Tuesday, January 03, 2012

Трећа година потраге за Дражиним гробом // Милослав Самарџић // "Press Online" Jan. 1, 2012



Press Online
2012-01-01 18:18:21
Милослав Самарџић
January 1, 2012

Награда коју нуди СНО није исплаћена, али испоставило се да је вредело понудити је

Улазимо у трећу годину откако је Српска народна одбрана из Чикага понудила награду од 100.000 долара за проналажење посмртних остатака ђенерала Драже. Понуда и даље стоји на сајту СНО, као и оног мартовског дана 2009. године када је ту постављена. Награда, дакле, није исплаћена, али испоставило се да је вредело понудити је. Јер, за тих неисплаћених 100.000 долара добили смо прегршт занимљивих информација, које ће неком новом покољењу олакшати откривање онога што се од нас крије.

Награда је најпре покренула лавину написа у штампи, а онда је натерала државу да оснује комисију за проналажење Дражиног гроба.

Тако је покренута машинерија.

Прво смо добили потврду да она функционише споро и траљаво. Комисија се састајала једном-двапут годишње, па и то не у пуном саставу. На материјалне доказе које је добила уопште није реаговала. Једини познати траг о убиству ђенерала Драже, фотографију његовог унакаженог тела, коју смо им уручили, нису анализирали. Мапу са уцртаним местом Дражиног гроба, коју смо такође објавили на овом месту, нису ни поменули.

Увек су постојале две главне опције о Дражином гробу: Ада Циганлија и Лисичји поток. Прву су давних дана пласирали удбаши и од почетка је било јасно да она служи за заметање трагова. Када је Ада Циганлија најзад прекопана, према мапама на којима је означена фамозна кречана, од удбашке опције опет није одступљено, већ она добија подваријанту. То је прича о примарној и секундарној гробници. Дража је, саопштила је комисија, најпре сахрањен на Ади Циганлији, па су онда његови посмртни остаци пренети на неко друго место.

За ово није понуђен нити један доказ. Једноставно, поручено нам је да се комунистичким причама мора веровати.

Саопштавајући шарену лажу о примарној и секундарној гробници, обавестили су нас да су урадили све што је било потребно и да су завршили посао. ''Остаци Драже Михаиловића вероватно неће бити нађени'', писала је ''Политика'' 11. септембра 2011, преносећи изјаву секретара државне комисије, др Срђана Цветковића, да су ''уништени сви трагови који би довели до гробнице команданта ЈВО''.

Дража, наравно, није био командант ЈВуО, већ начелник штаба Врховне команде Југословенске војске и војни министар Краљевине Југославије, али то је ситница у односу на чињеницу да Цветковић не признаје налаз антрополога из форензичког тима. ''Истраживање је показало да нема људских остатака на том месту, али то не искључује да су стрељани на Ади Циганлији премештени касније у секундарну гробницу. То место, према досадашњим сазнањима може бити Велико ратно острво на Дунаву или непозната парцела на Централном гробљу, а један сведок тврди да је тело спаљено и пепео расут да се никад не нађе. Радови на Ади Циганлији су завршени пре недељу дана јер на тој позицији људска тела нису нађена'', рекао је Цевтковић, док антрополог др Марија Ђурић у истом чланку тврди супротно:

''Археолошки смо истражили наведене локације и утврдили да су јаме које смо открили испуњене шутом, земљом и предметима новијег датума. Ови налази, укључујући и пронађене животињске кости, не могу се довести у контекст са евентуалним гробом Драже Михаиловића, нити постоје археолошки трагови да је постојала било каква јама која је касније поново ископавана. Нема, дакле, доказа који говоре да је неко тамо закопан, па после поново ископан.''

Подсетимо и на бламирање из јуна 2010. године, када је комисија, после првих убода ашовима на Ади и налажења некаквих ситних животињских костију, саопштила: ''Пронађен Дражин гроб!'' Чак је кренула офанзива против Дражиних потомака зато што наводно не дају ДНК узорак неопходан за коначну потврду открића - мада од њих то у ствари никад нису ни тражили.

Комисија је прекршила реч и по главном питању: Ада или Лисичји поток. Најпре је саопштила да је Лисичји поток вероватнији, па да је вероватноћа иста за обе локације, и најзад да је изгледнија Ада Циганлија. Лисичји поток је и даље помињан, уз обећање да ће и он бити испитан, ако потрага на Ади не да позитиван резултат. На крају комисија заборавља своје обећање, не дајући никакво образложење.

На жалост, ни ово није крај приче о бламирањима државне комисије. Њена друга два члана, др Коста Николић и др Бојан Димитријевић, искористили су прилику да потврде још једну удбашку верзију - ону о издаји потпуковника Николе Калабића, команданта Горске краљеве гарде. У архиву БИА они су добили два писма, која је Калабић наводно писао руководиоцима Озне пошто је пао у њихове руке. Писма су показали графологу, тражећи да им одговори на питање да ли их је писала иста особа. Графолог је одговорио потврдно, што није ни било спорно, јер је фалсификатор био исти. Спорно је што графологу није показано једно несумњиво Калабићево писмо - из периода старијег од оног за који кажу да су га заробили, тј. од пре 30. новембра 1945. године - и што дакле једно такво писмо није упоређено са писмима насталим после тог периода. Одговор графолога био би наравно негативан и државни историчари морали би барем једном да кажу: Удба није у праву!

Богу хвала, живот тече и ван тог њиховог оковима омеђеног света. Тако је недавно премијерно приказана позоришна драма ''Чича'' Миће Живојиновића, у којој два главна лика, ђенерала Дражу и Николу Калабића, тумаче глумци Народног позоришта у Београду Бошко Пулетић и Лепомир Ивковић. После низа филмова, ТВ серија и позоришнох драма, ово је први пут да наши реномирани уметници одступају од комунистичке верзије о Калабићевој издаји. Мића Живојиновић је саопштио новинарима да је при писању драме пошао од ''новопронађених докумената'', а пре свега од недавно и судски утврђене чињенице да је Калабић погинуо 19. јануара 1946. године, односно два месеца пре него што је Дража заробљен. Новинарима је показао оригинални Извод из матичне књиге умрлих Општине Ваљево, у коме је заведен тај датум. Глумац Лепомир Ивковић рекао је том приликом да се у драми неће чути ни једна псовка.

Дакле, ипак се окреће!


(Слобода, 25. децембар 2011.)


http://pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B/40930/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC+%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment