Vladimir Đuričić
Nedelja, 22.12.2013.
December 22, 2013
Nije nam cilj bio da delimo ljude na dobre i zle, već da kao srpski narod prepoznamo sebe
Radoš Bajić
Već i sama najava da će se snimati TV serija „Ravna gora“, izazvala je polemike. Autor serijala reditelj Radoš Bajić, koji se prihvatio ovog obimnog posla, zadovoljan je jer smatra da je prikazivanjem počelo oslobađanje istine. Pred početak emitovanja ispred zgrade RTS-a članovi i pristalice Saveza komunističke omladine Jugoslavije negodovali su smatrajući da je reč o pokušaju falsifikovanja istorije, s ciljem rehabilitacije Ravnogorskog pokreta.
Prvu epizodu pod nazivom „Napad“, u kojoj se pripovedalo o trenucima neposredno uoči nemačke agresije na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, gledalo je više od dva miliona i 210.000 gledalaca, što znači da je ukupni udeo gledanosti, takozvani šer, iznosio je 43,8 odsto. U drugoj epizodi „Pukovnik“ pojavio se Draža Mihailović i izgovorio čuvenu rečenicu „ Braćo moja, ovo će biti gerilski rat!“ Povlačenje kraljevske vojske i odluka malobrojnih, vođenih vojničkom čašću i patriotizmom da krenu u borbu protiv okupatora, prikazana je u epizodi „Sunovrat“.
Tokom emitovanja serije, iz nedelje u nedelju, sa svih strana stižu kritike, osude, ali i pohvale. Dok jedni smatraju da je prikazivanje „Ravne gore“ trebalo zabraniti, drugi zameraju što se već u prvoj epizodi nisu pojavili četnici. Radoš Bajić svima odgovara da je samo hteo argumentovano da tretira jedan dramatični period naše istorije.
U razgovoru za naš list on je rekao da je cilj ovog serijala da kao narod prepoznamo sami sebe, i da kod mlade populacije probudi veoma važne stvari: slobodarstvo, osećanje nacionalnog ponosa, nacionalne vere, odanosti i skoro zaboravljeni patriotizam.
Šta Vam je bio glavni cilj kada ste odlučili da se latite snimanja ovog serijala, koji je već samom najavom izazvao razne polemike?
Cilj je da „Ravna gora“ baci novo svetlo koje je argumentovano utemeljenom istorijskom istinom. Ceo scenario i obimne pripreme za ovu seriju podrazumevali su stručne konsultacije s istoričarima, analitičarima epohe i svim ljudima koji su trebali da daju značajnu potporu u tom smislu. Najmanje što se moglo očekivati jeste da će se u ovom serijalu već u prvom kadru pojaviti bradonje koji će početi da kolju. „Ravna gora“ je argumentovano i ozbiljno tretiranje jednog dramatičnog perioda kroz koji je prošao srpski narod.
Verujete li da će „Ravna gora“ promeniti stavove onih koji iz bilo kojih razloga, često i bez ikakvog znanja iz istorije, uzdižu jedne, a kude druge, i obrnuto?
Uveren sam da će smanjiti podele u narodu. Nije nam bio cilj da podelimo ljude na dobre i zle, već da kao srpski narod prepoznamo sami sebe. Nadam se da ćemo posebno među mladima probuditi veoma važne stvari, a to su slobodarstvo, osećanje nacionalnog ponosa, nacionalne vere, odanosti, ljubavi za sopstveni narod, i nadasve patriotizam. Serija nikome ne zabada prst u oko. Ona svakako izaziva velike polemike, ali to je taj bolni period kada se kao narod moramo suočiti sa svojom prošlošću kako bismo zarad naše budućnosti i pogotovo mlade populacije krenuli napred. I kao pojedinci i narod I kao država. „Ravna gora“ je civilizacijski iskorak srpskog društva, a strasti između četnika i partizana još uvek traju. Sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata mi smo još sedeli u mraku sa povremenim tračkom istine koji nas je samo sporadično obasjavao. Decenijama smo živeli u jednoumnom, ideološki nametnutom tumačenju tog vremena, u lažima sa kojima su davno pre nas raskrstili svi napaćeni narodi takozvanog istočnog lagera. Nažalost, komunizam se nigde tako žilavo i prijemčivo nije primio kao kod Srba. Zbog čega je to tako, tek treba doći do odgovora.
Jeste li očekivali toliku popularnost serijala?
Nikada ne može da se zna koliko će je narod gledati i voleti, ali sam bio svestan da će serija biti izuzetno popularna. Svakako sam znao da u pojedinim krajevima zemlje u vreme emitovanja sigurno nikoga neće biti na ulicama, u kafanama... A kada je reč o protestima, rekao bih da su oni kao pojava sastavni deo procesa oslobađanja istine i uspostavljanja slobode. Doduše, teško mi je da ubedim mnoge da protesti komunističkih organizacija nisu bili deo promocije i lucidnog marketinga našeg projekta. Znao sam da će serija i bez halabuke komunističkih dogmatika biti rekordno gledana.
U poslednjoj epizodi pojavljuje se i Josip Broz Tito?
Da, a tu ulogu poverio sam Draganu Bjelogrliću. Međutim, to je mala rola, jer Tito dolazi kasnije, a serija pokriva istorijsko vreme samo od 5. aprila 1941. do 13. maja iste godine. Brozom se bavimo samo od trenutka kada je došao u Beograd, 10. maja 1941. Tito se zapravo samo predstavlja, ali biće to vrlo zanimljivo. Iako se Tito kratko pojavljuje, bio je veliki posao definisati strukturu i značaj te ličnosti u istorijskom smislu, ali i važnost za narod sa ovih prostora. Istakao bih da moj pristup nije da neke junake prikažem pozitivno ili negativno. Imamo univerzalan pristup iz gornjeg rakusa, u kojem sagledavamo globalnu strahotu i tragediju naroda u celini, u jednom egzodusu koji je doneo veliki rat, odnevši mnoge žrtve.
Kako ste se odlučili da započnete ovako skup projekat, baš sada kada se zbog finansija otkazuju mnogi poslovi?
Odluka jeste vrlo smela, ali to se zapravo direktno dovodi u vezu sa mojim trajanjem u kinematografiji i kulturi uopšte. Prisutan sam već četiri decenije. Godine 1975. snimio sam prvi igrani film „Sarajevski atentat“, a posle nekoliko meseci i „Đavolje merdevine“. Sada sam u zrelim godinama, a zdrav sam i imam snage, pa mogu da radim. To je doba kada se čovek negde preslišava i sebe upita ako nećeš sada, kada ćeš, pa kada se odlučiš, onda moraš da preuzmeš odgovornost. Ova serija je programski interes javnog servisa i nacionalne televizije. Priča koju „Ravna gora“ nosi su neraščišćene sudbine i događaji koji nas decenijama koštaju, sa vrlo neizvesnim ishodima za budućnost, pa sam smatrao da mi je dužnost da se prihvatim ovog užasno teškog posla. Ali zaboravljam sve muke i golgotu koju sam prošao snimajući „Ravnu goru“ kad vidim uzbuđena i radosna lica naših ljudi za vreme i nakon projekcije.
Najavili ste da će se sledeće sezone snimati drugi ciklus. Hoće li biti još uloga?
Za sada imamo oko 220 uloga. Ovo je monumentalna serija i imaju se u vidu glumački potencijali. Neka mi ne zamere beogradski glumci, kolege, ne mogu u svim filmovima i serijama igrati samo oni koji su pet metara od mene, već moramo ići i malo dalje. Sa zadovoljstvom i svesno, sa profesionalnim i valjanim razlozima, želeo sam da angažujem i glumce iz raznih pozorišta u unutrašnjosti.
Veliki deo javnosti se bunio i kada ste najavili da ćete snimati seriju, a kako su reagovali meštani gde se snimanje odvijalo?
Sjajno, svuda smo nailazili samo na srdačnost i pomoć. Najviše smo snimali u Sremu, Pančevu, Beloj Crkvi i Vršcu, i svuda je sve odlično proteklo. I svaka, pa i najmanja pomoć nam je dobrodošla. Baš svuda smo nailazili na divne ljude i odlične statiste. Zahvalan sam građanima i poreskim obveznicima Vojvodine. Nameravam da sledeće sezone snimamo i na Fruškoj gori. Pored mnogo prirodnih lepota, u tom kraju ima i starih eksterijera, još uvek očuvanih, i divnih enterijera. Tamo socijalizam, komunistička revolucija i rušitelji svih vrsta nisu uništili baš sve.
Već nakon prve epizode mnoge poznate ličnosti uputile su Vam javnu podršku, a Matija Bećković prilikom čestitanja je rekao: „Ništa ne brini, ovo će biti kao kad se baci šibica na benzinsku pumpu.“ Kakve poruke dobijate na društvenim mrežama i na adresu Vaše produkcijske kuće?
Rekao bih da su reakcije potpuno očekivane. Već posle prve epizode dobio sam poruke sa svih strana, iz zemlje i iz inostranstva, slali su pisma putem elektronske pošte, reagovali preko društvenih mreža... Uglavnom su svi komentari pozitivni. Tokom emitovanja prve epizode „Fejsbuk“ stranica serije dobila je 2.000 novih članova. Suština je u tome da sam od početka znao šta smo napravili, koliko smo imali ozbiljan i profesionalan pristup i koliko smo sebe u to uložili.
„Ravna gora“ nadomak Bele kuće
Crkvena zajednica Sveti Luka seriju „Ravna gora“ promovisala je u Vašingtonu,. U biskopu „Landmark Theatres“ članovi srpske etničke zajednice, predstavnici Ambasade Republike Srbije u SAD i ličnosti iz američkog političkog i kulturnog života ovacijama su pozdravili Radoša Bajića. Boravak u Vašingtonu Bajić je iskoristio za istraživanje i dalji rad na dramskoj trilogiji „1941–1945“ u Kongresnoj biblioteci, gde se nalaze ekskluzivna dokumenta iz Drugog svetskog rata koja se odnose na Srbiju. Bajić je depou te biblioteke poklonio prvi primerak knjige „Ravna gora“.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment