Г. Оташевић
Oбјављено: 17.02.2013
February 17, 2013
Чачанин Миодраг Ђорђевић послао из САД у завичај 43 књиге из опуса наше емиграције
Наслови из пошиљке у Завичајном одељењу Градске библиотеке у
Чачку
Чачак – Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку недавно је
добила пакет књига посвећених нашој историји штампаних у Сједињеним Америчким
Државама и Енглеској. Пошиљалац је Миодраг Ђорђевић Виско из града Портиџа,
осамдесет километара удаљеног од Чикага у држави Илиноис, а прва станица била је
Бели двор у Београду.
– Улогу поштара од наше престонице до Чачка преузео је Стојан Предовић,
пореклом из поморавског села Кукића, члан Извршног одбора Удружења „Краљевина
Србија” које ради под патронатом Његовог краљевског
височанствапрестолонаследника Александра Другог. У пакету су 43 књиге о
четничком покрету Драже Михаиловића, Димитрију Љотићу, генералу Милану Недићу и
сећањима из рата, а објављене су у Енглеској и Америци у другој половини
20.века. Аутори су Срби, силом емигранти, краљеви официри и присталице монархије
за које није било места у отаџбини после Другог светског рата. Нова сведочанства
о историји, коју нисмо знали, затамњена прошлост која нас и дан-данас прогања и
разједињава, сада су пред истраживачима – саопштио је Александар Вукајловић из
Градске библиотеке у Чачку.
Ова прича почела је пре неколико месеци електронском преписком са Ђорђевићем,
рођеним у Чачку 1943. године. Његов отац Предраг Бане Ђорђевић био је пред Други
светски рат заменик државног тужиоца у овом граду, а мајка Љубица, из краљевачке
породице Ристић, апсолвент права. Октобра 1941. године тужилац Ђорђевић са
групом правника из Чачка отишао је на Равну гору и прикључио се ЈВО под командом
генерала Михаиловића. Имао је среће да остане жив и да 1944. пребегне у
Америку.
Син Миодраг одрастао је у Чачку, овде завршио основну школу и гимназију. У
петнаестој години добио је пасош и отпутовао у Америку да први пут види оца.
Вратио се и дипломирао на Машинском факултету у Београду, неко време радио у
чачанској „Хидроградњи”, где је била запослена и мајка Љубица, а онда се са
породицом 1976. године преселио у Америку. Прву верзију историје учио је у
Југославији, а другу када је отишао преко океана. Зато је пожелео да књиге о
историји из другог угла из своје библиотеке пошаље у завичај истраживачима,
онима који траже истину. Градска библиотека учинила му се правим местом за ову
доскора инкримисану литературу.
– Читава пошиљка обједињена је у фонду Завичајног одељења наше библиотеке,
истраживачима и читаоцима на располагању – наводи Вукајловић.
Аутори књига су Растко Парежанин, Хуверов институт, Слободан М. Драшковић, М.
Вуковић Бирчанин, Никола Н. Томић, Милан А. Фотић, Станислав Краков, Српска
православна црквена општина у Трсту, Ђорђе Ц. Ђорђевић, Миодраг Ал. Пурковић,
Драгољуб Г. Вурдеља, Миодраг Ј. Ђорђевић, проф. Лазо М. Костић, Радоје Л.
Кнежевић, Бранислав Ј. Пантић, Драгомир Стевановић, Доброслав Јевђевић, Ђоко
Слијепчевић, Михаило П. Минић, Милан Шијачки, Милан Рајић, Милка Баковић
Радосављевић, Неђељко Б. Плећаш, Петар Муњаш, Р. Орашки, Радоје Вукчевић,
Сергије М. Живаковић, Српска народна одбрана, Ђоко Марић, Лазар М. Аврамовић,
Петар Мартиновић Бајица, Илија М. Павловић, Алекса Ј. Ковачевић, Војин Симић,
Предраг Д. Ивановић, Звонимир Вучковић, Војин К. Јаничић, Иван Авакумовић и др
Тихомир Пантић.
Г. Оташевић
Oбјављено: 17.02.2013
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment