Novosti
30. jun 2012. 20:55
June 30, 2012
Bajić najavljuje seriju o srpskoj kataklizmi tokom Drugog svetskog rata, najveći projekat u istoriji naše televizije: Istina o bratoubilačkoj tragediji pomoći će nam da daleko bolje shvatimo današnje beznađe. Srbija posle ove serije više neće biti ista
Radoš Bajić
DOSTA smo žmurili. Pre sedamdeset godina u Srbiji je brat na brata povukao oroz od puške i potegao nož. Stradali smo kao narod. Moramo da otvorimo oči, skinemo kataraktu i vidimo jasno šta nam se to tada desilo. Jer, još sluđeni tumaramo i ne pronalazimo put. Nismo izvukli pouke te velike tragedije.
Tako Radoš Bajić, srpski glumac, scenarista i režiser, ekskluzivno za „Novosti“, najavljuje početak snimanja produkcijski najveće igrane serije RTS.
Radi se o dramskoj trilogiji „1941-1945“ o srpskoj kataklizmi tokom Drugog svetskog rata, čiji će prvi serijal „Ravna gora“ imati 15 epizoda po sat vremena, a koji će u produkciji RTS i „Kontrast studija“ početi da se snima 24. jula na mokrogorskoj Šarganskoj osmici.
- Posle tri i po godine rada na scenariju i temeljnog istraživanja, prvi put će iz istorijski tačnog i objektivnog ugla biti ispričana priča o tragici srpskog naroda 1941. godine, ali i o protagonistima velike tragedije, pukovniku Mihailoviću, Titu, Nediću i ostalima. Bez ideoloških predrasuda, bez ambicije i namere da stvaramo nove podele, da ravnogorce pretvaramo u anđele, a partizane da demonizujemo i kaljamo im ordenje i slavu, prvi put će biti prikazana istina, bespuće i nacionalni sunovrat srpskog naroda - zaneseno priča Radoš, u beogradskom studiju gde se priprema za prvu klapu.
* Posle serije „Selo gori, a baba se češlja“ i rehabilitacije srpskog seljaka kraj Morave, napisali ste scenario i spremate režiju velike ratne drame. Šta je suštinska ideja vaše nove misije?
- Osetljivo je i, što bi moji seljaci rekli, veoma pipavo otvarati ponovo ovu prašnjavu knjigu naše tragedije. Ali naš je zadatak da shvatimo šta nam se desilo, da se zagledamo jedni drugima u oči i tako možda lakše izađemo iz ove konfuzije. Sluđeni smo i dezorijentisani, a slepo verujemo da nas mogu izbaviti plitka pamet, fraze, političke kampanje i nakaradne koalicije koje nas vode u nove i dublje podele. Ne. Samo ako se pomirimo, moći ćemo napred.
* Zar ne strahujete da će grebanje po bolnoj prošlosti samo probuditi nove podele i dublje iskopati srpske ideološke rovove?
- Još nismo ni počeli da radimo na seriji „Ravna gora“, a SUBNOR je protestno pisao direktoru RTS tvrdeći da je istina jednom zasvagda rečena i osporavajući nam pravo da se uopšte bavimo ovom temom. Tada mi je ponovo bilo jasno da moramo uraditi seriju, da bratoubilački rat između Srba jednom zauvek mora da prestane. Četnici i partizani konačno moraju da polože oružje. Uz sve poštovanje našim dedovima i očevima, ma na kojoj strani oni bili - mi to dugujemo našoj deci. Moramo da izađemo iz rovova i višedecenijskih zabluda. Sa velikim poštovanjem ću uputiti zvaničan poziv delegaciji SUBNOR-a da prisustvuje snimanju pojedinih scena. Moj posao nije da skrnavim revolucionarne tekovine NOB-a i krv koju su komunisti prolili protiv fašista. Istovremeno sam veoma uzbuđen što mi je pripala čast da kroz igranu seriju u mediju filma i televizije prvi progovorim o najvećoj nacionalnoj nepravdi koja je učinjena patriotskom pokretu srpskog naroda na čijem čelu je bio đeneral Mihailović. Neka mi bude dozvoljeno da citiram Bibliju - i da kažem: mir braćo!
* Da li je i to paradigma srpskih preokreta i ideoloških akrobacija koje vidimo na političkoj sceni, da vi koji ste se proslavili kao partizan na filmu sada snimate o Draži Mihailoviću?
- Godinama sebi ne mogu da objasnim zašto je brat na brata potegao pištolj i nož i zašto je Žikica Jovanović Španac opalio dva kuršuma u jednog Bogdana 7. jula u Beloj Crkvi. Ali mogu da shvatim zanos komunističkog sna i njihovog tadašnjeg iskrenog verovanja da je negde na istoku rođeno društvo socijalne pravde i jednakosti kome treba da teži čovečanstvo. Pa i da se za to da život. Proslavio sam se kao Dalibor iz „Partizanske eskadrile“, nosilac sam zlatne značke RVO PVO, rukovao sam se sa drugom Titom u Puli 1975. godine, ali mi je istina najvažnija.
* Zar istinu ne pišu pobednici? Zašto nam treba povratak u prošlost kad često deluje da ne razumemo najbolje ni sadašnjost?
- Mi smo 70 godina slušali samo jednu, falsifikovanu verziju rata, koju su nam servirali pobednici. Mora se čuti priča i o patriotskom, slobodarskom srpskom narodu koji je ginuo na Solunskom frontu sa vojvodom Mišićem. O Srbima koji su kad je 1941. Hitler udario rešili da ne padnu Nemcima u ruke, da ne izađu iz šuma i ne siđu sa brda, da se ne predaju, da ne polože oružje. To je priča sa pijetetom o pukovniku jugoslovenske kraljeve vojske Dragoljubu Mihailoviću i grupi oficira i rodoljuba koji su u Struganiku, u kući vojvode Mišića, u proleće 1941. doneli odluku da se brane i da se popnu na Ravnu goru.
* Koliko projekti kao što je „Ravna gora“ zavise od dnevne politike i promene vlasti u Srbiji?
- „Ravna gora“ nije nikakav privatluk Radoša Bajića. Po temi koju obrađuje ona ima sve nacionalne atribute i mora imati podršku države. Pre nego što sam krenuo u sve ovo u svojstvu autora, razgovarao sam sa svim relevantnim pojednicima, intelektualcima, kao i političarima vlasti i opozicije: sa Tadićem, Nikolićem, Dačićem... Od svih sam dobio punu moralnu i verbalnu podršku, na čemu sam im zahvalan. Iza ove ideje stali su velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, kao i visoki zvaničnici SANU.
* Ide li vam u prilog ova simbolična kohabitacija između nekadašnjeg četničkog pristalice Tomislava Nikolića na čelu države i Ivice Dačića, kao naslednika komunističkih i socijalističkih tekovina?
- Osnovna ideja mi je da prihvatimo sve razlike, što se uklapa i u naše nove kohabitacije. Moramo da prestanemo a priori i bez razloga da prepoznajemo neprijatelje u nama samima. I ako različito mislimo, moramo da se poštujemo. Nema nam napretka dok ne shvatimo: ovo je naša kuća, naše dvorište, tu su nam deca, izvori, reke, oranice. Ničiji interes ne može nam biti važniji od našeg. Dakle, kao kod najboljeg domaćina naša vrata će biti širom otvorena za sve dobronamernike, pa i za predsednika Srbije i budućeg premijera.
* Uticaj velikih sila na istorijsko ishodište Mihailovića i Tita je neporeciv? Zašto još ne uspevamo da odolimo velikim moćnicima pa svaki dan čitamo kako nam vlast kroje Amerikanci ili Rusi?
- Nešto smo skrivili pa nas je Bog namestio tu gde smo. Na raskrsnici svakome. Svakih nekoliko decenija nam iznova ruše crkve, razgrađuju plotove, gaze mlade vinograde i čupaju kukuruz koji je tek nikao. Ono što se desilo 1941. ponovilo se i devedesetih. I danas nam serviraju zahteve koje moramo da ispunjavamo. Nismo još našli rešenje i dostojanstveno mesto u učionici. Čekam dan da bar jedna stolica u tom razredu bude naša i da kažemo: E, ovo smo mi - Srbi! Da mirno sedimo, da nam niko ne gura laktove u rebra i ne šutira u zadnjicu.
* Koliko je Srbija raspeta u dilemi EU ili Istok? Možemo li smoći snage da kažemo: „Ni Neva ni Temza nego Morava i Drina“?
- Globalna strateška politika promenila se na našu štetu. Sad se još teže opiremo kad veliki igrači ne zauzimaju planetu samo bombama i kuršumima nego na daljinu, softverski, suptilnom, zakulisnom diplomatijom, ciničnim pritiscima i ekonomskim ucenama. Nažalost, još nam stranci govore gde da u kući stavimo krevet, a gde komodu. Uvek se pitam zašto naši susedi imaju bolju komunikaciju sa svetom nego mi? Šta je u pitanju? Bolje se češljaju? Koji je to oblik naklonosti koji svet ima prema kosovskim Albancima, koji šta god da urade dobiju podršku? Čak i kad ruše i skrnave naše svetinje i crkve. Gledali smo kako posle „Oluje“ 250.000 jadnih Srba stiže na traktorima u Srbiju. I to nije nikad bio genocid? Ne razumem!
* Prvi scenario vam je bio za film „Na putu za Katangu“ Žike Pavlovića. Na kom smo sad putu kad je sirotinja iz „crnog talasa“ još crnja, a srednji sloj uništen?
- Često mi sve pomalo liči na onu - kako vetar duva. Još nismo rekli narodu šta je naš iskreni cilj, gde smo se uputili: na istok ili na zapad. Još nije postignut nacionalni dogovor kojim putem treba da krenemo. Poučeni istorijom, nisam siguran da bi ona narodna - da umiljato jagnje dve majke sisa - mogla danas da nam bude najbolja vodilja.
POVIKA NA VUKA
* Dobili ste „ulogu“ i u postizbornom trileru. Dinkić vas je optužio da vrbujete Verka Stevanovića da pređe u DS...
- Nisam znao da imam toliku moć i da sam toliko važan da tako silovito uzdrmam političku scenu. Politika me u tom smislu uopšte ne zanima i nikad joj se neću dati, niti se njome baviti. Sve to mi je opet ličilo na našu staru mudrost: Na vuka povika - a lisice jedu meso.
KORIST I ŠTETA OD PODRŠKE
* Zašto ste se kao čovek koji poziva na sabornost i pomirenje ipak uključili u dnevnu politiku i podržali Tadića na predsedničkim izborima?
- Sa Nikolićem sam godinama u prijateljskim odnosima, a podržao sam Tadića jer je to bio moj stav i moje demokratsko pravo. Građani su rekli što su rekli i Nikolić sada kao predsednik od mene kao građanina ima punu podršku da pomogne Srbiji. Od podrške Tadiću nisam imao nikakve koristi, a da li ću imati štete što nisam podržao Nikolića - vreme će pokazati.
BJELA TITO, GLOGOVAC DRAŽA
BAJIĆ nam otkriva da će Dragoljuba Mihailovića igrati Nebojša Glogovac, a lik Josiipa Broza Tita ovekovečiće Dragan Bjelogrlić. Uz njih dvojicu, u projektu učestvuje glumačka postava od preko 200 glumaca.
Uz Dražu i Tita u seriji će se pojaviti i sve najvažnije ličnosti tog vremena: kralj Petar Drugi, Dušan Simović, Slobodan Penezić Krcun, Žikica Jovanović Španac, Dimitrije Ljotić, Milan Nedić, Slobodan Jovanović, Tempo, Koča Popović, Sreten Žujović, Aca Mišić, Miodrag Palošević, Kosta Pećanac i mnogi drugi.
Emitovanje će početi u novembru 2013. godine na RTS. To je samo prvi deo ratne trilogije „1941-1945“.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at ravnagora@hotmail.com
*****
No comments:
Post a Comment