02. decembar 2011. 23:00
Novosti saznaju: Posmrtni ostaci nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu, u tajnosti ekshumirani u Londonu i stižu u Beograd 8. decembra
Jovanović sa Bogdanom Popovićem
SLOBODAN Jovanović, nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu i Srpske kraljevske akademije, vraća se u Srbiju! Posle više od pola veka, Srbija će ispraviti nepravdu načinjenu jednom od svojih najvećih intelektualaca svih vremena.
Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića ekshumirani su, kako saznajemo, u četvrtak u zoru, na londonskom groblju ”Kensal grin”, gde je počivao 53 godine. Raka je otvorena u tajnosti, bez gužve, a osim radnika svedočio je samo srpski sveštenik.
Avion sa njegovim zemnim ostacima u Beograd stiže 8. decembra, a komemoracija i sahrana u Aleji zaslužnih građana, na beogradskom Novom groblju, biće održane dva dana kasnije. Gotovo da se podudara sa 12. decembrom, datumom njegove sahrane 1958. godine u Londonu.
- Po želji porodice, sve se odvija daleko od očiju javnosti. Nisu želeli da ovaj događaj svojata bilo koja politička stranka - kaže sagovornik ”Novosti”. - Ime najvećeg srpskog istoričara i pravnika dobiće 10. decembra i plato ispred Pravnog fakulteta. Komemoracija će biti u amfiteatru fakulteta koji nosi njegovo ime. Neće biti političkih govora, već će se poštovaocima njegove ličnosti i dela obratiti akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, i prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta.
Još pre 14 godina započeta je borba da se posmrtni ostaci vrate u Srbiju. Odobrenje je morala da potpiše engleska kraljica lično!
Decenijama je grob prvog Slobodana među Srbima bio oronuo, sa izbledelom slikom. Zaboravili su ga i država i zemljaci u Srbiji. Pazila ga je samo dijaspora. Među retkima koji su vodili brigu o njegovoj večnoj kući bio je profesor Stevan K. Pavlović, iz Sauthemtona. Grobnica na Kensal grinu njegovo je vlasništvo. Tu počiva i Stevanov otac Kosta Pavlović, sekretar i rođak Slobodana Jovanovića.
Život Slobodana Jovanovića sve do skoro sedamdesete godine tekao je ponajviše u akademskih krugovima. Držao se po strani od politike. Tek 1936. godine, osnivanjem Srpskog kulturnog kluba, ušao je u politiku. Okupio je brojne srpske intelektualce i sve do 1941. godine zalagao se za negovanje srpske kulture u okviru jugoslovenstva. Na početku Drugog svetskog rata politički su se više angažovali i potencirali definisanje srpskih nacionalnih interesa. U vladu, čiji je kasnije bio potpredsednik i predsednik, ušao je kao nestranačka ličnost. Posle 27. marta 1941, kada je cela vlada otišla u izbeglištvo, nastavili su da deluju iz Londona. Podržavali su pokret otpora Draže Mihailovića.
U procesu u kome je 1946. godine suđeno Mihailoviću, komunističke vlasti su, u odsustvu, između ostalih, osudile i Slobodana Jovanovića. Na teret mu je stavljeno da je pomagao okupatoru, saradnjom sa generalom Mihailovićem. Osuđen je na 20 godina robije sa prinudnim radom, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava na deset godina, konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.
Pravda je, bar ”na papiru”, zadovoljena tek 2007. godine, kada je Okružni sud u Beogradu proglasio ništavnom presudu Vrhovnog suda FNRJ iz 1946. godine. Poništene su i sve njene pravne posledice i Jovanović je rehabilitovan.
A kada je davne 1941. godine otišao u izgnanstvo, nije znao da li će se vratiti. Jovanovićevi biografi zapisali su da je, ulazeći u avion koji ga je, sa ostalim članovima vlade, odveo u doživotno izbeglištvo, kroz suze rekao: ”Ovo je najnesrećniji dan u mom životu”. Kasnije, kada su mu komunističke vlasti nudile da se vrati u zemlju pod određenim uslovima, poručio je: ”Vratiću se sa slobodom!”.
PRVI SE ZVAO SLOBODAN
ZNAMENITI pravnik i istoričar bio je prvi Srbin koji je poneo ime Slobodan. Njegov otac Vladimir Jovanović sina je nazvao Slobodan, a ćerku Pravda. Pravda se, nažalost, među Srbima nije održala.
SVE OSTAVIO SESTRI
IZA Slobodana Jovanovića ostao je testament, napisan 1930. godine. Njime je svu svoju imovinu zaveštao sestri Pravdi. U poslednjoj oporuci ne pominje da bi želeo da bude sahranjen u Srbiji. Ali ne piše ni da mu to nije želja. Nosioci ovog testamenta su članovi porodice Pavlović, u čijoj grobnici je do sada počivao.
UTEMELJIO USTAVNO PRAVO U SRBIJI
SLOBODAN Jovanović (1869-1958) završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet u Ženevi. Prvi rad koji je napisao, još kao student, bio je o demokratiji. Sa nepunih 28 godina, izabran je za profesora na Pravnom fakultetu Beogradske velike škole. U dva navrata bio je dekan. Objavio je desetine naučnih radova i utemeljio ustavno pravo kod nas.
U dva navrata bio je rektor Univerziteta u Beogradu, a predsednik Srpske kraljevske akademije postao je 1928. godine.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:356038-Posmrtni-ostaci-Slobodana-Jovanovica-stizu-u-Srbiju
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment