Thursday, December 06, 2012

Hемачкa "Операција Михаиловић" на простору Шумадије у окупираној Србији, од 4. до 9. децембра 1941.



Немачка потерница за пуковником Дражом Михаиловићем
из децембра 1941.
 
Мајор Александар Мишић, уочи рата WWII

Најдетаљније сведочење о догађајима од 6. децембра 1941. оставио је Лазар Вукмирица. Вукмирицу, родом из Мокрог Поља код Книна, рат је затекао у Београдском жандармеријском пуку у чину поднаредника. Током повлачења априла 1941. у Босни је срео жандармеријског капетана Милојка Узелца, родом из Зрмање у Лици, кога је одраније познавао. Са њим је приступио Дражиној групи и потом остао у његовој пратећој јединици.

Ево сведочења Лазара Вукмирице.

Увече 5. децембра 1941. Дража је у Мишићеву кућу отишао само са ордонансом Николом Вучковићем, рекавши својима да ће стражу давати Мишићеви људи. Петоро Дражиних пратилаца, међу којима и Лазар Вукмирица, одлази на починак у сеоску кафану.

Око седам часова ујутру, 6. децембра, један домаћин је дотрчао у кафану рекавши да се од Разбој брда чују немачки тенкови. Вукмирица и другови хитро су појахали коње и кренули пут Мишићеве куће. Дража, мајор Захарије Остојић, Александар Мишић и Иван Фрегл, као и Мишићеви пратиоци, већ су били на коњима. Сви су одгалопирали до најближе шуме. Немци су их приметили и запуцали. Четници су сјахали и потражили заклон, док су уплашени коњи бесно вриштали. Дража је наредио да се на пуца, јер је само дванаест људи имало оружје а Немаца је било превише. Лазар Вукмирица наставља:

„Пошто нисмо давали отпор, а коњи су откривали гдје смо, јер се од нас нису одвајали, Њемци су масовно стигли у шуму и одмах разоружали шест пратиоца мајора Мишића и пет Дражиних пратилаца. Код пратиоца мајора Мишића поднаредника Ђуре Војновића (родом из Окучана, Славонија), Њемци су пронашли њемачки машингвер „пикавац“ и одмах га на лицу мјеста стрјељали. Још су остали непредани Дража, мајор Остојић, Мишић, Фрегл и ја. Мишић ми је тада рекао: „Лазаре сине, излаза немамо морамо се предати, иди и покриј Дражу овим лишћем-шушњем што брже можеш“.

То сам и учинио, као што сам мало даље учинио са мајором Остојићем. Затим смо се мајор Мишић, мајор Фрегл и ја упутили из шуме и прошли на два метра од Драже који је био прекривен шушњем. Њемци су већ стигли код нас.

Један њемачки подофицир упитао је Мишића да ли је он Дража, а мајор му је одговорио на српском и њемачком да јесте. Ове ријечи Мишићеве могао је Дража лако да чује...“

Док су Немци спроводили заробљенике низ ливаду, Мишић је из џепа извадио еполете. Дао је Вукмирици да му их прикачи, рекавши: „Нека виде Швабе да сам ја мајор, а не пуковник“. На око двеста метара од места где је лежао Дража, група се сусрела са једним немачким генералом:

“Њемачки генерал је упитао мајора Мишића да ли је он Дража, нашто је он одговорио да није него мајор Мишић. Разјарен, генерал је рекао да је Мишић пре пет минута рекао да је Дража. Мајор Мишић је поновио да је он мајор а не пуковник и да се зове Александар Мишић. Затим су Њемци упитали мајора Фрегла како се зове, а мајор је одговорио да се он зове Иван Фрегл“, пише Вукмирица.

Када је немачки генерал рекао да је Дража ноћас био ту, Мишић је одговорио да је то тачно, али да је он јутрос у четири сата отишао на Равну гору. Тада се Мишић војнички обраћа генералу, показујући на групу од стотинак људи, жена и деце које су Немци сакупили:

„Пустите овај народ својим кућама, јер овај народ није ништа крив. Ви сте нас напали без објаве рата и ми смо непредана Југословенска војска у Отаџбини. Ми ћемо се борити све док наша земља не буде слободна од окупатора. Уколико неко има да одговара – ја сам командант и одговарам за све.“

Немци су пустили цивиле, мајоре Мишића и Фрегла одвели су у непознатом правцу, док су по шест Дражиних и Мишићевих пратилаца, као и дванаест младића из Струганика, задржали у селу. После шест дана, немачка главнина се враћа из акције на Равној гори и доводи ову групу заробљеника у Рајковиће код Ваљева. Ту их држа осам дана, а потом их премештају у Тадића магацин у Ваљеву.“


Преузето из књиге Дража и општа историја четничког покрета први том, Уна прес, Београд, 2005. Милослав Самарџић


https://www.facebook.com/#!/Srpska.Istorija/posts/584398091575699



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment