Friday, June 21, 2013

КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ – НАЈМАЊЕ ВЛАДАО, А НАЈВИШЕ НАПАДАН / Пише: Андреј Димитријевић / "Facebook Reporter Monitor" June 21, 2013

Пише: Андреј Димитријевић

Објављена књига "Повратак краља" у којој су приказане фотографије из живота Карађорђевића које до сада јавност није видела



КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ – НАЈМАЊЕ ВЛАДАО,
А НАЈВИШЕ НАПАДАН

Из штампе је недавно изашла књига „Повратак краља“ аутора Јевђе А. Јевђевића, правника из Крагујевца који је старешина „Савеза Српски Соко“ (удружења које вуче корене од „Соколског савеза Краљевине Југославије“, првог спортског удружења у тадашњој држави). Реч је о биографској књизи која се бави животом краља Петра Другог Карађорђевића чији су посмртни остаци после 43 од смрти у изгнанству, коначно враћени у Србију и положени у породичну гробницу на Опленцу, у недељу, 26. маја. Књига је издата уз подршку Краљевског дома породице Карађорђевић.

У књизи су сумирани сви значајни моменти из живота краља Петра Другог, ког аутор назива „краљем мучеником“. Чини се да је посебна вредност ове књиге то што је у њој објављен велики број фотографија (око 250), од којих многе никада раније нису виђене у јавности. „Сведок“ у овом броју, уз сагласност аутора, ексклузивно објављује фотографије из приваног и јавног живота краља Петра Другог и породице Карађорђевић које су до сада биле у приватним архивима и породичним албумима.

- Краљ се вратио у своју земљу и зато смо одабрали да ово буде наслов књиге. Годинама сам прикупљао податке о краљу Петру. Поред тога сам и колекционар фотографија из доба Краљевине. Многе од фотографија које су сада објављене имао сам у породици, неке сам купио, а неке добио од других колекционара.Како истиче Јевђевић, циљ ове књиге јесте да се поништи хипотека која се вуче за краљем Петром Другим.

- То је човек који је најмање владао, а најдуже је нападан. Зато сам хтео јавност да упознам са његовим кратким животом.

Петар Други је владар који је провео живот у сенци породичне и националне трагедије – у Марсељском атентату 1935, као 11-огодишњак изгубио је оца; као дечак, са 17 година, проглашен је за краља после демонстрација 27. марта; а са 21 годином изгубио је власт у земљи.

- Реч је о владару који је ефективно владао можда свега десетак дана, а остатак живота провео је путујући са континента на континент. Не само да је имао проблеме у сопственој земљи у време рата, већ су с временом југословенска монархија и влада у Лондону сведени на монету за поткусуривање, којом су трговале биртанске власти са Черчилом на челу у својој политици према Балкану и партизанима.

У књизи су, поред биографских података и фотографија, дати и родослови породице Крађорђевић према којима њхова породична веза иде све до Стефана Немање, оснивача лозе Немањића и утемељивача српске средњовековне државе?! У листама породичних стабала приказана је и фамилијарна веза Карађорђевића са руским и византијским царевима.

Књига обилује и великим бројем фотографија на којима су приказана уметничка дела познатих српских и светских уметника посвећена Петру Другом. Своја дела краљу Петру Другом посветили су наши познати уметници као што су Паја Јовнаовић или Милена Петровић Барили, али и други познати уметници из земље и иностранства. И то показује колико је поштовање и углед у јавности имала краљевска породица и колико нам је угледа у свету доносила монархија, истиче Јевђевић.

- Желео бих да ова књига буде подстицај људима да се озбиљније баве личношћу краља Петра и историјом наше краљевске породице, која је сложена и значајна како за нашу прошлост тако и за садашњост, истиче аутор књиге, Јевђа Јевђевић.

Случајност спасила краља да не погине у спаваћој соби

Како напомиње аутор књиге Јевђа А. Јевђевић, нетачне су тврдње изнете од комунистичких власти да је краљ побегао из земље, оставивши народ, а поневши злато.

- Одлуку о напуштању земље донела је влада. Све владе и монарси који су напустили своје државе због окупације нашли су се у Каиру, дакле, реч је о договору више држава. Такође је нетачна тврдња да је краљ однео злато. Па он није стигао ни све ствари да понесе. У бомбардовању, 6. Априла, бомба је директно погодила његову спаваћу собу. Само случајност – да је кнез Павле отпутовао из земље оставивши Бели двор у који је краљ прешао зато што је био модерније опремљен комуникацијским везама са Генералштабом – спасила је краља од сигурне смрти.

Старе неистине се повлаче пред новим истинама

Предговор је за књигу „Повратак краља“ написао престолонаследник Александар Карађорђевић, који је лик свога оца сумирао следећим речима: „Био је краљ кога времена и људи нису штедели… последњи краљ Југославије, земље којој није пружена шанса да живи, нити да преживи“.

Престолонаследник Александар у предговору наговештава и долазак промена у перцепцији историје и стварности:

- Времена се мењају; старе истине рађају нове легенде, старе неистине се повлаче пред новим истинама, некадашњи противници су стекли нове непријатеље међу некадашњим пријатељима, нове муке преобраћају старе фразе у стерилна и пуста идеолошка поља на којима се само још црне птице могу нахранити… Краљ је поново у својој земљи, међу својим народом! Сада може да почива са својим прецима, у спокоју који је заслужио! Сада би народ који је преживео, требало да почне да живи у миру који је заслужио!

Стаљин тражио од Тита да врати краља на престо!

- Постоји погрешно уверење да су нама Совјети са Стаљином на челу инсталирали комунизам. То није тачно, то су учинили Британци, односно Черчил, водећи се својим интересима. Стаљин је тражио да се краљ врати на престо, а о Стаљиновој улози говори састанак који је 20. октобра 1944. уприличен у Москви између Шубашића, који је представљао краљевску владу и Кардеља, који је ту дошао уместо Тита.

Стаљин је разговор заказао како би приволео комунисте да не затежу превише око краља и да пристану да се краљ Петар Други врати у Југославију. Едвард Кардељ је у својој књизи „Борба за признавање и независност нове Југославије“ сам забележио Стаљинове речи:

„Краљеви у наше време и онако више ништа не значе. То је само репрезентација која не игра никакву посебну друштвену улогу“. Дакле, он је тражио комунистима да дозволе повратак краља и да га привремено инсталирају на власти као марионету, што је Тито одбио, истиче Јевђевић.

Последњи новац Краљевине Југославије

У књизи су објављене и новчанице које је југословенска влада штампала у Лондону пред крај рата.

- Са златним резервама које смо имали у свету – које су уочи рата изнете из земље и потхрањене у САД и Британији, како не би доспеле у руке Немаца у случају окупације – влада у Лондону могла је да штампа новац који је и поред рата у земљи био сасвим чврста монета. Међутим, када су комунисти победили, они су прикупили сав тај новац и комисијски га спалили.


Андреј Димитријевић



Извор: / Интернет Сведок / Akademediasrbija

В.П.


http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/06/21/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BE-%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

No comments:

Post a Comment