ИЗДАЈНИЦИ И ''МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА'' - Одговор на ,,Обраћање Међународној заједници'' и Обраћање Срба и њихових страних пријатеља

СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
ТЕЛ:062 120 90 36
MEIL:sls_seobe@hotmail.com

Одговор на ,,Обраћање Међународној заједници'' и Обраћање Срба и њихових страних пријатеља

ИЗДАЈНИЦИ И ''МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА''

Недавно је група људи и организација које себе приказују као јавне личности и активисти за људска права послала отворини допис под називом ,,Обраћање међународној заједници'', молећи бројне страних амбасада да заузму код својих влада и осуде рехабилитацију генерала Драже Михаиловића и његов ,,колаборационистички Тчетнички (као што у оригиналу пише)'' покрет, који је како у расправи тврде био квислиншки, шовинистички и геноцидан и део пронацистичких снага током Другог светског рата.

Више од седамдесет година, легитимни, монархистички покрет отпора Југославије (Краљевска Југословенска Војска у Отаџбини, опште познати као ''четници'') био је обележаван, лажно оптуживан и приказиван као злочиначки , прво од тиранске комунистичке бирократије а данас од њихових идеолошких и политичких наследника . Тек после званичног политичког растанка са комунистичком идеологијом током 90-их створила се могућност супротстављања наводним ''познатим чињеницама'' из српске и југословенске историје, а које нису имали никакве везе са стварном историјом. Ипак и после тих дуго очекиваних политичких промена, наследници и настављачи комунистичких идеја у Србији удружили су снаге са поново уздигнутим шовинистичким покретима у Хрватској, Босни и Херцеговини и међу Албанцима у српској покрајини Косову и Метохији. Понављају се старе лажи и клевете о четницима и у томе налазе изговор за сопствени сепаратизам и злочине над Србима, истовремено негирајући сопствену геноцидну прошлост.

Политички програм Равногорског покрета је имао јасан циљ, да изнова успостави етнички разнолику Југословенску државу , са Србијом као само једном од федералних јединица у будућој скупштинској монархији са династојом Каражоржевића. Планирано је елиминисање свих недемократских, штетних и тиранских идеологија и покрета, као што су комунизам, нацизам и фашизам.

Комунистички револуционари су се супротставили том пројекту колико и нацистички окупатори и њихови савезници. Још 1943. генерал Михаиловић, командант Краљевске Југословенске Војске у Отаџбини, је писао, ''Моји непријатељи су хрватски партизани и муслиманске усташе, Немци, Италијани, Бугари, Мађари, Албанци.'' Равногорски покрет као политичко и ЈВуО војно тело су све врема рата сарађивали искључиво и само са савезничким снагама, чак и када су стално били клеветани за непостојећу сарадњу са силама Осовине.

Четници су морали да се боре не само против нацистичких окупатора, већ су спречавали геноцидне нападе на српски и друге народе колико год су били у могућности. Док је Независна држава Хрватска (која је деловала у области Хрватске и БиХ) спроводила систематску кампању физичког уништења српског становништва, дотле су у окупираној Србији партизани и то од самог почетка рата починили ужасне злочине над цивилима, политичким неистомишљеницима и свим слободумним и угледним грађанима.. У настојању да униште слободно сељаштво и грађанску класу Србије, које су означене као класни непријатељ и препрека у извођењу бољшевиче револуције, комунисти нису презали ни од оружаних акција на окупаторе свесни да ће то изазвати ужасне немачке одмазде: (убијано је 100 цивила за сваког убијеног Немца и 50 за сваког рањеног.)

Југословенски комунисти су систематски обмањивали савезнике о својој улози у рату у Југославији, приписујући себи многе Михаиловићеве победе над Немцима док су га истовремено оптуживали ЈВуО за ''пасивност'' и чак колаборацију. Многи чланови британских и америчких мисија у Михаиловићевом штабу и код ''Народно Ослободилачке Војске'' знали су праву истину и о томе су извештавали своје команде. Ипак, Винстон Черчил је из других политичких интерса напустио Михаиловића и подржао комунисте, а све по договору са Стаљином на састанку у Јалти. Краљевина Југославија, нажалост није била једина европска земља коју је Черчил немилосрдно препустио совјетским комунистима.

У септембру 1944, под огромним притиском Черчила, Краљ Петар II у изгнанству је преко британске радио станице ББС ,,позвао,, четнике да се ставе под команду ’’маршала Тита и да се придруже Народно ослободилачкој војсци’’ као једином антифашистичком покрету у земљи. Неки су послушали, док се већина повукла у Босну, борећи се против Немаца, Хрвата и комуниста. Скривајући се у планинама, генерал Михаиловић и његови војници су наставили борбу против нациста и комуниста.

ЈВуО наставила да помаже своје савезнике без обзира што су знали да су им окренули леђа, а то су доказали спасавајући преко 500 савезничких авијатичара оборених од нациста изнад Србије (мисија Халјард).

Када су совјетски тенкови довели Титове комунисте на власт у Југославији, Михаиловић је наставио са пружањем отпора. На крају ипак је заробљен 1946 и изведен на стаљинистичк монтирани судски процес у Београду. Суђење је било отворено за јавност и бројни страни и домаћи репортери су извештавали, остављајући драгоцена сведочанства о револуционарној комунистичкој ’’правди’’ где је казна одређена још пре суђења. ’’Суђење’’ је трајало од 10. јуна до 15. јула 1946, токомо којег су се појављивали лажни сведоци, исфабриковани докази и многа изнуђена признања.

Југословенски комунистички режим је одбио молбе и понуде британских и америчких влада, да пошаљу као сведоке савезничке официре, чланове војних мисија код Михаиловића..Молбе и протсети неколико стотина спасених америчких ваздухопловаца нису поколобеле комунистичке судске власти и ни њима није дозвољено да сведоче . Цео слободни и демократски свет био је посрамљен и увређен издајом свог верног савезника, генерала Михаиловића. Стотине новинарских и уредничких чланака, интервијуа угледних великодостојника и данас су доступне у многим светским библиотекама и архивама.То су неми сведоци тешке и велике неправде која је учињена генералу Михаиловићу, већинском српском народу и свим слободољубивим људима Југославије.

Михаиловић је проглашен кривим за ’’издају’’ сарадњу са окупатором и за геноцид над цивилима и убијен је ноћу измећу 16. и 17. јула 1946. Његово тело још није пронађено, уосталом као и тела десетине хиљада невиних људи који су убијени у послератном комунистичком терору.

Комунисти су имали најмање два јака разлога да Михаиловића лажно оптуже и прогласе кривим.
Ликвидацијом Миахаловића, који је и даље имао велики број присталица и огромне симпатије у народу, отклоњена је озбиљна претња по опстанак комунистичког поретка. Други разалог је потреба изједначевања и стављања у исти положај Михалиовићев покрет са геноцидним усташким режимом, муслиманском и албанском милицијом и свим другим фашистичким организацијама које су у црно завиле стотине хиљада српских породица.

Комунистичка Југославија се урушила под теретом сопствених лажи раних 1990-их а поновном обновом и успоставом пронацистичких система довело је до несрећног грађанског рата и прогона Срба из садашње Хрватске и Босне и Херцеговине. Наследници обе стране сарадника, нациста и комунистичких револуционара су износили тврдње о Михаиловићевој ’’сарадњи’’ и о ’’Великој Србији’’ ширећи лажи и мржњу и тиме оправдавали одузимање права Србима који су покушали отпор таквим њиховим злочиначким намерама. Нажалост, исти савезници који су напустили генерала Михаиловића 1944, сада су се придружили кампањи демонизације Срба – прихватајући невероватне извештаје о наводним српским злочинима вреднујући их на основу прича, док су занемаривали истинска зверства која су почињена против Срба.

Многи који су ценили и поштовали напоре и жртве које је поднео генерал Михаилови једноставно су заборављени. Међу поштоваоцима генерала Михаиловића били су пољски генерал Сикорски, амерички председник Труман, француски Де Гол, Џорџ Орвел, Дороти Томсон, вођа америчких социјалиста Норман Томас, британски социјалистички министар Ричард Кросман, Ребека Вест, британски министар спољних послова Ентони Идн...

Тек недавно, 2006, Влада Србије је почела да преиспитује комунистичке догме наметнуте у прошлости. Тада је признато да су монархисти били легитиман покрет отпора. 2001. донесен је закон о рехабилитацији свих особа које су кажњаване после другог светског рата на ’’политичкој, верској, националној или идеолошкој’’ основи. Закон такође предвиђа значајне одштете, пензије, итд за људе за које се утврди да су лажно оптужени. Ово је створило панику у редовима комунистичких наследника, пошто им је запретило изношење на светлост дана величина и монструозност комунистичких злочина. Одузимање имовине, убиства, забрана слободног говора и удруживања, монопол над информацијама, контролисано режимско једноумно образовање, уметност и култура – све ово када се до краја обелодани уништиће легитимитет комунистичке владавине, и углед њихових наследника (који данас себе приказују као демократе и реформаторе).

Потписници ’’Обраћања’’ како је поменуто већином су наследници комуниста, а јасан њихох страх од губитка своје имовине, власти и откривања сурове прошлости.

Параноично потказивање ’’четничких злочина’’ и сталног помињања пројекта ’’Велике Србије’’ уз додавање претераних прича о српским злочинима 1990-их, грчевито желе оправдати повратак на стари комунистички режим. Одбацивање Хрватског геноцида над Србима у току Другог светског рата, као и прикривање и негирање комунистичког терора који је следио после ’’ослобођења’’ данашње Србије је део истог комунистичког програма. . Сваки град и место у Србији има најмање једну масовну гробницу из тог времена и историчари још процењују и пописују десетине хиљада невино страдалих грађана.

Филмови и ТВ серије о тзв ’’Народно ослободилачком рату’’, комунистичкој бајци о историји Другог светског рата, још увек се бесконачно приказују јавности, скоро потпуно занемарујући стварну историју и улогу генерала Михаиловића и четника у њој. Данас има мање од десет споменика генералу Михаиловићу и његовим војницима, док безброј споменика и назива улица посвећено комунистичким револуционарима – тиранима и терористима – још увек опстају. Јавни сервис Србије (РТС) и даље извештава са скупова комуниста и нео комуниста на Титовом гробу. Чак и данас српски државни званичници учествују у прославама комунистичког ’’устанка’’ 7. јула 1941, када је Жикица Јовановић убио два српска жандара. Толико од ’’борбе против Немаца’’! Преко седамдесет година Срби су принужени да славе овај датум као званични почетак устанка у Другом светском рату .Намерно понижавање и изругивање српског народа који је највише претрпео од окупатора, њихових стварних помагача и комунистичке диктатуре која је следила после ,,ослобођења,, наставља се до данашњих дана . То доказује да је влада Србије и даље неспремна за корените промене у заштити националних интереса и осећања сопственог народа. Сигурно влада није захваћена ,, четничком хистеријом,, како застрашени неокомунисти тумаче, него наставља у подржавању старе фалсификоване комунистичке историје као званичне и једино признате.

На недавном помену генералу Михаиловићу у свим Српским православним храмовима широм света, обични људи и њихови страни пријатељи запитали су се где је кад ће доћи правда за Дражу Михаиловића, где је правда за све убијене, прогоњене, прогнане и по свету расуте, Србе? Зашто се још увек неки људи толико плаше истине, и зашто тако енергично и острашћено покушавају да сакрију болну истину о српском страдању? Колико је времена још потребно да се открије место Михаиловићевог гроба? Ко се то још плаши мртвог Михаиловића и како би могао наудити српском народу уколико би његове кости почивале опојане у хришћанском миру?

Чак и после шест година од почетка процеса, обиља приложених доказа и мноштва сведока и стручњака, суд у Србији још увек одуговлачи са доношењем коначне судске одлуке о рехабилитацији генерала Михаиловића.

Опасност због које се комунистички наследници жестоко буне су јасни али жеља за клеветањем сопствене земље и свога народа страним амбасадама срамна. Можемо се само надати да ће њихово обраћање бити виђено као што заиста и јесте: производ комунистичке пропаганде, чланак пун тешке мржње, отворене националне нетрпељивости, пуна измишљотина и лажи и негирања историјске истине. Запетљани у сопственим лажима, фалсификатима, гнусним подметањима и мржњом према својој нацији док понижавајући служе свесно (или несвесно) наше традициноналне душмане, показали су се као прави издајници.



Српски либерални савет
Срби и њихови пријатељи из расејања и Отаџбине
Септембар 2012.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****