Политика
Иван Миладиновић
објављено: 12.11.2012.
Будући вођа равногорског покрета, као искусни обавештајни официр, сматрао је да је Совјетски Савез једина сила која се може супротставити немачком утицају и агресији на Југославију
Факсимил депеше Слободана Јовановића
Драгољуб Дража Михаиловић, обавештајни официр војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, први контакт са совјетским обавештајцима имао је почетком двадесетих година. Тада су ти сусрети имали сасвим други карактер, али нису прекидани ни доцнијих година. Међутим, озбиљна обавештајна сарадња почиње тек после доласка Хитлера на власт.
Поред Драже Михаиловића, руски обавештајци су врбовали и истакнуте бугарске генерале Владимирова и Заимова, а преко њих и још неколицину врло истакнутих војних личности из Југославије, Румуније и Бугарске. Стаљин је, по тврђењу професора Старкова, добијао правовремене информације о свим стратешким променама које су се дешавале на Балкану.
Инострано одељење Државне безбедности (ГПУ) било је заинтересовано за Србију због велике концентрације руске политичке емиграције и њеног подземног рада. Наравно да су их занимали и политички ставови људи који су водили ондашњу Југославију. У архивама совјетских обавештајних служби пронађена су документа из којих се види и да је лекар који је лечио краља Александра Карађорђевића и целу краљевску породицу био совјетски агент, чак њихов резидент, односно руководилац. Овај врсни медицинар, др Лењицки, познати и признати лекар, руски емигрант, имао је необичну животну судбину.
После атентата на Александра Карађорђевића у Марсељу, бива ухапшен у Београду. Како није било никаквих доказа о његовом учешћу у убиству краља, пуштају га на слободу и он одлази за Совјетски Савез. Али и тамо убрзо бива лишен слободе и депортован у Сибир, као једна од милионских жртава чувених Стаљинових чистки.
Совјети су, за то данас постоје поуздани докази, поседовали све информације о ономе што ће уследити у Марсељу. То не треба да чуди јер су у Одељењу за међународне везе при Коминтерни, које се, такође, бавило обавештајним радом, основни кадар чинили „бојевики”, који су заправо били чланови ВМРО-а, македонске организације, која је била укључена у атентат.
Најзанимљивији део сторије др Бориса Старкова јесте да је Стаљин два месеца раније, јануара 1941. године, имао информацију да група официра у Београду спрема државни преврат, и да ће они на чело земље довести људе који су просовјетски оријентисани.
Стаљин је одмах активирао Одељење за међународне везе Коминтерне, које се бавило обавештајним радом, и тражио да се појача пратња југословенских политичара и официра. Шефу НКВД Берији наређују да за Београд пошаље специјално обучене официре, обавештајце. На челу те групе био је пуковник Зубов, кога је Стаљин послао у главни град Југославије као свог личног изасланика. Зубов је од Стаљина добио огромну количину новца којом је требало да додатно „убеди” заверенике да је њихова идеја о преврату исправна и да имају чиме да финансирају државни удар.
Долазак Зубова у Београд држан је у тајности толико да о томе није био обавештен ниједан резидент. Одмах по доласку у Београд, совјетски пуковник се обратио свом колеги, такође обавештајцу и пуковнику, Драгољубу Дражи Михаиловићу, и од њега, као поузданог човека, затражио додатне информације о предстојећем војном пучу.
Међутим, Дража Михаиловић дао му је доста обесхрабрујуће податке. Он му је рекао да је упознат с том идејом, али да је реч о групи официра авантуриста који су жељни славе и новца и да они не располажу стварном снагом да ураде нешто озбиљније и да се не налазе на правим командним местима с којих је могуће да се изведе државни удар.
После неколико сусрета с Дражом, Зубов одлучује да се врати за Москву и повуче целу своју групу, упркос изричитој Стаљиновој наредби да ступи у лични контакт с превратницима и да им преда новац.
По доласку у Кремљ, Зубов се нашао у прилици да лично осети сву Стаљинову непредвидљивост. Уместо да га похвали што је велику количину новца вратио назад, Стаљин је потез Зубова оценио као „напуштање бојног поља”, уопште није уважио оцену Драже Михаиловића да је реч о групици авантуриста и затражио је да се Зубов одмах ухапси и осуди. Несрећни пуковник добио је десет година робије. У затвору је остао до краја рата. Ослободили су га 1945. године и поново га поставили да у обавештајној служби ради у вези са југословенским питањем. Пуковник Зубов био је човек који је највише убеђивао Стаљина да у Јосипа Броза Тита не треба да има поверење.
(Крај)
Иван Миладиновић
објављено: 12.11.2012.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Lose-procene-pukovnika-Mihailovica.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment