Podnesak koji je predat sudu January 25, 2012 / Pехабилитацијa генерала Драгољуба – Драже Михаиловића

А Д В О К А Т

ЗОРАН М. ЖИВАНОВИЋ

11000 БЕОГРАД

Светозара Марковића 14

тел: 3233-397; факс: 3237-146

e-mail: zzivanovic@sbb.rs

Рех.69/2010

ВИШИ СУД

Б Е О Г Р А Д

ПОДНЕСАК ПУНОМОЋНИКА ПРЕДЛАГАЧА

Предлагачи су у поднетом захтеву за рехабилитацију указали да се идеолошки и

политички разлози који су довели до осуде генерала Михаиловића уочавају и кроз

ускраћивање права на фер суђење а посебно правa на одбрану. Ово је посебно

видљиво из фазе припреме главног претреса.

А) ПРЕТПРЕТРЕСНИ ПОСТУПАК:

1.

Суд је 1. јуна 1946. године донео одлуку да главни претрес по предмету генерала Михаиловића почне 10. јуна 1946. године. Суд се до те мере руководио брзином

заказивања суђења да поред датума, није чак одредио ни место ни време његовог одржавања.1 Тако у време заказивања оптужница још није била уручена оптуженима.2 Такође, оптужени још нису имали браниоце који су постављени тек 3. јуна 1946. године, када су им и уручене оптужнице.3 Коначно, у време заказивања главног претреса суд још није знао да ли ће главни претрес бити јаван или тајан о чему је упозорио браниоце нагласивши да оптужнице и сав добијени материјал третирају као државну тајну.

Напред наведени поступци суда у припреми главног претреса указују да су вансудске власти донеле одлуку о датуму почетка суђења али да још нису одлучиле о месту где ће суђење бити одржано,4 о времену почетка главног претреса, о уручењу оптужнице оптуженима, о постављању бранилаца и уручењу оптужница њима и о томе да ли ће главни претрес бити јаван или тајан. Због тога је судско

1 Документациона јединица 54 стр. 30

2 Документациона јединица 54 стр. 31-33
3 Документациона јединица 55 стр. 7-9
4 Суд је био у стању да одреди време и место одржавања јавног претреса тек 8. јуна 1946. године, два дана пре његовог почетка. Документациона јединица 54 стр. 17-19

веће донело само одлуку о датуму почетка главног претреса али не и о горе поменутим питањима. Ово јасно указује да судеће веће није имало неопходан степен самосталности у односу на политичку и извршну власт што говори да генералу Михаиловићу није судио непрострасан суд пред којим би имао правично суђење.

2.

Право на одбрану уз стручну помоћ адвоката је једно од кључних права оптужених у кривичном поступку. Припрема за суђење генералу Михаиловићу показује да је орагнизатору суђења стало да се окривљенима поставе браниоци по њиховој жељи из реда угледних адвоката чије би учешће дало легалитет и легитимитет предстојећем поступку. Истовремено, адвокатима оптужених су ускраћена или битно ограничена права без којих се њихово учешће у поступку своди на статирање.

Предвиђајући то, један број адвоката је настојао од самог почетка да избегне учешће у овом поступку.

Дана 21. маја 1946. године старији помоћник Јавног тужиоца ФНРЈ узео је изјаву од генерала Михаиловића којом је изабрао браниоце који ће га бранити на предстојећем судском процесу.5 Генерал Михаиловић је после два дана разматрања списка адвоката одабрао др. Драгића Јоксимовића и Николу Ђоновића и замолио их да се приме његове одбране. Жеља оптуженог Михаиловића саопштена је браниоцима после две недеље. Чим је упознат са жељом генерала Михаиловића адвокат Никола Ђоновић је 3. јуна 1946. године изјавио да се не може примити одбране.6 Како суд то није прихватио, он је 5. јуна 1946. године поднео молбу да га суд ослободи те дужности пошто је уверен да оптужени неће усвојити његову одбрану и да би цео његов посао и дангуба у овом процесу био излишан а оптужени има за браниоца др. Драгића Јоксимовића. Захтев му је истог дана одбијен.7

Ни адвокат Драгић Јоксимовић није одмах прихватио одбрану генерала Михаиловића, већ је изјавио да ће се о томе изјаснити наредног дана.8

И други браниоци су, са мање или више успеха, тражили да их суд ослободи бранилачке дужности у предстојећем судском процесу.

5 Документациона јединица 55 стр. 12
6 Документациона јединица 55 стр. 12
7 Документациона јединица 54 стр. 8
8 Документациона јединица 55 стр. 12

Адвокат Милан Живадиновић, предратни председник Адвокатске коморе у Београду, већ 4. јуна 1946. године је тражио да га суд, из здравствених разлога, ослободи
дужности браниоца опт. Велибора Јонића.9 Пошто му је 3. јуна 1946. године саопштено да је именован за браниоца исте ноћи имао је живчани напад и провео бесану ноћ. Ово је констатовао др. Коста Десимировић, специјалиста за унутрашње болести.10 Упркос томе овај захтев је истог дана одбијен.11 На инсистирање бранилаца који су против своје воље одређени да бране неке од оптужених по службеној дужности, председник већа је на почетку главног претреса 10. јуна 1946. године прочитао њихова имена, али не и име адвоката Милана Живадиновића. Он је одмах реаговао тражећи да се то унесе у записник.12 Како није било реакције, адвокат Живадиновић је поднео и други поднесак тражећи да му се макар изда уверење у том смислy 13 чему је удовољено.14

Бранилац опт. Косте Куманудија адвокат Др. Фридрих Попс је у томе успео али тек пошто је 28. јуна 1946. године добио срчани напад. Његово место је заузео је други бранилац у овом предмету адвокат Савко Дуканац.15 Иначе претходно је адвокат Савко Дуканац 3. јуна 1946. године на записнику изјавио да се не прихвата одбрана оптужених Славољуба Врањешевића, Милоша Глишића и Драгомира Јовановића 16 што му такође није удовољено. Др. Здравко Вигеле 3. јуна 1946. године изјављује да ових дана припрема меморандум везан за питање наших граница са Аустријом те пошто ради сам у канцеларији није у могућности да се прихвати одбране.17

Истог дана др. Милан Омчикус тражи ослобађање бранилачке дужности јер ће се послом дуже време бавити ван Београда.18

Ваља додати и да се и један број бранилаца оптужених којима се судило у одсуству а постављених на предлог Јавног тужиоца 19 није прихватио одбране.

Таке је адвокат Ранко Грујић као разлог навео болест, Војислав Лукић јер је бранилац двојице одсутних Швеђана, 20 Љубомир Радовановић јер се није уписао у Именик адвоката по повратку из заробљеништва.21

9 Документациона јединица 54 стр. 9
10 Документациона јединица 54 стр. 6-7
11 Документациона јединица 54 стр. 9
12 Документациона јединица 54 стр. 15-16
13 Документациона јединица 54 стр. 21
14 Документациона јединица 54 стр. 23
15 Документациона јединица 54 стр. 27
16 Документациона јединица 55 стр. 4-6
17 Документациона јединица 54 стр. 34-35
18 Документациона јединица 54 стр. 36
19 Документациона јединица 55 стр. 13

Предње указује да су браниоци оптужених и пре почетка суђења очигледно знали да је исход судског поступка против генерала Михаиловића и саоптужених унапред одређен у највишим партијским и државним телима, па је зато желео да избегне учешће у овом поступку.

3.

Прва потврда уверењу да генерал Михаиловић неће имати правично суђење уследио је већ током припреме главног претреса.

Из списа произилази да су генералу Михаиловићу браниоци по службеној дужности постављени тек 3. јуна 1946. године, недељу дана пре почетка главног претреса

22 када им је уручена и оптужница.23

Сама оптужница је до те мере обимна да је њено читање на главном претресу трајало од 9,40 ујутру 24 до 20 сати увече.25 Поред тога списак доказа уз оптужницу обухвата 702 документа.26 Из достављених списа, који су иначе некомплетни, произилази да се доказни предмети налазе на 2.040 страница.27 Браниоцима је омогућено да прегледају списе тек 4. и 5. јуна 1946. године. Због опсежности списа и оптужнице и краткоће времена девет бранилаца обавестило је суд 6. јуна 1946. године да не могу оптуженима пружити стварну одбрану обзиром да је претрес у овом предмету заказан за 10. јуни 1946. године. Зато су тражили одлагање за најмање 30 дана јер без тога не би могли да изврше своју дужност.28

Када се има у виду да оптужница обухвата 24 окривљених 29 од којих је сваки имао браниоца онда је јасно да 6 дана до почетка главног претреса није било довољно за проучавање тако обимног материјала. Наиме, под претпоставком да је сваком браниоцу за проучавање списа био потребан у просеку барем један радни дан то значи да би само за упознавање са списима предмета браниоцима било потребно 24 радних дана. Стога је захтев за одлагање суђења за 30 дана био потпуно разуман.

20 Документациона јединица 55 стр. 14 и 17
21 Документациона јединица 55 стр. 15
22 Документациона јединица 54 стр. 37
23 Документациона јединица 55 стр. 7-9
24 Документациона јединица 22 стр. 5
25 Документациона јединица 2 стр. 1-83
26 Документациона јединица 2 стр. 84-102
27 Документациона јединица 3-11 стр., 4-184 стр., 5-68 стр., 6-113 стр., 7-48 стр., 8-21 стр., 9-6 стр., 10-46 стр., 11-149 стр., 12-151 стр., 13-136 стр., 14-64 стр., 15-205 стр., 16-44 стр., 17-179 стр., 18-4 стр., 19-17 стр,, 20-294 стр, и 21-301 стр.
28 Документациона јединица 54 стр. 10-11
29 Документациона јединица 2 стр. 3-5

Захтев бранилаца је међутим, истог дана одбијен решењем Војног већа Врховног суда ФНРЈ.30 Према датом образложењу захтев је неоснован јер се материјал по предмету кривице Михаиловића и других, а посебно њега лично, може савладати у року од три до пет дана под условом да бранилац савесно врши бранилачку дужност. Наводи се да је бранилац Никола Ђоновић на проучавању списа предмета употребио свега два сата рада а бранилац Др. Драгић Јоксимовић ни толико.

Уочљива је противречност у ставу судског већа. Наиме, одбијајући захтев адвоката Николе Ђоновића да буде разрешен бранилачке дужности јер окривљеног брани адвокат др. Драгић Јоксимовић, суд налази да је овај предмет обиман због чега је потребно ангажовање два браниоца.31 Међутим, када браниоци траже више од шест дана за припрему одбране суд налази да се предмет може „савладати“ у року 3-5 дана. Када би то било тачно, онда суд не би уз др. Драгића Јоксимовића постављао и другог браниоца и одбио његов захтев за разрешење јер оптужени већ има једног браниоца.

На крају суд указује да ће браниоци у току главног претреса који ће дуже трајати да већ проучени материјал још боље упознају. Ова констатација указује да суд у ствари не сматра потребним да браниоци буду детаљно упознати са списима предмета већ да треба да се са њима упознају током самог судског поступка.

Образложење ове одлуке показује улогу коју је судеће веће наменило и себи и браниоцима. Имајући у виду сложеност оптужнице која обухвата период од пет година са великим бројем догађаја који су се одигравали широм тадашње Југославије, потпуно је јасно да се ни она ни доказни материјал приложен уз њу не може „савладати“ у року од три до пет дана а још мање озбиљно проучити заједно са клијентом и припремити адекватна одбрана.

Предње такође указује да је одлука о кривици генрала Михаиловића донета пре суђења а да је предстојећи судски процес био само представа за домаћу и међународну јавност која је требала да створи утисак легалитета већ донете пресуде.

Међутим, идеолошки и политички разлози који су довели до осуде генерала Михаиловића поред осталог нису дозвољавали ни њему ни његовим браниоцима да проуче оптуужницу и доказе који су уз њу приложени те да припреме адекватну одбрану. У противном сврха суђења на којој ће генерал Михаиловић услед неприпремљености бити суочен са доказима које први пут види не би била остварена.

30 Документациона јединица 54 стр. 12
31 Документациона јединица 54 стр. 8

4.

Према браниоцима оптужених суд је применио и мере застрашивања. Тако је потпуно легитиман захтев ради одлагања суђења за 30 дана ради упознавања са оптужнисом и списима суд окарактерисао као покушај ометања судског поступка. Имајући у виду да су суђење генералу Михаиловићу организовали највиши органи недемократске власти која је своје противнике оглашавала народним непријатељима са свим трагичним последицама које из тога следе, овакав злонамерни закључак је дат са циљем застрашивања бранилаца. Због тога су браниоци на ово реаговали правдајући свој захтев и негирајући да су имали такву намеру.32

5.

Право на јавно суђење је један о елемената правичног суђења. До постављања бранилаца и уручења оптужница, суд није знао да ли ће главни претрес бити јаван или тајан. На то је браниоце упозорио председник већа указавши да оптужница представља државну тајну те да њену садржину и садржинусписа која им се ставе на увид морају чувају као државну тајну чије би „прекршење повлачило кривичну одговорност“.33 То указује да о јавности претреса није одлучивао суд већ највише државне и партијске инстанце које у време заказивања главног претреса одлуку по том питању нису још саопштиле судском већу.

6.

Састав судског већа одређен је решењем Председника Војног већа Врховног суда Југославије генерал-мајора Мирка Крџића, 1. јуна 1946. године.34 Међутим и пре него што је председник Војног већа Врховног суда Југославије одредио састав судског већа које ће водити поступак, пуковник Михаило Ђорђевић је већ обављао те дужности и потписивао се „за председника“.35 То указује да је састав судског већа укључујући и његовог председника одредила вансудска инстанца, а да је ову одлуку председник Војног већа Врховног суда Југославије само формализовао својом одлуком 1. јуна 1946. године.

Б) ПОСТУПАК ПОМИЛОВАЊА:

Садржина списа у делу који се односи на пресуду и помиловање, указује:

а. Да у време подношења молби за помиловање није постојала писмено израђена пресуда са образложењем и

32 Документациона јединица 54 стр. 13-14

33 Документациона јединица 55 стр. 7-9
34 Документациона јединица 55 стр. 20
35 Документациона јединица 55 стр.14, 16

б. Да је поступак помиловања, у недостатку права на жалбу, спроведен само како би се створио привид правичне осуде на смрт приспитане од највише законодавне инстанце.

1.

Поднеском од 1.11.2010. године у коме су се изјаснили због чега сматрају да две писмене пресуде са образложењем које се налазе у предмету генерала Михаиловића нису веродостојне.

У поступку помиловања одлучује се да ли правноснажно изречена казна окривљеном треба да буде замењена. За донођење правилне одлуке орган који одлучује о помиловању треба да има на располагању све детаље којима се руководио суд приликом изрицања, у конкретном случају, смртне казне. О тим детаљима, орган који одлучује о помиловању може сазнати само из образложења пресуде којом је изречена смртна казна.

У конкретном случају 15. јула 1946. године Врховни суд ФНРЈ – Војно веће послало је Министарству правосуђа ФНРЈ уз молбе за помиловање један оригинални примерак диспозитива ове пресуде без образложења.36
Први од закључака је да у време када су поднете молбе за помиловање није постојала писмено израђена пресуда са образложењем јер би у противном она била достављена.

Међутим, још тежа повреда права на правично суђење у фази помиловања постојала ни да је суд имао урађену пресуду са образложењем али да је није послао органу који одлучује о помиловању. Тиме, би наиме, суд свесно прикрио од органа који одлучује о помиловању информације о разлозима због којих је оптуженима изрекао смртну казну.

2.

Шта више сам поступак помиловања где веће које је изрекло смртну казну после једног дана даје мишљење да ли молбу осуђеног за помиловање треба уважити је својеврсно изругивање правди. Наиме, зашто би председник већа одмах по изрицању смртне казне дао мишљење да осуђеног треба помиловати!?

Прослеђујући молбе за помиловање Президијуму Народне скупштине ФНРЈ наводе се и разлози због којих молбе за помиловање осуђених треба одбити. Поред тежине дела за које су осуђени тврди се да „....и околност да су се на суду држали неискрено доказује њихов зао карактер....“37

36 Документациона јединица 54 стр. 39
37 Документациона јединица 54 стр. 39

До које мере је овакав став необјективан и малициозан говори чињеница да је председник већа прећутао да се генерал Михаиловић са пуно уважавања током целог судског поступка обраћао и суду и том истом председнику већа уз наклон.

И чињеница да је 16. јула 1946. године Војно веће Врховног суда ФНРЈ послало помоћнику Министра унутрашњих послова ФНРЈ Светиславу Стефановићу на извршење само препис диспозитива ове пресуде са потврдом да је извршна и „молбом на даљи законит поступак“38 указује да ни тог дана Војно веће Врховног суда ФНРЈ није имало писмено израђено образложење пресуде.

3.

Тврдње предлагача о неуатентичности оригиналних списа поткрепљују се и кроз поступак за помиловање.

Наиме, у већ поменутом допису од 15. јула послатом Министарству правосуђа Народне Републике Србије 39 наводи се да су осуђеници на смрт поднели молбе преко својих бранилаца а за окривљене Михаиловића и Динића њихове супруге. У списима међутим постоје руком писане молбе на чијем крају су руком написана имена осуђених.40 Међу њима је и молба на чијем крају је руком написано име генерала Михаиловића.41 У списима нема молбе коју је за генерала Михаиловића поднела његова супруга Јелица Михаиловић а која се помиње у напред наведеном судском акту. Није јасно да ли је молбу у списима писао и потписао генерал Михаиловић или његова супруга Јелица Михаиловић како стоји у наведеном судском акту.

На основу свега напред изложеног остајем при предлогу да Виши суд у Београду донесе решење о рехабилитацији генерала Драгољуба – Драже Михаиловића.



Београд, 25. јануар 2011. године
Пуномоћник предлагача

38 Документациона јединица 54 стр. 2
39 Документациона јединица 55 стр. 23
40 Документациона јединица 56 стр. 3-20
41 Документациона јединица 56 стр. 3

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

*****