Политика
Бојан Билбија
June 24, 2010
У Србији постоје три уређаја за подземну сондажу, а један од њих користи тим са Рударског факултета у Београду који је недавно истраживао у Јасеновцу
Близу данашњег улаза на Аду Циганлију налазио се затвор уз
који је, по неким сведочењима, сахрањен Дража Михајловић
Фото Б. Педовић
После открића да је у Британском архиву пронађен тајни документ који може да пружи нове чињенице и доказе у вези са последњим тренуцима живота и смрти Драгољуба Драже Михаиловића, тек предстоји дуг пут за лоцирање и ископавање његових посмртних остатака. Проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, члан Комисије за проналажење места укопа генерала Драже Михаиловића и Комисије за проналажење масовних гробница после завршетка Другог светског рата, каже за „Политику” да ће извештај бити завршен тек када прикупе довољно валидних докумената и података.
– Тада ће се приступити сондажним истраживањима. Ако се покаже да на одређеној локацији има земних остатака, онда се приступа ископавању и идентификацији – наводи Павловић.
Како незванично сазнајемо, у Србији постоје само три георадара којима је могуће обавити истраживање тла на дубинама до 10 метара. Један од ових уређаја, који кошта између 30.000 и 70.000 евра, у поседу је приватне фирме, а друга два користе факултети у Београду и Новом Саду. Тим са Рударско-геолошког факултета у Београду, који поседује георадар, у мају је боравио у бившем концентрационом логору Градина, код Јасеновца, где су испитивали терен у потрази за евентуалним заосталим гробницама из Другог светског рата. Међу истраживачима био је и доцент др Дејан Вучковић са Катедре за геофизику, који за наш лист објашњава методе претраге терена у оваквим ситуацијама.
– Могуће је применити георадар, поготово ако тражите у шљунку или песку. Могуће је уочити и предмете величине један сантиметар, али се не може истраживати на великој дубини. На нижим фреквенцијама може се ићи и преко десетак метара у дубину подлоге, али се не може уочити предмет мањи од десетак сантиметара. Ако је Дража затрпан кречом, и то је могуће детектовати, јер тада уочавамо локалну нехомогеност терена.
Вучковић процењује да би површина на којој се тражи могла да буде велика – можда и 200 пута 200 метара, на дубини од пет метара.
– За такав посао било би неопходно око две недеље озбиљног теренског рада. А потом дупло више времена за анализу добијених података. Цену радова одређују бројни услови на терену. Један дан рада таквог тима, са таквим инструментима, обично кошта преко 1.000 евра. Али цена може да варира и увек се одређује у складу са конкретним условима, тако да је ова процена само оријентациона – каже др Вучковић.
Са друге стране, директор Института савремене историје подсећа да, осим британских архива, предстоји и рад са сведоцима. Подсећа на случај 85-годишњег Крста Никачевића из Чачка, бившег чувара затвора у коме је чуван Дража, који тврди да је 17. јула 1946, на дан погубљења, лично видео ђенералов гроб затрпан кречом.
– Свако ко на било који начин може да допринесе откривању места укопа Михаиловића, добродошао је. Тако и Крсто Никачевић, с којим смо већ контактирали. Био је болестан, али нам је апсолутно у плану да обавимо тај посао са њим – додаје др Павловић.
Колико може да потраје до тренутка коначног откривања и ископавања Михаиловићевих посмртних остатака, Павловић није могао да процени.
– Може то да се брзо заврши, али може да потраје и неколико година. Могу само да вам пружим уверавање да ће сведок Никачевић бити веома брзо саслушан, већ током наредних недеља.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Drazu-traze-georadarom.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment