Wednesday, December 28, 2011

Head of the last Mission to Mihailovich ("RANGER") in 1944, American Lieutenant Colonel Robert H. McDowell of the OSS - Why he was the ideal Liaison Officer

The Serbian people receiving General Mihailovich
 in a village in Doboj in Northern Bosnia
 and Hercegovina, October 1944. 
General Draza Mihailovich is receiving the flowers
 from the young lady and American
Lieutenant Colonel Robert H. McDowell
 of the OSS "Ranger Mission" is standing
to the left of Mihailovich, holding the general's coat.

“The ideal liaison officer assigned to Yugoslavia in World War II theoretically would have had (1) a knowledge  of Yugoslavia and her peoples, (2) an understanding of Yugoslav politics, (3) fluency in the Serbo-Croatian language, (4) a knowledge of Yugoslav history and of wartime developments in Yugoslavia, (5) an experienced perception of the world situation and, in particular, an understanding of the nature and tactics of communism, and (6) actual experience in both intelligence and guerrilla warfare. No single officer, needless to say, possessed all of these attributes. But of all the British and American officers who were sent into Yugoslavia during World War II, Lieutenant Colonel Robert H. McDowell came closest to the mark.

“The son of missionary parents, McDowell had grown up in the Middle East, spoke Arabic, Turkish, Syriac, and several other Middle Eastern languages, as well as French and German, and had served as an officer with British intelligence in the World War I period, first attached to the Armenian guerrillas operating against the Turkish government, and then, after the war, working with the anti-Bolshevik guerrillas in the Caucasus. Subsequently, he had become a professor of modern Balkan history at the University of Michigan, where, incidentally, he was generally regarded as a left-liberal. Before he was sent into Yugoslavia in August 1944, McDowell had been involved for a number of months in an analysis of all intelligence about Yugoslavia reaching OSS (Office of Strategic Services) from inside the country and other sources. Adding all this up, McDowell emerges possessing every single attribute of the ideal liaison officer, with the exception of fluency in Serbo-Croatian. (He was, however, able to converse with Mihailovich and the senior members of his entourage in French, in which he was fluent.) It is a measure of the esteem in which his abilities were held that he served for many years after World War II as senior analyst of Soviet affairs at the Pentagon.”

David Martin
Patriot or Traitor:
The Case of General Mihailovich


*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Rehabilitacija kneza Pavla - povratak demokratskoj tradiciji / Rehabilitacija Draže Mihailovića očekuje se na proleće // "Novosti" Dec. 25, 2011

Vecernje Novosti
V. C. S.
25. decembar 2011. 20:56

Novosi istražuju - Šta za Srbiju znači rehabilitacija kneza Pavla Karađorđevića i sahrana Slobodana Jovanovića. Rehabilitacija Draže Mihailovića očekuje se na proleće


Sahrana Slobodana Jovanovica u Beogradu Dec. 2011

DO sada je u Srbiji rehabilitovano oko 2.000 ljudi, a za dve godine evidentirano je više od 30.000 nevino ubijenih posle Drugog svetskog rata, u dvestotinak masovnih grobnica.

Ovo za „Novosti“ potvrđuje istoričar Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica.

- Rehabilitacija kneza Pavla Karađorđevića i prenošenje ostataka Slobodana Jovanovića u zemlju označavaju povratak Srbije demokratskoj tradiciji. Društvo se vraća korenima i negira revolucionarnu pravdu - kaže Cvetković, i dodaje da je Jovanović, praktično, odavno rehabilitovan, čak i pre nego što se njegov lik našao na novčanici od 1.000 dinara.

Još od devedesetih, u širokim intelektualnim krugovima prihvaćen je kao značajan pravnik, filozof i jezički stilista, i dobio je mesto koje mu pripada.

- Što se tiče kneza Pavla, upućeni znaju okolnosti pod kojima je zaključen Trojni pakt, zna se da je bio anglofil, a ne može mu se osporiti ni patriotizam. Sve je činio da bi izbegao rat. Okupaciju nije proveo u zemlji i ne može se reći da je bio kolaboracionista - dodaje Cvetković, konstatujući da njegova rehabilitacija može biti sporna samo za ideološki ostrašćene.

Ali, po sekretaru Državne komisije, tri rehabilitacije kod kojih su sudski postupci u toku, mogle bi da izazovu „više gužve“ u javnosti, pa i političke podele. Reč je o vraćanju časti i ugleda generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, a posebno Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću, oko čije istorijske uloge još nema konsenzusa ni kod istoričara.

Bojan Dimitrijević, član Komisije za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića, slaže se da rehabilitacija kneza Pavla i sahrana Jovanovića u domovini vraćaju Srbiju na ono istorijsko mesto na kom je trebalo da bude pre 20 godina.

- Istorijske nepravde se polako ispravljaju, mada sa zakašnjenjem. Ali, bolje i sa zakašnjenjem nego nikad. I knez Pavle i Jovanović dobili su mesto koje zaslužuju još pre više od deceniju, pa čak i svoje ulice - podseća Dimitrijević.

On očekuje da će Mihailović biti sudski rehabilitovan na proleće, dok za Ljotića i Nedića nije siguran.

- Verujem da će ipak doći i do njihove rehabilitacije, ako ne uskoro, onda u nekom narednom vremenu, kada više nijedan akter tih događaja ne bude naš savremenik. Mnogo više problema očekujem oko vraćanja imovine onima koji su rehabilitovani, nego oko same rehabilitacije - zaključuje ovaj istoričar.

Sa njima se ne slaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar Ljubodrag Dimić, koji smatra da bi bilo bolje da je država uložila pare u stipendije i projekte koji bi objasnili političku ulogu kneza Pavla i Slobodana Jovanovića u godinama pred rat, tokom njega i posle 1945. godine:

- To je jedini način da se demistifikuje istorija. Sve ostalo je politički čin - kaže Dimić za „Novosti“.

KOMISIJA UGAŠENA

RAD Komisije za istinu o smrti Draže Mihailovića završen je polovinom godine, kada je utvrđeno da je general streljan na Adi Ciganliji, u zoru, 17. jula 1946. Mada nisu pronađeni njegovi zemni ostaci, Komisija je praktično „ugašena“, jer nema nikakvih drugih tragova u arhivama, niti ima novih svedoka, potvrđuje Bojan Dimitrijević. Ako bi se javio neki novi svedok, on bi mogao da se obrati direktno Tužilaštvu, Ministarstvu pravde ili Komisiji za otkrivanje tajnih grobnica.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

***** 

Friday, December 23, 2011

Država traži potvrdu da je Draža Mihailović mrtav - BIA: Mi to nemamo / "Blic" Dec. 21, 2011

Blic Online
T. N. Đ.
21. 12. 2011. - 06:49h

Komandant Kraljevske vojske Jugoslavije Draža Mihailović je mrtav, ali država traži i zvanični dokument koji to potvrđuje. Viši sud u Beogradu povodom procesa rehabilitacije traži i dokument od podnosioca zahteva da bivši ministar vojni nije živ kako bi se nastavio postupak.

- Mi taj dokument nemamo, a nemaju ga ni naslednici Mihailovića - kaže za „Blic“ Aleksandar Nedić, sekretar Srpskog liberalnog saveta (SLS), podnosioca zahteva.

SLS je juče preko opunomoćene advokatske kancelarije predao zahtev da nadležni sud donese zvanično rešenje o smrti generala Mihailovića, pošto to rešenje do sada nije postojalo.

- Time bi se proces rehabilitacije mogao ubrzati - i ispravit nepravda kaže Nedić.

Na pitanje zašto je u toj priči zaobiđen unuk Draže Mihailovića, koji bi po zakonu mogao da traži potvrdu da general nije živ. Nedić navodi da se Vojislav Mihailović nije pojavio ni na jednom suđenju do sada.

- Porodica je sama trebalo to da pokrene, a što nije, pitajte njih - navodi Nedić.

Sud za nastavak procesa traži dokument za kojim mnogi, uključujući i Državnu komisiju za otkrivanje mesta gde je sahranjen Mihailović, tragaju godinama. Reč je o zapisniku o izvršenju presude streljanjem.

Jovan Stojić, šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, tvrdi za „Blic“ da BIA nema potvrdu da je Mihailović mrtav.

- Ne, u našim arhivama ne raspolažemo takvim dokumentom. Reč je najverovatnije o zapisniku sa streljanja - kaže Stojić.

Tri godine je državna komisija radila na otkrivanju mesta gde je sahranjen Draža Mihailović i utvrdila da je pokopan na Adi Ciganliji, pored starog zatvora koji je kasnije srušen.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Tuesday, December 20, 2011

Serbian and English: ДРЖАВА НЕ ОДГОВАРА НА ЗАХТЕВ ЗА САХРАНУ ПОСЛЕДЊЕГ СРПСКОГ КРАЉА У ОТАЏБИНИ / THE STATE DOES NOT RESPOND ON THE REQUEST FOR FUNERAL OF THE LAST SERBIAN KING IN THE HOMELAND (King Peter II Karageorgevich) December 2011


19. децембар, 2011.
Актер
Пише: Љиљана Сталетовић

ДРЖАВА НЕ ОДГОВАРА НА ЗАХТЕВ ЗА САХРАНУ ПОСЛЕДЊЕГ СРПСКОГ КРАЉА У ОТАЏБИНИ

Опленац чека Краља Петра II

„Чином сахране Краља Петра Другог и Краљице Марије у задужбини краља Петра Првог на Опленцу, Србији би се вратио и национални понос у тренутку када је пао на најниже гране", сматра члан Крунског већа Душан Бабац

Преносом земних остатака Слободана Јовановића у Београд, председника Министарског савета Краљевине Југославије од 11. јануара 1942. до 26. јуна 1943. године у Лондону, поново је покренуто питање вечног почивалишта Краља Петра Другог Карађорђевића и његове мајке Марије.

Краљ Петар Други умро је 1970. године у изгнанству у Денверу, а сахрањен је по својој жељи у манастиру Свети Сава у Либертвилу, најстаријем манастиру СПЦ на подручју Северне Америке. Он је и једини краљ неке земље који је сахрањен у САД-у. Његова мајка Краљица Марија Карађорђевић умрла је 1961. године у Лондону, и сахрањена је на Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Иницијатива да се њихови посмртни остаци пренесу у отаџбину и достојно сахране на Опленцу, у коме почива шест генерација династије Карађорђевић, покренута је одавно.

Држава ћути

У последње две деценије, како за „Актер" каже Душан Бабац, члан Крунског већа, више пута је покретана иницијатива да се земни остаци Краља Петра Другог пренесу на Опленац, задужбину његовог деде Краља Петра Првог.

Иницијатива Принца Александра за посмртни повратак његовог оца Краља Петра Другог у Србију покренута је још 2004. године, уочи прославе два века Првог српског устанка. Молбе за покретање процедуре за пренос посмртних остатака Краља Петра Другог Принц Александар Карађорђевић упутио је председнику Србије Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и Патријаршији Српске православне цркве. Српски либерални савет и неколико невладиних организација с истом молбом обратили су се председнику Владе СрбијеМирку Цветковићу, министру спољних послова Вуку Јеремићу и председници републичког парламента Славици Ђукић Дејановић. Од државе још није стигао никакав одговор.

„Добили смо сагласност врха Српске православне цркве да се тело Краља Петра Другог пренесе у отаџбину и сахрани на Опленцу. Ту сагласност поново нам је потврдио и садашњи Патријарх Иринеј. Међутим, од државе, односно од представника власти нисмо добили никакав одговор. Без тога не можемо обавити пренос земних остатака и сахрану, јер се не ради о обичном човеку. Овде није реч само о испуњењу жеље краљевог сина, већ о сахрани владара. Краљ не може бити сахрањен као обичан грађанин, већ му припада државна сахрана", каже Бабац.

Завештање Краља Петра Првог

Наш саговорник као позитиван пример наводи сахрану црногорског Краља Николе и Краљице Милене, чији су земни остаци пребачени у Црну Гору 1989. године. „Тада су у Црној Гори на власти били комунисти и нису правили проблем око сахране краљевског пара. Не видим ниједан разлог да власти у Србији праве проблем. Чином сахране Краља Петра Другог и Краљице Марије на Опленцу Србији би се вратио и национални понос у тренутку када је пао на најниже гране", истиче Бабац.

Сахраном на Опленцу Краља Петра Другог и његове мајке, као и других чланова династије Карађорђевић чији су гробови расути по свету, испуниће се завештање Краља Петра Првог.

Подсећамо да је Краљ Петар Први из Беча пренео посмртне остатке својих родитеља Кнеза Александра и Кнегиње Персиде, како би их сахранио у цркви на Опленцу коју је и саградио са жељом да буде породична гробница свих Карађорђевића.

У крипти задужбине Краља Петра Првог, у опленачкој цркви Светог Ђорђа, налази се 39 гробница у којима су до сада сахрањена 22 члана династије Карађорђевић из шест генерација почев од Марице, рођене Живковић, мајке родоначелника династије Карађорђевић Ђорђа Петровића, која је умрла 1811. године, преко Карађорђа и његове супруге Јелене, до сина Краља Александра Првог, Краљевића Томислава, који је ту сахрањен 2000. године.

На Опленцу је сахрањено и деветоро деце Кнеза Александра и Кнегиње Персиде: Клеопатра (1835-1855), Алексије (1836-1840), Светозар (1841-1847), Краљ Петар Први и његова супруга Кнегиња Зорка (1864-1890), кћи црногорског Кнеза Николе Петровића, затим Јелена (1845-1867), Андреја (1848-1864), Јелисавета (1851-1852), Ђорде (1856-1888) и Арсен (1859-1938). Поред родитеља ту почивају и деца Краља Петра И и Кнегиње Зорке: Милена (1886-1887), Ђорде (1887-1972) и његова супруга Радмила, Краљ Александар И (1888-1934) и Андрија (1890-1890).

Како се идуће године навршава сто година од освећења цркве Светог Ђорђа и првих сахрана у њој, очекује се да до тада стигне и одговор од представника власти о повратку посмртних остатака Краља Петра Другог и Краљице Марије и хјиховој сахрани уз све државне почасти.

Карађорђевићи прославили крсну славу

Принц Александар и Принцеза Катарина прославили су прошлог уторка крсну славу Краљевског дома Карађорђевић - празник Светог Андреја Првозваног. Свету архијерејску литургију у Дворској капели служили су епископи шабачки Лаврентије и шумадијски Јован. У присуству чланова Крунских тела и представника црквених заједница у Србији, владика Лаврентије је у Краљевском двору пререзао славски колач. Краљевски пар Карађорђевић приредио је у Белом двору пријем за чланове владе, дипломатски кор, представнике јавног и привредног живота у Србији, међународних и домаћих организација.

„Веома сам срећан што смо се сви окупили. Крсна слава је празник сваког домаћинства, духовни пламен око кога се окупљамо, и ја овом приликом желим да изразим своју благодарност свима који су се данас окупили у Белом двору", рекао је Принц Александар.

Рехабилитован Кнез Павле

Виши суд у Београду рехабилитовао је Кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намесника Краљевине Југославије, чиме је поништена одлука Државне комисије из септембра 1945. године, којом је Кнез Павле проглашен злочинцем.

Решењем о рехабилитацији поништене су и све правне последице наведене одлуке, укључујући и казну конфискације имовине.

"Живела сам за овај тренутак и надала сам му се. Не можете ни да замислите колико сам срећна што је неправда према моме оцу Кнезу Павлу коначно исправљена", рекла је Принцеза Јелисавета Карађорђевић, и додала да ће учинити све да га врати и сахрани у Србији.


http://www.royalfamily.org/press/press-det/akter191211_cir.html


*****

19 December 2011
Akter
By Ljiljana Staletovic

THE STATE DOES NOT RESPOND ON THE REQUEST FOR FUNERAL OF THE LAST SERBIAN KING IN THE HOMELAND

Oplenac is waiting King Peter II

"With the act of re-burial of King Peter II and Queen Maria in the endowment of King Peter I in Oplenac, national pride would be returned to Serbia, in the time when it fell to the lowest branches," stated the Privy Council member Mr. Dusan Babac.

With the transfer to the homeland of the human remains of Slobodan Jovanovic, the President of the Council of Ministers in the Kingdom of Yugoslavia in London, during the period of January 11 , 1942, to June 26, 1943, it was raised again the question of the eternal resting place of King Peter II Karadjordjevic and his mother Queen Maria.

HM King Peter II died in 1970, in Denver during exile, and was buried by his own request in the monastery of St. Sava in Libertyville, the oldest monastery of the Serbian Orthodox Church in North America. He is the only king buried in the United States. His mother, Queen Maria Karadjordjevic died in 1961 in London, and was buried at Royal Cemetery Frogmore in Windsor. The initiative for bringing their remains to the homeland and request for a decent burial in Oplenac, where lie six generations of the Karadjordjevic dynasty, was started long ago.

The state remains silent

In the last two decades, several times the initiative was made that the remains of King Peter II should be transferred to Oplenac, the endowment of his grandfather King Peter I, stated for "Akter" Mr. Dusan Babac, a member of the Privy Council.

The initiative of Crown Prince Alexander for the post mortal return of his father King Peter II in Serbia was launched in 2004, at the time of the celebration of two centuries since the First Serbian Uprising. The applications about starting the procedure of transfer the remains of King Peter II Crown Prince Alexander sent to the Serbian President Boris Tadic, Prime Minister Mirko Cvetkovic and the Patriarch of the Serbian Orthodox Church. The Serbian Liberal Council and several non-governmental organisations addressed the same request to the Serbian Prime Minister Mirko Cvetkovic, Minister of Foreign Affairs Vuk Jeremic and the President of the Republic Parliament Slavica Djukic Dejanovic. Until now there has been no response from the state.

"We received the approval from the top of Serbian Orthodox Church that the body of King Peter II should be transferred to his homeland and buried in Oplenac. This agreement was again confirmed by the current Patriarch Irinej. However, from the state authorities we have not received any response. Without it we cannot conduct the transfer of the human remains and burial, because he is not an ordinary man. This is not just about fulfilling the wishes of the king's son, but the funeral of a Leader. The king cannot be buried as an ordinary citizen; he is entitled to have a state funeral, “said Babac.

Legacy of King Peter I

Our source stated as a positive example the funeral of the Montenegrin King Nikola and Queen Milena, whose remains were transferred to Montenegro in 1989. "Then the communists were in the leading positions and they did not obstruct the royal funeral. I do not see any reason why the authorities in Serbia would make a problem. By the act of re-burial of King Peter II and Queen Maria in Oplenac, national pride would be returned to Serbia, at a time when it has fallen to the lowest branches ", said Babac.

With the burial in Oplenac, of King Peter II and his mother, and also other members of the Karadjordjevic dynasty whose tombs are scattered across the world, the legacy of King Peter I will come to realisation.

We recall that King Peter I transferred the remains of his parents Prince Alexander and Princess Persida from Vienna to Oplenac, and buried them in the church which he built with the desire to be the family tomb of Karadjordjevic dynasty.

In the crypt of the endowment of King Peter I, in the church of St. George in Oplenac, there are 39 graves where 22 members of the Karadjordjevic dynasty are buried; six generations from Marica, born as Zivkovic, mother of the dynasty founder Karadjordjevic Djordje Petrovic, who died in the 1811, through Karadjordje and his wife Jelena, and son of King Alexander I, Prince Tomislav, who was buried in 2000.

At the Oplenac are also buried nine children of Prince Alexander and Princess Persida: Cleopatra (1835-1855), Aleksije (1836-1840), Svetozar (1841-1847), King Peter I and his wife Princess Zorka (1864-1890), daughter of Montenegro Prince Nikola Petrovic, then Jelena (1845-1867), Andrew (1848-1864), Elizabeth (1851-1852), Djordje (1856-1888) and Arsen (1859-1938). Beside the parents in the same crypt are buried the children of King Peter I and Princess Zorka: Milena (1886-1887), Djordje (1887-1972) and his wife Radmila, King Alexander I (1888-1934) and Andrew (1890-1890).

Next year will mark one hundred years since the consecration of the church of St. George in Oplenac, and the first burial in it; it is expected to have by then a response of the state authorities about return of the remains of King Peter II and Queen Maria and their funeral with all states honors.

Karadjordjevic Family celebrated Patron Saint Day

Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine celebrated last Tuesday the Patron Saint Day of the Royal House of Karadjordjevic - Saint Andrew the First-Called. The Holy Liturgy in the chapel of the Royal Palace was served by Bishop Lavrentije of Sabac and Bishop Jovan of Sumadija. In the presence of representatives of religious communities, the members of Crown bodies, Bishop Lavrentije cut the Slava cake at the Royal Palace. The Royal Couple then hosted a reception at the White Palace for members of the government, diplomatic corps, and representatives of public and economic life in Serbia, international and national organisations.

"I am very happy that we all gathered. The Patron Saint Day is a celebration of every household, the spiritual fire around which we gather, and I want to express on this occasion my gratitude to all who are gathered today at the White Palace," said Crown Prince Alexander.

Prince Paul is rehabilitated

The High Court in Belgrade rehabilitated Prince Paul Karadjordjevic, a former regent of the Kingdom of Yugoslavia and with this act is annulled the decision of the State Commission from September, 1945, which declared Prince Paul as a war criminal.

By decision about the Rehabilitation Act, all the legal consequences are canceled by of this decision, including the penalty of confiscation of property.

"I lived for this moment and I hoped for it. You cannot imagine how happy I am that finally it is corrected the injustice committed to my father Prince Paul," said Princess Elizabeth Karadjordjevic, and added that she will do anything to get her father back and to bury him in Serbia.


http://www.royalfamily.org/press/press-det/akter191211_eng.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Thursday, December 15, 2011

Knez Pavle Karađorđević konačno rehabilitovan / "Press Online" Dec. 15, 2011

Press Online
Veljko Miladinović
BEOGRAD 15. 12. 2011

ISPRAVLJENA ISTORIJSKA NEPRAVDA - VIŠI SUD U BEOGRADU ODLUČIO DA SPERE LJAGU SA IMENA PAVLA KARAĐORĐEVIĆA

Jelisaveta Karađorđević: Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je u isto vreme i mnogo teško, jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća

Želeo da izbegne stradanje svog naroda ...
Knez Pavle Karađorđević

Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom se rehabilituje knez Pavle Karađorđević, koga su komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata proglasile ratnim zločincem i oduzele mu sva građanska prava i imovinu u zemlji, otkrila je juče ekskluzivno za Press ćerka kneza Pavla Jelisaveta Karađorđević.

Ovom presudom je, prema njenim rečima, završena dugogodišnja borba za ispravljanje istorijske nepravde prema „najkulturnijem, najobrazovanijem i najevropskijem Srbinu tog vremena".

- Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je, u isto vreme, i mnogo teško jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća... I ja znam da će i Srbiji biti bolje - rekla je kneginja Jelisaveta za Press, i najavila da će uskoro tražiti da se posmrtni ostaci njenog oca prebace na Oplenac.

Knez Pavle je prvi predstavnik dinastije Karađorđević koji je rehabilitovan pred našim sudovima. U ideološki obojenoj istoriji upamćen je kao namesnik koji je sklopio pakt sa Hitlerom, a prema istinitim istorijskim podacima kao čovek koji je pokušao da spase svoj narod velikog stradanja. Advokatski tim predvođen profesorom Oliverom Antićem u sudskom procesu je dokazao da knez Pavle nije mogao da bude osuđen kao saradnik okupatora i ratni zločinac, prvenstveno jer je kao knez-namesnik napustio zemlju posle puča 27. marta 1941, dakle pre početka rata, i posle toga nije imao nikakve veze sa dešavanjima u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji.

Oborene sve optužbe

Iako je postojala sumnja da su domaći sudovi spremni da donesu presude koje ideološki menjaju pogled na našu istoriju, Antić kaže da posle predočenih dokaza drugačija odluka „jednostavno nije mogla da bude donesena".

Slučaj kneza Pavla

Odluka jugoslovenske Komisije za ratne zločine 1945.

1. Preuzimanjem namesničke funkcije prekršio Ustav

2. Uzeo vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike

3. Zadojen mržnjom prema SSSR

4. Zaključio Trojni pakt

5. Sistematski sabotirao pripremu za predstojeći rat i doprineo agresivnom ratu Sila osovine

Dokazi da su optužbe bile neosnovane:

1. Nije mogao da prekrši Ustav, jer je Sporazumom iz 1938. sa najznačajnijim strankama i uspostavljanjem banovine Hrvatske Ustav iz 1931. derogiran u određenim segmentima

2. Knez Pavle oslobodio hrvatske i slovenačke političare koji su prethodno bili zatvarani i postigao sporazum sa Hrvatima kojim je uveo političku stabilnost u Kraljevinu Jugoslaviju

3. Za vreme njegovog namesničkog mandata, 24. juna 1940. uspostavljeni diplomatski odnosi sa SSSR, a knez Pavle je po majčinoj liniji imao rusko poreklo

4. Po Ustavu nije mogao da zaključi Trojni pakt. Odluku donela Vlada, i to jednoglasno

5. Knez Pavle je tražio od SAD i Velike Britanije naoružanje za vojsku Jugoslavije, a rat je proveo u izgnanstvu u britanskim kolonijama, gde je bio pod nadzorom saveznika

- Tako nešto bi bio veliki skandal, a te sudije bi bile zapamćene u istoriji da su dva puta ponovile isti zločin. Stvari se više ne mogu kriti pod okriljem nekih državnih komisija i režimski kontrolisanih medija kao što je bilo u Brozovo vreme i takve nepravde više nisu moguće. Knez Pavle je bio jedan od najumnijih Srba koji je doživeo zlu sudbinu i koga je Zapad na čelu sa Velikom Britanijom izdao - kaže Antić.

On ističe da je pred sudom „matematički" dokazano da knez Pavle nije ratni zločinac.

- Knez je osuđen za najgore delo na svetu koje postoji posle genocida. To je bila politička presuda i oličenje bahatosti tadašnjeg režima. Presuda nije imala utemeljenje ni u činjenicama ni u pravu. Dovoljno je samo istaći da mu je presudila državna Komisija za istraživanje ratnih zločina, u čijem pravilniku je pisalo da je delokrug rada utvrđivanje činjenica koje se prosleđuju sudovima - kaže Antić.

Naš sagovornik ističe da će ova presuda biti prekretnica u odnosu države prema „istorijskim" presudama posle Drugog svetskog rata, zbog čega očekuje slične presude i u drugim zahtevima za rehabilitaciju, pre svega u slučaju generala Draže Mihailovića.

Da je ovo „istorijska presuda" smatra i istoričar Miodrag Janković. On kaže da se ovom presudom „vraća vera u dubinsku pravdu u Srbiji".

Presrećna zbog oca ... Jelisaveta Karađorđević

- Ovo nije istorijski događaj samo za porodicu kneza Pavla, nego za sve nas. Jer, nije ispravljena nepravda samo prema ličnosti kneza Pavla, već i prema ideji monarhije. Ovo je veliki doprinos otrežnjenju od komunizma kod Srba, jer sada je jedna velika laž sudski utvrđena, ta laž na kojoj su se obrazovale generacije naše dece. Knez Pavle je bio oklevetani državnik koji je pokušao da spase srpski narod od onoga što je usledilo, od ratnih stradanja u Drugom svetskom ratu i genocida u Hrvatskoj. Sada konačno o njegovoj ličnosti možemo da govorimo slobodno i niko više ne može da ne veruje da je to čovek koji je dao veliku žrtvu ovom narodu - kaže Janković.


Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Pressa


Veljko Miladinović, Beograd


http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/192665/Knez+Pavle+konačno+rehabilitovan+.html


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Rehabilitacija Karađorđevića: Knez Pavle nije izdao / "Novosti" Dec. 14, 2011

Vecernje Novosti
M. M.
14. decembar 2011. 21:00

Rehabilitovan bivši namesnik Kraljevine Jugoslavije. Princeza Jelisaveta:Živela sam za ovaj trenutak. Advokat Dušanka Subotić-Homen: Rešenje o rehabilitaciji ima i istorijski značaj

Princeza Jelisaveta Karađorđević, Knez Pavle

VIŠI sud u Beogradu rehabilitovao je kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije. Rešenje o rehabilitaciji, na 15 kucanih strana, koje je potpisala sudija Vesna Dželetović-Cucić, poništena je odluka Državne komisije iz septembra 1945.godine, kojom je knez Pavle proglašen - zločincem. Ovim rešenjem, koje je u sredu dostavljeno advokatu, poništene su i sve pravne posledice navedene odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Komunističke vlasti teretile su namesnika da je „po preuzimanju vlasti pogazio Ustav. Da je uzeo celokupnu vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike“. Optužen je „ za zaključivanje Trojnog pakta čime je doprineo agresivnom ratu sila osovine“. Na dušu mu je stavljeno da je „bio zadojen neodoljivom mržnjom prema SSSR“.

Advokat princeze Jelisavete Karađorđević, kćerke kneza Pavla, koja je, pre tri i po godine podnela zahtev za rehabilitaciju oca - Dušanka Subotić-Homen, kaže za „Novosti“ da je odbrana i pismenim dokazima, potvrdila da potpisivanju Trojnog pakta, knez Pavle nije prisustvovao. A, nije mogao ni da bude osuđen po zakonu koji je važio u vreme za koje su mu pripisana dela. Niti je mogao iz izgnanstva da čini zločine koji su mu stavljeni na teret.“

- Knez Pavle je odlukom iz 1945. godine, proglašen zločincem iz ideološko-političkih razloga - kaže Dušanka Subotić-Homen.

- Upravo ova rehabilitacija, ne samo da govori o promenama koje se svakodnevno kod nas dešavaju, nego i o ispravkama tako teških nepravdi, kao što je ova. I kao što je bila učinjena prema Slobodanu Jovanoviću. Smatram da ovo rešenje ima i istorijski značaj. Jer, kada se budu otvorile sve arhive koje su danas još zatvorene, srpski narod će dobiti saznanja do kojih čak, ni u ovom času ne može da dođe. Ovo je samo još jedan prilog ispravci istorije koju smo učili. I o kojoj nismo ništa znali do današnjih dana.

Naša sagovornica, na primeru ovog slučaja, posebno ukazaje na retroaktivnu primenu propisa.

- Deklaracije i propisi, primenjeni na kažnjavanje kneza Pavla, objavljeni su pet godina posle njegovog proterivanja. A jedno od ustavnih načela je da nema retroaktivnosti u primeni propisa. Takođe, po tada važećem Ustavu Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, knez Pavle, kao jedan od namesnika nije imao pravo da potpisuje, niti zaključuje Trojni pakt. To je 27.3.1941. godine učinio predsednik Vlade, Dragiša Cvetković.

VRATIĆU OCA U SRBIJU

Živela sam za ovaj trenutak i nadala mu se. Ne možete ni da zamislite koliko sam srećna što je nepravda prema mome ocu Knezu Pavlu konačno ispravljena - kaže za „Novosti“ princeza Jelisaveta Karađorđević. - Rešenje o rehabilitaciji još nisam videla, to ću učiniti odmah, u četvrtak. To mi je prvo što ću učiniti. Žao mi je, jedino, što vest on ne može da čuje. Ona bi mu bar malo zalečila patnju i rane, zbog optužbi, koje su ga bolele i pod čijim pritiskom je, posle, završio i svoj život van otadžbine koju je toliko voleo. Zato ću učiniti sve da ga vratim i sahranim u Srbiji. To, posle rehabilitacije, verujem, neće biti tako teško.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****

Saturday, December 10, 2011

U.S. CONGRESSIONAL RECORD - Tribute to General Draza Mihailovich by Congresswoman Helen Delich Bentley and Congressman Phil Crane / U.S. House of Representatives


Former Maryland Congresswoman
Helen Delich Bentley
U.S. House of Representatives
January 3, 1985 – January 3, 1995

Congressional Record -- House
Thursday, March 29, 1990

101st Congress 2nd Session
136 Cong Rec H 1341
Reference: Vol. 136 No. 36

A TRIBUTE TO GEN. DRAZA MIHAILOVICH

[*H1341] The SPEAKER pro tempore. Under a previous order of the House, the gentlewoman from Maryland [Mrs. Bentley] is recognized for 60 minutes.

MRS. BENTLEY. Madam Speaker, I am pleased that the distinguished gentleman from Illinois, Congressman Philip Crane, suggested that we use this special order today to discuss a very heroic and courageous man, Gen. Draza Mihailovich.

Today's special order is a very timely one, Madam Speaker. Today marks the 42d anniversary of General Mihailovich being posthumously awarded the Legion of Merit Award by President Harry Truman.

And 2 days ago, on the 27th of March, we commemorated what would have been General Mihailovich's 97th birthday.

Unfortunately, however, most of our Nation's citizens do not even know who this brave freedom fighter for democracy was.

Perhaps more telling than anything else about General Mihailovich is the fact that he was the bitter enemy of both the Nazi occupiers of Yugoslavia during World War II and the dictatorial Communist government of Broz Tito who ruled Yugoslavia after the war.

It was Tito's government that was eventually responsible for the mock trial in a kangaroo court that culminated in the execution of General Mihailovich.

What better day is there than this one to remember why President Truman posthumously awarded the Legion of Merit Award to General Mihailovich?

While World War II was raging in central Europe, over 500 American airmen were shot down behind enemy lines in Nazi-occupied Yugoslavia.

These men were rescued, protected, and returned to safety by the freedom-fighting Chetnik forces under the command of Draza Mihailovich, whose forces fought first against the Nazi occupiers and then against the Communist forces that held sway over Yugoslavia.

I would like to quote from a letter sent to me recently from Maj. Richard L. Felman, U.S. Air Force, retired. Major Felman was one of these American airmen whose life was saved by General Mihailovich.

Major Felman includes in his letter a public thank you to General Mihailovich, saying, "Thank you, General Mihailovich, for saving the lives of over 500 of our boys while they were serving in the defense of our country. No one else has ever done that and we as a people and a nation are mighty grateful!"

Mr. Speaker, Major Felman is indeed correct in stating that no one has done so courageous a deed for American soldiers behind enemy lines as Gen. Draza Mihailovich.

When President Truman awarded General Mihailovich the Legion of Merit Award on March 29, 1948, the brave general was already dead.

Mr. Speaker, we have only recently been able to officially confirm this high honor bestowed upon the general. This information became available after the records in the National Archives were opened to the public 40 years after the end of World War II. Here is a copy of the award on the front cover of a Serbian publication "Pogledi."

LEGION OF MERIT CHIEF COMMANDER

General Dragoljub Mihailovich distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovich and his forces, although lacking adequate supplies, and flighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied Victory.

Harry S. Truman
March 29, 1948.

General Mihailovich was tried and executed by Communist authorities on the grounds that he collaborated with the Nazis during the war.

The American airmen who were under the general's protection knew that this was a patent lie, and had the evidence to disprove it.

Not only did the Yugoslav Communist government refuse the American airmen permission to come testify, but they also disallowed any use of their written testimony altogether.

Over 600 pages of sworn testimony by American airmen were presented by our State Department to the general's legal counsel, and thrown out at his trial.

Mr. Speaker, a great injustice has been done against the name of Draza Mihailovich. But time has proved what our boys, shot down in Nazi-occupied Yugoslavia, knew all along.

General Mihailovich was both a Yugoslav patriot and freedom fighter, not the traitor that the Communists executed him as.

[*H1342] I urge all Members of Congress to join me in commemorating the life of Gen. Draza Mihailovich on this very special anniversary.

Madam Speaker, I yield to the gentleman from Illinois, [Mr. Crane].

Former Congressman Phil Crane
Illinois
November 25, 1969 – January 3, 2005

MR. CRANE. I thank the gentlewoman for yielding, and I commend her for taking this special order on this important occasion.

Madam Speaker, on this day 42 years ago, President Harry S. Truman upon the recommendation of the Supreme Allied Commander Gen. Dwight D. Eisenhower, posthumously awarded the Legion of Merit -- Chief Commander, to Gen. Draza Mihailovich. This award, which is the highest military honor that can be bestowed upon a foreign national, was granted in recognition of the general's role during World War II. In the words of President Truman:

"General Dragoljub Mihailovich distinguished himself in an outstanding manner as Commander-in-Chief of the Yugoslavian Army Forces and later as Minister of  War by organizing and leading important resistance forces against the enemy which occupied Yugoslavia, from December 1941 to December 1944. Through the undaunted efforts of his troops, many United States airmen were rescued and returned safely to friendly control. General Mihailovich and his forces, although lacking adequate supplies, and fighting under extreme hardships, contributed materially to the Allied cause, and were instrumental in obtaining a final Allied Victory."

Madam Speaker, I would only pause for a moment on this point, having read that citation from President Truman, and, as I say, upon the recommendation of General Eisenhower, to say that our State Department to this day continues to parrot the falsehood that there is not documentation to support the award that was made by President Truman upon the recommendation of General Eisenhower, and since the Soviets have come clean about the Katyn massacre, I think it is about time our State Department comes clean on this issue.

Madam Speaker, the reason for our tribute to General Mihailovich is first and foremost our gratitude to him and the Serbian people for saving the lives of over 500 American airmen. Despite having been betrayed by the Western Allies as a result of a misinformation campaign spearheaded by the Soviet Union, General Mihailovich orchestrated the rescue of those very same men whose governments had turned their backs on him.

At the end of the war, the Committee of American Airmen Rescued by General Mihailovich was established for the purpose of erecting a monument to the general, in Washington, DC, or its environs, in recognition of the role he played in saving the lives of the 500 American airmen. The committee of airmen will finance the project in its entirety, including construction and any subsequent maintenance costs.

In 1974, the airmen petitioned Congress for permission to erect the monument on public land. Legislation to this end has been introduced in every session of Congress since. I have been the chief sponsor since 1984. In the past, the legislation has had as many as 90 cosponsors in the House. Hearings have been held on it, and twice it has been passed in the Senate by voice vote. Although it has the support of such organizations as the AFL-CIO, the American Legion, and the Air Force Association, the debate over how it will be received by the Yugoslav communist government has been a major stumbling block.

The purpose of this ongoing legislative effort is not so much to make amends for a great historical injustice, or to clear General Mihailovich's name, but more simply, to provide retired American servicemen with the opportunity to recognize someone who sacrificed his life to save theirs. After 45 years of delays and inaction, the least we can do is provide these remaining rescued airmen with an adequate means to express their appreciation.



Congressional Record -- House
Thursday, March 29, 1990
101st Congress 2nd Session
136 Cong Rec H 1341
Reference: Vol. 136 No. 36

_________________________________________


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****