СРПСКИ ЛИБЕРАЛНИ САВЕТ
УЗУН-МИРКОВА 3а
Тел: 062 120 90 36
11 000 БЕОГРАД
Српски либерални савет као један од подносилаца предлога за рехабилитацију генерала Михаиловића у нечем се слаже са такозваним „Савезом антифашиста Србије“: најбоље би било судски процес генералу Михаиловићу поновити и његовим заступницима пружити могућност да побију тачку по тачку монструозне оптужнице. Ми смо на то спремни и по окончању поступка у процесу рехабилитације то ћемо и учинити. До тада ћемо поштовати законску процедуру прописану Законом о рехабилитацији и побијати пресуду јер је донета из „политичких и идеолошких разлога“.
Истовремено то не значи да ћемо мирно пратити акцију дезинформација јавности која се наставља на педесет година дугу кампању преправљања историје да би иста била у функцији једне партије и једног човека.
Зато ћемо се овом приликом осврнути само на неколико детаља из оптужнице генералу Михаиловићу који ће осликати какав је приступ суд имао око вредновања изнетих доказа.
Тачка 42. Оптужнице: Михаиловић је такође издавао наређења својим командантима да уништавају муслимане (које он назива Турцима) и Хрвате (које он изједначава са усташама).
Једини документ који се може довести у везу са овом тврдњом је очито фалсификована инструкција од 20.12.1941. године. У Војном архиву није пронађен оргинал исте. Копија која се налази у архиву наводно је нађена код убијеног четника и преузета је из усташке архиве у Загребу. Текст обилује очитим нелогичностима и експертиза би показала да се ради о фалсификату. Нити један документ са потписом генерала Михаиловића не говори о уништењу било које етничке или верске групе. Његов став је непомирљив када је борба против усташа у питању али његов став према Хрватима и муслиманима најбоље осликава део текста из Михаиловићевог писма војводи Бирчанину 08.10.1942. (налази се у списима суђења ДЈ-4 стр.58/184): “Преко муслиманских првака југословенски орјентисаних,предочити и муслиманима да једино организовани под командом наших старешина и борбом против усташа и комуниста, а потпуно лојалним држањем према српском живљу, могу да поправе ону срамну улогу коју су одиграли од капитулације Југославије до данас. Но стим, да су дужни да и сами учествују у ликвидацији оних муслимана који и данас раде противу српског народа...Свакоме је јасно да ће опет бити Југославија, и да у тој Југославији морају живети и Хрвати, али какве ће бити границе хрватске јединице и каква ће права имати у будућој новој држави, зависиће једино од њих самих тј. од тога да ли ће Хрвати југословенски орјентисани ступити у наше редове и сами приступити ликвидирању Хрвата издајника, који су 23 године радили противу Југославије и који нам поклаше600.000 Срба од априла месеца прошле године до данас. Моја је жеља, а такође и нашег Врховног команданта и жеља наше владе, да Хрвати југословени већ једном схвате да је дванаести час да се они дигну на оружје, и да тако и делом покажу да су вољни да уложе свој део на стварању нове Југославије...“.
Тачка 46. Став 1. Оптужнице: у новембру 1941. Четници су стрељали у селу Брајићима (срез таковски) на месту званом Дренови Врх око 500 заробљених партизана и присталица ослободилачке борбе. Место на коме су партизани стрељани налази се на кратком одстојању од Равне Горе на којој се налазио Михаиловић са својим штабом;
Наведени злочин је потпуно измишљен. Према изјавама сведока могло се доћи до имена пет лица убијених по одлуци преког суда, док се у изјава помиње и већи број убијених али ни у једној изјави преко двадесет. Једини доказ за ову оптужбу је изјава Душана Перишића дата у ОЗН-а Горњег Милановца дана10.04.1946.године. У својој изјави он наводи:“Ја знам да је извршено много и много убистава у селу Брајићи и околини али нисам могао закључити ко је издао наређења за стрељање, а како је Дража био најстарији то је од њега морало и потиче (ДЈ-21 страна 39/301). Суд је ову потпуно произвољну информацију прихватио и уврстио као истиниту. У Брајићима не постоји спомен обележје нити се овај злочин икада јавно истражио, наравно јер га није ни било.
Тачка 46. Став 2. Оптужнице: у ноћи између 13. и 14. Новембра 1941. Предао је четнички командант Јован Шкава по Михаиловићевом наређењу око 365 партизана Немцима у селу Словац (близу Ваљева) које су Немци одвели у Ваљево и стрељали у близини Ваљева, на месту званом Крушик;
Јован Шкаво је био војвода Косте Пећанца и ван војне и командне структуре над којом је имао власт генерал Михаиловић. На суђењу је генерал Михаиловић изјавио да му је познато да је новембра месеца 1941. Јован Шкава предао 365 партизана Немцима али је са гађењем додао:“Ја сам још казао плус да их је он продао а не предао“ (ДЈ-28 страна 13/115). Генерал Михаиловић је Шкаву сматрао одговорним за низ злочина, осим предаје партизана Немцима и за издају мајора Мишића у децембру 1941. године и због тога је преко радио Лондона објавио да је стављен под слово „З“.
Да генерал Михаиловић није наредио ову предају потврђује и изјаве пуковника ЈА Радослава Ђурића тужиоцу: „Напомињем и то да је Дража предамном претио Папићу због предаје оних 360 заробљених партизана Немцима, али знам да му се ништа није догодило са Дражине стране“ (ДЈ-21 страна 106).
Тачка 46. Став 44. Оптужнице: почетком августа 1944., Душан Радовић, звани Кондор,командант Михаиловићевог Златиборског корпуса, заклао је два америчка авијатичара француског порекла који су се били принудно спустили падобранима код реке Лима;
Основ за то да се овај злочин уврсти била је изјава Милинка Ковачевића,земљорадника из села Доброселице који је изјавио ОЗН-а Чајетина:“Познато ми је да је Душан Радовић, командант корпуса, који је био потчињен Дражи Михаиловићу ликвидирао двојицу америчких авијатичара француског порекла. Ови авијатичари стрељани су између Стубла и Јабланице....Ово ми је познато из тог разлога, што сам и ја у то време био присилно мобилисан у четнике и налазио сам се са њима.Једне ноћи поменутих авијатичара је нестало. Када сам се сутрадан заинтересовао где су, један из Радовићеве пратње, џелат, рекао ми је да су они прошле ноћи ликвидирани у једном потоку. Место где су стрељани није ми тачно рекао....“(ДЈ-21 страна 42/301). Ова индиректна оптужба је потпуно апсурдна. На судској расправи дана 3.јула 1946.године (ДЈ-45 страна 2/195) на захтев одбране да се саслушају ваздухопловци Сконел,Вини, Лебл и Хам који су потврдили да су живи,судија је констатовао „хвала Богу“ а тужилац да их не треба саслушати као сведоке већ „узима то као готову чињеницу“. Ипак овај део оптужнице није изостављен приликом изрицања пресуде.
У судском поступку генерал Михаиловић се терети за смрт укупно 20.562лица од којих је само 16 наведено по имену и преимену (од којих нити за једно није утврђена директна веза са генералом Михаиловићем или његовим наређењима).Тзв. Савез антифашиста наставља са праксом са монтираног суђења лицитирајући бројевима не упуштајући се у анализу целог процеса. Да су, као што је то одбрана учинила, проучили свих пет хиљада страна докумената са суђења и сами би могли да посведоче да је процес генералу Михаиловићу био политички и идеолошки мотивисан и да је „монтиран“ по свим елементима.
Након поништења пресуде створиће се могућност да и историографија као наука анализира све аспекте грађанског рата у коме је српски народ био страдалник без обзира на којој се страни налазио.
До тада морамо констатовати како такозвани „савез антифашиста“ дубоко вређа антифашистичка осећања оног дела српског народа који није комунизам препознао као своју идеологију и који се борио или био спреман да се бори против окупатора под старим српским знамењима „за Краља и отаџбину“. Сужавати антифашизам српског народа у идеолошки оквир погрешно је и штетно а у основи и нетачно.
Комунистичка „врхушка“ је злоупотребила масовно антифашистичко расположење српског народа да би под фирмом ослободилачке борбе извела социјалну револуцију и преузела власт. Данас везивати судбину антифашизма за дефинитивно компромитовану комунистичку идеологију само отежава борбу против остатака фашизма.
Тек када са себе стресу наслаге идеологије такозвани антифашисти ће моћи да посведоче о карактеру Другог светског рата на нашим просторима. Тада ћемо заједно, можда већ наредне јесени, једни уз друге положити цвеће у Крчагову код Ужица на гроб невино побијених грађана од стране комунистичке власти а сутрадан на Кадињачи на обележју борцима радничког батаљона. Сви они су били патриоте, антифашисти и Срби, само су им судије и егзекутори били различити.
Mр Драган Крсмановић
Српски либерални савет
December 2012
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment