Saturday, August 10, 2013

Кичма Србије није сломљена! / Пише: Часлав М. Дамјановић 08.07.2013

Кичма Србије није сломљена!

Позната је перфидна дефиниција Винстона Черчила да Историју пишу победници – али није познато да је на челу са истим Черчилом – написана од издајника Истине Победе Другог светског рата!

Пише Часлав М. Дамјановић, 08.07.2013

***



Тек данас, дуже од шест деценија од те скарадне издаје, обелодањене су хвала Богу и Истина коју је та издаја сакрила од Историје – и Лажи које је та издаја наметнула Историји уместо Истине, и такође, тек данас је јасно да је циљ злочина обмане те издаје трагичан преокрет послератне Западне цивилизације која и дан-данас сакрива чак и од себе саме… колико том издајом заводи послератни свет у уништење људског интегритета.

И зато што је ова завереничка обмана глобалног опсега зачета савезничким издајством Равне Горе и Равногорске Србије, и зато што је разлог овог зачећа савезничког глобалног издајства здружена мржња Срба и Православља – зато, да би се схватио Ауторитет Истине Сведочанства пуковника Роберта Макдауела – насловљеног “Стрељање историје” – “забрањено у САД” – о “кључној улози Срба у Другом светском рату” – први пут штампано прошле године у преводу на српски – у драгоценом забрањеном рукопису који је Макдауел пре смрти поверио господину Мајклу Благоја Раденковићу, који је хвала Богу данас организовао превод са енглеског и приредио текст за штампу – мора се детаљно разоткрити стварна историјска ситуација Макдауеловог боравка на Равној Гори… као и трагичне последице те ситуације.

* * *

Из обмањивачког кошмара који је Србима наметнула послератна Титова проусташка пропаганда здружена са западном пропагандом, и доцније поготово америчка обмањивачка пропаганда деведесетих прошлог века – недвосмислено се дефинишу три елемента на којима су засноване лажне оптужбе против Равне Горе:

а) Неактивност од 1942. до 1945. године.
б) Сарадња са окупатором.
в) Истоветност са Усташтвом.26. октобра, 1943. године Михаиловићеве снаге су – наводно – по захтеву западних савезника напале транспорт немачких шлепова на Дунаву. Иако је тај догађај детаљно описан у књизи британског официра Џаспера Рутама, “Погрешна паљба” (Jasper Rootam, “Miss Fire”) – овде ће бити наведене последице тог напада из књиге Волтера Робертса “Тито, Михаиловић и Савезници, 1941/1945” (Walter R. Roberts, “Tito,Mihailovic and the Allies,1941/1945”):

“За казну Немци су убили 50 Срба!” [i]
“Напад на дунавски транспорт” довео je до тога да је:
“Генерал Михаиловић постао ‘гоњенији’ од Немаца – него икад раније”! [ii]
Немачки официри највиших чинова изјављују да су сада:
“Oдлучнији више него икада раније да убију Дражу Михаиловића и униште Врховну команду”! [iii]


Поменути напад Југословенске војске у отаџбини био је смишљена диверзија да се одврати пажња немачких снага од другог конвоја шлепова у којима су били сакривени европски Јевреји, углавном 22-годишњаци, којима је одредиште била Палестина, а задатак формирање оружаних групација које ће формирати Израел! И…

…некаквом судбинском подударношћу, баш та наводна “неактивност” за добробит будућег Израела – навела је савезнике да:

“У потпуности прекину односе са Михаиловићем”! [iv]

Зар није чудно “прекидање односа” са Србима баш у тренутку када се Срби несебично жртвују за будућу Јеврејску државу? Наравно да јесте! Међутим… данас је још чудније! Зашто? Зато што Истина пуковника Макдауела “Стрељање историје” данас открива Истину: овај напад Равне Горе – није био нити по некаквом “захтеву западних савезника” – нити због икаквог доказивања против некакве “неактивности” – већ је био један од напада непрекиданог дејства Равне Горе у рату против Нацизма! По признању немачких виших команди – “снаге генерала Михаиловића – као и до сада – знатно доприносе поразу немачких снага”!

Међутим, “потпуно прекидање односа” значило је повлачење са Равне Горе и последње неколицине заосталих савезничких официра за везу; прекидање дипломатских односа; прекидање такозване савезничке помоћи која се током читавог трајања рата на простору бивше Југославије свела на мизерних 800 старинских пушака; на супрот огромној помоћи Титу која ће уследити овим “прекидом” и која ће достићи најмодерније наоружање за преко 50.000 војника; мучко бомбардовање Београда, Србије и Црне Горе; митраљирање из ваздуха положаја Равне Горе у Србији, Црној Гори… па чак и српских четничких положаја у околини Книна… усред њихове борбе са далеко надмоћнијим усташким снагама; и… наравно непотребно је даље набрајање.

Иако ће доцније уследити детаљна анализа последица овог неразумног “прекида” – управо овог зачетка Издаје Равне Горе и Равногорске Србије – ипак је важно већ овде истаћи да – упркос здруженој анти-равногорској завери, генерал Бил Донован (Bill Donovan), командант ОСС (OSS – US Office of Strategic Services) шаље свог обавештајног саветника, пуковника МекДауела на Равну Гору – после “потпуног прекидања односа”!

Међутим, засада је важно овде нагласити превасходно важну чињеницу која непобитно доказује усаглашеност нацистичких и савезничких обавештајних служби:

Тачно оног момента када су Западни савезници одлучили да “прекину везу” са Дражом Михаиловићем – тог истог тренутка Немци одлучују да убију Дражу Михаиловића и униште Врховну команду Југословенске војске у отаџбини!

Шта значи та подударност?

Подударност значи да Немци одлучују да ликвидирају Равну Гору зато јер је Равногорство Србије препрека савезничком рекламирању нацистичког сарадника Тита!

И зато, иако нема краја доказима да је оптужба о “неактивности” Равне Горе бљутава измишљотина, осврнимо се на још неке детаље који не само да безпоговорно побијају лажну “неактивност од 1942. до 1945. године”, и лажну “сарадњу са окупатором” – већ такође непобитно доказују пресудност Равне Горе у рату против Нацизма: чак током октобра 1944. године, немачка виша команда тврди да су “снаге генерала Михаиловића знатно доприносе поразу немачких снага, укључујући заједничке операције са совјетским снагама, док није дошло до комунистичких интрига, и напада совјетских трупа на Михаиловићеве снаге”. [v]

У тренутку када су средином 1943. године, америчке медије натурале Тита са помахниталошћу која ће се поновити пола века доцније истоветним помахниталим рекламирањем нацистичких наследника приликом колапса бивше Југославије – у очекивању савезничке инвазије на Балкану, Равна Гора је била спремна за свој највећи допринос Савезничкој победи против Нацизма:

6. јула, 1943. године, Дража Михаиловић је наредио ослобођење јадранске обале! [vi]

Већ сутрадан, 7. јула 1943. године, Тито је наредио да се по сваку цену спречи ослобођење јадранске обале! [vii]

Немачка обавештајна служба ухватила је обе поруке. [viii]

То су документовне чињенице! Према томе – како је немачка обавештајна служба ухватила обе поруке?

Сам Ђилас је потврдио да се радио комуникације између нацистичке и Титове комунистичке обавештајне службе нису прекидале од првог до последњег дана рата. Ова документовна чињеница, осим што је један од спореднјих доказа о сарадњи рекламираног Тита са окупатором – доказ је да су и равногорске и савезничке тајне – via Тито – биле доступне нацистима!

То према томе значи да је Тито био најобичнији цинкарош Нацизма!

Међутим, Титово наређење да се по сваку цену спречи ослобођење јадранске обале дословце следи загребачку нацистичку директиву – довољно је пребацити Тита на оно подручје НДХ где ће му бити омогућено да се среће са савезницима – а искрцавање – пошто би угрозило Титово долажење на власт – не долази у обзир!

Истоветна ситуација поновила се 1944. године:

Поново у очекивању савезничког искрцавања на Јадрану, Дража Михаиловић је 1. септрембра, 1944. године, почео општу мобилизацију која је повисила број његових трупа на преко сто хиљада. За ту опшзу мобилизација је карактеристичан коментар пуковника Макдауела: “Када је доле потписани стигао у Михајловићеву Врховну команду августа 1944. године – општа мобилизација је већ била наређена. Планови акција и извршна наређења за нападе на немачке снаге су већ били издати свим јединицама. Са осталим америчким официрима, био сам лично присутан размештају снага за те офанзивне ударе. Било је свима врло јасно да је Михаиловић своје снаге распоредио исправно за успешно уништење главних немачких гарнизона, депоа, линија комуницирања, али такође, и да је чинећи све то, био принуђен да остави своју позадину и бокове незаштићене од напада партизанских главних снага које су тек сада успеле да се концентришу и запрете нападима већег обима”. [ix]

“Тек сада” значи да су се Титове снаге, од давне 1941. године, када су из Србије побегле у Рогатицу – да су се “тек сада” – августа 1944. године – из НДХ… навалиле у Србију!

Како?

Титове снаге су се “вратиле” у Србију – наоружане америчким оружјем!

Титове снаге су се “вратиле” у Србију – здружене са усташким снагама!

Титове снаге су се “вратиле” у Србију да се уз подршку америчког ратног ваздухопловства “концентришу”, да са америчким оружјем, обаве задатак због којег им је оружје дато – да бесомучно ликвидирају Равну Гору и Равногорску Србију… који, за разлику од Тита – и упркос издаји од стране Западних савезника – настављају активан рат против Нацизма!

Осим што документована чињеница да су Тито и Немци тада “концентрисани на хватање” Драже и Макдауелa – јесте још један непобитан доказ нацистичко-савезничке здружености – јер чињенична здруженост Тита и Усташа наоружаних америчким оружјем – јесте непобитан доказ да су према томе Западни савезници ти који 1944. године испуњавају Хитлерову претњу Дражи Михаиловићу и народу Србије још од 1942. Године… да ће:

“Послати Усташе (у Србију) да истребе Србе до последњег”!

Макдауела је на Равну Гору послао генерал Бил Донован. Черчил, Каиро, и Бари били су против слања Макдауела на Равну Гору. Неколико “неуспелих” летова да се Макдауел пребаци на из Барија на Прањане, доказују исту издајничку одлучност Барија да по сваку цену спречи контакт са Дражом Михаиловићем – исто као и нешто раније у случају Џорџа Мусулина! Када је Меакдауел коначно стигао код Драже, председник Рузвелт се чак извинио Черчилу, правдајући се да је слање Макдауела… његова “грешка”!

“Грешка”?

Па зар није сам Рузвелт кратко време пре тога изјавио амбасадору Фотићу да ће после рата ставити Хрвате под “међународни надзор” због њихових злочина над Србима?

Мешутим… Донованово “обнављање” америчких односа са Равногорством – исто као и рат против Нацизма – били су противни плану здружене завере! А пошто – сходно сведочењу 1946. године на Њујоршком паралелном процесу за праведно суђење Дражи Михаиловићу – Макдауел очигледно – није био члан завере – то према томе значи да Макдауел није смео да преживи рат:

Зато да не би остао ауторитативни сведок Истине!

Према томе – МекДауел је морао бити убијен!

Зато су Тито и Немци били “концентрисани” осим на “хватање” Драже – и на “хватање америчке мисије”!

Чињеница, да када се годинама доцније сретао са Златаном Стаменићем, да је Макдауел увек одбијао да разговара “о прошлости” – јесте непобитан доказ да му је било запрећено смрћу ако зуцне и једну-једину реч! Чињеница је такође да када је Запад поставио Тита за диктатора над Југославијом, да је Титов режим захтевао од америчког Државног секретаријата да се Макдауелу суди и да се осуди на смрт!

То је најдрастичнји доказ – прво, да је здружена савезничко-нацистичка завера наставила да ровари послератни свет; и друго, да Макдауел није био само трн у оку Титу, његовим тајним послодавцима, и Ватикану – већ…

…и да јесте непобитан Ауторитет и Сведочанство непобитне Истине!

Да би се у потпуности схватила изненадна очајничка помама Титових и немачких трупа да ухвате Макдауела, подсетимо се да су – на Титов “захтев” – Савезници “прекинули” званичне односе са Равном Гором – пре него што је Макдауел послат на Равну Гору!

То надовезује савезничку “одлуку” на данашња времена:

Као што је законитост одлука сенатора Бајдена под знаком питања, па чак и под сумњом – да ли су Бајденове одлуке његова лична мржња Срба – и да ли уопште – као такве – нису уопште легални резултат америчке спољне политике – тако је под истим знаком питања и под истом сумњом – да ли је наводно “званичан” такозвани “прекид” са Равном Гором – био заиста законит? Заиста резултат савезничке спољне политике? Или је у оба случаја био натурен од самозване групе?

Чињеница је да се генерал Донован баш тако и односио према “прекиду односа”: као да за њега “прекид односа” – није био нити законски пуноважна нити званична одлука! А пошто је генерал Донован био на челу тада једине америчке обавештајне службе, мора да му је било врло јасно ко се заиста бори против непријатеља! Међутим, колико год да је тај Донованов потез изгледао потпуно логичан у току рата – ипак, из данашње перспективе… је чудан: несхватљиво је како то да Донован – на тако високом положају – није био укључен у заверенике издајства? То на посредан начин потврђују две познате Донованове изјаве: “Много је оних који би требало да су на нашој страни – али нису”, (“A lot of people are supposed to be on our side, but don’t always seem to be”), и “Неки од мојих највећих непријатеља су овде у Вашингтону – не у Европи!”, (“Some of my biggest enemies are here in Washington, not in Eurpe”)! Можда се на ове изјаве надовезује и Труманово недостојно искључење генерала Донована од сваког утицаја у послератном свету… јер наводно… “не припада нама”! (“Wild Bill Donovan”, Douglas Walter, 2011)

Међутим… срећом по Истину, Меакдауел је преживео покушаје убиства крајем рата, и све послератне претње и забране, и две године доцније је јуначки смогао огромну моралну снагу и поштену савест да сведочи Истину на паралелном Њујоршком процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу…(1)

* * *

“Прекидом” односа са Равном Гором која јесте била “један од пресудних фактора” у рату против Нацизма, позната дефиниција Винстона Черчила да Историју пишу победници преокренула је Победу у Другом светском рату у најодвратнију Издају у име Мржње – у Зло заостало још од Џингис Канове дефиниције “није важно само да ја победим – сви остали мора да пропадну” (It is not sufficient that I win all others must fail) коју ће доцније најефикасније применити генерал Шерман његовом стратегијом “спаљене земље” дењфинишући Манифест Судбине… “цврчањем” жртава на усијаном тигању!

Међутим, драгоцени рукопис књиге “Стрељање историје” – једино ауторитативно Сведочанство истине – наравно “забрањено у САД” – Роберта Макдауела о “кључној улози Срба у Другом светском рату” – објављену прошле године у преводу на српском, који је прогањани Макдауел давно поверио господину Мајкл Благоју Раденковићу – господин Раденковић је хвала Богу сачувао драгоцени рукопис Истине, организовао превод са енглеског, приредио текст за штампу… и објавио Истину Историје!

Огромна Морална снага и Поштена савест Одговорност стварној Победи у Другом светском рату пуковника Макдауела и стварних бораца против Нацизма и расизма – водила их је против наметнуте послератне будућности – и довела у данашњу Победу Другог светског рата чудовишним Ускрснућем Истине Историје које је постигао господин Раденковић објављивањем забрањеног Макдауеловог рукописа “Стрељање историје” – објављивањем аманета…

Ускрснуће јесте чудовишно јер је господин Раденковић, као основац, био курир Равне Горе, преносећи тајне поруке… у школској торби!

Ова оданост Одговорности Истини јесте управо господин Раденковићев аманет Српства!

Зато је у овом приказу посвећена пажња такозваном званичном “прекиду односа” са Равном Гором јер је та најподлија од свих издаја у Другом светском рату зачетак трагичних расистичких последица по живот и развој Српског Народа и Српске Државе – последица које недвосмислено и безпоговорно доказују Истину – али и Лажи те Издаје – и изнад свега… доказује Ауторитет пуковника Роберта Макдауела и Ауторитет Истине коју он обелодањује!

Трагичне последице Западних фатаморгана:
Чињеницу да је генерал Донован послао пуковника Макдауела – после званичног “прекида односа” са Равном Гором – резултирала је низ последица које су de facto непознате јер су злонамерно искључене – управо забрањене – из “оптицаја Историјског записа”.


На пример, од већ наведених наводних “разлога” за “прекид односа” са Равном Гором… од њене наводне “неактивности од 1942. до 1945. Године” и од њене наводне “сарадње са окупатором”, и од доцније прикалемљене пропагандне лажи титоистичке диктатуре о некаквој “истоветсности српског Четништва са Усташтвом” – Истина је обратна:

Прво, Равна Гора уопште – није прекидала активна ратна дејства против Нацизма током читавог трајања рата; друго, Равна Гора – није сарађивала са окупатором – и треће, Равна Гора – није била Четништво – већ легална уставна војска! Осим тога нити Четништво као такво – није сарађивало са Усташтвом!

Међутим, на супрот тој Истини Равне Горе – Титоизам: прво – није активно учествовао у рату против Нацизма; друго – јесте активно сарађивао са Нацизмом; и треће, не само да Титоизам – јесте сарађивао са Усташтвом – већ је чак у великој мери био и под усташком командом! И… осим тога – Титоизам по садизму своје крволочности и мржње Срба – био истоветан Усташтву – а не нити Равна Гора нити Српско Четништво!

Дакле, непобитна Историјска Истина да су закулисни зли дуси мржње, зла и расизма издали рат против Нацизма – издали Победу рата злонамерно издавши моралну равноправност свих народа пред Правдом – значи: издали су ону послератну будућност која је била стварни анти-расистички циљ Победе Другог светског рата! Овај збир Чињеница Истине доказ је да док је на једној страни обављана издаја – и упркос обмани којом је издаја најављена као некакво “званично” и некакво “политичко” решење – генерал Донован, командант ОСС-а – остао је веран и одговоран стварној ратној реалности – одан Победи и одговоран стварним циљевима рата!

Зато је и прекршио наређење о “прекиду односа” и послао пуковника Макдауела код стварног савезника у стварном рату!

Међутим, пошто је доцније и сам Рузвелт попустио и препустио се издаји завере – неман лажи се распомамљује из дана у дан: војна помоћ Титоизму који уопште није био учесник рата против Нацизма нараста до апсурдних пропорција; Тито се у Анцију проглашава “Маршалом”; мучко бомбардовање Србије почиње сладострашћем усташког садизма бомбардовањем на Православни Васкрс; на територији НДХ одвија се огромна савезничка пропгандна афера рекламирања Тита о којем поштени део америчке јавности није нити знао да постоји! И пошто су поштена јавност и војни и обавештајни стручњаци знали да Титоизам није учесник рата – зато су лажном рекламом убеђивани да Дража и Равна Гора нису “хероји” него да је наводно “херој” некакав “Маршал”; углавном из Черчилове пропагандне кухиње лансиране су фатаморгане Сутјеске и Неретве; злочин Усташтва над Србима је уклоњен из Историје; преговори Савезника са НДХ су тајна до данашњег дана; Усташке јединице и команданти прикључују се Титовим партизанима и наоружани америчким оружјем спремају се да обаве Хитлерову претњу – улазак у Равногорску Србију да побију Србе до последњег… чак је и операција “Подигач” (“Halyard”) – спасавање преко 500 америчких авијатичара са Прањана које је јуначки учинила Равна Гора – била саботирана од стране инфилтрираног Барија… чак и по цену остављања америчких авијатичара на цедилу…

Једном речју:

Издајанички “прекид односа” са Дражом Михаиловићем осудио је на смрт Равногорску Србију, Равну Гору, послератну Србију… и Победу Другог светског рата!

Издајнички “прекид односа” затворио је Србију у садистичко масовно убиство о којем се наводно није уопште знало…

…међутим – знало се:

Док је Србија била убијана у САД су извештаји авијатичара спасених са Прањана – склоњени из архива; на захтев Тита САД забрањује авијатичарима да иду у Београд да сведоче Истину у корист Драже Михаиловића; америчка штампа убрзано постаје извориште титоистичке анти-српске мржње; Дража убијен; српска интелектуална и национална елита убијена; српска православна црква затарабљена; Труманово одликовање Дражи Михаиловићу сакривено од јавности; једино веродостојно легално разматрање Равне Горе, Њујоршки процес за поштено суђење Дражи Михаиловићу – сакривен од јавности; осим спасеним пилотима, на Титов захтев САД забрањује најпознатијим америчким војним и обавештајним стручњацима, најчувенијим америчким правницима, чувеним америчким јавним и културним личностима – да оду на Дражино суђење као сведоци Истине… и наравно, генерал Донован удаљен је са јавне сцене…

…и како време пролази у окрвављеној Србији постаје школски предмет некаквих “Седам Титових офанзива”! Диктатура постављена на власт издајством Победе Другог светског рата преокреће читаво образовање Србије, а поготово Историју – у лажи систематског испирања мозга које мржња назива Операција ломљење кичме Србији…

И зато… Тек када су стварни јунаци Прањана помрли – објављује се лажна књига о Прањанима под насловом “Заборављених 500” (“The Forgotten 500”, Gregory A. Freeman)! Тек када су стварни српски јунаци побијени и тек када су преживели помрли – Труманово одликовање Дражи се “добродушно” додељује његовој ћерци преваспитаној од Удбе; фалсификована документа славе непостојеће ратно победништво Титоизма; српски интелект тоне у закржљалост игнорамуса испраности мозгова; дилетантизам нема појма о истинитој историји Другог светског рата; Србија је деведесетих поново бомбардована; одузето јој је Косово; биће јој одузета и Рашка, и Војводина; од још живих диктатора и наследника диктатуре тражи се рехабилитација Драже од некаквог суда који наводно не зна ни где је Дражин гроб… нит5и ког дана је Дража убијен! И иако је прошло већ више од пола века – наводно се још не зна ко је од америчког Државног секретаријата “присуствовао” ратсргнућу живог Драже… нити ко је преговарао са НДХ у име Западних савезника!

Глупост лажи иде чак толико далеко да појединци по налогу завере изјављују за себе “да су они на аеродрому у Барију имали задатак да опремају и испраћају америчке летелице које су ишле за Румунију и Југославију…”

Та трагика се догађа баш данас… али поново напомињем – тек данас пошто су стварни јунаци и стварни сведоци Истине – већ помрли!

А догађа се после смрти часних – зато да се кривица са усташких и титоистичких саботера под благословом савезничко-нацистичке завере у Барију… пребаци на Србе – на Србе који су током рата служили у америчким војним снагама!

И зачудо, у тој истој трагици која се догађа баш данас – истом том који наводно на себе пребацује одговорност летова из Барија – приписује се да је он “као Србин у више наврата био ангажован на изради посебних студија ОСС о Југославији и да је његов задатак био да на основу обавештајних информација, прикупљених од агената ОСС, али и кроз интервјуе са избеглицама са Балкана, сачини прецизну студију о тренутним и наредним дешавањима на просторима Југославије и Балкана…”(2)

Откуд сад па та измишљотина?

Иако заиста комплексан – одговор је једноставан:

Испрани мозгови српске интелигенције, не знајући нити Истину Равне Горе, нити Лаж Титоизма, напрезали су се да часни историјат Српства прикажу јунаштвом и доприносом Срба у Првом светском рату. Чим је агитпроп анти-српске мржње схватио овај “преступ” ниже расних Срба – одмах је уследила “политички исправнa” лаж да се “после Сребренице мора другачије размишљати о српском национализму из 1914” јер се “Сарајевски атентат изједначава са нападом на амерички Светски трговински центар 11. Септембра 2001” а “Пашићева Србија из 1914. са Асадовом Сиријом наших дана”!(3)

Истоветан је случај и са Књигом Истине Роберта Макдауела “Стрељање историје”, коју је, да поновим, господин Мајкл Раденковић добио као забрањени рукопис од пуковника Макдауела са аманетом да га објави – што је господин Раденковић и учинио! И… шта се збива?

Све док је “Стрељање историје” чамило у прашњавим ћошковима књижара – све је било у реду!

Међутим, чим се постојање књиге отело контроли најмљених дилетаната, и чим је књига доспела на насловну страну и проглашена Истином Историје – и чим су оманули дилетантски покушаји да се књига утопи у заборав игнорамуских тумаченија – мржња сада покушава да зада подлачки ударац Ауторитету Истине:

Постоје наводно ауторитативнији ауторитети који су наводно за исти ОСС деловали у Барију! И то… српског порекла!

Закречени умови СУБНОР-а, легије такозваних тумача историје, дилетантски историчари, злонамерни и најмљени пропагатори, најамници сензационалисти и историчари-чешароши у отаџбини… али такође и свемоћни отпор здружене мржње Запада – покушаће све своје подлачке марифетлуке да се Истина игнорише!

Али… како истиче господин Раденковић, сам Макдауел наводи да је Дража био сигуран да ако дође до инвазије да би већина партизана приступила Војски у отаџбини! То доказује Макдауелов закључак да је већина партизана била свесна да се Тито и врхушка – не боре ни за какво ослобођење – него да су намештени од закулисне завере мржње да се њихова анти-српска и усташко-расистичка диктатура постави на власт послератне Југославије… и да се тиме отворе врата Злу послератног света! Зато би СУБНОР морао да схвати да су пали партизани – жртве преваре – а све феле најамника… да морају да схвате да од тренутка Откровења Истине… благоутробија више нема шепурењем на лажима!

Новинар.де

Проглас Истине

генерације 1932

Драги високоседајући дилетанти,

Драги подрепгледајући најамници Лажи,

Драго нам је да Вам приопћимо:

Кичма Србији – сломљена није!

Амин



Часлав М. Дамјановић

http://www.Ravnogorskivenac.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment