Комунизам и његово погубно деловање на српски народ / Александар Недић

 

 

 

Zastava Srbije January 17, 1947 - April 27, 1992

 

 

Комунизам и његово погубно деловање

на српски народ 

 

 

О комунизму као погубној друштвеној појави до сада се много пута писало и јасно доказала његова штетност по српски народ. Сви знамо шта нам је комунизам својим разорним деловањем донео и колико је допринео затирању свих националних вредности које су красиле српски народ. Појавом комунизма дошло је до огромних промена у српском друштву који није имао развијене механизма одбране од такве неприродне појаве  што је узроковало национално пропадање у сваком погледу.

 

Познате су и и свету истицане и уважаване високе моралне вредности српских војника у балканским и Првом светском рату који су тада невиђеном храброшћу и пре свега витешким држањем задивила али и посрамила свет. Један мали народ тада је показао моћним и великим народима како се брани Отаџбина уз то витешки, храбро и достојанствено. Мржња и освета према немоћном и заробљеном непријатељу који је пре тога починио невиђене злочине и пролазу кроз српскле земље била је потпуно страна српским војницима. Само храбри и достојанствени народи вођени утврђеним моралним нормама су у стању да се издигну изнад мржње и одмазде према немоћнима.

 

Појавом комунизма и бољшевичке револуције у страшним данима Другог светског рата сви до тада истицани морални квалитети Срба трајно су изгубљени. Незапамћено братоубилаштво и огромне српске жртве а све у име до тада непознатих идеала трагични су исходи грађанског рата и бољшевичке револуције. У том општем крвавом ратном лудилу главне жртве били су Срби. И у свим ратовима вођених до тада Срби су били главне жртве али у овом последњем и најстрашнијем гинуло се не толико од непријатеља колико од идеолошки другачије опредељених сународњака и дојучерашње браће. Новокаини су тако помогли остварењу вековног сна традиционалних српских непријатеља. Из многих крајева уништен је или протеран српски народ. Трагична последица бољшевичке револуције је маргинализација етничког простора нашег народа.

 

Други светски рат је завршен са страшним последицама за српски народ. Стотине хиљада убијених  Срба трагичан је биланс грађанског рата уз то изгубљени су значајни етнички простори на којима су Срби вековима живели. На крају револуцијом изгубљена је и монархија и уведена комунстичка диктатура која је наставила са даљим уништењем српског националног бића.

 

Међутим прави разлог овог писања није потсећање на оно што је прошло и  познато  и држимо дубоко урезано у нашој свести него непроменљивост и чак погоршање стања када су у питању национални интереси.

 

Почетком деведесетих дошло је до великих друштвених и политичких промена у Србији. Уведен је вишепартијски систем и тада смо наивно поверовали да је време једнопартијског једноумља и комунистичке диктатуре заувек прошло. Било па прошло- не повратило се!!!

 

На жалост дугогодишњим животом у комунизму  стечене су специфичне навике, посебан менталитет, поимање правде и истине и што је најгоре не прихватање другачијих идеја и програма. Свако ко би предлажио и покушао да спроведе другачији програм означаван је као непријатељ и издајник националних интереса. Тако формирана свест која вуче своје корене из тоталитарног периода највећа је препрека о остваривању националних интереса. У нападима на политичке неистомишљенике користе се старе технике притисака, вређања, потурања, клевећења а понекад сведоци смо отворене мржње и позива на линч. Све то потсећа на мучне дане послератног бољшевичког  безумља када су прогањани људи само због сумње да другачије мисле. Руку на срце програми свих странака су сличног садржаја са обећавајућим (уколико на изборима победе !!!)  прогресом и заштићеним националним интерсима. Али у исто време свим силама се труде да оне друге прикажу као издајнике, превртљивце и штетне за друштво. Међустраначки ривалитет можда би био чак политички симпатичан да у тим њиховим играма улог није цео српски народ и његова будућност.

 

У последњих двадест година вишепартијског живота у Србији сведоци смо читавог низа догађаја у којима су били угрожени елементарни национални интереси. Уместо да све странке заједнички стану у одбрану Србије и њених интереса имали смо много пута прилике да видимо како се одбацују понуђена решења само зато што су дошла из ,,супарничке,, странке!!

 

Стално се присећам на деведесете и Словеније када су све њихове странке које су до тада имале потпуно супростављене политичке ставове уједињено стале у одбарну реферндумских одлука и жеља већине словеначког народа. После пар недеља и без великих жртава и разарања добили су своју ,,дежелу,, Просто се питам можемо ли би и ми место страначких свађа, типичног балканског опањкавања и супростављања могли да станемо заједнички у обрану Србије и њених интереса.

 

Користећи исте механизме деловања и проврене матрице са којима је коминстички  у вишедеценијски систем успешно деловао и годинама опстајао  данашњи такозвани антикомунисти ни по чему се не разликују од старих бољшевичких лидера.

 

У последње време многи ,,национални,, борци више времена проводе у разједињавању српства тражећи доказе ,,штетности за српски народ и доказе издајства националних ионтереса,, а да праве узроке тешког економског и политичког стања и њихове виновнике чак и не помињу. Постаје потпуно јасно да ни једној странци није толико стало до Србије колико до одржања или прузимања власти. Власт као опијат делује на српске политичаре и за остварење циља не бирају се средства без обзира на настале штете по друштво. Доласком на власт добија се могућност обрачуна са политичким противницима а то српским политичарима је права посластица. На кршење предизборних обећања више се нико ни не обазире јер је то постало правило. Промена политике правда се новонасталим ,,политичким реалностима,, у земљи и свету а објављења превртљива саопштења чешће вређају памет грађана него што нуде одговоре и решења.

 

Када се нема где и нема актулених тема онда се враћа у нашу трагичну прошлост и острашћено говори о Дражи, Љотићу или Недићу. Вешто се манипулише емоцијама и незадовољством напаћеног, пониженог и осиромашеног народа и у типичном комунистичком стилу проналазе се ,,узроци зла,, и откривају страшне завере и земљи и иностранству. Бацање прашине у очи грађана је свакодневна појава.

 

Ловом на неистомишљенике и завренике међу Србима а на задовољство наших традиционалних непријатеља праве се ненадокнадиве штете Србији и све иде ка даљем пропадању.

 

Само Слога Србина Спаса !!!! Време ја да све странке забораве међусобне зађевице, реваншизме, поделе и неслогу и да се присете да су представници свих нас, грађана Србије. Србија је у великој опасности и као стара времена када нападана од наоружаног непријатеља време је да се сабере и заједнички стане у одбрану својих интереса. Сада је нападнута од још горих непријатеља . Беда, безнађе, незапосленост,  друштвено морално посрнуће, непоревење у државу и њене органе и губатак наде у бољу будућност су наши љути непријатељи против којих се морамо борити. Срби сложно тако вам Бог помогао!!

 

 

Александар Недић

August 26, 2013

 

 

 

*****

 

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel fee to contact me at ravnagora@hotmail.com

 

 

*****