Press Online
2012-08-25 13:06:37.0
Милослав Самарџић
Милослав Самарџић 2011
Изгледа да је потрага за Дражиним гробом најзад кренула добрим путем, захваљујући новим сазнањима изнетим у прошлом броју ''Слободе''.
Чланак из ''Слободе'' опширно је цитиран у ''Вечерњим новостима'', најтиражнијем дневном листу у Србији, у броју од 13. августа. Најпре је наведена изјава председника Српске народне одбране у Америци, Славка Пановића, уз подсећање да је СНО још 2009. године расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба. Затим су пренете изјаве новог сведока, Симе Тешића из Ужица, као и изјаве ранијих сведока, а објављена је и мапа Дражиног гроба у Белом двору. Уз њу је дат и сателитски снимак Белог двора, на који су уцртани основни подаци са мапе.
Чланак из ''Новости'' истог дана цитирала је Телевизија Б-92 у јутарњим вестима, а затим се тај прилог нашао на њеном Интернет порталу, где је имао велики број коментара.
Пошто је чланак ''Дража сахрањен иза Белог двора?'' био најчитанији у ''Новостима'' од 13. августа, редакција је и наредних дана посветила пажњу овој теми. Већ сутрадан објављен је чланак ''Испитати све локације'', у коме највише места заузима изјава др Срђана Цветковића, историчара Института за Савремену историју и секретара Државне комисије за тајне гробнице.
Цветковић је, иначе, био члан и Државне комисије за проналажење Дражиног гроба, која је недавно угашена, пошто је ''обавила посао''. Подсетимо, ова комисија се уздала у сведочења припадника Титове тајне полиције да је Дража сахрањен на Ади Циганлији, у кречњаку иза затворске ограде. Пошто су утврдили где се тај кречњак налазио, чланови комисије су самоиницијативно копали и пронашли неколико костију, за које су тврдили да су Дражине. Међутим, форензичари су касније саопштили да су то кости животињског порекла. Стручни тим је потом испитао и друге локације на Ади Циганлији, закључивши да ту нема ничега. Ипак, Државна комисија је остала при своме, рекавши, супротно налазу форензичара, да се на Ади налазила ''примарна'' Дражина гробница, а да су посмртни остаци касније пренети у ''секундарну'' гробницу, на непознату локацију. И за ову тврдњу основни извор била су сведочења припадника Титове тајне полиције.
''Наравно да смо били упознати са Белим двором као могућом локацијом на којој је сахрањен генерал Михаиловић, као и са многим другим локацијама које су се наводиле и јавности'', рекао је Цветковић за ''Новости'' од 14. августа. После објашњења збох чега је Државна комисија узела у обзир само Аду, Цветковић је закључио: ''Наравно, треба испитати сваку потенцијалну локацију, и не искључивати ниједну, иако, нажалост, међу изворима за Бели двор нема оних који су првог реда тј. директних сведока.''
Ова изјава, наравано, не значи да ће преостала комисија, она за тајне гробнице, прионути на посао и отићи у Бели двор. Ова изјава, у ствари, значи да она то неће учинити, што је у овом случају добра ствар. Јер, све је прилично јасно и у Бели двор треба да оду само форензичари који су прошле године месец дана узалуд трагали по Ади Циганлији. Ако ништа друго, овде им неће требати толико времена.
Међутим, испоставило се да у комплексу Белог двора има још нешто важно - подземно склониште у коме је Дража чуван током процеса и у коме је и убијен. Управо су ''Вечерње новости'' недавно покренуле серију текстова о тајним ''подземним градовима'' у Србији. Како њихови репортери кажу, сви ''подземни градови'' су већ познати, само у овај, који се протеже од Белог двора до надомак Дома гарде у Топчидеру, никада није ушао ни један новинар. До објављивања чланка у ''Слободи'', није било сигурно ни да ли он уопште постоји. Засад се зна само да је то огромно склониште од ваздушних удара прављено уочи Другог светског рата за краља Петра Другог, да се састоји од једног дугачког тунела и више просторија са стране, али такође и да су у њему најоданији телохранитељу чували Тита, у оно прво време, док није постао ''љубичица од сто кила''.
У броју од 17. августа, под насловом ''Удба је чувала Дражу'', ''Новости'' први пут откривају име Титовог гардисте по чијим инструкцијама је нацртана мапа Дражиног гробног места у Белом двору и који је истовремено први проговорио о овом ''подземном граду''. Реч је о покојном, недавно преминулом, Милораду Живковићу из Јагодине, који је тражио да му се не помиње име док је жив. Мапу је према његовом казивању прошле године нацртала Бисенија Илић, истраживач из Јагодине. Живковић је као млади гардиста случајно сазнао за Дражин гроб. Не само што је он испитиван, него је наредна два месеца Удба претресала кућу његових родитеља у Јагодини, тражећи доказе о вези са четничком емиграцијом.
Живковић је посведочио о још једном важном детаљу. Док је он служио војни рок на Дедињу, од 1955. до 1957. године, у једној просторији ''подземног града'', у једном сандуку, и даље су чуване Дражине ствари: капа, шубара, пушка, двоглед, бусола и антерија. Занимљиво је да се од ових ствари само једна данас налази у Музеју БИА: бусола. Сем ње, у Музеју БИА су још Дражин пиштољ, прстење, наочари, оловке, сат, фото-апарат и швајцарски ножић. Пошто је ова бусола мала (носи се као ручни сат), може бити да је у подземном граду на Дедињу нека друга, класичне величине.
Како било, ''Вечерње новости'' ће, према изјави њиховог репортера за ''Слободу'', настваити да трагају за подацима и о Дражином гробу и о ''подземном граду''. Њихова прва ''мета'' вероватно ће бити четасто дрво које је Милорад Живковић означио као ближе одредиште Дражиног гроба. У цитираном чланку од 17. августа пише да је то четасто дрво постојало и пре осам година, када су ''Вечерње новости'' другим поводом објавиле његову фотографију. (''Слобода'', Чикаго, 25. август 2012.)
http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%9B/41052/%D0%A1%D0%B2%D0%B5+%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%B6%D0%B5+%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
****
No comments:
Post a Comment