Milan Nedić
NASLEDNICI Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme Drugog svetskog rata, posle rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića, očekuju da sud konačno počne postupak rehabilitacije njihovog pretka. Zahtev je podnet još pre sedam godina i dva puta je odbijan "zbog neurednosti", da bi ga Apelacioni sud u Beogradu vratio na ponovno odlučivanje.
S obzirom na to da su predlagači rehabilitacije Draže Mihailovića, između ostalih, bili Srpska liberalna stranka (pravni naslednik je Srpski liberalni savet) i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, koji su takođe prvi predlagači i rehabilitacije Nedića, Nedićevi naslednici očekuju da sud više neće oko njih praviti problem.
- Zahtev za rehabilitaciju je podnet 2008. Viši sud ga je odbacio kao neuredan, jer je u međuvremenu Srpska liberalna stranka brisana iz registra političkih stranaka, a prvi advokat koji je zastupao predlagače je preminuo - kaže advokat Zoran Živanović, koji zastupa i prvobitne predlagače, ali i Radmilu Pavković, Nedićevu unuku, i troje praunuka koji žive u inostranstvu.
Živanović je uložio žalbu, pa je Apelacioni sud vratio predmet na ponovno odlučivanje. Viši sud ga je nanovo odbacio kao neuredan, tražeći, između ostalog, izvode iz statuta Udruženja političkih zatvorenika i odluku skupštine tog Udruženja o zahtevu za rehabilitaciju.
Kako ništa od svega toga nije bilo potrebno sudskom veću da rehabilituje generala Mihailovića, utisak je da ovakvim zahtevima sudija "kupuje vreme".
- Ponovo smo uložili žalbu i čekamo odluku Apelacionog suda. Za tih sedam godina jasno je da sud u ovom predmetu nije radio ništa, pa čak ni od Arhiva nije tražio uobičajenu dokumentaciju - dodaje Živanović.
Praunuk Nedićevog rođenog brata Boška, Aleksandar Nedić, objašnjava da su oba brata ratnog premijera već rehabilitovana - general Milutin Nedić pre dve godine, a Boško, invalid iz Prvog svetskog rata, još 1957, kada je Tito lično dozvolio da bude sahranjen u Jugoslaviji.
S obzirom da Milan Nedić nikada nije pravosnažno osuđen, već je samo ukazom iz 1949. proglašen za domaćeg izdajnika, i s obzirom da je, posle samoubistva pod sumnjivim okolnostima, njegovo telo sakriveno, porodica je još 2007. tražila da joj budu vraćeni posmrtni ostaci. Bezuspešno.
- Svesni smo da on nikada neće biti rehabilitovan, ali želimo da se bar održi suđenje i da javnost čuje istinu i stekne pravu sliku o njemu - objašnjava Aleksandar Nedić.
A u tu pravu sliku, po njemu, spadaju sledeće činjenice: da Nedić nije osnovao Banjički logor i da je taj logor bio podenjen na dva dela, gde su nad prvim, u kom su bili džeparoši, lopovi i prostitutke, nadležnost imali Nedićeva vlada i specijalna policija, a nad drugim, gde su bili politički zatvorenici, komunisti, pripadnici JVuO i Jevreji - Nemci; da nije odgovoran za logor na Starom sajmištu, koji je bio u okviru NDH; da je "jevrejsko pitanje" rešavao Gestapo i SS, a ne Nedićeva vlada; da iz Srbije nijedan građanin nije bio regrutovan za Istočni front; da je spasao 350.000 izbeglica iz NDH i 250.000 Slovenaca; da je spasavao skojevce iz banjičkog logora, među kojima i Purišu Đorđevića i prebacivao ih u centar za prevaspitavanje srpske omladine u Smederevskoj Palanci; da je spasao Dražine oficire i podoficire, a oficirima Jevrejima iz vojnih logora davao srpska dokumenta.
OSTALE DVE KUĆE
MILAN Nedić je iza sebe ostavio zgradu na Slaviji, na mestu gde je izgrađena Narodna banka Srbije. Takođe je ostala kuća u zemunskom parku, gde se danas nalazi vrtić. Ako ne bude rehabilitovan, porodica neće imati pravo na povraćaj ovih nekretnina.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment