је и муслимана који су се заузимали за Србе или су се изјашњавали као Срби. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: “Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!”.

 

На вагонима је писало “седам коња или четрдесет војника” а усташе су у један вагон уводиле и до две стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге” у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе запевао је: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”

 

По доступним сведочењима, усташе су због песме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло две хиљаде душа, а њих две стотине је преживело тортуру. Захваљујући преживелима ми данас знамо за овај догађај.

 

Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио песму коју су певали заробљеници – “Ђурђевдан је”. Та песма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више светских језика. Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове песме. Сви смо сведоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.Било би сјајно када бисмо за промену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.Нека је вечна слава свим жртвама јасеновачког казамата!

 

 

 

http://srbin.info/2013/05/pesma-durdevdan-nastala-u-sarajevskom-vozu-smrti-za-jasenovac/

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****