РАЗГОВОРИ СА РАВНОГОРЦИМА, 2. ТОМ / НОВА КЊИГА! Милослав Самарџић January 2013

 

Милослав Самарџић: Разговори са равногорцима, 2. том
Тврди повез, већи формат (Б-5), 310 страна,

богато илустровано.

ЦЕНА: 1.800 ДИНАРА. Република Српска: 30 КМ.
За поруџбине преко овог огласа издавач одобрава попуст од 20 посто.
Поштарина и порез урачунати. Плаћање поштару, приликом преузимања књиге - 1.440 динара. За РС: 24 КМ, плус поштарина 8 КМ.

Поруџбине:

 

ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ: pogledi@sbb.rs
ПРЕКО ТЕЛЕФОНА: 064/1-880-990
НА АДРЕСУ: НИП "Погледи", Цетињска 3, 34.000 Крагујевац.

Потребно је да наведете Вашу пуну адресу,

мејл и број телефона.

Испорука одмах, плаћање поштару, поузећем.

НОВО!

 

УПЛАТЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ПО СИСТЕМУ ПЕЈ-ПАЛ

 
Читаоци из иностранства могу уплатити пеј-палом, преко поверника ''Погледа'' из Аустралије,

Братислава Станковића

Шифра за уплату:
Bratislav Stankovic:

Stankovic68@hotmail.com

za Paypal

Податке о уплати и адресу на коју треба послати

књигу треба проследити на мејл:

 

pogledi@sbb.rs

 

ЦЕНЕ ЗА ИНОСТРАНСТВО:
За Европу: 22 евра
За Америку и Канаду: 24 евра
За Аустралују: 26 евра
У цене је укључена поштарина.

 

*****

 

САДРЖАЈ

 

1. Даница Видаковић

четник Пистеничког одреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

 

2. Ђуро Видаковић

командант Плашчанског четничког одреда . . . . . . . . . . . . 10

 

3. Мане Пешут

организатор антикомунистичке побуне у Лици . . . . . . . . . . 17

 

4. Илија Влашић

национални повереник Личкокордунашког корпуса . . . . . . . 36

 

5. Никола Плећаш Нитоња

командир у партизанској 6. личкој дивизији, па командант
Комитског одреда у Динарској четничкој дивизији . . . . . . . . 41

 

6. Раде Ребић

четник Личкокордунашког корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . 57

 

7. Војвода Момчило Ђујић

командант Динарске четничке дивизије . . . . . . . . . . . . . .70

 

8. Славко Шљивар

четник Манета Роквића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

 

9. Петар Радан

омладинац Динарске четничке дивизије . . . . . . . . . . . . . . 83

 

10. Митар Тривунчић

командант Крајишког (Босанскокрајишког) корпуса . . . . . . . . 96

 

11. Професор Петар Д. Бубрешко

ратни командант Требињског среза . . . . . . . . . . . . . . . .116

 

12. Прота Душан Поповић

официр Невесињског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

 

13. Страхиња Гузина

четник Невесињског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

 

14. Богдан Даниловић

четник Требињског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175

 

15. Мајор Александар Милошевић

командант 2. шумадијског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . 200

 

16. Никанор Паљић

четник 2. шумадијског корпуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

 

17. Илија Стевановић

командос . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219

 

18. Капетан Радомир Милошевић ''Чеда''

начелник штаба Авалског корпуса . . . . . . . . . . . . . 224

 

19. Др Ђура Ђуровић

секретар Извршног одбора ЦНК Краљевине Југославије . . . 238

 

20. Др Влада Кнежевић омладинац, послератни илегалац . . . . . . . . . . . . . 256

 

21. Александар Ђокић

омладинац Штаба 501 . . . . . . . . . . . . . 276

 

ФОТОГРАФИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

РЕГИСТАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

БЕЛЕШКА О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

 

Предговор

 

НОВА СВЕДОЧАНСТВА

 

И други део књиге ''Разговори са равногорцима'' почиње по принципу ''даме имају предност'', тј. разговором са Даницом Вида­ко­вић. По­што је Даница из Лике, аутоматски је одређен и правац ''кре­та­ња'' при­че, од запада према истоку.

 

На садржај овог, уводног дела књиге, пресудно је утицао следећи ин­­­тервју, са Даничиним мужом Ђуром Видаковићем. Наиме, он је по­четком 1942. године био партизански командант. Касније сам срео и дру­­­ге који су неко време носили петокраку. Од њих сам сазнао да се до кра­ја 1941. године у Лици, па и оном њеном делу који ће касније да­ти 6. хрватску (личку) дивизију - петокрака заправо није ни видела. Сви су би­ли под кокардом и другим српским и југословенским држа­в­ним обе­ле­ж­јима. Онда су се међу њих инфилтрирали чланови Ко­му­ни­с­тичке партије Хрватске и полако, све певајући четничке песме, пре­­узимали команду. Ствар је отишла толико далеко да је јануара 1942. чак и Момчило Ђујић на штамбиљ своје јединице стављао натпис: ''Штаб пука `Петра Мр­ко­­њића` Народноосло­бо­ди­ла­ч­ких чет­ни­ч­ких одреда''. На жалост, када сам радио интервју са војводом Ђу­ји­ћем, 1991. године, ово ми није било познато. Са војводом сам највише ра­зговорао о ономе што је у том тренутку било најактуелније, а то је би­ло пи­та­ње ратних злочина. Наиме, југословенска влада, на челу са Ан­том Ма­рковићем, тада је послала Америци још један захтев за изручење во­ј­воде Ђујића, покушавајући на сваки начин да направи си­метрију са ус­ташом Андријом Артуковићем. Наравно, и тај захтев је одбијен.

 

До проле­ћа 1942. у овим, најзападнијим српским крајевима, већ се ма­ло где видела кокарда. Тада је дошло до поделе у ни­зу одреда и ­по­­чео је још један грађански рат (поред оног са Хрва­тима). Ипак, про­цес пре­ласка партизана, па и њихових високих ко­ма­нданата, у че­тнике, настављен је до 1944. године.

 

Зато сам у интервјуима са наредним саговорницима инсистирао на пи­тању: како је било могуће да Хрвати преузму команду над српским је­диницама, када управо они - Хрвати, убијају највише Срба?

 

Такође сам настојао да се што више осветле побуне у партизанским редовима, пре свега узроковане сарадњом комуниста са уста­шама.

 

За одговоре на ова и друга питања потражио сам помоћ и у де­ло­вима књига које су истакнути учесници догађаја после рата об­ја­вљ­ива­ли у емиграцији.

 

Из најзападнијег дела Босне под четничком контролом, на коме је де­ловао Крајишки, односно Босанскокрајишки корпус, нисам имао са­­го­ворника, због чега преносим делове мемоара последњег кома­нда­нта овог корпуса, Митра Тривунчића. Ти мемоари су објављени у два на­в­ра­та у емиграцији, у часописима ''Равногорска мисао'' и ''Су­во­бор'', али су остали непознати нашој историји.

 

Из Херцеговине доносим један интервју, са професором Петром Бу­­брешком, две писане исповести које су ми послали Страхиња Гу­зина и Богдан Даниловић, као и делове мемоарских записа проте Ду­ша­на По­повића, рођеног брата капетана Милорада Поповића, које сам до­био од сарадника. Ови мемоарски записи нису објављени, а би­ло да се по­сматрају као књижевно дело, или као историјски извор, пре­дстављају један од најбољих текстова о Другом светском рату на на­шем тлу уо­п­ште. Нарочито је потресан опис страдања на Козари, 6. априла 1945. го­дине.

 

Како су и остала три Херцеговца доста говорила и писала о тра­ги­чним данима из пролећа 1945. године, ова тема је детаљно об­ра­ђе­на. С друге стране, сама по себи се наметнула прича о дешавањима у ис­то вре­ме на другом крају земље - на Зеленгори. Одговоре сам по­тра­­жио од мајора Александра Милошевића, команданта 2. шумадиј­ског корпу­са, као и из једног чланка калуђера Никанора Паљића.

 

Реч затим дајем командосу Илији Стевановићу, који ће по по­вра­тку из Босне постати београдски илегалац. Следи интервју са ка­пе­таном Радомиром Милошевићем, београдским илегалцем и под Немцима и под комунистима. Милошевић је издржао ропство у ко­­му­нистичким тамницама, као и др Ђура Ђуровић, чије мемоарске за­­писе сам пронашао у емигрантској литератури. Робијао је и омладинац Влада Кнежевић, син свештеника Јована, кога су љотићевци при­вели а Немци стрељали 21. октобра 1941. у Шумарицама код Кра­гу­јевца, као првог равногорца у овој области, и братанац чувене бра­ће Радоја и Живана Кне­жевића. Књига се завршава разговором са још једним омладинцем, Але­­кса­нд­ром Ђокићем из Штаба 501, који да­нас живи у Швајцарској.

 

И у овој књизи интервјуи су ауторизовани. Изузетак су интервју са Славком Шљиваром и делови разговора са мајором Але­кса­н­д­ром Ми­­лошевићем, приликом нашег сусрета у селу Сараново код То­поле. Верујем да сам коректно пренео речи и ове двојице саговорника.

 

У Крагујевцу, октобра 2012. Милослав Самарџић

 

Из рецензије вишег архивског саветника пенз. пуковника мр Драгана Крсмановића:

 

Савремена историографија померила је свој фокус са политичке на друштвену историју. Истраживаче и читаоце не интересује само деловање најзначајнијих државних органа, већ и живот ''малог човека'', команданата, руководиоца, али и обичних бораца. Тек у симбиози огољених чињеница записаних у документима и емотивних људских прича изнетих из сећања, може се дочарати не само ток, већ и атмосфера, мотиви и духовно стање учесника неког истроријског догађаја.

 

Ова књига пружа управо ту карику, која обично недостаје. Светски рат у оку обичног човека са свим предрасудама, недоумицама и сумњама. Тако смо упознали судбину Срба у ''западним крајевима'', како је заробљен Кесеровић или како су мучени ухваћени командоси. Искрено, без улепшавања и препакивања, онако како доликује Србима, православцима, равногорцима…

 

 

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=278984#278984

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****