*****
Kod nas se već duže vremena vrlo mnogo govori o rehabilitaciji žrtava komunističkog terora. Ali do sada nije ništa preduzeto na tom planu. To ne znači da nema predloga, čak i sasvim konkretnih, da se pred sudskim organima pokrene postupak za rehabilitaciju pojedinih ličnosti. Da navedem, primera radi, jedan od njih je rehabilitacija akademika Slobodana Jovanovića i proces u toku za rehabilitaciju denerala Mihailovića, kneta Pavla i Stojadinovića.
Međutim sumnjam da niti gore navedeni predlozi za rehabilitaciju niti neki drugi individualni zahtevi za rehabilitaciju su iskreni nego samo deo jedne stihiske pomani za skupljanjem političkih pojena za čuvanje vlasti i političkih pozicija.
Nije mi poznato da li se politička teorija posebno bavila pojmom zločinačkog režima i zločinačke organizacije. Međutim, u XX veku se Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj faktički, pa i pravno, kvalifikuje kao zločinački. Najvišim funkcionerima tog režima koji su preživeli rat suđeno je u Nirnbergu za ratne zločine, i veći broj njih je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem, a ostali na dugogodišnju robiju (uključujući i doživotnu). Ali nisu osuđeni samo funkcioneri tog režima i neposredni izvršioci zločina. Osuđen je i sam režim, proklamovana politika i ideologija nacističkog režima i, na osnovu te osude, u posleratnoj Nemačkoj je zabranjena svaka nacistička delatnost. Kao zločinački osuđen je i Staljinov režim ali ne u obliku kao nacistički, a šta je sa nama.
Nezavisna država Hrvatska (NDH) Ante Pavelića, koja je postojala od 1941. do 1945. godine, nikada nije proglašena zločinač kom, ali se na osnovu svih raspoloživih pokazatelja skoro ni u čemu nije razlikovala od nacističke Nemačke. Ona je zvanično proklamovala politiku istrebljenja (genocid) srpskog stanovništva na teritoriji NDH, a takođe i jevrejskog i ciganskog i, po ugledu na nemačke koncentracione logore, imala u Jasenovcu i još nekim drugim mestima u Hrvatskoj (na primer u Velikoj Gradiški) logore za likvidaciju Srba, Jevreja i Cigana na rasnoj osnovi, mada ih je koristila i za likvidaciju i političkih protivnika Pavelićeve ustaške države. Da napomenem da su i hitlerovci u svoje koncentracione logore takođe zatvarali i svoje sunarodnike koji su bili protivnici nacističkog režima. Kad govorim o zločinačkim režimima, imam u vidu isključivo četiri režima: Staljinov boljševički (uključujući i druge komunističke režime u Evropi i svetu), Hitlerov nacistički, Pavelić ev ustaški i Brozov komunistički.
Još uvek se tolerišu besomučni napadi, vređanje i nipodaštavanje žrtava komunističkog terora i javno brani Brozov režim kao oslobodilački, napredan, narodni, progresivan, human, i ne znam kojim ga još sve epitetima kite. To što je Hitlerov režim ceo nemački narod u Evropi ujedinio u jednu državu, što je Nemačku izvukao iz privredne krize, rešio problem masovne nezaposlenosti, poboljšao životni standard običnih ljudi, što je od Nemačke napravio najveću industrijsku i vojnu silu u Evropi svog vremena - sve se to od posleratnog vremena ne računa u pozitivna dostignuć a koja su bila na korist nemačkog naroda. Jer zna se s kojim se ciljevima sve to radilo, koju je cenu nemački narod platio, a i ostali narodi Evrope. Najzad, poznato je i kako se sve na kraju završilo.
Međutim kod nas sem truda pojedinaca da istina o zlodelima komunističkog režima bude objavljena i otrgnuta od zaborava nema ni političke ni sutske želje i volje da se istina o jednom delu naše istorije nezaboravi.
A. Nedić
Srpski liberalni savet
November 5, 2011
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment