Major George Vujnovich, Serbian-American WWII veteran of the Halyard Mission, honored in the U.S. Congressional Record, March 16, 2009

SPEECH OF
HON. JOSEPH CROWLEY
OF NEW YORK
IN THE HOUSE OF REPRESENTATIVES

MONDAY, MARCH 16, 2009

Mr. CROWLEY:

Madam Speaker, I am joined by the co-chairs of the Congressional Serbian Caucus, Representatives Melissa Bean of Illinois and Dan Burton of Indiana, in honoring a treasured constituent of mine and one of the unsung heroes of World War II, retired Major George Vujnovich. Major Vujnovich, a proud Serbian-American, was instrumental in 'Operation Halyard' and one of the last surviving members of that successful wartime mission.

In the summer of 1944, Americans and Allied airmen flew hundreds of sorties over Europe with the aim of disrupting the Ploesti oil complex, Adolf Hitler's most important oil pipeline. During their treacherous journey from Italian bases to the Romanian oil complex, 1,500 of our brave men were forced to bail out over Yugoslavia. Scores of American crewmen were trapped behind enemy lines and dependent on Serbian villagers to hide them from the Germans.

Although Yugoslavia was enemy territory at the time, much of the country's Serbian regions remained under the control of Yugoslav guerilla resistance leader General Draja Mihailovich and his Chetnik forces. General Mihailovich remained loyal to the Allies, and under his orders the Serbian people shielded these airmen and protected them from capture and imprisonment by German troops.

General Mihailovich passed information about the downed American airmen to the United States authorities. The Office of Strategic Services (OSS) put together Operation Halyard, a daring mission to save the men without drawing the attention of the Nazis. The mission entailed flying and landing C-47 cargo planes into enemy territory, picking up the downed airmen, and flying back to allied territory. Before the mission could go forward, however, the Allied forces cut ties with General Mihailovich and no longer had specific information about the location of the American airmen. Major George Vujnovich, the OSS operation chief stationed in Bari, Italy, discovered that Mihailovich was hiding the airmen near his headquarters in the city of Pranjani. He informed U.S. officials of their location and Operation Halyard progressed.

As the mission advanced, Major Vujnovich's experience and expertise were indispensable. Major Vujnovich was responsible for selecting members of the Halyard Mission, and orchestrating the initial parachute drop into the area. The rescue plans hinged on his direction and the ability of local Serbs to build an airstrip without any modern tools and without German detection.

'Operation Halyard' took place between August and December 1944 and was a complete success. Hundreds of men were rescued behind enemy lines and no lives were lost in the mission. The Halyard Mission was a success thanks to the brave men and women of the OSS and the courageous Serbian locals who risked their lives to safeguard American airmen. Thanks to a keen mind and tactical expertise, Major Vujnovich demonstrated the courage and selflessness that mark him as an American hero.

Major George Vujnovich was born to Serbian parents in 1915. In 1934 he received a scholarship from the Serb National Federation and left his home in New York to attend college in Belgrade. While living in Belgrade, Mr. Vujnovich met and married his wife, Mirjana. Their life was disrupted in 1941, when the German Luftwaffe bombed Belgrade in Operation Punishment. Mr. Vujnovich was a first-hand witness to the bombing, nearly losing his life when a falling bomb destroyed a nearby streetcar. After the bombing, Mr. and Mrs. Vujnovich fled Yugoslavia, and he accepted a job in Ghana as assistant airport manager while Mirjana moved to Washington, DC to work at the Yugoslav Embassy. When the US entered the war, Mr. Vujnovich received a commission as a second lieutenant and assumed command of an airbase in Nigeria. While working at the airbase, he was recruited by the OSS for the clandestine services, and was later sent to the OSS post in Bari, Italy. From this post he saved the lives of his fellow servicemen and earned the title of hero. I am honored to have this opportunity to acknowledge Major Vujnovich's contribution to the Halyard Mission.

END

http://www.gpo.gov/fdsys/pkg/CREC-2009-03-16/pdf/CREC-2009-03-16-extensions.pdf

Note: Congressman Joseph Crowley, Democrat, is the US Representative for New York's 7th District. He is an Irish-American and the following description of part of his works can be found on the net at http://www.irishamericandemocrats.org/

"Congressman Joseph Crowley was elected to the United States House of Representatives in November of 1998 to represent the Bronx and Queens based Seventh Congressional District. Congressman Crowley has used his position on International Relations and his co-chairmanship of the Congressional Ad-Hoc Committee on Irish Affairs to expand on his past work in Irish affairs. In addition to leadership for justice and equality throughout all of Ireland."

A sincere 'Thank You' to Congressman Crowley for honoring the contribution of Major George Vujnovich to the success of the Halyard Mission Rescue Operation and for also recognizing the contribution of General Mihailovich and the Serbian people to the rescue of hundreds of American airmen from behind enemy lines during WWII.

Photo of wreath laying at Daley Plaza, Chicago to honor the Halyard Mission heroes in 1994 during the 50th anniversary commemoration of D-Day, featuring Major Richard L. Felman, U.S.A.F. (ret.) kneeling and Major George Vujnovich standing with his hand on his heart taken by Aleksandra Rebic.

___________________________________

To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

___________________________________

'The Forgotten 500' // More Tributes and New Plans for Honoring the "Halyard Mission" and its Heroes

'The Forgotten 500'


Sewickley Herald ("Your Sewickley")


By Rachel Weaver


May 21, 2009


It was the best moment of Carl Walpusk's life. He was 19 years old, and the plane he was flying over Nazi-occupied Serbia had just been shot down. He jumped from the aircraft and pulled his parachute cord. Feeling the chute open, relief hit him. He realized he would make it.




U.S. Airman Carl Walpusk and his wife Virginia. // Photo courtesy of Milana "Mim" Bizic


"When you're that high up, you can't even tell you're moving," said Walpusk, now in his eighties. "But the last couple hundred feet, I tried to climb back up my chute."

Despite his efforts, he landed -- albeit in a strange country with no way of knowing if German soldiers were waiting on the ground.

That jump began 33 days of hiding in the area around Pranjani, Serbia, where poor farmers fed, cared for and hid him.

Walpusk is just one of the more than 500 World War II American airmen rescued from Serbia during the mission known as Operation Halyard. The men might be known as "The Forgotten 500" -- the title of Gregory Freeman's book on the rescue -- but Lt. Col. John Cappello is on a mission to help people remember.



U.S. Airman Carl Walpusk, seated in uniform, and
Lt. Col. John Cappello, standing, at the University of Pittsburgh,
May 11, 2009 // Photo courtesy of Milana Bizic




"From a military history perspective, it's an amazing story," said Cappello, Air Attache to the U.S. Embassy in Belgrade who gave a lecture on the subject at University of Pittsburgh last week. "From a human perspective, it's incredible to see what these people sacrificed for these men who dropped in on them -- literally."


The Halyard Mission was one of the largest rescues from behind German-occupied lines in Yugoslavia. More than 500 American airmen were shot down while performing bombing missions to the Ploesti Oil Fields in Romania.

The Serbian people hid them from the Germans until they were rescued during the mission executed by Gen. Draza Mihailovich and his Serbian Chetniks.

In addition to a documentary Cappello and his crew are making to raise awareness of Operation Halyard, they also plan to build a library in the village of Pranjani, Serbia, as a memorial to the mission.

Mim Bizic, retired Edgeworth Elementary librarian and Moon Township resident, prepared close to 100 World War II books collected by the late Aleksandar and Wilma Crepajac of Sewickley for the proposed library.

Aleksandar was a major in the Royal Yugoslav Army, having graduated from the Military Institute there in 1929.

He died in 1998 at age 94. In January, Wilma also died, and the couple's grandniece, Annegret Rachuba of Germany, asked Sewickley attorney Richard Brandt to handle the estate.

Brandt, knowing Bizic from her time at Edgeworth and being aware of her Serbian heritage, recommended Rachuba offer her Aleksandar's extensive collection of books. She did, and it wasn't long before Bizic learned that Cappello, who she had met at a conference, was interested in building the library.

Bizic sent more than 100 books to the library in Pranjani; 61 will go to the Joe Buley Memorial Library in Chicago. Books only go to Pranjani if the Chicago library does not already have a copy.
Bizic, who's father edited American Serbian Life magazine, had known of the Halyard Mission her whole life.

"The villagers from Pranjani did so much," she said. "It was so dangerous."

The library, which also will serve as a community center, is "still in its infant stages," said Cappello. It will serve the local school, which is attended by 350 children. He hopes it will "be a community center they can be proud of and memorialize what the community did for the American airmen and educate the kids."

Though it was a success, the Halyard Mission isn't a widely known piece of history because of attempts to avoid angering Josip Broz Tito, Yugoslavia's communist dictator, after the war.
But the men who lived through it never forgot.

The airmen never spent more than one night without being moved, not knowing when their next meal would come. Walpusk, who has three children and three grandchildren, said he owes his life to the brave villagers who helped him.

"I don't know how they did it," said the retired state trooper who has lived in Moon for 50 years.
"They would break us into groups of four or six and move us around to different families. I can't even imagine how many families fed us."

The men ate mostly soup and broth, and if there was bread, it didn't last long.

"We would stick it in our shirts because we ate very seldom," Walpusk said.

The farmers lived in poverty. Walpusk could see chickens on the tops of houses when he slept, and cattle roamed the yards.

Walpusk said he thinks Cappello's efforts to educate both Serbs and Americans on Operation Halyard are wonderful.

"The Serbs did so much," Walpusk said.

"I don't know if the American people would do what they did -- take us in and feed us if we were a foreigner.

"They had nothing."


______________




Halyard Hometown Connections




The Halyard Mission has many local connections.




• The hero of Gregory Freeman's book "The Forgotten 500" is Maj. George Vujnovich, who served as point man to the mission from Bari, Italy. Vujnovich was born on 25th Street on Pittsburgh's South Side and graduated from Ambridge Area High School before studying in Serbia, then joining up with the American O.S.S. (office of Strategic Services), forerunner of the C.I.A.




• Maj. George Musulin, who played football at the University of Pittsburgh and also was on the Pittsburgh's Steeler team (then called Pirates in 1938), was the original person in charge of the mission in Yugoslavia.




• Robert Marjanovich, the son of a priest from Aliquippa, was a student studying the priesthood in Belgrade when war broke out there.




He later joined Draza Mihailovich's forces and was a valuable resource person for his English-speaking skills.




http://www.yoursewickley.com/sewickleyherald/article/forgotten-500


_________________



Photos courtesy of "Serbian History 101" at http://www.babamim.com/, owned and operated by Milana "Mim" Bizic.


_________________



Please feel free to get in touch with me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com


________________

Draža Mihailović likvidiran u Lisičjem potoku

18/05/2009 21:07 Beograd Blizu rešenja tajne egzekucije: Dragoljub Mihailović na suđenju 1946.

www.danas.rs

Tuesday May 19, 2009 (Serbian time)

DANAS SAZNAJE - Sutra sastanak Komisije za utvrđivanje okolnosti streljanja komandanta Ravnogorskog pokreta

* Homen: Načelnik VBA i direktor BIA predstaviće sva saznanja koja imaju te službe o okolnostima izvršenja smrtne kazne

* Svi svedoci pre davanja izjava tražili prvo da pogledaju odluku o skidanju oznake tajnosti

Autor: I. Pejčić

Beograd - Na osnovu dosadašnjih svedočenja mesto likvidacije Draže Mihailovića, komandanta Ravnogorskog pokreta u Srbiji, jeste Lisičji potok, nadomak Dedinja, a ne Ada Ciganlija, saznaje Danas. Stav republičkog tužilaštva je da za sada neće pristupiti iskopavanju pre nego što se dođe do nepobitnih dokaza.

Podsetimo, Republičko javno tužilaštvo nedavno je formiralo državnu komisiju na čijem čelu je Slobodan Radovanović, vršilac dužnosti republičkog tužioca, koja će utvrđivati okolnosti izvršenja smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže za Danas da će na sutrašnjem sastanku državne komisije, čiji je on član, biti pozvani i načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) Svetko Kovač i direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Saša Vukadinović.

"Na tom sastanku prvi ljudi službi bezbednosti predstaviće sva saznanja koja imaju te službe o okolnostima izvršenja smrtne kazne nad Mihailovićem. Nakon razgovora očekujemo i da nam te službe i zvanično dostave sva dokumenta u vezi sa tim slučajem," ističe Homen.

On dodaje i da će naknadno dokumenta biti dostavljena arhivima i istoričarima da nastave svoja istraživanja.

Kako navodi, uzimanje izjava od svedoka trajaće još mesec dana. Prema njegovim rečima, pokazala se kao dobra procena da se skine oznaka državne tajne sa svih spisa i dokumenata u vezi sa streljanjem Mihailovića, kao i da se svi svedoci oslobode čuvanja tajne, jer su svi svedoci pre davanja izjava tražili najpre da pogledaju tu odluku.

"Zadatak komisije nije da utvrđuje političke okolnosti o Drugom svetskom ratu, niti da se bavi istorijskim pravdama i nepravdama," ističe državni sekretar.

On dodaje da svako ima pravo da bude sahranjen na pristojan način, bez obzira na političku pripadnost.

Srpska narodna odbrana - emigrantska organizacija iz SAD, nedavno je ponudila nagradu od 100.000 dolara onome ko pronađe zemne Mihailovićeve ostatke.


*****

_____________________

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/draza_mihailovic_likvidiran_u_lisicjem_potoku_.55.html?news_id=161489
_____________________


To get in touch with me, Aleksandra, feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

_____________________

Dražu sahraniti na Ravnoj Gori

Revija 92

Broj 681 May 2009

Piše: Rade Dragović


Mesto gde su zakopani posmrtni ostaci Draže Mihailovića mora biti pronađeno. To je pitanje od od najvećeg značaja za rasvetljavanje istorije Drugog svetskog rata. Telo velikana koji se prvi suprotstavio nemačkoj sili treba otkriti, ekshumirati i dostojnio sahraniti. Njegovo počivalište treba da bude gorska tišina kojom je on carevao - Crkva svetog Đorđa na Ravnoj gori. Jedino tako biće ispravljena poluvekovna nepravda prema ovom velikanu.


Ovako posle tradicionalnog Sabora na Ravnoj gori za Reviju 92 govori Uroš Šušterič (84), četnički vojvoda triglavski i poslednji četnik Slovenije. Čoveka izuzetne biografije, oficira Kraljevine Jugoslavije, obaveštajaca Draže Mihailovića i saborca najviših četničkih komandanata ugostila je u Beogradu Srpska liberalna stranka, gde je organizovan sustet sa članovima Krunskog saveta i njegovim ratnim drugovima.

Uros Susteric // Politika Online 2007


"Ravnogorski pokret bio je oslobodilački front čiji je karakter bio isključivo - jugoslovenski. Činili su ga pripadnici Jugoslovenske vojske, među kojima je bilo najviše Srba. Uz njih su bili i Slovenci. U Bosni su delovale i brigade koje su činili Muslimani, lojalni starom poretku, pa čak i Hrvati, poput bliskog Dražinog saradnika Zvonka Vučkovića, komandanta Takovskog četničkog odreda. Malo je poznato da je četnika bilo čak i među Šiptarima. Čiča je bio vođa pokreta sa jasnom idejom - Jugoslavija, Ravnogorska vojska, kralj i otadžbina."


U Srbiji traje velika javna polemika o mestu gde je 1946. godine ubijen i sahranjen Draža Mihailović. Imate li vi saznanja o lokaciji gde bi trebalo tražiti njegove posmrtne ostatke?


"Posedujem tonski zapis koji govori da je pogubljen kod starog zatvora na Adi ciganliji, gde je potom bačen u krečanu. Do mene su stizali i glasovi da pokopan u Jajincima, Batajnici, Lisičijem potoku ili na Ratnom ostrvu... Mnoge od ovih lokacija pripadaju komunističkim podmetanjima. Jasno je da su komunisti radili na skrivanju tragova ovog zlodela."


Prema jednoj od verzija Mihailović je prebačen u Moskvu gde je navodno umro tek 1960. godine.



"Priče da je Čiča okončao život u inostranstvu potpuno su neosnovane. U vreme boravka američke misije na Ravnoj gori 1944. godine bio sam na dužnosti u Vrhovnoj komandi. Pouzdano znam da je pukovnik Mekdauel nudio Draži da avionom napusti Jugoslaviju. On je tada čvrsto rekao: 'Ne, ostajem sa svojim narodom!'. Šta je istina vreme će pokazati, ali tvrdim da je zločinački ubijen i da leži u Srbiji."


Kako se na Ravnogorski pokret i ulogu četnika u Drugom svetskom ratu gleda danas u Sloveniji?

"Slovenci znaju da je borba JVuO bila antifašistička i da su četnici bili najbliskiji saradnici saveznika. Svi koji su zbog pripadnosti Ravnogorskom pokretu osuđeni Slovenija je rehabilitovala još 1993. godine. Štaviše, dobili smo i materijalnu odštetu za vreme provedeno u logorima i komunističkim zatvorima. Na svim mestima gde su četnici ubijani danas su postavljeni spomenici, obeležavaju se jubileji uz vojne počasti."


Slovanačka javnost poslednjih godina puno se bavi masovnim grobnicama u kojima je pokopan i veliki broj pripadnika ravnogorskog pokreta.

"U Sloveniji postoji više od 500 grobnica, u kojima prema procenama, leži čak 200.000 ubijenih. Egzekucije su obavljane na Kočevskom rogu, u Kamniškoj bistrici, Hudoj jami, okolini Celja, Hrastniku, Teharju... To je najvećim delom posledica nasilja krvnika nad krvnicima - partizana nad ustašama. Puno je, međutim, i ubijenih ljotićevaca, nedićevaca i četnika iz Crne Gore koji su se priključili dobrovoljačkim korpusima. Naročito je postradao veliki zbeg Crnogoraca, koji su skoro svi pobijeni. Nažalost, stradalo je i mnogo potpuno nevinih ljudi."

Vi ste i porodično bili vezani za Dražu Mihailovića?

"Moj otac Josip bio je u prijateljskim odnosima sa Dražom. Mihailović je kao kao generalštabni pukovnik došao u Celje za komandanta 39. pešadijskog puka. Malo je poznato da je prekomandovan po kazni zbog takozvane Abisinske afere, i to po naređenju Milana Nedića, koji je tada bio inspektor Vojske i mornarice. Moj otac Josip bio je kapetan prve klase iz Prvog svetskog rata, Solunac i imao je mnogo toga zajedničkog sa Dražom."

Tokom rata ste se bavili obaveštajnim radom. Koji je bio vaš zadatak u Ravnogorskom pokretu?

"Obaveštajnim radom sam počeo da se bavim uz oca još pre rata. Uglavnom je to bilo nošenje prepiske vezane za kretanje nemačkih trupa u Donjoj Štajerskoj, kao i kontrola radova na fortifikaciji Rupnikove linije. Sa ulaskom u Ravnogorski odbor 1941. godine moj posao se razvio na obaveštajni i progandni rad, zbog poznavanja engleskog i nemačkog jezika. Zadatak mi je bilo obaveštavanje o kretanju želesnice i kamiona, provera ljudi, praćenje stranih medija i živa propaganda."

Koliku su ulogu u Ravnopgorskom pokretu imali oficiri iz Slovenije?

"Slovenaca je bilo dosta u JVuO, a bilo nas je i u Vrhovnoj komandi. U samom početku hrabrošću naročito su se istakli major Ivan Fregl, koga su Nemci ubili na samom početku rata zajedno sa sinom vojvode Mišića, Aleksandrom. Njih dvojica su nastradali da bi zaštitili Dražu Mihailovića. Veliku ulogu su imali major Pipan, Karlo Novak, vojvoda Zmagoslav, poručnik Melaher i mnogi drugi. Moj brat Bojan bio je komandant leteće brigade Resavaskog korpusa. Njega su komunisti streljali u januaru 1945. godine."

Ističete da ste za Srbiju vezani i - grobovima?

"Osim brata Bojana i moj otac počiva u Srbiji. On je kao predratni oficir streljan na procesu protiv vođa Paraćinske brigade, gde je osuđen bez ikakave krivice. Streljan je na Žutom pesku pored Morave. Svoje ratne drugove zamolio sam da mi pomognu da pronađem makar zemlju u kojoj je on pokopan, pošto o mestu ukopa nemam nikave informacije."

Kako ste preživeli posleratni period?

"Posle bežanja iz Srbije i ilegalnog skrivanja u Ljubljani izadala me je žena koja je trebalo da bude moj agent. Zadatak mi je bio da organizujem mrežu naših ljudi na području Slovenije. Uhapsila me je Ozna, ali protiv mene nisu imali dokaza. To me je spasilo sigurne smrti. Zahvaljujući različitim intervencijama osuđen sam svega na pet godina, uz gubitak građanskih prava. Pod okom Udbe bio sam sve do 1980. godine."

Kako se oseća četnički prvak, Slovenac i katolik, u Sloveniji danas?

"Moje vojvodstvo je velika čast koju delim sa svojim pokojnicima - ocem i bratom i Slovenci to poštuju. Raspad Jugoslavije je za mene bolna činjenica, najviše zbog našeg slaboumlja i strašne sebičnosti Hrvata. U tom odnosu snaga Slovenci nisu videli svoju budućnost i srpska politika je pristala na to. Zato mi govorimo da se nismo odvojili od Jugoslavije već od komunizma."

Malo je poznato da ste u vreme raspada Jugoslavije bili i blizak saradnik Janeza Janše. Kako to danas komentarišete?

"Bio sam prvi predsednik Saveta Janšine stranke. Sa njim sarađujem i danas i to je jedina moja politička aktivnost. Ravnogorstvo nije stvar političkog opredeljenja, već tradicije i ubeđenja. Janšino suđenje pred vojnim sudom u Ljubljani svojevremno je predstavljeno kao antisrpsko delovanje, što nije istina. Janša je jedini političar iz Slovenije koji redovno dolazi na četničke komemoracije."

RAT

U nemačkom ropstvu


"Tokom aprilskog rata bio sam u 345. protivavionskom divizionu koji je bio na položaju kod Zidanog mosta. Mi smo oborili jedini nemački avion u Sloveniji. Posle izdaje Hrvata, dobili smo naređenje od komande da se raziđemo kućama. Gestapo me je uhapsio 14. aprila 1941. godine, i tamnovao sam u zloglasnom zatvotu Stari Pisker u Celju. U vreme kada nijedan komunista nije znao šta je nemački zatvor, Nemci su redom zatvarali pripadnike Jugoslovenske vojske."


PARTIZANI
Nismo imali sukobe

"Partizani su se u Srbiji pojavili 1941. godine. Posle niza nemilih događaja - napada na ugledne domaćine, vršljanja, paljenja arhiva i zemljišnih knjiga, učestalo su ih ubijali seljaci u krajevima gde su se pojavljivali. Mi se u to nismo mnogo mešali. Sve do 1944. godine i dolaska 23. divizije Peka Dapčevića sa partizanima u Srbiji skoro da nismo imali nikakvih problema."

NEDIĆ
Spas i za Slovence

"Milan Nedić je učinio maksimum da desetine hiljada izbeglica prime i zbrinu u Srbiji. veliki broj njih bio je iz Slovenije, među kojima i moja majka i sestre. Slovenci su bili čak privilegovani u odnosu na Srbe iz Hrvatske ili Bosne. To je znak iskrene brige za braću u Sloveniji. Nedićeva uloga nije bila kvinsliška, kakva je bila Rupnikova. Bio je isključivo u funkciji očuvanja sprskog naroda. Uz sve istorijske činjenice, utisak je da je predstava o njemu u Srbiji, ipak, pogrešna."

SEĆANJA
Pas na poklon

"Rado se sećam događaja iz 1939. godine kada sam dobio na poklon od njega - psa. U Celju je bila služba veze gde su psi prenosili žice za komunikaciju i jednom prilikom mi je doneo štene šarplaninca. Tokom rata nismo kontaktirali sve do 1944. godine, i mog dolaska u Vrhovnu komandu. Posle jedne uspešne borbe kod Han pijeska lično Čiča me je unapredio u čin poručnika.Nikada neću zaboraviti jedno veče u Bosni kada je skoro cela Vrhovna komanda sedela pored jednog kazana. Kašikama smo svi zahvatali jelo iz kotla. Iznedada, došao je Draža i pitao: 'Braćo, ima li malo i za mene?', posle čega je zajedno sa nama jeo iz iste posude."

*****

http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=78&articleId=334

__________________

To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

___________________

"The Forgotten 500" Book Report Contest 2009 Deadline Nearing!

THE DEADLINE FOR BOOK REPORT ENTRIES IS FRIDAY, MAY 15TH!

WORLD WIDE CELEBRATIONOF THE HALYARD MISSION HEROES!

THE FORGOTTEN 500 BOOK REPORT CONTEST!

Initiated by Michael Papich of California

Apart from the generous financial rewards kindly donated by various individuals as the prizes for the top three best book reports, the 1st, 2nd, 3rd place and the “Runner Up” reports that finish in the “Top Five” will be posted on my three websites on the internet dedicated to recognizing and celebrating Serbian heroes, among them General Draza Mihailovich, who was ultimately responsible for the success of the Halyard Mission Rescue Operation and the saving of the American airmen whose story shines in The Forgotten 500. The top five book reports will also be forwarded to Mr. Gregory Freeman, author of The Forgotten 500, and he has kindly offered to provide a personalized, signed first edition of the book to the contest winner.

The guidelines for the book report contest are the following:

1. Writer must be 18 years old or younger.

2. There is no limitation on length.

3. Book Report needs to be written in the English language.

4. Report needs to explain why The Forgotten 500 by Gregory Freeman is an important book that must not be ‘forgotten’.

The deadline for the book report entries is Friday May 15, 2009

The Announcement of the Winners will be made on Vidovdan,

Sunday, June 28, 2009

To send your book reports via e-mail or any questions, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


To send your book report via postal mail or to contribute to the prize rewards via Donation, please mail me at

Aleksandra Rebic
P.O. Box 95551
Hoffman Estates, IL 60195


Thank you for your interest and we hope you will encourage the young people you know to participate!




Aleksandra Rebic 2009



_____________________________________________________

On ANZAC Day, Serbs in Sydney, Australia remember and honor the Fallen

All photos courtesy of the Brkljac Collection April 25, 2009

By Dragoljub Brkljac

April 2009

ANZAC Day is a national remembrance day in Australia and is celebrated annually on April 25th, to remember members of the Australian and New Zealand Army Corps who fought bravely at Gallipoli, Turkey during the First World War.

ANZAC Day also commemorates all those who made the ultimate sacrifice and served in military operations for Australia.

The Serbian Community in Sydney, Australia has attended and made a strong presence in the national ANZAC Day commemoration services since 1956 by attending the Sydney March. Throughout all capital cities within Australia, grand children and great grandchildren of Serbian Chetnik soldiers along with Serbian Chetnik WW2 veterans have marched alongside one another to remember the fallen Serbian and Australian Soldier.

This year’s ANZAC Day commemoration witnessed the next generation of young Australians of Serbian heritage showing their ultimate respect for the legacy of the fallen Australian and Serbian soldiers who gave their lives during the First and Second World Wars.

Members of the Serbian contingent attended the traditional ANZAC Day Dawn services hosted at local venues. These services are described as being phenomenal, spiritual and divine.

The Dawn service always witnesses a large number of locals. The young contingent of Australians of Serbian heritage paid their respects to all those who made the ultimate sacrifice to defend today’s freedom and democracy.

Members then proceeded to the Sydney Central Building District to represent our fallen Serbian fathers, grandfathers, and great grandfathers who fought in the Allied war effort in both World Wars.

The Vice President of the Serbian contingent, Dr. Milan Brkljac, had the following to say:

The ANZAC parade itself is always inspirational and full of mixed emotions. Remembering the fallen and being reminded of their sacrifices and ordeals is always difficult. On the other hand, we were given the opportunity to have discussions with WW2 Serbian Chetnik veterans who have the greatest war stories. These stories could not be obtained from reading any written material.

The families who attended the ANZAC Day march should be commended - as we should all take time out of our busy life styles to remember those who made the ultimate sacrifice.

I know that the Australian Serbian contingent is extremely proud of their family members who fought side by side with General Dragoljub Mihailovich and who took part in the largest allied rescue mission from behind enemy lines during the Second World War.

We will continue to honour their memory. Our forefathers would be proud of the young Serbian men marching today as their legacy continues to live on.

As a contingent, we are also proud to be Australians and to have the honour to remember, too, the fallen Australian soldier and the spirit of the ANZAC.

Following the march, the contingent moved onto the Serbian Chetnik Club at Bonnyrigg in Sydney, where a lunch was hosted. A wreath was placed alongside the statue of our WW2 Commander General Dragoljub Mihailovich and prayers were said by the contingent to remember the Australian and Serbian Chetnik soldiers who died for freedom and liberty.

Dr. Milan Brkljac was the main organizer for the young Serbian intellectuals marching in remembrance of their Serbian forefathers. Almost 50 Lawyers, Doctors, Engineers, Scientist, Accountants, respected businessman and the likes marched with pride and passion. These young intellectuals were dressed in black suits and black subare. Dr. Brkljac was overwhelmed with the professionalism these young men demonstrated during and after the march. He began preparing for this ANZAC Day celebration six months in advance and without his time, effort and determination, the Serbian contribution could not have taken place.

Australia and Serbia have something in common: both Australian and Serbian soldiers fought against all odds to protect their nation’s national identity.

The Serbs, during World War One, lost 1 in 3 men participating in the Allied war effort, and this generation of Australians will continue to take part in future ANZAC services to remember all the fallen Australian and Serbian soldiers of that Great War and the Second World War that followed, and to honor them.

Lest we forget!

___________________________________

Please feel free to contact me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com

___________________________________

Draza Mihailovich: Serbia's Biggest Secret (Дража Михаиловић: Највећа српска тајна) // Radio, Television Serbia April 28, 2009

Here is a link for the Mihailovich program on "Radio, Television Serbia" that aired on April 28, 2009: Draza Mihailovich: Serbia's Biggest Secret.

For those who know the extent of the censorship that has been imposed in Serbia on the topic of General Mihailovich over the years will recognize how significant this program is.

The website address for "Radio, Television Serbia" is

www.rts.rs

(Don't be confused by the "RTS". Those are the letters in the website address, however in Cyrillic on the actual website pages, the title reads "RTC")

The program is under "Emisije" then "Uputnik"

The direct link for the specific program is below.

Choose ONLY "POGLEDAJ" to view it.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/57978/%D0%A3%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html

You can also download the program, however, it is an flv file, so you may need certain 'Flash' player capabilities to view it once it's downloaded, because Windows Media Player may not be able to play it.

Make sure to watch it as soon as possible, because it can be removed at any time!!!

The "Triangle" will "Play" the program.

The two vertical lines "II" will "Pause" the program.

The Square will Stop the program, and when you hit the triangle again, it will start the program from the very beginning. That's why you want to "Pause" it, if you want to return to it where you left off.

The program is narrated in the Serbian language.
_______________________________________________

PTC

уторак, 28. апр 2009, 22:05

Упитник

Дража Михаиловић: Највећа српска тајна ...

прочитај пристигли коментари (24)


Сведочење Слободана Крстића Уче, некадашњег функционера ОЗНЕ, о месту где је стрељан генерал Југословенске војске у отаџбини и судбини његових посмртних остатака, које је објавила Политика, и серија текстова који су уследили - повод су за најновији Упитник.


Зашто је гроб Драже Михаиловића данас најчуванија српска тајна? Зашто су Тито и Дража били непријатељи? Коме је потребна мистерија око Дражиног гроба? Зашто Срби једини у Европи још увек међусобно ратују?


То су само нека од питања на која ће одговарати гости Упитника: др Коста Чавошки, професор Правног факултета, др Милан Терзић, војни историчар из Института за стратегијска истраживања при Војсци Србије, и Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.


У емисији ћемо објавити и ексклузивну репортажу из околине Добруна, на граници с РС, где је пре више од 60 година ухапшен у акцији коју су, тврди се, планирали Ранковић и Крцун.


Уредник и водитељ: Оливера Јовићевић



www.rts.rs


http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/57978/%D0%A3%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA.html



http://www.rts.rs/media/multimediaBoxPopup.jsp?mediaId=18444&itemType=tv&storyTitle=



_______________________________


To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com

_______________________________

Serbia state commission to look for grave of executed WWII guerrilla leader Draza Mihailovich

April 27, 2009

Bureau News

Blog.taragana.com


Serbia seeks grave of slain WWII guerrilla leader


BELGRADE, Serbia — Serbia’s government has formed a special commission to try to locate the grave of a World War II guerrilla leader executed as a traitor by the Communists, officials said Monday.


The location of Dragoljub Draza Mihailovic’s grave has been unknown since postwar Communist authorities executed him in 1946 for collaboration with the Nazi occupiers.


For decades, the issue has fueled divisions in Serbia, where many believe that Mihailovic was a hero who was killed for his loyalty to the Karadjordjevic royal family which ruled the country before the war.


Mihailovic is particularly respected among Serbs in America, most of whom had fled Communism. A Chicago-based Serb group recently offered a $100,000 (€75,500) reward for help finding the grave.


In Serbia, Slobodan Radovanovic, the state prosecutor who heads the government commission, urged the opening of secret state security files on the case. He also said the people who were involved in the Mihailovic execution should be called to testify about the location of his body.


Senior Justice Ministry official Slobodan Homen said, “Our only goal is to clarify this historic mystery.” He said the commission will not make any judgments about Mihailovic’s role in the war.


Mihailovic, a Yugoslav officer, launched a resistance movement in 1941 against the German occupiers. But he also fought against Communist guerrillas later in the war, and non-Serbs have accused his troops of atrocities.


The Communist authorities jailed Mihailovic after the war and sentenced him to death in a hasty trial.


In 1948, U.S. President Harry Truman posthumously awarded Mihailovic the Legion of Merit award for his role in rescuing hundreds of U.S. airmen downed by the Nazis over Serbia.


http://blog.taragana.com/n/serbia-state-commission-to-look-for-grave-of-executed-wwii-guerrilla-leader-40620/



*****

To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


*****

Serb Leaders send plea to French President to save General Mihailovich's life

To Monsieur Charles Bidault
President of France:

"The Execution of General Mihailovich will be a terrible shock to all the enslaved peoples of Europe and a definite proof to all the world that Great Britain, France and the United States have lost the moral right to speak on behalf of freedom and democracy in the world. One hundred thousand American citizens of Serbian descent appeal to your excellency to intervene and prevent the execution of your country's loyal ally, now condemned to death in Tito's court."

Rt. Rev. Bishop Dionisiye
Serbian Orthodox Diocese of America and Canada

Louis C. Christopher
National President, Serb National Federation

Mitchell M. Duchich
President, Serbian National Defense Council of America



[Aleksandra's note: Exact date of telegram is not indicated, however, since the plea refers to Mihailovich already having been sentenced in Tito's court, the date is circa July 1946.]


This image courtesy of Milana Bizic of Pennsylvania. Thank you Mim!

_________________________________________________


To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com


__________________________________________________

"Chetnik Day" Proclaimed in Chicago, IL 1943!

WHEREAS, The United Nations, comprising the entire democratic world, are now locked in a death struggle with those who would impose the yoke of slavery upon all who oppose their will of force; and

WHEREAS, every member nation, through sanctioning the Four Freedoms is fighting for the preservation of these ideals which deserve every support of all freedom-loving peoples fortunate enough to have avoided the agonies of war within their fight for freedom; and

WHEREAS, in all countries where men may today enjoy the benefits of freedom, the valor of General Draza Mihailovich and his legions of Chetniks is symbolic of this great universal fight for freedom; and

WHEREAS, because there are assembled this evening citizens of the United States, official representatives of the United Nations, and of the Jugoslav organization of Cook County, it is fitting and proper that the valiant deeds of the Chetniks be graphically documented and preserved for posterity.

NOW, THEREFORE, I, Edward J. Kelly, Mayor of the City of Chicago, do hereby designate, in recognition of this historic organization, April 1, 1943, as CHETNIK DAY in Chicago; and I do urge all citizens to salute the glorious deeds of these brave patriots and allies.


Dated at Chicago this thirtieth day of March, A.D., 1943.


______________________

This proclamation courtesy of Milana Bizic of Pennsylvania.
Thank you Mim!



Please feel free to get in touch with me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com


___________________________

Држава тражи гроб Драже Михаиловића

Politika Online

Драган Влаховић

April 25, 2009



Основана стручна комисија која ће испитати могућа места погубљења и почивалишта првог човека Југословенске војске у отаџбини.



Државна комисија која ће истражити место погубљења и вечног почивалишта Драгољуба – Драже Михаиловића, начелника Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, почеће да ради у понедељак, 27. априла, одлука је са прекјучерашњег састанка у Министарству правде. Састанку су присуствовали Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, Слободан Радовановић, републички тужилац, највиши представници Војнобезбедносне агенције и Безбедносноинформативне агенције и Загорка Доловац, окружни тужилац у Београду.

Чланови комисије, како „Политика” сазнаје, биће људи од науке, познаваоци тог периода, упућени у проблематику, али и представници тужилаштва и правосуђа. Зна се, за сада, да су то Слободан Хомен, из Министарства правде, Момчило Павловић, директор Института за савремену историју у Београду, Миладин Милошевић, директор Архива Југославије у Београду, Миладин Гавриловић, управник Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, Драган Влаховић, историчар и новинар листа „Политика”, и људи из тужилаштва које буде одредио први човек те установе. Упадљиво је да у њеном раду неће учествовати нико из БИА или ВБА, чиме је наглашена намера да се избегну било какве манипулације у раду комисије. У овом случају, подсетимо, деценијама је много тога што се догађало, и доброг и лошег, приписивано људима из Озне, Удбе, државне безбедности, па у најновијем времену и активностима БИА и ВБА.

Ваља напоменути да од завршетка Другог светског рата 1945. године држава није предузимала никакве истражне радње за утврђивање историјских чињеница којима ће се занимати ова сада успостављена комисија.

Тим поводом Слободан Хомен каже да је основна идеја формирања и рада комисије искључиво бављење проналажењем места где је стрељан и сахрањен Дража Михаиловић.

– Извесно је да се нико од њених чланова неће бавити политичком или идеолошком позадином збивања у четворогодишњем ратном вихору из прве половине прошлог века. Наше је да истражимо случај до краја, за шта имамо пуну подршку. Мислим да је цивилизацијски ред да држава обави тај посао и коначно стави тачку на многе спекулације о томе које се с времена на време појављују и у домаћој и у страној јавности, посебно међу људима у расејању – објашњава Слободан Хомен додајући да би о свему осталом требало да одлучују правосудни органи, људи од науке...

С обзиром на то да вишедеценијски напори многобројних домаћих и страних истраживача да пронађу документа и писане трагове о том догађају нису дали жељене резултате, чланови Комисије посебну пажњу усмериће на казивања сведока тих збивања заснована искључиво на чињеницама. Ту су пре свега сведоци који очекују да их надлежни државни органи ослободе заклетве на ћутање, што може да уследи већ средином следеће недеље. Њихова сазнања, по ономе што је већ незванично обављено, биће веома брзо, сасвим сигурно, путоказ проналажењу места стрељања и сахране Драгољуба – Драже Михаиловића.


Драган Влаховић

[објављено: 25/04/2009]



http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Drzava-trazi-grob-Draze-Mihailovica.sr.html




__________________


Please feel free to contact me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com

__________________

Dražin grob pod ružama ?

D. Vlahović - N. Božović
Politika Online
April 18, 2009


Krečana na Adi Ciganliji, u koju je, po svedočenju Slobodana Krstića Uče, bačeno telo komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, nalazi se uz današnje šetalište.







Pavle Petrović pokazuje moguće mesto koje krije posmrtne ostatke Draže Mihailovića (Foto B. Pedović)



U jučerašnjoj „Politici” objavljeno je svedočenje o tome kako je i gde pogubljen Dragoljub – Draža Mihailović, načelnik Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO). O tome je svoju ispovest na magnetofonskoj traci, početkom devedesetih godina prošlog veka, Slobodan Krstić Uča, visoki funkcioner Ozne, ostavio Miladinu Gavriloviću, upravniku Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu i novinaru Miletu Novakoviću. Reč je o događaju koji se zbio 17. jula 1946. godine, u prvim posleponoćnim satima, na Adi Ciganliji kada su likvidirani Draža Mihailović i još sedmorica, kako se tada govorilo, narodnih neprijatelja.

Ekipa „Politike” obrela se juče na Adi Ciganliji. Nije bilo teško pronaći deo gde se nekada nalazio zatvor državnog suda u kojem su robijali isključivo politički zatvorenici. Na stotinak metara od šetališta je spomenik, podignut 1970, ali onima koji su robijali pre oslobođenja 1944. godine. Nedaleko odatle nalazi se ružičnjak koji je, po svemu sudeći, zasađen tačno na mestu gde se pre 63 godine nalazila krečana, u koju su bačena tela Draže Mihailovića i sedmorice zatvorenika.

Na Adi zbog oblačnog vremena nije bilo mnogo šetača, ali lako je bilo pronaći ljude koji se ovog mesta sećaju iz detinjstva. O tome je posvedočio osamdesetogodišnji Zoran Mišić, starosedelac na Adi.

– Znam sigurno da je zatvor bio na tom mestu i znam da je Draža bačen u krečanu. Na Adi je nekad bila močvara, a na radnim akcijama su sve nasuli i izgradili ono što je danas tu, podižući nivo zemlje za bar dva metra – navodi Mišić, popularni Ujka, kako ga zovu komšije iz obližnjih radionica.

Draža MihailovićNa njegovu priču nadovezuje se i Pavle Petrović, jedan od domaćina na Adi.





– Ispred zatvora, sa čukaričke strane, nalazila se kruška, koja je i danas na tom mestu, a i dalje rađa sočne plodove. Meni je to najzanimljivije, jer sam potpuno nezainteresovan kada je politika u pitanju, ali ako bih bio u poziciji da odlučujem možda bih i lično kopao na mestu nekadašnje krečane – kaže Petrović, dodajući da je Draža Mihailović bio častan čovek i da ne zaslužuje da mu posmrtni ostaci leže u zemlji bez ikakvog obeležja.


Saglasan sa njim je i student Stefan Pušara, koji kaže da bi na tom mestu podigao spomenik, a možda čak i izgradio muzej posvećen đeneralu Draži, jer je on, prema njegovim rečima, bio patriota i zaslužuje da mu ljudi odaju poštu.

Za razliku od njega, jedan od starosedelaca, Miodrag Potkonjak, predsednik Saveza hokeja na travi i kluba „Bask”, koji je smešten u neposrednoj blizini nekadašnjeg zatvora, u potpunosti je nezainteresovan za otkrivanje istorijske tajne o pogibiji Draže Mihailovića.

– Ja sam ovde zbog dece i sporta i ta me se priča uopšte ne tiče. Uostalom, šta mi sada možemo? Vreme će pokazati da li je to istina ili ne – izričit je Potkonjak.

Njegov komšija sa Ade, inženjer Milivoje Milenković, ne slaže se, jer misli da i te kako ima šta da kaže o toj priči.

– Čitao sam o tome kako je uhvaćen Draža Mihailović i kako je postao odmetnik, ali mene niko ne može da ubedi da je on stao na stranu Nemaca. Ja bih sada lično iskopao njegove kosti sa mesta gde su bačene i odneo ih u Ivanjicu, njegovo rodno mesto, da bi bio sahranjen kako dolikuje jednom velikom patrioti kakav je bio – ističe Milenković.

Najstariji sugrađanin čija je radionica smeštena u blizini mesta na kojem se nekada nalazila krečana, Toma Milenković, nekadašnji direktor Omladinskog biciklističkog kluba „Beograd”, nije siguran gde je tačno ona bila, ali kaže da je prisustvovao brojnim skupovima članova Srpskog pokreta obnove na lokacijama na Adi, za koje su mislili da su mesta pogibije đenerala Draže Mihailovića.



D. Vlahović - N. Božović
[objavljeno: 18/04/2009]


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Drazin-grob-pod-ruzama.lt.html


____________________

Please feel free to contact me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com

____________________

Serbian Patriarch Pavle issues Orthodox Easter Message April 2009

BELGRADE -- The head of the Serbian Orthodox Church (SPC), His Holiness Patriarch Pavle, has made public this year's Easter proclamation...

"Today, millions of spiritually impoverished and morally devastated people, swayed by the glitter of transient things, live in this world as they would in a cold grave," says the message, read in Belgrade on Saturday by Metropolitan Amfilohije.

"Is the world not turning into a factory and market of fake glitter and short-lived values? Is it not often said today that man can walk this earth in peace even without the heavens?," the message further asks.

The patriarch urged the civilization to remember the words of Christ, "Without me, you can do nothing".

"We pray to the risen Lord to resurrect the human image of man's original nature in us as well, which is nowadays so often distorted, masked and mutilated by numerous vices and shortcomings. For everyone to recognize humans in us, in the glow of His eternal life, rich or poor, whether or not holding a position of importance."

The Easter message also appeals on "brothers and sisters to keep dignity and faith in the risen Lord, love for their neighbors, truth and justice, and in all the good that people wish, but cannot reach without the help of the risen Lord."

The message came with a special dedication to the Orthodox Serbs in Kosovo, as well as to all the places around the world where Orthodox Serbs are due to celebrate Easter on Sunday.


B92/Beta April 18, 2009

__________________

The photographs of the General Mihailovich, Voyvoda Djurisich and Voyvoda Djujich monuments, the gravesite of King Peter II of Yugoslavia, and of St. Sava Monastery below were taken at the St. Sava Monastery in Libertyville, Illinois in June of 2007 by Aleksandra Rebic.

________________________________________

Please feel free to contact me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com

________________________________________

Дража Михаиловић погубљен на Ади Циганлији

Драган Влаховић

Politika

April 17, 2009


„Моја је савест чиста, ово говорим први пут”, речи Слободана Крстића Уче, сведока стрељања осморице осуђеника 17. јула 1946. године, остале су забележене и сачуване на магнетофонској траци чији садржај дајемо читаоцима „Политике” на увид




Ђенерал Михаиловић с лисицама на рукама три дана пред погубљење
(Фото из архива Војног музеја)

Драгољуб – Дража Михаиловић, начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, погубљен је 17. јула 1946. године у првим јутарњим часовима, на београдској Ади Циганлији, а његово тело бачено је у кречану покрај ограде затвора која је после неколико дана затрпана. Оружјем с пригушивачем стрељана су тада још седморица осуђеника, а осми, Драги Јовановић, упркос званичном државном саопштењу да је ликвидиран, живео је још две-три године и потом убијен.

Централном милицијском четом која је обавила припреме за стрељање и организацију егзекуције руководио је Радивоје Лазић. Том чину присуствовали су Слободан Пенезић Крцун, министар унутрашњих послова Србије, Јосип Хрнчевић, тужилац ФНРЈ, пуковник Милош Минић, војни тужилац, Михајло Ђорђевић, председник судског већа, Слободан Крстић Уча, функционер Озне (Одељење за заштиту народа), лекар по службеној дужности и малобројни, јавности мање познати, официри Озне и милиције. На десној, чукаричкој, обали Саве били су савезни функционери милиције Едо Брајник и Ђуро Станковић. Јосип Броз Тито, тадашњи председник Комунистичке партије Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, боравио је у Пољској Републици. На месту збивања сутрадан су се појавили поједини високи милицијски руководиоци, гласи, телеграфски, додуше 63 године закаснели, извештај о збивањима те јулске ноћи 1946. године.

Потврду његове истинитости дали су, пре свих, учесници збивања: Слободан Крстић Уча у разговору са Миладином Гавриловићем, управником Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, и новинаром Милетом Недељковићем, снимљеном почетком деведесетих година прошлог века, потом виши инспектор МУП-а у пензији који чека благослов министра правде да га ослободи ћутања на које се заклео ступајући на посао, затим Војислав Михаиловић, унук ђенерала Михаиловића, као и широм света бројни истраживачи једне од највећих и најдуготрајнијих тајни Србије.




Ево шта је забележила магнетофонска трака, односно шта је говорио Слободан Уча Крстић, учесник у акцији хапшења Драже Михаиловића 13. марта 1946, и аутор књиге „Како сам хватао Дражу Михаиловића”.

На питање Гавриловића и Недељковића где су обављана стрељања народних непријатеља у тим данима, Крстић је одговорио:

– ... Па, у Маринковој бари (данашње Централно гробље – прим. аут.), изузев оних који су званично стрељани као Дража и они... – казује Крстић. – Они су на Ади Циганлији. Ја сам био присутан приликом егзекуције. Дража је био изгубљен, био је тотално изгубљен. Пре стрељања ништа није рекао. Ту је Мушицки, једини од свих који су стрељани, узвикнуо: „Живела Србија”. То је Коста Мушицки, Љотићев командант. Били су присутни Милош Минић, Мика Ђорђевић, Јосип Хрнчевић, Слободан Пенезић Крцун и тако даље. Припреме за само стрељање обављене су у затворском кругу, током ноћи, а погубљење је обављено сат-два после поноћи.


Има ту један други занимљив детаљ. Требало је све то да буде по законским прописима. Међутим, служба је имала интереса да Драгог Јовановића задржи још мало после тога и ја сам украо Драгог Јовановића из те групе и пребацио у друга кола и одвезли смо га у Београд и нико, ни председник суда, ни тужилац, није приметио да фали Драги Јовановић.

Нико није ни бројао затворенике на стрелишту.

Ево како сам извео ту акцију. Везани су били они два по два у затворским колима, а ја сам онда Драгог Јовановића задржао у последњој двојци са генералом Докићем који је био глув. Један, онако, чича излапео и њих двојица су били везани. И кад је ово (осуђеници – прим. аут.) пребачено преко Саве на Аду, остала су само њих двојица. И сад се враћа чамац отуд и ја дрешим лисице код Драгог, а он осећа, стари обавештајац, нешто, па ми каже: „Кога ћете првог да вежете”. Ја везујем Докића, стављам му лисице уместо на двојицу на једнога и ови одведоше Докића, Драги виде да је одвојен. Ова двојица су чекали, то је био Едо Брајник и Ђуро Станковић, чекали су у колима. Ја сам им га предао. И онда сам чамац чекао да се пребацим тамо, где већ почиње егзекуција.

Слободан Крстић Уча (лево) 1991. године у разговору са Миладином ГавриловићемДраги је после две године, три, исто ликвидиран. А пошто сам га ја предао, као шеф обезбеђења, био сам одговоран за његову личност. Обавештајна служба поново ми га је предала да се уверим да није са њим прављена нека комбинација и знам само да су га одвели на стрељање и да је поред раке бацио бурму. Кад су га питали што баца, он каже: „Да ми се зна гроб”. Он је на Централном гробљу сахрањен”.

На питање саговорника Гавриловића и Недељковића да ли постоји документација о његовом „поновном” стрељању, Крстић је одговорио да не постоји.

Значи, званично је стрељан са Дражом на Ади Циганлији, а то се у ствари догодило две-три године касније.

– Моја је савест чиста. Ово први пут причам – завршио је исповест Слободан Крстић Уча.

Да би откриће ове деценијама строго чуване тајне добило и званичну потврду науке, на потезу су надлежни, пре свих у Министарству правде. Доношењем одлуке да малобројне сведоке ослобађају законске обавезе чувања тајне, веома брзо би се разјаснили и многи други скривани детаљи о тадашњим збивањима у Србији. И на тај начин, колико-толико, придружили бисмо се цивилизацијским схватањима и понашањима која су у многим државама и друштвима одавно норма.


Драган Влаховић


Теорије падају у воду


Истражујући као историчар место где је стрељан и сахрањен Дража Михаиловић, новинар је за 15 година обавио десетине разговора са сведоцима збивања који су, по правилу, изјављивали да не знају те податке, као и са људима који су чули, начули једину истину о чича Дражи. Прочитао је бројну литературу и обишао многа места на која му је указано са тврдњом да се то „сто посто” десило овде. Па се тако то догодило на Ади Хуји, Великом ратном острву, Старом сајмишту, у Лисичијем потоку, Јајинцима, на Ади Циганлији, објекту Водовод преко пута бившег Маршалата, у башти дворова на Дедињском брду...

Рушење затвора

На питање да ли земни остаци и даље почивају у околини места стрељања на Ади Циганлији Слободан Крстић Уча је у том разговору 1991. године одговорио најпре да не зна, а потом је процедио да су они, вероватно, због рушења затвора на Ади, пребачени на Централно гробље.


[објављено: 17/04/2009] Politika Online "Drustvo"


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Draza-Mihailovic-pogubljen-na-Adi-Ciganliji.sr.html


____________________________________

Please feel free to contact me, Aleksandra, at ravnagora@hotmail.com

____________________________________

Hapšenje Draže ključ tajne

BLIC Online

Prepiska Krcuna i Rankovića o hapšenju Mihailovića

Autor: Tanja Nikolić Đaković April 9, 2009

Da BIA može da razotkrije decenijsku tajnu o mestu pogubljenja Draže Mihailovića ubedljivo svedoče ne samo lični predmeti koji su u njenim rukama, već i delići iz očigledno prebogatog dokumentacionog fonda. Među njima su i takvi detalji kao što je interna prepiska Aleksandra Rankovića, posleratnog šefa Ozne i Slobodana Penezića Krcuna, tadašnjeg ministra policije. BIA nam je dala na uvid ova dokumenta i „Blic“ ih ekskluzivno objavljuje.

Ovi spisi dokumentovana su potvrda da su Ranković i Krcun direktno rukovodili akcijom hapšenja. Datirani su 8. i 9. marta 1946. godine. Samo tri dana kasnije general Mihailović je uhapšen.

Objavljujemo depeše, po redosledu kojem su nam predočene u sedištu BIA. Prvi dokument - depeša iz 8. marta 1946. godine. Ranković je šalje pod oznakom "Najhitnije" oslovljeno "Peneziću".

"Bogdanka u Beogradu kod Pobede - Pre tri dana imala sastanak sa Srpkom i on joj je tada rekao da je Draža u Štrpcima kod popa Dobre Popovića - Smatramo da je ovaj podatak tačan - Zato odmah pođi u Štrpce i traži od popa da otkrije Dražu - Štrpce i čitavu užu okolinu treba blokirati, vodeći računa o našoj grupi."

Narednog dana pod oznakom "hitno" Ranković depešom traži od Penezića da mu jave najhitnije šta je učinjeno i "kakvi su izgledi". Napominje da se odgovor čeka do 18 časova i najavljuje da budu spremni da preduzmu potrebne mere u datom momentu. Istog dana šalje još četiri depeše. U Prvoj Peneziću naređuje:

1) Zatvoriti komunikaciju: Višegrad-Beograd i kontrolisati automobilski i železnički saobraćaj, jer bi Draža mogao pokušati i na ovaj način da se ubaci u Beograd ili u koji drugi kraj na toj liniji - Samo pre železničke stanice od Višegrada treba dobro kontrolisati, a svaki automobil zaustavljati i legitimisati putnike.

2) Do maksimuma zakonspirišite vezu sa grupom Vasovića, jer su tamošnji seljaci đavolski oprezni i neprijateljski. Pogrešno je što se naša komisija za ispitivanje mlinova smestila u Štrpce, jer smo joj mi bili dali drugo mesto. Penezić da popravi i uredi sve.

U narednoj depeši Ranković Peneziću još jednom potvrđuje da se Draža nalazi u Štrpcima i da je veza s njim samo preko popa Dobra Popovića.

"U pratnji Draže nalazi se Srpko koji vrši i kurirsku službu - Kapetan Vasiljević se nalazi u selu Oskoruše - Jedan Dražin kurir dolazio u Beograd i donio mu cipele od jedne apotekarice - Pokušati prvo i na lep način da pop preda Dražu uz izvesne lične garancije popu.“

U narednoj depeši, zavedenoj pod istim datumom, Ranković hitno zahteva od Penezića:

"Popa skršiti sledećim činjenicama: paket iz Beograda, cipele za Dražu od apotekarice iz Beograda, radio-stanica koju je Draža pre kratkog vremena dobio, ali je neispravna - Predočiti mu da su u Beogradu tobože uhapšeni: majka Srpkova, Pobeda, Bogdanka, žena kapetana Vasiljevića, brat Gajićev i drugi iz četničke organizacije u Beogradu i da je tom prilikom otkrivena pošta, dobivena priznanja i slično - Radite brzo, blokirajte samo uži prostor Štrbaca, izvršite pritisak na četnički sumnjive, vrbujte i organizujte obaveštajnu službu, u pogledu novca nemojte škrtariti - Obaveštavajte nas češće.“

General Draža Mihailović uhapšen je 12. marta 1946. godine. Sam čin hapšenja je do danas ostao sporan. Prema zvaničnoj verziji Ozne, u hapšenju je ključni faktor bio Nikola Kalabić, komandant Kraljeve garde. Dok drugi izvori tvrde da je Draža uhapšen na prevaru u saradnji sa saveznicima.

Otvaranjem svih dokumenata ikada vođenih u vojnom i civilnim organima razotkrile bi se do detalja sve misterije vezane za Mihailovića. Uključujući i najstrože čuvanu tajnu, o mestu njegovog pogubljenja.

Dražin unuk danas pred sudom Vojislav Mihailović, Dražin unuk i podnosilac zahteva za njegovu rehabilitaciju, pozvan je da se danas u Okružnom sudu u Beogradu upozna s materijalom koji je sud dobio od Vojnog arhiva. Sud će posle toga zakazati javno ročište na kojem će biti razmatran zahtev za rehabilitaciju.

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=


Please feel free to e-mail me at ravnagora@hotmail.com


____________________