Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета // Милослава Самарџића, пети том

www.pogledi.rs


Ускоро излази из штампе:

Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета

Милослава Самарџића, пети том.

Ово је последња књига из серије. Има 900 страница, а изнете тврдње поткрепљене су са 1900 фуснота, већином докумената које је аутор лично пронашао у архиву.

Књига је опремљена као и претходне четири: тврди повез, формат Б-5, илустровано.

Свих пет томова чине најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата на нашем тлу.

НАЧИН ПРЕТПЛАТЕ

Наруџбином по промотивној цени стичете могућност да Ваше име буде уписано на списку претплатника на последњој страници књиге. Такође, изаберите између две фотографије на крају теме која ће красити насловну страну књиге.

Промотивна цена, која важи до 5. септембра 2010. године, за Србију износи 2.500 динара (уместо 3.800 динара, по изласку из штампе).

Због превеликих цена поштанских услуга за пошиљке у Републику Српску и иностранство, приморани смо да промотивну цену увећамо на 60 км за Републику Српску и 50 евра за иностранство.

Потребно је да пошаљете Вашу адресу на мејл pogledi@sbb.rs а НИП ''Погледи'' ће Вам послати уплатницу, ако сте из Србије, односно упутство за уплату, ако сте из Републике Српске или из иностранства.

Надамо се да нећете пропустити јединствену прилику да учествујете у објављивању ексклузивног материјала о нашој историји за време Другог светског рата.

Срдачно,

Редакција Погледа

*****
 
САДРЖАЈ ПЕТОГ ТОМА:


1

ЧЕТВРТА ОФАНЗИВА ЧЕТНИКА ПРОТИВ СИЛА ОСОВИНЕ

1. Мобилизација 1. септембра 1944. године . . . . . . .11

2. Борбе у Источној Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. Борбе у Шумадији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

4. Борбе у Јужној Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

5. Борбе у Источној и Централној Босни. . . . . . . . . . 29

6. Битка за Требиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

7. Борбе у крушевачком округу . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

8. Ослобођење Ражња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  52

9. Ослобођење Крушевца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

10. Борбе код Краљева и Чачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

11. Масакр Немаца на Рогозни . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

12. Дража и амерички официри о борбама
       ујесен 1944. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64


2

СПАШАВАЊЕ САВЕЗНИЧКИХ ПИЛОТА

1. Почетак акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

2. Борба за пилоте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

3. Извештаји агенције 
     ''Демократска Југославија'' . . . . . . . . . . . . . . . 79

4. Евакуација из Прањана . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

5. Евакуације из Коцељеве и Бољанића . . . . . . 85

6. Број спашених пилота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

7. Политичке импликације . . . . . . . . . . . . . . . . . .90


3

САВЕЗНИЧКА БОМБАРДОВАЊА СРПСКИХ ГРАДОВА

1. Употреба авијације и последице промене
     западне политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

2. Крвави београдски васкрс . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

3. Мајска бомбардовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

4. Операција ''Недеља пацова'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

5. Америчка документа о циљевима
     бомбардовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112

6. Комунистичка документа и пример Лесковца . . .115

7. Немачка документа о бомбардовањима... . . . . . . . .119

8. Број жртава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122


4

КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ

1. Интриге кнеза Павла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

2. Преписка краља Петра са Рузвелтом . . . . . . . . . . . 133

3. Попуштање пред Черчиловим претњама . . . . . . . .136

4. Краљево држање и ситуација у земљи . . . . . . . . . . .139

5. Дража: ''Најстрашнији удар нанео нам
     је краљ...'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

6. Краљев отпор Черчилу и америчка подршка . . . . .151

7. Коначна краљева капитулација . . . . . . . . . . . . . . . . .156


5

СОВЈЕТСКА И БУГАРСКА ВОЈСКА У СРБИЈИ

1. Упад милион совјетских и бугарских војника . . . . 161

2. Први сусрет четника и Совјета . . . . . . . . . . . . . . . . . .166

3. Сукоби Совјета и четника у Крушевцу
     и Банату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

4. Сарадња четника и Совјета у борбама
     за Чачак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

5. Дражина реакција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

6. Долазак Совјета и Бугара и 2. косовски корпус . . .187

7. Понашање црвеноармејаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189


6

ПОСЛЕДЊА АМЕРИЧКА МИСИЈА КОД ДРАЖЕ

1. Опште околности и пример Грчке . . . . . . . . . . . . . . 193

2. Долазак Мекдауелове мисије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

3. Мекдауелови савети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

4. Преговори са Немцима о предаји . . . . . . . . . . . . . . .210

5. Употреба Немаца против Совјета . . . . . . . . . . . . . .  216

6. Мекдауелов извештај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

7. Ођек Мекдауелове мисије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226


7

НЕЗАВИСНА ГРУПА НАЦИОНАЛНОГ ОТПОРА

1. Оснивање и развој догађаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

2. Дражин састанак са Баћовићем и
     Остојићем и расплет ситуације . . . . . . . . . . . . . . 245

3. Мајор Војислав Лукачевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

4. Пуковник Захарије Остојић . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

5. Пуковник Петар Баћовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259


8

БОСАНСКА ГОЛГОТА

1. Повлачење Врховне команде и места
     Дражиног штаба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

2. Дражини планови и повлачење главнинe
    трупа на запад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

3. Битка за Тузлу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

4. Битка за Калиновик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299

5. Битка за Модричу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .305

6. Танталове муке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .309

7. Јединице и положаји почетком 1945. године . . 319

8. Радиофонска станица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341

9. Бројно стање, карактеристике . . . . . . . . . . . . . . .343

10. Покрети до средине априла 1945. године . . . . 347

11. Последња легализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

12. Повлачење Динарске четничке дивизије . . . . 365

13. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374


9

ПОВЛАЧЕЊЕ И СТРАДАЊЕ ЦРНОГОРАЦА

1. Павле Ђуришић: ''Донео сам одлуку да
     се повучем'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .379

2. Извештаји команданта Бококоторског
     корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390

3. Љотићев изасланик код Ђуришића . . . . . . . . . . . 394

4. Међу Дражиним четницима . . . . . . . . . . . . . . . . . . .402

5. Уочи покрета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413

6. Лијевча Поље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426

7. Судбина војске и избеглица . . . . . . . . . . . . . . . . . . .442

8. Судбина Ђуришићеве групе . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

9. Полемика у емиграцији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451


10

РАТНИК И СТРАДАЛНИК

1. Дражина герилска стратегија . . . . . . . . . . . . . . . 457

2. Потпуковник Сајц о Дражиној герили . . . . . . . . 463

3. Дражина породица током рата . . . . . . . . . . . . . . 464

4. Највећа Дражина грешка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .479


11

ПИТАЊЕ ДИСЦИПЛИНЕ И РАТНИХ ЗЛОЧИНА

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .487

2. Војничка дисциплина и герилски начин
     ратовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492

3. Случај Милутина Јанковића . . . . . . . . . . . . . . . .497

4. Слово З и ''црне тројке'' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 510

5. Почетак кампање о ''кољачима
     српског народа''. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513

6. Душан Радовић Кондор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516

7. Ликвидације клањем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .524

8. Примери ликвидација и број ликвидираних. . . 527

9. Село Вранић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535

10. Село Друговац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .539

11. Злочини над муслиманима и Хрватима . . . . . 547

12. Фалсификован Ђуришићев извештај . . . . . . . 557

13. Дедијерове и Милетићеве оптужбе . . . . . . . . . . 561


12

СЛОВЕНАЧКИ ЧЕТНИЦИ (''ПЛАВА ГАРДА'')

1. Почетна ситуација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569

2. Иницијатива мајора Новака . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573

3. Борба за придобијање Беле гарде . . . . . . . . . . . . .  575

4. Рад за Западне савезнике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .580

5. Уочи капитулације Италије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583

6. Капитулација Италије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .586

7. Одлазак мајора Новака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  591

8. Пуковник Владимир Ваухник . . . . . . . . . . . . . . . . . .596

9. Нова организација у Словенији . . . . . . . . . . . . . . . 604

10. Војвода Јевђевић о Словенцима . . . . . . . . . . . . . .611


13

МУСЛИМАНИ У ЧЕТНИЦИМА

1. Опште напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617

2. Алија Коњхоџић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .618

3. Дражин став и политика муслимана . . . . . . . . . . .622

4. Муслимани прваци у четничким редовима . . . . . 628

5. Муслиманске јединице у Херцеговини . . . . . . . . . 630

6. Муслиманске јединице у долини Лима . . . . . . . . .632

7. Муслиманске јединице на североистоку
     Босне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .635

8. Закључак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641


14

ХРВАТИ У ЧЕТНИЦИМА

1. Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645

2. Ситуација до капитулације Италије . . . . . . . .646

3. Хрватска армија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 653

4. Надмудривање са Мачеком . . . . . . . . . . . . . . . 655

5. Тумачења одласка делегације у Загреб . . . . 659


15

ЧЕТНИЦИ И ДРУГИ НАРОДИ

1. Албанци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669

2. Бугари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681

3. Румуни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 692

4. Руси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .696

5. Пољаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .701

6. Мађари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .707

7. Грци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .712

8. Јевреји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 713


16

ПОСЛЕДЊИ ПОКУШАЈ

1. Прелазак 15.000 људи у Италију . . . . . . . . . . . . . . . .719

2. Патријарх Гаврило и епископ Николај у
     Словенији . .  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .723

3. Љотићевци у Истри и Словенији . . . . . . . . . . . . . . . 732

4. Герилци и командоси у Србији после
     октобра 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .742

5. Повратак у Србију и слом на Зеленгори . . . . . . . . .749

6. Погибија Дражиног сина Војислава . . . . . . . . . . . . 762

7. Борбе после 13. маја 1945. године . . . . . . . . . . . . . . .764

8. Комунизам у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 771


17

КОНАЧНА ПОДЕЛА ЕВРОПЕ

1. Черчилов говор од 22. фебруара 1944. . . . . . . . . . 781

2. Конференција на Јалти . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 782

3. Конференција у Потсдаму . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 786

4. Избори од 11. новембра 1945. године . . . . . . . . . . 790


18

ПОСЛЕДЊИ ЧИН

1. Како је заробљен Дража . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .797

2. Суђење столећа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .813

3. Дража на страшном суду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 830


*****

ФОТОГРАФИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .321

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 842

РЕГИСТРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 846

ИЗВОРИ

*****

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

(Из рецензије професора историје Александра Динчића)

Свој дугогодишњи научни рад под насловом ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', Милослав Самарџић је започео давне 1996. године, када се појавила прва књига под тим насловом. Последња књига из серије, пети том, нашла се пред читаоцима јесени Господње 2010. године. За четрнаест година активног рада, Самарџић је на 3.500 страница испричао причу о генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, Војно-четничким одредима Југословенске војске, Југословенској војсци и четничком, а од 1944. године и равногорском покрету.

Ово је данас најобимније дело на тему генерала Михаиловића и његове војске. Познато је да се велика дела никада не пишу лако. Довољно је поменути да ових пет књига скупа имају око 8.000 фуснота. Свака од њих по научној тежини више вреди од стотину књига из партизанског доба, писаних по сећањима и како је партија диктирала у ондашње време.

Аутор нам је у једном тому сликовито показао да су партизански извештаји из рата били монтирани, прехиберболисани и да се не могу сматрати изворима првога реда, већ да је то пропаганда једне тоталитарне странке. Ако побројимо партизанске губитке против свих зараћених страна, па их упоредимо са послератним званичним пописима, онда видимо да се у ратним извештајима и комуникејима много измишљало, да се губици и борбе нису верно приказивали и да су се партизани такмичили ко ће да пошаље лепши извештај. Значи, ни историја се није тачно писала.

Хиљаде цитираних докумената из Војног архива у Београду, те Зборника докумената и већ објављених књига, открили су дуго скривану мистерију. Њих је писац погледао, сравнио и написао причу.

Последња књига највише прати најжалоснију годину у историјату четничког (равногорског) покрета за време Другог светског рата - хиљаду деветсто четрдесет и пету. У читавој Европи рат је окончан 9. маја, а у Југославији је завршен седам дана касније. Четнички покрет, издан од савезника, напуштен од светских моћника, био је осуђен на пропаст. Из те пропасти требало је сачувати она најважније – образ. Ако српска краљевска војска 1915. није дефинитивно капитулирала, то се не би могло рећи за период од три деценије касније. То је био заиста њен крај и одлазак у прошлост. Уништена је вољом моћника, а никако снагом противника. Краљ Петар Први се после свих недаћа као победник вратио у напуштену отаџбину, а његов унук је остао заувек далеко од ње, без круне и народа који га је толико чекао. Умро је у туђини.

Тамо где је започела историја четничког покрета - ту се и завршила. У Босни, где је генералштабни пуковник Дража Михаиловић први започео покрет отпора у поробљеној Европи, рекавши историјско ''Не'', четири године касније нестале су последње формације Југословенске војске и остала је, како рече песник, безгробна војска.

Без улепшавања и навијања, аутор хронолошки приказује догађаје како су се одвијали током Босанске голготе. Дневник потпоручника Милетића, командира у Горској гарди, омогућује нам да се у великој мери унесемо у трагедију. Тај дневник је од велике историјске вредности. Приказује нам односе четника и муслимана за време Босанске голготе, обарајући произвољне и паушалне закључке да је према муслиманима спроводен геноцид и етничко чишћење.

У историји српског народа имали смо Албанску голготу, а имали смо и Босанску. Догодило се - не поновило се!

На крају је остала реч победника проглашених за зеленим столом, али и хрпа пожутелих папира, која је после рата сколоњена да се не види и не прочита. Када су се државне архиве делимично отвориле, ови папири су дали сасвим другачију слику догађаја. Зато су се Титови комунисти бојали и папира, као опасних сведока.

Наша читалачка јавност до појаве књига Милослава Самарџића није имала тачних знања о Југословенској војсци у Другом светском рату. Пре изласка ових књига испреплетале су се две струје по питању оцене Дражине борбе: комунистичка-екстремна, која је писала по законима партије, држећи се по сваку цену ''братства и јединства'', и неокомунистичка, која и данас жели да покаже како су и партизани и четници били борци за слободу, да оправда закон о изједначавању једних и других, али и да констатује како су их идеологије поделиле и довеле до разлаза.

Међутим, у рату партије не воде борбу, већ је за то задужена војска, а она може бити само једна, као што нема ни два министра у једном ресору. Једна држава, а две војске, никада није било нити ће бити - каже генерал Михаиловић у једном радиограму. Да су тако партије, наводно у име ослободилачких традиција, водиле борбу и у Првом светском рату, краљу Петру не би остало ништа друго него да потпише капитулацију и пре одсудне навале Централних сила.

Генерал Михаиловић је априла 1941. године ушао у свој шести - последњи рат. Једини рат из кога неће изаћи као победник. Пресудили су велики, који су подржали мале, а који су силом прилика постали велики. Историја ће се, на жалост, много година касније поновити, и то поново на штету српског народа.

Самарџићеве књиге не могу се сматрати неком тоталном ревизијом историје, писаном из угла једне зараћене стране, како о њему пише немачки непознавалац српске историје Холм Зундхаусен, већ представљају велики научни допринос у сагледавању истине о једном српском генералу и његовим борцима.

Аутор је највећи број докумената из четничке, немачке, недићевске и партизанске архиве пажљиво погледао, ископирао и написао вишетому историју Југословенске војске, односно четничког (равногорског) покрета у Другом светском рату. Од априла 1941. до маја 1945. године. Од почетка до краја. То је један велики и непоновљиви Алманах четничке борбе за време Другог светског рата, у коме се по први пут помињу потпуно непознати догађаји, који свакако привлаче пажњу читаоцима.

Личност генерала Михаиловића и његова војно-политичка организација је дуги низ година била жигосана. Зашто је ово рађено? Од монтираног судског процеса па до пада једнопартијског система, користећи се свим средствима једног тоталитарног режима, монополом државне пропаганде, штампе, радија и телевизије, као и целог школског васпитног апарата, постављана је таква теза да је генерал Михаиловић био издајник, сарадник са окупатором и ратни злочинац. Оно што је при томе значајно јесте велика доза анти-четничке хистерије, уз коју је једна те иста прича упорно понављана. А да је то заиста било тако, да је то заиста очигледно и истинито, не би ни морало да се понавља са толиком упорношћу.

Вредност Самарџићевог историографског рада за ових четрнаест година лежи у чињеници да је применио један нови, историографски најпожељнији вид писања - да документа сама говоре.

Писцу је на првом месту рат, а не мир у рату. Борбе, бројност јединица свих страна, њихове структуре, оперативна наређења, извештаји о борбама и биткама, о губицима, итд. Једном речју - права војна историја.

Многи су писали о Дражи, али ништа нису откривали. Преко његових веза са Енглезима, Немцима, па чак и Совјетима, до његове агентуре за рачун свих, уплитања у разне игре, расплињавали су се у покушају да га разоткрију и кажу нешто ново што би усталасало читалачку јавност. Када Титовим историчарима није пошло за руком да га оцрне како треба, тај посао је поверен Дражином некадашњем официру, Николи Миловановићу Грби. Ту је и некадашњи поручник Ратко Мартиновић, чија се књига ''Од Равне Горе до Врховог штаба'' некритички узима као својеврсно сведочанство четничког пребега.

Милослав Самарџић Дражу прати пре свега преко ради преписке. Онако како је он тада радио и размишљао, а никако постхумно. Односно, као да је знао да је изгубио рат, што многи историчари раде.

Генерал Дража Михаиловић је остао доследан борби у коју је пошао 6. априла 1941. године. Преко Кисељака, Брчког, Равне Горе, па даље, водио је народ на путу слободе, коју није дочекао. У тој борби против комуниста и нациста исписао је славне странице српске историје, која од памтивека зна за страдања и патње.

На мегдан генералу Михаиловићу комунисти нису могли и зато су га елиминисали и пре суђења. Запад је ћутао у жељи да се не замери Титу. Спасени пилоти и савезнички официри нису имали ту снагу да утичу на своје власти да се појаве у Београду и кажу истину о Дражи и четницима. Комунистима се журило и зато су српског генерала прво мучили па убили. На тај начин он се придружио светом кнезу Лазару, који је такође на мукама отишао у вечност да би његов народ могао да живи. И поражен је победио непријатеље. Историја ће и о томе донети свој суд.

Паралелно са генералом, по стаљинистичким методама, убијани су и његови високи команданти под оптужбама да су сарађивали са окупатором и чинили ратне злочине. Само је један четнички командант корпуса који је остао у земљи преживео рат и умро природном смрћу.

Убијен је човек који је први повео народ у борбу против фашизма и нацизма, док су комунисти до 22. јуна 1941. седели по окупаторским институцијама, а после рата изигравали борце за слободу и добијали првоборачке награде, ордења и пензије. Тиме су му у потпуности дали пијетет мученика.

Последњи српски ђенерал је од почетка до краја на свом антифашистичком и народном путу, путу Светосавља, остао чист. О томе говоре на десетине хиљада стрељаних, погинулих и интернираних националних бораца од стране окупатора за време рата. То су велика стратишта националних бораца за слободу, од Косовске Митровице, преко Лесковца, Ниша, Крушевца, Краљева, Крагујевца, Чачка, Београда, Земуна, Ужица, Шапца, итд, У тим непобусаним гробљима почивају најбољи национални слободари: железничари, лекари, судије, чиновници, адвокати, учитељи, професори, официри, трговци, национални радници...

Нека крај ове дугогодишње студије буде почетак једног новог разоткривања наше затамњене прошлости, обавијене велом заборава, и наставак објективног приказивања генерала Михаиловића, Југословенске војске и равногорског покрета.

Аутор књиге, пишући општу историју четничке борбе за национално ослобођење, дао је оно што је најбоље могао. На читаоцима је да дају свој завршни суд.

(Из рецензије професора историје Александра Динчића)

*****

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=17055


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****