ФАЛСИФИКАТИ КОМУНИСТИЧКЕ ИСТОРИЈЕ / НОВА КЊИГА Милослав Самарџић

На киосцима широм земље управо се појавила нова књига Милослава Самарџића, ''Фалсификати комунистичке историје''. Књига је штампана у 7.000 примерака, кошта 349 динара, формата је Б-5 (већи формат). Први пут на једном месту обухватају се сви главни фалсификати комунистичке историје, али се објашњава и сам метод фалсификовања, који је на жалост и данас на снази у државном школству. Конкретно, објашњено је како се један млади магистрант или докторант доводи до фалсификоване магистарске или докторске дисертације, а да притом има само један избор: ући у ''машину'' или одустати...

САДРЖАЈ

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Како су комунисти фалсификовали историју. . . . 9

1

ФАЛСИФИКОВАНА ДОКУМЕНТА

1. ''Дражина'' инструкција црногорским командантима . . . . . . . . . 19

2. Фалсификован Ђуришићев извештај . . . . . . . .25

3. ''Дражина'' писма Степинцу, Павелићу и Матићевићу . . . . . . .32

4. Фалсификати у вези Калабића . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5. Фалсификовани плакати о стрељањима. . . . . . . . . . 64

6. Фалсификати о жртвама рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

2

ФАЛСИФИКАТИ У ФИЛМОВИМА

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

2. ''Ужичка република'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

3. ''Црвена земља'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

4. ''Отписани'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

5. ''Валтер брани Сарајево'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

6. ''Десант на Дрвар'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

7. ''Битка на Неретви'' и ''Битка на Сутјесци'' . . . . 104

8. ''Двобој за Јужну пругу'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108

9. ''Лагер Ниш'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

3

ФАЛСИФИКОВАНЕ ФОТОГРАФИЈЕ

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

2. Предисторија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

3. Монтиране фотографије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

4. Нетачни потписи за слике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

5. Антикомунистичка добровољачка милиција . . .145

6. Забрањене фотографије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

ИЗВОРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

БЕЛЕШКА О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Предговор

Свака тоталитарна идеологија има свој поглед на свет, који се пружа паралелно у односу на стварност. Тај поглед је фикција, у коју неки верују, а неки не, али се мало ко усуђује да је доведе у сумњу, због сурове одмазде. И за најмања одступања од догме, испаштали су и високи функционери Комунистичке патрије.

Извор комунистичког паралелног погледа на свет чине дела твораца ове идеологије, Маркса и Енгелса. На југословенске комунисте највише је утицао Стаљин, тадашњи шеф ''прве земље социјализма'', њихов узор и наредбодавац.

Паралелни поглед на свет подразумева посебну терминологију. У Стаљиново доба кључни постаје термин ''народ'', за разлику од Маркса и Енглеса, који су стављали акценат на ''радничку класу''. Потоњи термин није заборављен, али радника је, напросто, било премало. Зато су комунисти користили реч ''народ'' где год је то било могуће: народна власт, народни суд, народни одбор, народна милиција, народна армија, народна имовина, народни непријатељи, народни борци, народни хероји, народноослободилачка борба...

Тако је у комунистичкој фикцији све било за народ и због народа, док су у стварности под овим терминима они заправо мислили на себе. Тиме се аутоматски створила потреба за стварање додирних тачака између фикције и реалности. Те додирне тачке су управо фалсификати, не само историје, већ и савремених догађаја. Јер, као и у историјским уџбеницима, они су жртвовали истину и у медијима, тј. у извештајима о свакодневним дешавањима.

За Други светски рат у Југославији комунистичка фикција састоји се у основи у следећем:

- Априла 1941. године Краљевина је капитулирала.

- У службу окупатора стављају се и делови војске који су избегли заробљавање и грађанске политичке странке.

- Комунистичка партија Југославије позива народ на устанак.

- Народ се одазива позиву КПЈ.

- КПЈ ствара ''Народноослободилачку војску''.

- ''Народноослободилачка војска'' доноси слободу.

- Помоћ Совјетског Савеза у ''ослобођењу'' била је минимална, а западних сила никаква.

У стварности, дешавало се нешто сасвим друго:

- Краљевина није капитулирала, већ су комунисти усвојили саопштење нациста о томе. Чим су чули за то саопштење, краљ и влада изјавили су да настављају рат на страни Западних савезника до коначне победе. У то доба нацисти и комунисти били су у савезу.

- Југословенска војска је продужила отпор и управо против ње, а не против својих савезника нациста, комунисти издају прва ратна саопштења.

- КПЈ није имала услова да позове народ на устанак. После раскида пакта са нацистима, комунисти су издали летке о устанку, али ти леци доспели су до занемарљивог процента становништва.

- Народ је до краја рата у већини остао уз странке за које је гласао пре рата. У Словенији то су били клерикалци (Словеначка народна странка), у Хрватској Хрватска сељачка странка, док су у српском бирачком телу доминирали радикали, демократе и земљорадници.

- Према Уставу Краљевине, НОВ је заправо била пета колона.

- Термини ''слобода'' и ''комунизам'' употребљени заједно чине логички апсурд, јер комунисти укидају сваку слободу коју је могуће укинути: слободу говора, чак и мишљења, слободу изражавања, удруживања, привређивања, вероисповести, итд. Када је реч о борби против страних агресора, појавом комуниста она је ометена и продужена. Без њих, рат на Балкану завршио би се ујесен 1944. године, када је намачка Команда Југоистока понудила предају, али само четницима и Западним савезницима.

- Стаљин је послао у Србији преко 400.000 својих војника, плус комплетну бугарску и део албанске војске. У то доба у Србији се налазило свега 40.000 југословенских партизана. До таквог исхода рата довела је политика западних сила.

У неким бившим социјалистичким земљама, комунистички паралелни поглед на свет данас се и званично сматра пропагандом, и то пропагандом кажњивом по закону. У Пољској се, на пример, поред нацизма и комунизам третира као злочиначка идеологија. Негирање злочина комуниста и нациста, као и пропагирање ових идеологија, према пољским законима представља кривично дело, кажњиво до три године затвора. Сенат Скупштине Републике Чешке усвојио је Прашку декларацију, називајући нацизам и комунизам ''највећим несрећама које су погодиле 20. век''. Резолуцију о осуди злочина комуниста усвојио је и Савет Европе.

Од појаве ''Црне књиге комунизма'', коју је у освит новог миленијума објавила група француских историчара и социолога, и која је преведена на многе језике, превладало је мишљење да су комунистички злочини у 20. веку били знатно већи чак и од нацистичких.

У Србији, ови процеси се одвијају спорије, из разлога које није прикладно наводити на овом месту, али који дају инспирацију за објављивање оваквих књига.

У Крагујевцу, Аутор

3. октобра 2010. године

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18225



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****